Није лош овај глас разума за садашње Бошњаке. Слажем се са свим што је аутор написао. Такође бих додао и занимљиву чињеницу да се не мали број становништва дела Рашке и Старог Влаха изјашњава као Муслимани (са великим М), што ће рећи да се не осећају Бошњацима. На пример само у Пријепољу их има нешто мање од 10% становништва општине. Ово се може лако проверити на wikipedia или ти на сајту оног несретног Јанковића што издаде Косово. Такође је познато да је појам ”муслиман” више религијска одредница него ли национална. Стога треба размислити какву поруку овај муслимански живаљ (у не малом броју) шаље српском народу православне вере као и држави Србији. Када разговарам са њима, често ми кажу да их је Србија заборавила (што је истина). Увек сам говорио да ако због нечега треба судити Ратку Младићу, а то је кривично дело убијања и протеривања српског народа исламске вере. Зато дајем један велики плус овом тексту.

У вези теме, истина је да су "српске" и политичке и верске вође биле глуве и слепе на очигледне позитивне емоције великог броја некадашњих Срба исламске вере, а сад вољом англо и германских кругова новог народа Бошњака. Те вође су опет за нечији рачун припомагали све оне који су цепали српски корпус на нове народе. Пооштрвањем критерија да су Срби само православни радили су исто оно што и наши западни непријатељи - уништавали наш народ.

пар илустративних цитата:
"Обилазећи својевремено једну од највећих истанбулских општина Бајрам паша и разговарајући са људима који у њој живе, а 90 одсто од 350.000 колико их има је нашег порекла, пришао ми је човек да ми поносно каже да су се његови некада давно презивали Караџић и да зна коју су славу славили, да са генерације на генерацију преносе српски језик и да му никада неће бити јасно због чега не може да буде оно што смо поменули - Србин муслиман?! "

"Ако вам је фрапантна бројка од три милиона у Истанбулу, шта рећи на податак да је то тек трећина од укупног броја колико их је у Турској?! Говоримо о девет милиона душа, а то није моја претпоставка, већ податак, нешто о чему се овде ћути. .. Међутим... Е, то „међутим" је управо оно што нас је кроз историју скупо коштало!
... за овдашње власти ти људи никада нису били сматрани српским исељеницима због „догме да су Срби само они православне вере".
- Зато што је то и даље табу тема и јеретичко питање, данас и имамо нацију Бошњака. "

Текстова Сенада Пећанина се сећам не по садржају његових текстова, мислим да се Партијски лист звао Наши дани, или слично, већ по мојим осећањима које су ти текстови побуђивали. Осећао сам се као овца пред вуком. Из биологије је познато да овца пред вуком буде потпуно паралисана и потпуно покорно чека да је вук поједе. Мене су његови текстови потпуно емоционално паралисали и свакио пут бих помислио; Он је заиста спреман да ме поједе, он кад би могао све српске главе би једним потезом скинуо. Како може бити неко у тој мери, може се рећи апсолутно лишен и минимума и натрухе било каквог поштовања према некоме ко је српске националности. Једноставно та спознаја да та особа нема ни трунку, ни примисао да било шта било кав вид мишљења или права може да има неко ко је Србим ме је паралисала. Толика количина ниподаштавајуће мржње за мој мозак је непојмљива.
Распитао сам се о њему и добио сљм посдатак да се приватно ради о човеку који је увек у неком страху, који се боји властите сенке, никоме не верује и све проверава. Нико у јавном животу Сарајева није толико "правоверан" и токико на линији суверене Босне као он.
И онда један текст скоро нормалан, рецимо све је то тако или скоро па тако, али зашто то баш он и баш сада пласира. Да нисам ја параноидан.
Међутим образложење за тај текст је у Силајџићевом писму које је уследило одмах за тим текстом. Један заробљени муслимански батинаш из логора Виктор Бубањ је описивао како су тукли Србе у том логору. Кад човек очекује ударац онда стегне мишиће и буде спреман, па га мање боли, зато је потребно опуштање у сислу "Не бој се неће ти нико ништа" па кад га онда ударе тад јаче боли. Дакле Пећанин нас (српску јавност) је опуштао да би нас јаче болело кад нас Силајџић ошајдари. Дакле овај текст је припрема за Силајџићево писмо.