Одличан текст.
Аутору све похвале.
Потпуно сте у праву у вези са условима који ће бити постављени Србији ако уопште буде била у прилици да постане члан ЕУ.

Ma nije to kraj, jos mi nista nismo shvatili. Evo "javlja mi se" da cemo i sledecih 10 godina blenuti u tu istu EU (a ako za to vreme ista prestane da postoji, nadacemo se da ce vaskrsnuti) procerdavajuci i ono malo preostalog "porodicnog srebra", preostalih teritorija i nacionalnog dostojanstva.

I tada cemo se valjda konacno otrezniti, ali mali problem je ce za mnoge stvari nazalost biti kasno...

Аутор текста је у свему наведеном у праву. Улазак Србије у ЕУ, као и било какав раст стандарда у догледно време претстављају утопију.

Али у ситуацији у којој масовни медији управљају свешћу појединца, представљајући западни свет као некакво благостање, у ситуацији у којој западни амбасадори директно утичу на деловање већине министара у нашој влади, у тренутку кад је Србија окружена земљама НАТО пакта, питање је како деловати.

Ја не верујем да су Тадић и Јеремић глупи људи који слепо верују у европске интеграције. Мислим да раде оно што могу. Декларишу се као заклети приврженици ЕУ, предузимају формалне кораке у смислу усвајања закона, сарадње са Хагом.

Али погледајмо шта је стварно конкретно урађено. НИС је продат држави Русији. Ево Ђилас најављује да ће нови мост у Београду градити држава Кина. Замерка да Застава није продата Кинезима не стоји, јер запад за сад по сваку цену брани улазак Кине на тржиште аутомобила - дакле продаја Заставе Кини је тренутно немогућа.

Све у свему, у деловању тандема Тадић - Јеремић видим исправан правац, сакривен добром тактиком, једини могућ приступ у датим околностима. Мислим да огромна хајка "друге Србије" на Јеремића то и потврђује. Наравно, највећи проблем ова двојица имају унутар своје странке, и за сад се не види да ту брану могу лако превазићи.

"Дакле, уколико се изложени аргументи узму као исправни (тешко их је побити), чланство у ЕУ, и када би било достижно у догледно време, уопште није решење свеколиких српских проблема. Они који то и сада заговарају су или глупи или непоштени."

Ова констатација је кључна. Мислим да нису толико глупи колико су непоштени, то јест, корумпирани, и врло добро знају шта и како раде, јер је то и сљепцу постало јасно. Земља без економског суверенитета и није слободна земља. Наша национална и природна богатства се распродају будзашто, уствари све је већ распродато. Не знам само дал су језера и ријеке остале непродате? То је модерни вид колонизације. Лихварење, камате, задуживање, ММФ, опет задуживање..и шта је резултат? Имамо послушног и крајње пониженог роба, имамо лутку на жици, која игра како мрднемо прстом. То је уствари и сврха постојања ЕУ. Поробити, девалвирати, опустошити материјално, традиционално, културно, национално, економски и наравно духовно. Нови Врли Свијет...чекај ме, ја ћу сигирно доћи. Твоја Србија.

Још један текст који ламентира над тешким проблемима Србије у периоду светске економске кризе и осталих мука које су нас задесиле. А долази на сличан начин као од оних који су нас, млађе, извели на пут 2000-те па се после повукли и сад само забадају лакат са стране. Предлози типа ослањања на наше "пријатеље" опет намеће раздор српског друштва. Чињеница је да Србија 60% свог извоза остварује у ЕУ, чињеница је да имамо застарелу производно-технолошку основу коју немамо чиме да обновимо па смо стога зависни од страних инвестиција са запада које у Србији могу да остваре ниже трошкове и да ми искључиво морамо да обезбедимо добре услове инвеститорима а они ће нам донети и брендове и моћи ћемо да их извозимо.Кина нема брендове,Кина нема структурне фондове који ће нам помоћи,она само доприноси гашењу наше девастиране текстилне индустрије.

