ako je od „savetodavnog mišljenja“ Međunarodnog suda pravde prošlo već skoro mesec dana, u trenutku dok pišem ove redove nema još ni jednog jedinog novog priznanja kosovske nezavisnosti.
----------------------
Drzave priznaju Kosovo na osnovu svojih INTERESA, a ne na osnovu odluka suda, ili godisnjih odmora.
Interesi se u medjuvremenu nijesu promijenili.
Pa mozemo da zakljucimo da novih priznanja nece biti
(ili zanemarljivo mali broj nevaznih drzava)

Ako izvrsimo analizu drzava koje su priznale Kosovo vidjecemo da je to EVRO-DOLARSKI blok tj drzave koje imaju korist od rasta tih valuta.

Odnos DOW JONES/ZLATO
10300 / 1224.5 = 8.41 je najvazniji broj koji pokaziva u kom smjeru ide svijet i ko bolje stoji
od ova dva bloka EVRO-DOLARSKI ili OSTALI

Ako ovaj broj bude rastao onda ce biti novih drzava
da priznaju Kosovo, ako on poraste na vise od 20 izgubili smo Kosovo, ako padne ispod 3 bice novih pregovora

Браво Ђорђе.
Пун погодак. Некако слично сам и ја размишљао недавно када сам са пријатељима разговарао.
Тачно у центар.

.. А Косово ће бити наше онолико колико ми будемо у стању да се за њега „на терену“ изборимо. А тај терен се зове Србија, а не Њујорк. Тај терен су наша конкретна дела, наша срца и наши медији. А на њему, поштено говорећи, данас стојимо неупоредиво горе него у Њујорку и УН.


Баш тако.

Баш тако. Држава је та која мора највише да помаже људима на Космету. Такође, држава мора да се максимално потруди да издвоји новац за обнову манастира. Ми смо ти који не смемо да заборавимо на наше људе који су доле. Ми морамо кроз хуманитарне организације да помажемо. Као што пише у тексту, не можемо се борити за Космет у Њујорку већ то морамо чинити на Космету, јер тамо је највећа борба.

Мора се људима на Космету показати да нису заборављени. Имате организације које раде све јавно, и у сваком тренутку преко њихових интернет страна можете проверити коме је помогао ваш динар.

Ако их заборављају политичари, немојте ви браћо Срби!

Други део

Док Данко Васовић без ичије подршке неуморно “копа” доказе о Титовом ортаку Валдхајму и његовим нацистичким пировима на Козари, а можда и у самом Јасеновцу, наше тужилаштво неуморно копа по Србији тражећи “жртве српских злочина”. Успут ископају и неку жртву Титовог режима, али не правде ради, већ да би се одржале пата карте између партизана и четника, што би Енглезима и Немцима омогућило да евентуално изазову и понове грађански рат у Србији.
Санџак се све више усијава, хоће ли држава Србија и њега бранити мирно и дипломатски, наравно кад све буде готово и кад се зелена застава буде развила до Златибора. А до тада ће се борба сводити на већ чувено “не видимо”, “не чујемо”, “на годишњем одмору смо”, “избори су једини спас” итд. У ствари би добродошла једна медијска борба, тј. још нека касета из “аудио збирке” Ратка Младића ( The best of Ratko Mladic ). Предлажем да изаберу неки разговор са супругом, или још боље непознатом женском особом, не би ли гледаоци Фарме и Великог брата имали потпун доживљај и задовољство док се Санџак отцепљује. Још да се уведе гласање “за или против”, не би ли и Телеком узео неку парицу, могли би потпуно бити задовољни озбиљношћу и радом наше владе и медија.

"А Косово ће бити наше онолико колико ми будемо у стању да се за њега „на терену“ изборимо. А тај терен се зове Србија, а не Њујорк. Тај терен су наша конкретна дела, наша срца и наши медији. А на њему, поштено говорећи, данас стојимо неупоредиво горе него у Њујорку и УН."
______________________

Апсолутно се слажем са вашим мишљењем Ђорђе, свака част на тексту.

Слажем се да је то ВЕЛИКА ПОБЕДА РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ, И КИНЕ У ОУН СБ.(ТАЧКА)

Видим, пар коментатора је истакло завршне реченице последњег пасуса Вукадиновићевог текста. Просветљење, малтене, услед разумевања једне констатације.

