Текст госпође Радмиловић сјајан као и увек.

Одличан чланак!

Браво!

Одличан текст!!!
Е мој Србиславе, биље је мало се помучити и разумети шта је "списатељица", написала него напамет изводити закључак.

Uuuh...Ana..
Tebi se morao neko iz kruga branilaca ljudskih prava silno zameriti...
Ali, ne možemo zbog nekog grešnog Jovana, opaliti i po svetom Jovanu...
No, dobro, ima tu interesantnih zapažanja, ali ne nikako i relevantnih za zaključke koje izvodiš...

Текст је сасвим разумљив, све је јасно... Али само омоне ко (хоће да) га прочита. И одличан је! Можда говори о нечему што је код нас још увек табу? Зар то није пожељно? Или више волимо да дремамо у учмалости?
Па, изволите, прочитајте пажљиво, и навалите на размишљање!
П.С. Онима који одустају од читања, али не и од критике препоручујем Домановићево "Мртво море". Сличност је, можда, случајна.

Има нечег у оваквом обрнутом сагледавању. Тачно је да се такве мањинске групе идеализују и укалупљују по својим особинама код нас, јер су такве лакше за манипулацију и, претпостављам, масну зараду њихових организованихи душебрижника.
Чињеница је да су, на пример, Роми, у просеку на слабијем образовном, хигијенском и другом нивоу, и, што због тога, што због начина живота, склонији размимоилажењу са законом по многим основама, него неке друге групе. Има и добрих примера: једна моја рођака је удата за Рома који је завршио факултет, и они живе просечним, обичним грађанским животом, имају и дете. Његова сестра је удата за,како то да кажем, Србина-православца, имају дете, и они живе нормално. Запослени су, немају никакве проблеме које потенцирају неке од НВО. А скитница је скитница и кад је Србин, и лопов је лопов без обзира на припадност народу и вери.
Исто тако,кад је реч о хомосексуалцима, они се представљају сасвим изван стварности. Сви су фини, само што су хомосексуалци, и тиме угрожени. Е, па није увек тако. Знам за случај стар 30-так година, када је човек напустио радно место јер га је шеф хомосексуалац условљавао односом с њим. На телевизији се, на страним каналима, може видети да су они у већем проценту на граници криминалног и извитопереног понашања, јер многи нису само хомосексуалци, већ и егзибиционисти, наркомани, мазохисти, и тако даље.
Овим желим само да приближим, као и ауторка чланка, ово питање стварности, да би се разним мањинским групама пришло онаквим какве јесу, као што то код нас чине фриволни, испрани и похлепни НВО-вци, као упрошћеном материјалу за бестидну зараду.

@ Србислав

Заиста је беспредметно да Вам објашњавам да не можете да доносите суд о неком тексту уколико га нисте ЦЕЛОГ прочитали.
Што би рекао ЗУ:
Такође сматрам да одустајање од читања подразумева и одустајање од похвале или критике текста.
Ви ни у ком случају не морате да се упознајете са текстом (још мање са порукама), али нас барем поштедите коментара о нечему што нисте прочитали!!!

Текст је заиста сумирање свега што се на овом сајту месецима, рекао бих годинама говори, овог пута без икакве теоријске подлоге.

Г. Аздејковићу,

Не знам да ли Вам је циљ да шокирате испразним, сексуално експлицитним изразима. Боли сазнање да у Србији такав језик (које толерише модератор НСПМ ваљда због Вашег медијског профила) неког може да шокира и изненади. Звучи малограђански, не храбро, поготово када се зна да иза бораца за људска права и права мањина стоје спонзорисани медији са монополом на јавни простор и изражавање.

Ви нисте алтернатива, већ мејнстрим, па су Вам такве и стратегије јавног деловања. А то што сте чули, и читали, гледали Женеа, Хејнса, Аракија не значи ништа. Први на листи би се вероватно у гробу окренуо да зна да је у окупираној Србији хомосексуалац у јавном простору готово увек окренут Западу, док сопствени народ, у гету ’слободне Европе’ сматра за колатералну штету ’ослобођења’. Да не причам о јеврејским хомосексуалцима који су било ’најнижи’ на лествици затвореника у нацистичким, немачким, пољским, хрватским концентрационим логорима.

Када смо већ код толеранције, да ли можете да ми кажете у којој сте то прилици могли да видите да би се имплицитно оправдавање сексуалног насиља као и комични тон када се о истом говори могло толерисати на Западу? Мислим, наравно, на ’вазелин за Уроша’. Или је то још једна постмодерна шала? Насиље, наравно, није шала.

