Када су у питању људи који живе искључиво у граду, онда је стање сиромаштва делимично такво како је изнето. Међутим, људи на селу, а и многи који живе у граду а имају кућу и на селу, а таквих је у Србији огроман број, стање је дргачије. Ти људи имају башту, виноград, воћњак, ливаду, живину, јагње, прасе, свињу у дворишту, имају своју шуму и огрев, трошкови су им мањи, и са социјалном помоћи живе сасвим добро. У граду, већина прима социјалну помоћ, али већина раде приватно као мајстори и врло добро зарађују. Ослобођени су плаћања лекова, градског саобраћаја, здравствених услуга, плаћања претплате за тв и друго. Многи од њих кажу да им никада није било боље.
Због тога би статистика и други истраживачи требали једном за увек да схвате да нису само зараде из радног односа мерило економског положаја становништва. Оне су само део укупних прихода које људи у граду и на селу остварују.