Нису менаџери, директори, шефови, пословође и слични руководиоци предузећа, компанија и фабрика они који зарађују незамисливо велике паре од туђег рада. То задовољство припада власницима, акционарима, како се стручно зову у капитализму. Менаџери су познати јавности и одговорни за све аспекте пословања и управљања, док акционари, прави власници остају непознати и невидљиви јавности. Такви су закони, приватност супербогатих мора да буде заштићена. Онда је и природно, нарочито због расне или националне структуре запослених, да директори не буду бели. Ефикасно је да људима управља њихов човек. Осим, када је циљ тотална бесмисленост, као БИХ, где колонијалном управом председава високи представник. И још посебне националности.

"Бели човек је у овом тренутку жртва организованог, државно спонзорисаног расизма. Воук активисти тврде да је немогуће бити расиста према белом човеку. Агресивност те идеологије поприма патолошке облике."

Овај текст и поред своје поприличне аргументованости и чињеничне исцрпности уопште не одговара (или ће пре бити - не усуђује се да одговори) на основно питање: која то организована групација и на основу које идеологије стоји иза свега овога? И зашто баш "бели човек" мора да постане предмет таквог огорченог и систематизованог прогона?

Зато је ипак умногоме овај текст "танак".

А ко жели да сазна много више на ту тему (и истовремено познаје енглески језик) ево одличног почетка за истраживање тог кључног цивилизацијског питања:

https://www.theoccidentalobserver.net/