Мене, ипак, више копка шта је писац хтео да каже овим:



Ако нека заједница/скупина дође у ситуацију да јој "тренутни улог" буде покушај да се буде "нормална држава" (?), остаће на нивоу недефинисане заједнице/скупине, без основних државних прерогатива. Коме господин Вукадиновић скреће пажњу, у вези несувислих вести у нашим медијима? Мисли ли он да ће после његовог текста "тај ко треба" да схвати како српска јавност треба да буде упозната са садржином дијалога Вука Јеремића и британског представника на седници Савета безбедности, пре неголи са тачкама спорења разноразних "пинковаца" и "грандоваца"?

Превише наивно. Поготово што ми немамо непријатеље, ако је судити по наступима представника наше власти. Тако да господин Вукадиновић још може да буде оптужен за уношење смутње и мућење бистре воде. А што се тиче "препознавања интереса", они су одавно препознати, и остварују се. Само, ти интереси никакве везе немају са државним и јавним интересима.

...Или СТАРЕ ЛИНИЈЕ НОВОГ ФРОНТА!?

Како се узме.

У сваком случају још један текст који разводњава донедавну конзистентност ставова господина Вукадиновића када је реч о односу власти према Косметском питању ( и шире).

Питам се сада, да ли би професор поново написао ИЛИ РЕКАО оно што јесте о ЕУЛЕКС-у, ПОЛИЦИЈСКОМ СПОРАЗУМУ (О ГРАНИЦАМА) СА ПРИВРЕМЕНИМ КОСМЕТСКИМ ВЛАСТИМА, НАТО-у, ДЕКЛАРАЦИЈИ О СРЕБРЕНИЦИ... И УОПШТЕ О црвеној линији мазохизма и свему ономе што нас је довело у најјаднији положај у историји наше државе.

ПС. А наравно да ме радује и охрабрује чињеница да нема нових признања. Сигуран сам међутим, да то нема везе са нашом дипломатском активношћу.

Dakle kljucno pitanje je kako prevazici situaciju koja boli i pece. Da li se ona moze prevazici deklaracijama i rezolucijama upucenih UN s jedne i sramnim odlukama Ustavnog suda Srbije s druge strane. Da li bi nas manje peklo i bolelo da je situacija obrnuta. Da nema nikakvog predloga rezolucije jer znamo da imamo podrusku u savetu bezbednosti a da drzava pravi fabrike i puteve na KIM gde god to moze i da se trudi iz petnih zila ako niste drugo da posalje srpsku vojsku i policiju da brani manastire i drzavnu granicu po rezoluciji 1244. Tada bi sigurno bilo mnogo manje jalovih rasprava i polemika kod nas. Niko ne bi prebrojavao koliko glasova mozemo imati na zasedanju generalne skupstine UN. Ovako britanske francuske i americke diplomate mogu slobodno otici na odmor jer na terenu Srbija se ponasa kako oni zele. Naravno da rad ministra Jeremica treba postovati. Hteo neko da prizna ili ne on daje rezultate ali ne sustinske. Da se ponasamo kao Jevreji kako kaze gospodin Antonic ili da postanemo pravi i iskreni parnter Rusiji onda bi vec mozda na severu KIM imali instaliran sistem S300. Da li bi tada neki Redzepi mogao da drzi lekcije Srbiji i da se njegove ubice spremaju da zauzmu punktove ispred srpskih manastira. Ovako ne ostaje nam nista drugo nego da govorimo o casnim namerama ministra Jeremica njegovim uspesima o produzavanju statusa kvo. To siptarima i odgovara, jer kako se danas ponasa drzava Srbija Srba na KIM uskoro nece biti. Ali i tada mi nemamo pravo da priznamo poraz. Jer bez KIM nema ni Srba ni Srbije.

Управо!
Патриотизам постаје питање лепог васпитања.

...mu nepaznjom amputiraju zdravu nogu te ce ovaj na kraju ostati bez obe noge.Tako cemo i mi takvim odnosom noseci se mislju da je Evropa obecani raj,svojevrsni novi edenski vrt na kugli zemaljskoj te resenje za sve finansijske i materijalne teskoce pojedinca u svojoj tipicnoj naivnosti i verovanju da je bolje odreci se KiM zarad EU na kraju ostati bez 'obe noge'.

Добили смо пресуду каква се и једино могла очекивати од суда којег на крају крајева финансирају Американци и који су издиктирали пресуду, како и каже Ђ.В. Питање је само зашто је Србија тражила пресуду од таквог суда. И да ли државни врх зна да има питања која се никада не постављају на суду? Процеса који се никада не воде пред судом, без обзира што је сва правда на твојој страни.
И коначно, ова власт је одговорна за Еулекс. То је друго упориште "међународне заједнице", добијено на основу потписа Србије. Тако смо се јавно два пута одрекли Косова: први пут када смо пренели овлашћења са УН на ЕУ, а други пут када смо амерички суд питали да ли је Косово наше.

