Филозоф, хуманиста и пријатељ сиромашног народа.

Prosvetni radnici su sami krivi što imaju male plate. Sećam se da je jedan broj prosvetnih radnika davao prolazne ocene glupoj i razmaženoj deci čiji su roditelji bili političari, privredni rukovodioci, itd. Šta su posejali to su dobili. Ta deca, danas bitange naučila su samo jedno: moje, meni, samo ja, drugom ništa! Forsiranjem Veberove filosofije, svi rukovodioci sa početka šezdesetih godina prošlog veka morali su imati diplomu fakulteta, dakle formu koju će po Veberu ispuniti sadržaj. Malo sutra. U ovom periodu počelo je davanje prolaznih ocena po političkim nalozima. Kasnije, počinje mito kao nalog a završava sa privatnim fakultetima na kojima ide logika koliko para toliko muzike. Muzika ko muzika, čak i kad je loša. Moja učiteljica u trećem razredu osnovne govorila je "jadni mi sa vama, vi ćete nam davati plate". Koliko god da mi je to tada smetalo sada vidim da je bila u pravu. Ali tako je. Da su prosvetari više cenili svoj rad danas bi imali veće plate ali i oni su ko one bitang

A hrana skupa?? Zašto ubijate srpske svinje?? Šta je matičenje donelo Srbiji?

Stvara stručnjake...

Као радник у Мишковићевом холдингу пун сам радости због повећања плата!
Хвала Мишковићу, повећавањем плата својим радницима дајеш прави пример.

Шта? То си рекао само зато што лепо звучи?

Kravate danas više nisu in. In su duksevi, pocepane farmerice, kratke suknje, goli stomak. Mnoge nastavnice s prakratkim suknjama i krivim nogama liče na mečke, a nastavnici na zaštićenog svedoka. O učenicima da se i ne priča. Umesto da Ministarstvo propiše kodeks oblačenja, ono se bavi izmišljanjem svakojakih gluposti koje nemaju nikakvog smisla osim što slepo preuzimaju sve što dolazi sa zapada. Ministarstvo i država ne shvataju da je obrazovanje ogledalo društva i verni pokazatelj propasti jednog društva i njegovog puta u bezdan. Žalosno.

Odelo čini čoveka, pogotovo prosvetnog radnika. Na žalost početkom šezdesetih godina osim siromašenja prosvetara započet je i proces otuđenja nastavnika od učenika. To je urađeno sa uvođenjem testova koji brišu relaciju prosvetar-učenik. Ovo potvrđuju i "bolesni" roditelji koji vrše pritisak na prosvetare tražeći da njihovo dete dobije najveću ocenu iako ono to ne zaslužuje. Neki dovode advokate u školu preteći prosvetarima da će ih tužiti sudu. Poznajemo slučajeve da deca doktoriraju kako bi zadovoljili bolest svojih roditelja. Pri tom, lišili su se normalnog života. Tokom školovanja nikad nisu viđeni u društvu osoba suprotnog pola. Naučili su nauku a nisu naučili da vole. To je još jedna tužna dimenzija našeg obrazovnog sistema kojem su kumovali bolesni roditelji. Ako nisu zadovoljni sa uspehom svog deteta, ako ih ne zanimaju razlozi za to, neka dete promeni školu. Možda će shvatiti da njihovo dete ne može biti naučni radnik, rukovodilac. Diploma nijeobaveza društvu već jedinki, vlas

pogrešni ti stavljali bukagije