ODGOVOR NEVERUJUĆIM TOMAMA
U nekim komentarim na moje dosadašnjš tekstove u NSPM prigovara mi se zbog defetizma, nedostatka argumenata ili izražava neobrazloženo neslaganje.
Moram priznati da sam razmišljao o tome da li možda ne ispadam kao neki katastrofoholičar kojemu je zadovoljstvo da iznosi neprijatne istine. Zbog toga želim da čitaoce uverim da sam osoba bez iluzija (posledica životnog veka)dakle ni pesimista ni optimista, već tvrdi realista. Priznajem da mladim osobama ovakav životni stav ni u kojem slučaju ne odgovara, već trebaju svoj život temeljiti na realističkom optimizmu, ali ne i na nekakovim nerealnim nadama ili željama.
A sada ću odgovoriti Vojvodjaninu, koji me je "isprovocirao" za ovaj komentar.
Oni koji su izveli Srbiju na put 2000-te su unapred isti za sebe rezervovali, a ako su sa istog istupili (pojedini eksperti) dobro su to unovčili.
Što se tiče razdora zbog nekih "novih prijatelja" uveravam te da to nama ne grozi, jer smo tako uvezani sa našim euroatlanskim prijateljima da smo im prepušteni na milost i nemilost, a šansa za izbor je odavno propuštena.
Izvoz od 600 mil. EUR u EU nije izraz njihove ljubavi prema Srbiji, već potrebe za jeftinim sirovinama koje su imale tržište i u ostatku sveta.
Istina je da možemo dobiti brendove tipa Punta i kapital kao s Fiatom, ali mi se čini da nas to ne svrstava medju industrijske velesile.
Istina je da Kina nema brendove, ali je likvidovala mnoge brendove na zapadu.
U svakom slučaju vera u put koji nam trasiraju naši "eksperti" će biti preskupa, kao i krediti sa deviznom klauzulom.

Slovačka u EU
Ispunjavajući znatiželju pisaca komentara o značaju koji je za Slovačku imalo stupanje u EU 2004 g. i Šengen 2008 mogu navesti sledeće:
U životu običnih ljudi nastupila je mogućnost potpuno slobodnog kretanja i kupovanja robe u ostalim članicam,zapošljavanja u Engleskoj i Irskoj i u novim članicama. Po stupanju u EU nastupio je bum hipotekarnih i potošačkih kredita, lizinga (bez učešća). Porast plata i penzija je bio gotovo simboličan. Poznati Slovaci priznaju da kapitalizam, a potom EU, ne predstavljaju za njih neki boljitak, jer su njihove slobode ograničene materijalnim mogućnostima.
Značajan plus je bio u odlasku na rad u druge članice velikog broja nezaposlenih, ali se isti sada vraćaju zbog ekonomske krize.
Poslovni ljudi su stekli odredjene prednosti jer je sada slobodan medjusobni protok roba i usluga (bez carinjenja, certifikata i sl.) ali i veća konkurencija, pogotovo iz susednih članica. Tako su napr. medjunarodni trgovinski lanci praktično zagušili gotovo sve privatne trgovine.Takodjer se bogovi kako nemaju ni poljoprivrednici, koji dobijaju manje dotacije nego oni u starim članicama.
U Slovačkoj je nosna industrijska grana automobilska koju su pratile investicije u kooperantske firme. Visina plata u stranim firmama se kreće za radnike od 300 (trgovina) do 500 EUR (u industriji), sa trendom snižavanja poslednjih zbog krize.
Makroekonomski Slovačka je bila uspešna jer su troškarili novac od privatizacije strateških firmi i kredita i na takav način podizali BDP.
Uvodjenje Eura nije imalo bilo kakav značaj za obične gradjane. Medjutim pozitiva za njih a negativa za državu i privredu nastupila je zbog devalvacije valuta susednih država, tako da je sada sveopšti stampedo Slovaka u kupovinu u komšija
Pretpostavljam da je prednost Eura za Slovačku da ECB neće moći pustiti niz vodu članicu Eurozone u slučaju pretećeg kolapsa.
Na kraju zaključak da je bolje biti sluga u dobrog gazde nego sirotinjski gospodar, ako me kriza ne demantuje.