Господине „Јевтовићу“, могао бих се сложити са Вама да у „овој трагедији нема ни д од дипломатије“ , мада би било добро да сте навели, рецимо, три чињенице за ту тврдњу, ради оних читалаца, а таквих има, који у својој свести немају такве аргументе. АЛИ, дакле, велико „али“ , остаје нејасно који су то потези Русије и Кине који би могли бити протумачени као „погрешни“, како Ви то наводите ???
Ако мислите на неке војне потезе, техничко-војна помоћ или акција у било коме виду, онда:
Такве „потезе“, и још жешће, до бомбардерских агресија, Америка повлачи из дана у дан, из године у годину, из деценије у деценију, непрекидно од 1941. године. Отуда питање:
Зашто би такви потези били погрешни ако их изведу Русија или Кина, или нека друга држава, а НИСУ ПОГРЕШНИ АКО ИХ ИЗВОДИ АМЕРИКА (УСА)???
Мени је јасно да се захуктала, и навикла на непружање јачег отпора, монструозна злочиначко-пљачкашка аждаја, звана Америка (УСА), неће зауставити док не буде заустављена на силу, док не дође у ситуацију да се и њој одговори истом мером.
Друго је питање да ли се за то чека да та аждаја толико ослаби да би пружање отпора било са мање жртава, или је давно било време да се одлучно и речима и делом Америци стави до знања да не може више тако „делити хуманизам“ по планети, по цену и „оволиких“ жртава. У свакој варијанти, жртве америчких акција постоје, Америка их ствара из дана у дан, али ради се о томе да те жртве у одговарајућој мери буду и америчке.
Само то ће зауставити злочиначко-пљачкашку аждају – злочиначко – пљачкашку Америку.

Do novih priznanja nije doslo zbog "pridizanja" nase diplomatije posle katastrofalne sudske odluke,niti zbog uspesnih nastupa B.DJelica ili Jeremica,vec zato sto zemlje koje do sada nisu priznale Kosovo to nisu ucinile zbog svojih interesa,odn zbog slicnih problema koje imaju ,ili bi mogle imati,one zemlje koje takvih problema nemaju odavno su "popustile"pritiscima,a pitanje je koliko je jos takvih zemalja ostalo.

За Станимир Трифуновић, раније ПЕТИ ЕЛЕМЕНТ

ПОТПИСУЈЕМ!

Да,то је то; И као што неко рече:"Могу нас победити - али нас не могу убедити..."
Поздрав и подршка Вама.

У задње време се и из редова владајуће коалиције и из "опозиције", и "са леве и са десне стране политичког спектра", и са "политички коректних" и оних ретких медија које би условно речено могли прозвати да су, као, "политички некоректни", појављују изјаве, анализе и текстови у којима се готово као мото истиче један исти чудовишни закључак да, отприлике карикирано, ма колико ова власт радила лоше, следећа ће, а та је, наравно, Томина и Вучићева, бити још гора!

Наводно, нису Тадић и Јеремић баш сасвим, а ни намерно, продали Косово, али је Тома тај Бранковић, који ће морати да призна ту наказицу као независну државу. Он ће, наравно са својом десном руком Вучићем, упропастити до краја већ упропаштену српску економију, завити нас у црно у свему чега се дотакне и само ћемо са њим дотаћи оно чувено дно дна.

У тој диоптрији видим и овај и претходни текст госп.Вукадиновића, такав ми се чини и Антонићев и Цвијановићев, а да о оним "коректним", "НВО-ЛДП провинијенције" или "властним" аналитичарима и не говорим. У бризи да се некако спречи та туга од претеће напредњачке власти, чак се и Тадић и Јеремић аболирају не само за почињене грешке пред МСП, већ и оне будуће пред ГС УН.

Да будем искрен, мени смета та заглушујућа "антикампања", делује ми неукусно, сирово и непримерено тренутку. Јер, свако мора да сноси своју одговорност о било чему да се ради, па тако и за Косово, почев од Краљевића Марка што је закаснио, па преко свих потоњих до самог Краља Александра, Титових српских комуниста, Милошевића што је повукао војску, Ђинђића што пре смрти није народу рекао истину, Коштунице и Тадића због силних почињених грешака, дакле свако мора своју одговорност да као крст свој понесе, јер историја све то памти.

А ако на Тому једнога дана и дође ред, и њега његов крст чека, побећи неће. Овако, није ни дошао у прилику да се за нешто пита, а већ га унапред оцрнише као најгорег Бранковића, они исти са који се од силног косовског путера на глави и не виде.

