Ne mogu se porediti spoljnofinansirani diktatori poput ovog iz Konga i autoritarnih lidera poput Putina.U pitanju su razlicite kategorije.
Prvi kojih ima mnogo nisu dosli zbog dobrobiti nacije i drzave uopste,nego zbog samih sebe i tudjih interesa,dok Putin sluzi drzavi i narodu.
Preporuke:
0
0
2
petak, 13 avgust 2010 14:21
Milan
Kina je daleko najuspešnija kapitalistička zemlja na svetu, ne sada trenutno, već čitave dve decenije, a fakat je da ekonomiju direktno vodi komunistička partija, VEOMA ČVRSTOM RUKOM. Kada cenjeni profesor uspe da suvislo objasni ovaj fenomen, pristaću da trošim moje dragoceno vreme na njegove tekstove, jer sam se ovoga puta gorko pokajao.
Preporuke:
0
0
3
petak, 13 avgust 2010 14:34
Vukadin
Pre svega, demokratija kako se ovde definiše, je direktna posledica stečenih bogatstava, odnosno povoljnijeg položaja. Sećam se jedna rasprave sa dogmatskim liberalistom koja je počela mojom izjavom kako je pred Prvi svetski rat već postojao jedinstven evropski sistem. Odgovorio je tezom kako je Britanija bila demokratska, dok je kod Kajzera bila diktatura. Zaboravio je, međutim, ono što je Crna Guja lepo opisao kao uzroke rata - britanska kolonijalna imperija je obuhvatala pola sveta, nemačka kolonijalna imperija je bila fabrika kobasica u Tanjganjiki.
U ekonomski sistem treba uračunati SVE. U vreme kolonijalizma je bar bilo nekog poštenja jer su se robovi držali u formalnom suverenitetu metropole. Sada su formalno "nezavisne" države i zaista čujemo ponekad "to je njihov problem". Ali kad "zlatna milijarda" izvlači bogatstva odande, to je njihovo pravo. Sistem američke privrede je bar milijarda onih koji rade za Ameriku, ali ne glasaju na njihovim izborima, nisu poreski obveznici.
A sad malo konkretno. Šta je bilo od "liberalnih reformi" Jelcina? Neke od njih i jesu zaista bile liberalne, u smislu da su prepisane iz udžbenika liberalne ekonomije. Istovremeno, Kina je odabrala drugi put, na Tjenanmenu, i bolje je prošla. Mnogo bolje. Nisu devedesete bile samo u Srbiji.
I samo vi pljujte po Rusiji. Draže mi je to da vidim nego da je na Zapadu hvale. Prvo što bih posumnjao da su pohvale zaslužene, onda kuku si ga nama. Drugo, još gore, da ih ne kupe komplimentima. Latini su stare varalice. Ali pravoslavni znaju za inat. Nije to samo srpska osobina.
Preporuke:
0
0
4
petak, 13 avgust 2010 14:57
dox
Jako los tekst. Toliko je pogresan da je nesuvislo komentarisati ga detaljno.
Preporuke:
0
0
5
petak, 13 avgust 2010 18:44
Petrushin
U Kini jos uvijek nema multipartijskih izbora, ali im privredni rast vec desetak godina oko 10%.
Dok istovremeno, u tim nazovi zapadnim "demokratijama", svi trljaju ruke sto ce i njima akcije da skacu zbog rasta proizvodnje u nedemokratskim zemljama, posto su pokupovali skoro 50% akcija BRICs-a?
O cemu se tu onda radi?
O zabama i babama!
Preporuke:
0
0
6
petak, 13 avgust 2010 23:07
Sokenekos
Autor se usput pravi nevešt u vezi tzv. Demokratije u Americi gde se zadnjih 3 decenije smenjuju dve dinastije, Bušovi i Klintonovi, sa njihovim večitim partijama koje to već praktikuju od kako ta “demokratija” postoji kontrolišući potpuno na taj suptilan način vlast gde nema mesta ni za treću, a kamoli više novih partija sa “novim idejama” koje on tako dobrodušno nameće drugim narodima I državama. “Radi kako ti ja govorim a ne kako ja radim” –veli on. I u Srbiji je takav “neautoritarni” system vladanja tu iza čoška. A Rusi ko Rusi; na jednom kraju Moskve Francuzi slave osvajanje ruske prestonice, a na drugom kraju grada Rusi već slave skori ulazak u Pariz jer drugačije nemože biti. “Zagonetka je to obavijena tajnom unutar enigme” (Čerčil).
Preporuke:
0
0
7
subota, 14 avgust 2010 10:56
Miodrag Miško Vučeljić
Ovakvi profesori i autori analiza nikako da se osvrnu na postignuća demokratije koju su uvodili u Gruziju, Ukrajinu ili Irak.
