Ne mogu nikako da saznam sta je poenta ovovakvih tesktova . Moze biti da je pitanju placeni PR nemacke privrede ili "nase " hvalisanje " o idealnim uslovima za nemacke ulagace .
No iako nisam neki strucnjak za ekonomiju u ovakvim tesktovima se olako mesaju pojmovi i to svesno i namerno . Prvo spominju se kao jednake stvari i donacija i krediti ,pa niko od nas ne zna sta je sta . Cesto se desi da nemacka odobri kredit a onda se nasi "strucnjaci" hvale kako je to toliko jeftin kredit da je maletene jednak donaciji .
O ulaganjima se prica kao da nemacki privrednici ovde donose svoje pare i dele ih sakom i kapom . A istina je malo drugacija . Ono sto su nemacki privrednici kupili u Srbiji je placeno DEBELO ispod cene a o kvalitetu robe koja se ovde prozivodi da ne govorim . Sto se "green field " investicija tice e to je tek velika prevara . Na spisku investitora vide i firmu Drekslmajer a posto sam na tom objektu radio kao podizvodjac sve sam video svojim ocima . Uglavnom , zamljiste , industrijska struja ,voda ,kanalizacija , i plin su POKLON grada Zrenjanina . A sam poslovni prostor koji je predtsatvljen kao vrhunsko ulaganje je u sustini jedan betonski hangar opsiven limenim panelima . Prostim jezikom receno MONTAZNI OBJEKAT . O uslovima rada i svemu ostalom u tom istom Drekslmajeru je dovoljan podatak da je dosada kroz taj pogon proslo oko 1000 ljudi eto takvi su uslovi rada .
Ali eto kulise i "Potemkinova sela " nikad ne izlaze iz mode . A i krediti su isto sto i pokloni , samo sto se pokloni odradjuju a krediti se vracaju .
Mi nikako da shvatimo da nema "besplatnog rucka" a pogotov ga nema na "zapadu " .

Odnos Jugoslavije i Nemačke su diktirale neke okolnosti, a to su: Stane Dolanc je bio član Hitler jugend pre nego je postao Titov kadar, a otišao je u penziju kao penzioner nemačke policije. Broz je bio austro-ugarski obaveštajni oficir koji se u arhivi Kominterne vodio kao austrijski rezident. Imajući u vidu činjenicu da je nepogrešivo znao koji su Srbi ubačeni u Kominternu od strane "zapadnih tajnih policija" preko između ostalog i tajne policije Kraljevine Jugoslavije, na čijem je čelu prema Versajskom državnom ugovoru morao da bude katrolik Slovenac, i da je uspešno čistio Kominterno od špijuna, postao je Staljinov miljenik i napravi je dobru krijeru tamo. 1944. godine se sastao na Visu sa Čerčilom, prevodilac je bila Olga Humo i dogovorio saradnju sa Čerčilom. Dakle, višestruki agent, radio i sa Englezima i sa Sovjetima, ali sve u interesu Nemačke. Za mene od moje desete godine nema dileme da je naša zemlja, tada Jugoslavija bila podređena Nemačkoj. Svi kadrovi su morali biti bar malo pro nemački orjentisani. Zoran Đinđić i čitava njegova DS, su čista filijala BND-a. Vestvale je došao sada da nam to kaže. Šteta što nije ranije.
Moj odgovor je NE. NE Nemcima.

Taj Vestervele kaze da je status Kosova konacan, a nama je patrijarh Pavle govorio da na zemlji nista nije konacno i da ne postoji konacan status.

Strane firme dolaze u Srbiju najčešće tako što im država oličena u g. M. Dinkiću za svakog zaposlenog radnika pokloni 5 do 10.000 evra!
Ko ne bi s takvim poklonom mogao da započne neki posao!

Pa, nisam našao neku nit ili ideju vodilju u tekstu. Predpostavljam da je autor želeo da čitaoce upozna sa velikim brojem relevantnih činjenica pri tome izbegavajući da uđe dublje u problematiku srpsko-nemačkih odnosa, ostavljajući svakom da izvuče svoje zaključke. U tom smislu mogu da pohvalim autora na trudu.
Međutim, tema srpsko-nemački zaslužuje dublju i razrađeniju analizu, pogotovo ako se uzme u obzir da je Nemačka imala snažan, možda i presudan, uticaj na region u kome živimo u protekla dva veka. Već 2 decenije dominira priča u intelektualnim krugovima i krugovima koji sebe zamišljaju kao intelektualne, da su sve naše sadašnje nevolje posledica naše anti-nemačke orjentacije od 1903.godine i da bi nam bilo bolje da smo bili saveznici sa Nemačkom. U svetlu toga su česta preispitivanja i kritičke ocene majskog prevrata, Sarajevskog atentata, odbijanja ultimatuma Austro-ugarske, 27.marta i NOB-a, a time i osporavanje ispravnosti puta u kome smo išli ceo jedan vek.
Dakle, radi se vredno i sistematski na promeni naše nacionalne svesti i identiteta u kome bitnu ulogu igra i osećanje ponosa što smo kao jedan mali narod odolevali takvoj sili. Po mom skromnom mišljenju, iza ovakvog preprogramiranja nacionalne svesti stoji želja evroentuzijasta da spreče neki ozbiljniji otpor politici približavanja EU po svaku cenu i da lakše progutamo sve gorke pilule, koje nam pošalju iz Berlina i Brisela.
Meni je sasvim jasno da je uloga namenjena Srbiji u regionu prepuštenom nemačkom interesu krajnje neglamurozna. Kakve bi bile granice takve Srbije najbolje će odgovoriti mapa Srbije iz vremena Obrenovića ili Nedića. Nemačka je već odabrala svoje prijatelje i saveznike na Balkanu,a Srbija nije na tom spisku i svaka poseta nekog visokog zvaničnika Nemačke to potvrđuje. Oni su dovoljno pošteni prema nama da to kažu dovoljno jasno, bez previše diplomatskih oblandi, ali mi, u zadnje vreme, tvrdoglavo odbijamo da to prihvatimo.