Ono što ugrožava svetsku ekonomiju jeste hiperprodukcija raznih proizvoda u velikim zemljama. One mogu da proizvode sve za ceo svet. Sa druge strane ostatak sveta nema novaca da to kupi jer taj svet koji je kupac mora prvo da zaradi. A gde da zaradi kad ga guši hiperprodukcija? Npr. mi ne proizvodimo beli luk u količini koja nam je potrebna na godišnjem nivou pa ga uvozimo iz Kine.Gde je tu ekonomska logika? Koliko košta prevoz? Posle društvene imovine mi imamo obnavljanje privatne imovine koje vrše ljudi od velike pohlepe. I oni u nastojanju da se što brže obogate nabijaju cene a radnicma daju male plate. I ko da kupi takve proizvode? Mora se uspostaviti balans između vrednosti proizvoda, transporta, novca za kupovanje roba i pohlepe vlasnika kapitala. Osim toga javna preduzeća ne mogu biti "krave muzare" kako bi država došla do novca pa usluge enormno poskupljuju. Nije rešenje ni skraćenje radne nedelje. To govori da nema dovoljno radnih mesta pa se ide na dva zposlena na jednom ra