Насиље над хомосексуалцима или хетеросексуалцима је озбиљан проблем у Србији. А ментално насиље над српском популацијом било где, нарочито када се ради о ’слободним’, плаћеничким медијима, је питање основне људске слободе. Које у Србији нема.

Mislim da pojave o kojima pišete, a koje zaslužuju kritiku, pa i osudu (poznato je da vrlo mali procenat sredstava dospeva do ugroženih, poznato je da se narodne opaske na nečiji račun tretiraju kao rasistički istupi, itd), ali ne i generalizovanje (ono inicira strah, i "guta" časna dela i ljude), mislim da te pojave ne treba da se nazovu tako surovo: "otvoreni rasizam" odnosno "perfidni rasizam"....jer svaka pojedinačna "krivica" morala bi se obraditi da bi se nazvala rasizmom...
(u svakom slučaju sa vama se slažem u jednom da je uvek bolje govoriti u lice nego iza ledja)...

Ima medjutim pojava koja nadjačava ova dva "fenomena" koja ste opisali: neprepoznavanje sebe kao jedinstvene jedinke i neprepoznavanje ljudi i dela oko sebe koji nas čine...Pa se tako i najveći ostvareni umovi ili umetnici nađu npr. u Londonu ili Beogradu kudeći što to nije npr. Indija ili Sarajevo pokazujući u najmanju ruku neznanje "teorije relativiteta i kvantne teorije"...
Projektovanje "rupa" iz svoje svesti tako se stavlja u bezdan umesto u ....Dan!

Одговор Павлу:
Коментар сам дао ИСКЉУЧИВО на први пасус, који сам читао, и то је јасно речено, тако да примедбе НИСУ основане.
И да не буде забуне о томе „на чијој страни“ могу бити, с обзиром да не мора свако читати сваки мој коментар, а тим пре што мењам „никове“.
Ја сам против оних који дејствују под заштитом странаца , такозване „невладине организације“ и разне друге групе и појединци плаћени страним новцем (Истина тај новац је „легално“ отет од нашег народа а користи се против народа!!!!). Они раде на задатку промене свести ПОРОБЉЕНЕ СРБИЈЕ. Фразетине, овештале, да они пропагирају „европске вредности“, најчешће изражавају љуштуру унутар које је празнина, а често љуштура обавија нешто много ружно. У овој или оној форми, сви ти активисти пропагирају и упражњавају АНТИСРБИЗАМ.

7 четвртак, 02 септембар 2010 19:40 Predrag M. Azdejković
... mi mislimo na zagrljaje, držanje za ruke, poljupce, štipkanje, pipkanje, ... .
Е, мени је ово комично! Јел се овде ради о фрустрираним шипарицама, пардон, шипарцима (без обзира на сексуалну оријентацију), или о нечем озбиљнијем. Каква је ово сапуница?
I baš bih voleo da saznam kada je autorka poslednji put u Beogradu videla gej par u javnom prostoru koji je morala da "toleriše"
Дакле, хомосексуалци нису егзистенцијално, радно, медијски (где су заступљени у нивоу отцепљења државне територије), здравствено, пензијски и на друге начине угрожени (као добар део грађана Србије), него им је највећи проблем у животу то што не могу да се држе за рукице на јавном месту!!! Срећници!
И то поред толико јавних места (кафића)и журки по граду где то могу да чине. И толико места у политичком, пословном и медијском естаблишменту које држе и имају несразмерно већи утицај него многе друге мањинске групе.
Недавно је и неки лист снимио своје репортере како се шетају улицом држећи се за руке (да виде како ће пролазници реаговати), и нико није ни приметио.
Ето, и ја бих да се са женом коју волим шетао јавно, али не могу, због предрасуда околине, њеног мужа и моје жене! :-)-+