Preporuke:
0
0
8
subota, 14 avgust 2010 13:16
Viktor J
Ko je vas Amere slušao nije daleko stigao.
Preporuke:
0
0
9
subota, 14 avgust 2010 20:30
Vanja
A šta ćemo sa Singapurom gde je 29 godina čvrstom rukom vladao jedan čovek a to je jedna od najbogatijih država na svetu. Samo zahvaljujući tom čoveku Singapur je to što jeste.
Ime tog čoveka je Lee Kuan Yew.
Premijer je bio od 1959. do 1990.
Sada ima 89 godina i dalje je u Vladi Singapura kao "ministar mentor". Njegov sin je sadašnji premijer.
Ovaj čovek je od male siromašne države-grada koja je živela od ribarstva stvorio svetski centar industrije, finansija i usluga.
Singapur suštinski nikada nije bila demokratija.
Jedna partija je na vlasti od njenog osnivanja.
Singapur nije postao to što jeste demokratijom, već vladavinom prava, visokim obrazovanjem, odgovornim i vrednim ljudima i pre svega vođstvom časnog i odgovornog državnika Lee Kuan Yew.
Preporuke:
0
0
10
nedelja, 15 avgust 2010 00:34
Nikola Turajlić
Tekst pokazuje sav jad i bedu američkog elitnog visokog školstva, na kojem se stvara ekonomska i politička elita.
Autor je navaljao toliko besmislene propagande, u prvom redu protiv Putina, koji je kost u grlu svetskim finansijskim moćnicima.
Treba li se čuditi što se Amerika urušava, uz takovu elitu kao što je autor i oni koje je ovaj i njemu slični obučio.
Preporuke:
0
0
11
ponedeljak, 16 avgust 2010 10:19
jankulowski
Neverovatno povrsan tekst.Jednostran pristup bez obrade detalja i specifike.Pitanje: dali bi Kina bila danas to sto jeste ako je "prosao" Tjenanmen? Kakva li bi bila Rusija da jos Jelcin sprovodi njegove "demokratske " reforme?Opasno je za Rusiju i Kinu kad se njihove vogje hvale sa Zapada, to znaci da nesto nije u redu, setimo se samo Gorbacova, a pogotovo Jelcina.Svet gospodine autoru teksta nije crno-beli, svet je veoma koloritan i slozen, normalno ako se ima iskreni pristup prema onome sto je tema pisanja.
Preporuke:
0
0
12
ponedeljak, 16 avgust 2010 19:03
Petrushin
Misljenja sam da apsolutizam i privredni rast ne idu uporedo na duze staze, osim pri/na velicinama Luksemburga, Singapura i lihtenstajna ... Montenegrrrra takodje, pod odredjenim uslovima i prilikama.
Kod "velicina" Kine, sumnjam da mogu da se razvijaju na duzi rok, kako zbog unutrasnjih podjela i uticaja pojedinih novih elita, tako i zbog spoljasnjeg zapadnog uticaja i podsticaja (citaj: Tibet i muslimane na sjeveru) - sto moze uskoro da dovede do njenog rasparcavanja; cim dodje do neminovnog unutrasnjeg politickog odmrzavanja i popustanja - kako u odnosima pokrajina, tako i stvaranja regionalnih/etnickih elita i sekti...
Znaju ovi kreatori na Zapadu sta rade:
Samo jaka kineska "srednja klasa" moze da dovede do kineske Burzoarske Revolucije! A ona je vec u kapitalistickom povoju - i broji trenutno preko 300 miliona (uskoro, veoma nezadovoljnih i samosvjesnih) ljudi...
ps. Vanja, molim te da tishe malo pricas o Singapuru, da te knjaz Milo(s) del Montenegro ne cuje! ;o))
Preporuke:
0
0
13
sreda, 18 avgust 2010 14:20
Rajko Bukvić
Da bi se moglo argumentovano raspravljati o ovom tekstu trebalo bi čitaoce upoznati s autorom. Evo nekoliko osnovnih podataka.
Dani Rodrik (Rodrik, Dani) rođen 1957. u Istanbulu, po nacionalnosti Turčin. Jedan od najznačajnijih savremenih politekonomista. Poznat po nekonvencionalnom pristupu globalizaciji i ekonomskom razvoju u kojem ističe politike oblikovane prema lokalnim uslovima. Prvi je dobitnik nagrade Social Science Research Council’s Albert O. Hirschman Prize. Važnija dela:
Rodrik, Dani (2007). One Economics, Many Recipes. Princeton University Press.
McMillan, Margaret; Horn, Karen; and Rodrik, Dani (2004). "When Economic Reform Goes Wrong: Cashews in Mozambique". Brookings Trade Forum 2003: 97–165.