Tacno je da se KiM ne moze izgubit u Nju Jorku, nego samo u Beogradu.
Ako odbijemo da potpisemo njegovu secesiju, ne mogu nam nista. Problem ce se odlozit za bolje dane. Kad 'imperija zla' iznemogne (sto je na vidiku), niko je vise nese slusat. Opasnost moze samo doc od nasih politicara koji su bili u stanju da izglasaju onu nakaznu rezoluciju o Srebrenici (nadajuci se da ce to zadovoljit MSP-a).

Posmatram situaciju Srba iz inostranstva, vec dugo vremena, i dosao do zakljucka da se mogla izkoristit cak i ta otrovna anti-srpska propaganda (koja jos uvijek traje).Skoro svako nas je osudio kao jednu krvo-zednu genocidnu naciju koja samo sije uzas po Balkanu. Nasi politicari nijesu primijetili da je taj nas imidz mogao da bude jedan vazni adut za nasu diplomatiju. Pozurili su se da dokazu da mi nijesmo strasni vukovi nego jagnjad, od kojih niko ne treba da se boji. Nazalost, u tome su potpuno uspjeli, a na siromaha covjeka, kako ona narodna kaze, i zec ..... vadi.

Govorilo se ovamo kako je nemoguce vratiti KiM Srbiji jer bi to prouzrokovalo bijes Siptara sa opasnim posljedicama. Niko, uopste nije pricao da u protivnom slucaju, bi Srbi bili bijesni.Vjerujem da je ovo bilo ozbiljno uzeto u obzir od MSP-a kad je dodijelio onu njihovu pravdu.
Mi treba da povratimo nas ugled 'balkanskoga strasila', na bilo kakvi nacin. Postoji jedan.
Treba da zahtijevamo glasno da se Seselj odmah pusti na slobodu. On je na Zapadu 'ozloglasen' kao ratni zlocinac,fasista, ultra-nacionalista, veliko-srbin (vrlo pogrdna rijec za uticajne novinare) itd
Ovdje se boje od njega- i to je odlicno.
Ponovna pojava Seselja na srpsku politicku scenu bi izazvalo zaprepascenje i strah za 'stabilnost' Kosova. Seselj ne mora nista da uradi, samo da se pojavi.
Priznajem da nijesam bio njegov pristalica dok mi Karla Del Ponte nije rekla da je Zoran Djindjic zahtijevao da se on drzi u Hagu sto je moguce duze.

Ova vlada nema fronta, jer odustaje od svake borbe.

Ова власт је доследна у спровођењу политике - И ЕВРОПА И КОСОВО - а то значи НИ ЕВРОПА НИ КОСОВО. Политички порази или победе (све једно),на спољашњем или унутрашњем плану, користе са за спровођење НЕМОГУЋЕ ПОЛИТИКЕ па је и крај јасан - КАТАСТРОФАЛАН НЕУСПЕХ.
Кључни разлог за овакво стање је управо у односу великог броја гласача према СРБИЈИ - Србија им је најјефтинија. Зато смо и сами постали најјефтинији народ у Европи, па и шире...
Жао ми је што сам песимиста, али не видим код народа никакву промену свести, а без тога нема ни промене политике, ко год да води државу. Наравно да овим не умањујем одговорност ни прошлих, ни садашњих ни будућих политичких елита.

Dobro je da nismo, u ime nekog buduceg clanstva u EU,pristajali da se u Briselu pise nasa zalba UN-u u vezi sa Kosovom.
To je znak da nasi politicari uvidjaju da mi ,pre svega ,moramo da vodimo svoja posla.
Kako rece g. Vukadinovic prioritet nije ni EU ni Kosovo vec potreba da se od Srbije napravi normalna zemlja.

Ja mislim da se konačno pokazala sva ozbiljnost i dubina Đinđićeve vizije! Mislim da bismo svi mi morali malo da zastanemo i porazmislimo gdje smo i što nam je činiti. Jer Đinđić je znao kako su čudni putevi gospodnji i znao je Srbiju usmjeriti u pravom pravcu a ne da lutamo i stalno ponavljamo iste greške. Đinđić je vidio kuda ide ovaj svijet i znao je da je nama mjesto u Evropi i da se samo tako možemo spasiti i onijeh sa Istoka i onijeh sa (divljeg) Zapada... a bogami i onijeh sa Juga.... i to ponajviše ovijeh zadnjih!

Mi jesmo često sa Njemcima imali problema kroz istoriju, ali nijesmo li tome malo i sami doprinjeli? I vidimo li mi kako se čak i Rusi sa Njemicima složiše jedino mi ne želimo da shvatimo da nas jedino rusko-njemački savez može spasti od Amerikanaca, Azijata i Šiptara?

