Има неколико тих провинцијалних стереотипова. Први и најчешћи, може редовно да се чује на свим медијима, чак се може сматрати и лакмус папиром провинцијализма. То су реченице типа. Ја сам био у иностранству, и том приликом сам разговарао са, па обично наброје Хрвате, Шиптаре и Босанце и они су ми рекли да немају ништа против Срба, долазе у Београд, сјајан провод.

Ако су се затекли у даљем иностранству опет имају " ја сам био, рекли су ми странци" и то што су њему рекли то је врховна истина.

Нисмо ни ми гастарбајтери наивни, па их питамо, а ко ти је платио карту, ко ти је дао дневницу, где си спавао и ко ти је платио спавање. Можда си био, али зарадио за карту и ручак ниси. Ниси тамо. Неко ти је одовуд дао.

И долазимо да врхунца, а то је цитирање неке институције за коју до јуче нико није чуо.

То око тих избора је обострано један фестивал провинијализма и лова у мутном. Манипулација међународним фактором који то није или бар није од значаја.