Rodrik, Dani (ed) (2003). In Search of Prosperity: Analytic Narratives on Economic Growth. Princeton University Press.
Rodrik, Dani (2001). "The Global Governance of Trade As If Development Really Mattered". UNDP. http://system2.net/ukpgh/wp-content/uploads/rodrikgovernance.PDF.
Rodrik, Dani (1999). The New Global Economy and Developing Countries: Making Openness Work. Overseas Development Council.
Rodrik, Dani (1997). Has Globalization Gone Too Far?. Institute for International Economics.
Za ovaj tekst, očito, relevantna je njegova poslednja knjiga, u kojoj je, kako je kritika istakla, dato konačno stanje njegovog originalnog i uticajnog shvatanja. Tekst je objavljen na Project Syndicate, 2010 na sedam vodećih svetskih jezika (ne i na ruskom). Naravno, tekst je vrlo smušen i čak je teško reći tendenciozan tako da se i ne zna šta je autor hteo da kaže. Ja lično mislim da je poenta na događanjima u Turskoj.
Preporuke:
0
0
14
nedelja, 22 avgust 2010 06:35
Pavle/D
Eto, kako vide realnost i cinjenice duhovne prostitutke kapitala - peta kolona zapada
Kao sto to vise komentatora kaze, sa takvim ne vredi diskutovati. To sto ovaj autor govori je cista bsmislida - od pocetka do kraja
Samo jedan primer: Velikobritanski liberalizam je ekonomski pobedio bizmarkovski autoritarni ekonomski poredak. Isto to kopiraju i kinezi koji ce uskoro prosisati Ameriku.
Preporuke:
0
0
15
nedelja, 22 avgust 2010 09:33
Nn
@Nikola Turajlić
Američka elita nije stvorena da misli i domišlja kako bi ostatak sveta živeo bolje, nego kako ostatak sveta usmeriti da radi za interese Amerike, tj velikih kompanija. Putin je jedan od onih lidera koji smetaju uvećanju profita tih kompanija.
Preporuke:
0
0
16
nedelja, 22 avgust 2010 22:38
Nikola Turajlić
@ Nn
Korumpirana američka elita "misli" pre svega na lične interese, a na američke samo u koliko pomažu realizaciju njenih vlastitih interesa.
Kada bi američka elita bila u stanju promisliti suštinske američke interese i iste preferirati u svetu i kod kuće, USA se ne bi rapidno "propadale".
Kako si očito "novajlija" na NSPM saitu, preporučujem ti da pročitaš tekstove Pol Kreg Robertsa (pogledaj u arhivi), kao i komentare uz iste, pa ćeš saznati što se na ovom saitu misli o Americi.
.jpg)
Prvi kojih ima mnogo nisu dosli zbog dobrobiti nacije i drzave uopste,nego zbog samih sebe i tudjih interesa,dok Putin sluzi drzavi i narodu.
U ekonomski sistem treba uračunati SVE. U vreme kolonijalizma je bar bilo nekog poštenja jer su se robovi držali u formalnom suverenitetu metropole. Sada su formalno "nezavisne" države i zaista čujemo ponekad "to je njihov problem". Ali kad "zlatna milijarda" izvlači bogatstva odande, to je njihovo pravo. Sistem američke privrede je bar milijarda onih koji rade za Ameriku, ali ne glasaju na njihovim izborima, nisu poreski obveznici.
A sad malo konkretno. Šta je bilo od "liberalnih reformi" Jelcina? Neke od njih i jesu zaista bile liberalne, u smislu da su prepisane iz udžbenika liberalne ekonomije. Istovremeno, Kina je odabrala drugi put, na Tjenanmenu, i bolje je prošla. Mnogo bolje. Nisu devedesete bile samo u Srbiji.
I samo vi pljujte po Rusiji. Draže mi je to da vidim nego da je na Zapadu hvale. Prvo što bih posumnjao da su pohvale zaslužene, onda kuku si ga nama. Drugo, još gore, da ih ne kupe komplimentima. Latini su stare varalice. Ali pravoslavni znaju za inat. Nije to samo srpska osobina.
Dok istovremeno, u tim nazovi zapadnim "demokratijama", svi trljaju ruke sto ce i njima akcije da skacu zbog rasta proizvodnje u nedemokratskim zemljama, posto su pokupovali skoro 50% akcija BRICs-a?
O cemu se tu onda radi?
O zabama i babama!
Ime tog čoveka je Lee Kuan Yew.
Premijer je bio od 1959. do 1990.
Sada ima 89 godina i dalje je u Vladi Singapura kao "ministar mentor". Njegov sin je sadašnji premijer.