Šta može običan svet u smislu promene medijske slike u Srbiji? Mislim, da za početak treba prestati plaćati TV pretplatu. Naš "javni servis evropske Srbije" ne zastupa interes srpskog naroda. I zašto ga onda plaćati!?

На Интернету је настала накарадна мода да људи једни другима шаљу велики поздрав!
Какав је то велики поздрав?
Ја знам да поздрав може бити СРДАЧАН, ТОПАО, НЕЖАН, ДРУГАРСКИ, ПРИЈАТЕЉСКИ...
Али ако поздрав може бити велики, сходно томе може бити и мали!

Зато, с поштовањем, и уз МАЛИ поздрав,
ваша језичарка

"Језичарка", можда сте у праву. Али, ту фразу (можда и погрешно?) користим већ деценијама и не подлежем интернет-моди, чак и сам активно учествујем у моделирању понашања у тој заједници.

Хвала за савет.

Срдачан поздрав! (ово је у реду, претпостављам?)

Бавим се језиком па би, по дефиницији, требало да сам у праву:)
Не верујем да ту синтагму, не фразу, користите већ деценијама; мало сте претерали:)
Велики поздрав је празна порука, јер не садржи никакво осећање.
Верујем да је многи користе због страха да их емоција не "разоткрије".
Или грешим?
Срдачан отпоздрав!
Ваша језичарка:)

@Yes We Can

Činjenica je da Boris radi ono najbolje za srpski narod i za sve građana Srbije. Niko ne može da kaže da se Boris u bilo čemu razlikuje od Obame! Ja čak mislim da je Boris veći Obama od samog Baraka Huseina Obame!

Boris i Obama spašavaju svaki svoj narod. Obama je Ameriku izvukao iz najveće krize u istoriji u koju su je namerno gurnuli zli neokonzervativci predvođeni Bušom. Boris spasava Srbiju od zla koje su nam naneli ovi naši konzervativci i nacionalisti.

Поздрављам и драго ми је и за овај текст и жељу многих коментатора да Србији буде добро. На жалост, у Србији је мало трезвене свести. Наш "национализам" је већином незрео, наиван, глуп, као онај из 90тих. Држим (мада признајем да ми фали много образовања и промишљања) да се ова власт труди да балансира на спољњем плану, не знам да ли је могуће друкчије радити (ја не бих знала друкчије), али оно што нама фали јесте унутрашњи план. Ту се слажем са господином Вукадиновићем. Странци знају да је наш југ празан, наша села су пуста, ми одумиремо као народ. Друго, ми смо испустили Албанце деценијама. Ми смо испустили Косово онда када су Албанци завладали Косовом. Ми њих више нисмо могли контролисати. За то је према мом мишљењу крив комунизам и наша краљевска династија која је хтела да прави Југославију уместо да се задовољимо победом и сигурно већом територијом после 1. Св. рата. И сада смо у ситуацији да нас Хрвати, Словенци и Албанци надјачају. Али треба да промишљамо зашто је то тако. Шта смо грешили. А много смо грешили. Што се Косова тиче, треба наставити овако. То је битка која се може добити само деценијама. Али ту битку ћемо изгубити ако не будемо моћнији. Ако Србија буде празна људи ту битку ћемо сигурно изгубити. И ако будемо сиромашни сви ће се иживљавати. Једино што постоји у политици је право јачег. Приче о демократији су лепе и важе на унутрашњем плану, али не и у међународним односима.

Рад, ред, дисциплина. Нама као народу то фали. Систематичност. Сад се враћам из Немачке. Ствари су уређене као да неко иде и размишља шта урадити. Неко мисли. Неко се брине. Код нас? Све препуштено случају. Сетимо се како су у дипломатији у Краљевини били један Црњански или Иво Андрић. А сад? Ако су политичари променљиви нису институције! Академија, мислиоци сви морају да промишљају, да дају добре идеје. Неко то мора да записује. Сетите се како завршава Проклета авлија. Католици све пописују после смрти, о свему се води рачуна. Све институције треба да ојачају, то је излаз.

ipak bih ja poceo sa tuzbom protiv drzava koje su nas bombardovale protivno svim potpisanim konvencijama...

"Основно је да схватимо да се овде и сада уопште не одлучује између „Европе“ и „Косова“, него да је тренутно улог само то да ли ћемо или нећемо покушати да будемо нормална држава.
Управо тако! Ми смо европски само ако се изборимо за Космет под прихватљивим условима. Све друго је поданички, кукавички, НЕевропски, и у најгорем маниру лоших, несамосталних држава које су потпуно пропале.