Nije loš ovaj glas razuma za sadašnje Bošnjake. Slažem se sa svim što je autor napisao. Takođe bih dodao i zanimljivu činjenicu da se ne mali broj stanovništva dela Raške i Starog Vlaha izjašnjava kao Muslimani (sa velikim M), što će reći da se ne osećaju Bošnjacima. Na primer samo u Prijepolju ih ima nešto manje od 10% stanovništva opštine. Ovo se može lako proveriti na wikipedia ili ti na sajtu onog nesretnog Jankovića što izdade Kosovo. Takođe je poznato da je pojam ”musliman” više religijska odrednica nego li nacionalna. Stoga treba razmisliti kakvu poruku ovaj muslimanski živalj (u ne malom broju) šalje srpskom narodu pravoslavne vere kao i državi Srbiji. Kada razgovaram sa njima, često mi kažu da ih je Srbija zaboravila (što je istina). Uvek sam govorio da ako zbog nečega treba suditi Ratku Mladiću, a to je krivično delo ubijanja i proterivanja srpskog naroda islamske vere. Zato dajem jedan veliki plus ovom tekstu.

U vezi teme, istina je da su "srpske" i političke i verske vođe bile gluve i slepe na očigledne pozitivne emocije velikog broja nekadašnjih Srba islamske vere, a sad voljom anglo i germanskih krugova novog naroda Bošnjaka. Te vođe su opet za nečiji račun pripomagali sve one koji su cepali srpski korpus na nove narode. Pooštrvanjem kriterija da su Srbi samo pravoslavni radili su isto ono što i naši zapadni neprijatelji - uništavali naš narod.

par ilustrativnih citata:
"Obilazeći svojevremeno jednu od najvećih istanbulskih opština Bajram paša i razgovarajući sa ljudima koji u njoj žive, a 90 odsto od 350.000 koliko ih ima je našeg porekla, prišao mi je čovek da mi ponosno kaže da su se njegovi nekada davno prezivali Karadžić i da zna koju su slavu slavili, da sa generacije na generaciju prenose srpski jezik i da mu nikada neće biti jasno zbog čega ne može da bude ono što smo pomenuli - Srbin musliman?! "

"Ako vam je frapantna brojka od tri miliona u Istanbulu, šta reći na podatak da je to tek trećina od ukupnog broja koliko ih je u Turskoj?! Govorimo o devet miliona duša, a to nije moja pretpostavka, već podatak, nešto o čemu se ovde ćuti. .. Međutim... E, to „međutim" je upravo ono što nas je kroz istoriju skupo koštalo!
... za ovdašnje vlasti ti ljudi nikada nisu bili smatrani srpskim iseljenicima zbog „dogme da su Srbi samo oni pravoslavne vere".
- Zato što je to i dalje tabu tema i jeretičko pitanje, danas i imamo naciju Bošnjaka. "

Tekstova Senada Pećanina se sećam ne po sadržaju njegovih tekstova, mislim da se Partijski list zvao Naši dani, ili slično, već po mojim osećanjima koje su ti tekstovi pobuđivali. Osećao sam se kao ovca pred vukom. Iz biologije je poznato da ovca pred vukom bude potpuno paralisana i potpuno pokorno čeka da je vuk pojede. Mene su njegovi tekstovi potpuno emocionalno paralisali i svakio put bih pomislio; On je zaista spreman da me pojede, on kad bi mogao sve srpske glave bi jednim potezom skinuo. Kako može biti neko u toj meri, može se reći apsolutno lišen i minimuma i natruhe bilo kakvog poštovanja prema nekome ko je srpske nacionalnosti. Jednostavno ta spoznaja da ta osoba nema ni trunku, ni primisao da bilo šta bilo kav vid mišljenja ili prava može da ima neko ko je Srbim me je paralisala. Tolika količina nipodaštavajuće mržnje za moj mozak je nepojmljiva.
Raspitao sam se o njemu i dobio sljm posdatak da se privatno radi o čoveku koji je uvek u nekom strahu, koji se boji vlastite senke, nikome ne veruje i sve proverava. Niko u javnom životu Sarajeva nije toliko "pravoveran" i tokiko na liniji suverene Bosne kao on.
I onda jedan tekst skoro normalan, recimo sve je to tako ili skoro pa tako, ali zašto to baš on i baš sada plasira. Da nisam ja paranoidan.
Međutim obrazloženje za taj tekst je u Silajdžićevom pismu koje je usledilo odmah za tim tekstom. Jedan zarobljeni muslimanski batinaš iz logora Viktor Bubanj je opisivao kako su tukli Srbe u tom logoru. Kad čovek očekuje udarac onda stegne mišiće i bude spreman, pa ga manje boli, zato je potrebno opuštanje u sislu "Ne boj se neće ti niko ništa" pa kad ga onda udare tad jače boli. Dakle Pećanin nas (srpsku javnost) je opuštao da bi nas jače bolelo kad nas Silajdžić ošajdari. Dakle ovaj tekst je priprema za Silajdžićevo pismo.