Ovaj čovek je od male siromašne države-grada koja je živela od ribarstva stvorio svetski centar industrije, finansija i usluga.
Singapur suštinski nikada nije bila demokratija.
Jedna partija je na vlasti od njenog osnivanja.
Singapur nije postao to što jeste demokratijom, već vladavinom prava, visokim obrazovanjem, odgovornim i vrednim ljudima i pre svega vođstvom časnog i odgovornog državnika Lee Kuan Yew.
Autor je navaljao toliko besmislene propagande, u prvom redu protiv Putina, koji je kost u grlu svetskim finansijskim moćnicima.
Treba li se čuditi što se Amerika urušava, uz takovu elitu kao što je autor i oni koje je ovaj i njemu slični obučio.
Kod "velicina" Kine, sumnjam da mogu da se razvijaju na duzi rok, kako zbog unutrasnjih podjela i uticaja pojedinih novih elita, tako i zbog spoljasnjeg zapadnog uticaja i podsticaja (citaj: Tibet i muslimane na sjeveru) - sto moze uskoro da dovede do njenog rasparcavanja; cim dodje do neminovnog unutrasnjeg politickog odmrzavanja i popustanja - kako u odnosima pokrajina, tako i stvaranja regionalnih/etnickih elita i sekti...
Znaju ovi kreatori na Zapadu sta rade:
Samo jaka kineska "srednja klasa" moze da dovede do kineske Burzoarske Revolucije! A ona je vec u kapitalistickom povoju - i broji trenutno preko 300 miliona (uskoro, veoma nezadovoljnih i samosvjesnih) ljudi...
ps. Vanja, molim te da tishe malo pricas o Singapuru, da te knjaz Milo(s) del Montenegro ne cuje! ;o))
Dani Rodrik (Rodrik, Dani) rođen 1957. u Istanbulu, po nacionalnosti Turčin. Jedan od najznačajnijih savremenih politekonomista. Poznat po nekonvencionalnom pristupu globalizaciji i ekonomskom razvoju u kojem ističe politike oblikovane prema lokalnim uslovima. Prvi je dobitnik nagrade Social Science Research Council’s Albert O. Hirschman Prize. Važnija dela:
Rodrik, Dani (2007). One Economics, Many Recipes. Princeton University Press.
McMillan, Margaret; Horn, Karen; and Rodrik, Dani (2004). "When Economic Reform Goes Wrong: Cashews in Mozambique". Brookings Trade Forum 2003: 97–165.
Rodrik, Dani (ed) (2003). In Search of Prosperity: Analytic Narratives on Economic Growth. Princeton University Press.
Rodrik, Dani (2001). "The Global Governance of Trade As If Development Really Mattered". UNDP. http://system2.net/ukpgh/wp-content/uploads/rodrikgovernance.PDF.
Rodrik, Dani (1999). The New Global Economy and Developing Countries: Making Openness Work. Overseas Development Council.
Rodrik, Dani (1997). Has Globalization Gone Too Far?. Institute for International Economics.
Za ovaj tekst, očito, relevantna je njegova poslednja knjiga, u kojoj je, kako je kritika istakla, dato konačno stanje njegovog originalnog i uticajnog shvatanja. Tekst je objavljen na Project Syndicate, 2010 na sedam vodećih svetskih jezika (ne i na ruskom). Naravno, tekst je vrlo smušen i čak je teško reći tendenciozan tako da se i ne zna šta je autor hteo da kaže. Ja lično mislim da je poenta na događanjima u Turskoj.
Kao sto to vise komentatora kaze, sa takvim ne vredi diskutovati. To sto ovaj autor govori je cista bsmislida - od pocetka do kraja
Samo jedan primer: Velikobritanski liberalizam je ekonomski pobedio bizmarkovski autoritarni ekonomski poredak. Isto to kopiraju i kinezi koji ce uskoro prosisati Ameriku.
Američka elita nije stvorena da misli i domišlja kako bi ostatak sveta živeo bolje, nego kako ostatak sveta usmeriti da radi za interese Amerike, tj velikih kompanija. Putin je jedan od onih lidera koji smetaju uvećanju profita tih kompanija.
Korumpirana američka elita "misli" pre svega na lične interese, a na američke samo u koliko pomažu realizaciju njenih vlastitih interesa.
Kada bi američka elita bila u stanju promisliti suštinske američke interese i iste preferirati u svetu i kod kuće, USA se ne bi rapidno "propadale".
Kako si očito "novajlija" na NSPM saitu, preporučujem ti da pročitaš tekstove Pol Kreg Robertsa (pogledaj u arhivi), kao i komentare uz iste, pa ćeš saznati što se na ovom saitu misli o Americi.