За коментар који почиње са "Прочитао сам само први пасус текста" и сваки сличан.
Ово није први пут да неки читалац/коментатор овако сажме свој коментар (тако је, рецимо, учинио једном приликом наш еминентни економист Бошко Мијатовић поводом једног текста Небојше Катића). И онда га други читаоци нападају. А нема потребе. Да објасним. Некада смо били (често) у прилици да чујемо или прочитамо: "Ову књигу нисам читао, али..." (Сетимо се Голубњаче, Ножа и многих других дела.) Тада су се и судске пресуде доносиле на основу оваквих "дојава" у одабраним гласилима, књиге (или филмови и др.) су забрањивани, њихови аутори одстрањивани из јавног живота итд. Данас је као што видимо МНОГО боље - данашњи "дојављивачи" барем прочитају први пасус (или прву реченицу), што је за једног "дојављивача", признаћете, прилично велики напор. А "они тамо" нека предузму потребне мере.
А текст који је аутор(ка) овде понудила заслужује пажњу, јер говори о нечем важном. Важном не само с данашњег аспекта (лицемерје, које је у основи свега овде апострофираног) данас је, стицајем неких околности, постало погубније него што је било раније (добро, можда и не баш увек, али барем у неком времену којег ѕе ми мало старији још сећамо). Главни разлог је што су данашњи лицемери за то своје лицемерје плаћени (зеленим и другим папирима), што удружено с фанатизмом даје застрашујуће резултате. Нису само Роми у питању (иако се на њима вероватно највише ствари прелама), у питању је цео мехур који се зове демократија, који се изутра храни оваквим лицемерјем (и зелембаћима), и који ради сопственог одржања не пита за цену, а који смисао своје егзистзенције управо црпи из постојања "другачијости" и њене одбране. Ако неко није другачији, ништа зато - измислићемо га, стати у његову одбрану (и за то добијати паре). У свему томе, допуштено је апсолутно све, једино се не сме допустити да неки "проблем" буде решен, на пример Роми не смеју постати наши суграђани, комшије итд., они морају бити другачији да бисмо их бранили.

@Predrag M. Azdejković

mozda bi voleli da vam dade jos i adresu i brojeve telefona doticnog para ?

e svasta.
jel to znaci da je za vas pipkanje i stipkanje dva muskarca, drzanje za ruke,ljubakanje i ljubavni zagrljaji, zdravo i drustveno prihvatljivo ponasanje koje bi trebalo da se tolerise na javnom mestu gde moze da bude i dece ?
ako i normalni ljubavni parovi izbegavaju preterane izleve neznosti na javnim mestima sto se ne bi i homoseksualci obuzdavali i bez toga da ocekuju pohvale zato sto su nas postedeli tih perverzarija.

Одговор „рб“-у: Закључци које сте извели, позивајући се на моју једну реченицу, а јасно је да нисте прочитали и следеће моје текстове, су потпуно, да се благо изразим , необјашњиви, иако сте дали „објашњење“. Једноставно, мој текст и ваши закључци нису суштински повезани. Не бих, сада, да пишем шире образложење, јер, напросто, не желим да расипам своје време.

Није ми баш јасно „Сашино“ обраћање мени, а може бити схваћено и овако и онако (ја ипак схватам позитивно). Иако мој став и мој однос према свему што се Србима дешава у последњих 20 година, и нарочито данас у окупираној Србији, је садржан у претходним коментарима, долазим до закључка да је, у оквиру ове теме и мог односа према аутору текста и неким коментаторима, потребно да јасно (експлицитно) изразим једну од есенцијалних нити мог погледа на све што се дешавало и сада дешава око Срба и Србије.
Подела на „прву“ и „другу“ Србију, није увек јасна, управо није увек јасно ко припада „првој“ а ко „другој“ Србији. Мора човек да једино то прати, да му је то једино занимање, да би то сваког тренутка знао. Знам да су ту подели лансирали „демократе“ у изборној кампањи, али избори су давно прошли, а народу треба приближити ту поделу другим терминима.
За мене подела у окупираној Србији иде главном линијом: с једне стране су послушници „демократског“ Запада, који су окупирали Србију, потпуно је поробили, и директни изасланици држава поробљивача, а на ДРУГОЈ, супротној, страни су Срби који трпе разне врсте терора ове прве стране, укључујући и материјално-економску беду у коју су систематски стављени. Моје срце, моја душа, моја свест и моја савест су на страни ПОРОБЉЕНЕ СРБИЈЕ, звала се она, од стране окупатора и њихових сарадника, прва, друга, трећа или десета Србија, сасвим свеједно. Никаквим магловитим појмовима, избаченим у сфери терористичке пропаганде, не може се прикрити подела Србије на поробљену Србију која је свесна свог положаја, и ону која, следећи и слушајући окупатора, привремено лагодно живи.

@србислав
Да разјаснимо: нисам ја (рб) ово написао
"Прочитао сам само први пасус текста"
него читалац који се потписао са србислав.
Мој коментар се односи на оне који не прочитају цео текст а коментаришу га. Могу се они, при томе, декларисати и као ово и као оно, али чињеница је да су поступком који сам коментарисао сврстали себе у оне о којима сам говорио. И за које смо се надали да их је време превазишло. Нажалост, испоставило се да није. А ви, ако хоћете да се разликујете од таквих (који су се данас само обукли у "демократска" одела) покушајте да се не понашате као они.

Konačno jedan uravnotežen tekst, koji zaista izražava mišljenje većine stanovništva po ovim pitanjima.