Однос спољног дуга и бруто домаћег производа (БДП) на крају јуна био је 78,1 одсто, а само 1,9 процентних поена мање од показатеља спољне задужености који би нас сврстао у високо задужене земље.
Укупан јавни дуг Србије је на крају јуна 2010. био 10,8 милијарди евра или 35,4 одсто БДП. Будући да је и даље испод горње границе мање задужености, коју ММФ и Светска банка дефинишу као 48 одсто БДП-а и 132 одсто извоза, аналитичари НБС тврде да нашој држави још не прети опасност да њена задуженост прерасте у макроекономски проблем.
Zamislite sada sledeci scenario, koji nimalo nije nemoguc:
Srbija devalvira dinar za 10%, sto automatski uvecava strana dugovanja za isti procenat. Automatski postaje prezaduzena jer se udio u placanju glavnice duga povecao u odnosu na BDP.
Posto u Srbiji nema preduzeca koje mogu samostalno da se pojave na trzistu i na ime svog investicionog rejtinga pozajmljuju direktno novac na trzistu, vec drzava mora da bude garantor vracanja njihovih dugovanja, to ce tajkuni da nastave da pozajmljuju i uvoze ono sto njim adonosi najveci profit a ne ono sto ce da stvori novi proizvod i veci izvoz. U takvim uslovima drzava moze jedino da skrese kreditne garancije samim tim, preduzeca ce pozajmljivati skuplji novac, koji ce naknadno potrosaci placati u vidu vecih cijena i inflacije.
Inflacija ce zbog toga da (po)raste, pa ce bankarske kamate ici navise uporedo sa njima, dok ce privreda i potrosaci placati vece kamate na vec uzete kredite.
To ce usloviti sve veci odliv deviza, manje investicije zbog porasta inflacije, samim tim ce porasti deficit u placanju sa inostranstvom. Veci deficit uslovljava slabiji drzavni kreditni rejting, uvecane kammate na buduce pozajmice i veci udio u BDP-u.
Sve pomenuto ce dovesti do smanjenja kreditnih linija komercijalnih banaka u zemlji, manje potrosnje i sve manjeg (ili negativnog) rasta BDP-a.
Udio kamata na strane kredite ce zbog svega pomenutog ici, srazmjerno padu BDP-a, sve vise...
Препоруке:
0
0
2
понедељак, 06 септембар 2010 20:24
Бојан
Ево један мали успутни примјер.. у Републици Српској, ако сте пољопривредник, није велики проблем добити кредит. Штавише није потребно да имате одговарајуће пројекте, потребно је само да имате обрадиву земљу. Тако су се неки сељаци сјетили и дизали кредите како би на тај начин продали земљу (јер се више може добити и лакше је продати). Иако нико о томе не води евиденцију, незваничне информације из поједних банака говоре о томе да у РС значајан дио пољопривредног земљишта је већ прешао у руке банака.
Дакле, то исто иде и за Србију. Банке пласирају кредите пројектима који реално немају шансе или нису одрживи. Још боље, кредити за потрошњу, мљац-мљац за банкаре. Након тога узму атрактивне некретнине и земљиште. Временом покупе све што вриједи у Србији а народ нека диже картон насеља по сметљиштима. То је отприлике средњерочни или дугорочни план. Једино тим банкама је проблем да обезбједе довољно капитала који ће бити замрзнут на неко вријеме, криза их је мало омела у томе али срећом имамо домаће политичаре и власт па се то преко њих компензује.
Препоруке:
0
0
3
понедељак, 06 септембар 2010 21:20
Dimitrije
U vezi potpune neupotrebljivosti BDP-a sve je jasno, barem onima koji se ozbiljno bave ekonomijom. Petrasin je dao primer sta se dogadja ako bi kurs dinara devalvirao samo 10%, a onda mozemo zamisliti sta bi se desilo kada bi kurs devalvirao do nivoa svodjenja trgovinskog deficita na nulu? Uostalom, na to pitanje indirektan odgovor daje i Mladjen Kovacevic kada kaze da je 2000-te BDP iznosio 8 mld dolara a da je u medjuvremenu realno porastao za samo 65%. To znaci da kada bismo imali realan kurs dinara, da bi sada nas BDP bio ispod 15 mld dolara a ne kako se sada fiktivno vodi – 38 mld. Da bi se po dubini sagledao problem potrebno je posmatrati odnos pozajmljeni novac : rast izvoza. Ukoliko pozajmljeni novac ne doprinosi izvozu i smanjenju trgovinskog deficita, onda pozajmljivanje novca vodi u bankrot drzave. Na pitanje “da li treba spasavati Deltu?”, odgovor je trebao glasiti – NE. I ne samo Deltu, nego nije trebalo spasavati ni jednog tajkuna. Drzava je morala stititi svoje vitalne interese, a zastitila bi ih tako sto bi Deltu poslala u stecaj (po ekspresnom postupku) a onda preuzela sve delove kompanije bitne za drzavu (pre svega trgovinski lanac i proizvodju) dok bi ostatak kompanije trebalo prepustiti bankama koje su im tako “velikodusno” pozajmljivale novac. Naravno, da je drzava tako postupila popucale bi i banke, a upravo taj deo je najvazniji momenat, jer kao sto se sve zna – sve moze puci ali ne i banke koje su instrument kojim se porobljavaju drzave. Tehnologija je jasna, dopustiti prezaduzenje privrede, zatim izazvati krizu, a onda navesti drzavu da garantuje za bankarske plasmane i izvrsiti prebacivanje duga na drzavu. Za drzavu Srbiju bi bilo najbolje da je bankrotirala jos u jesen 2008., da nije spasavala banke vec dopustila njihov bankrot, da je munjevito dovela sistem u ravnotezu (po svim osnovama), dakle, jednom recju – podvukla crtu, a onda krenula sve ispocetka u skladu sa ekonomskom logikom. Samo, mislim da bi nas onda opet bombardovali.
Препоруке:
0
0
4
понедељак, 06 септембар 2010 22:51
Petrushin (nastavak)
Ovo sto je NBS uradila je olako bacanje tesko stecenih deviznih rezervi, jer ce dinar morati da padne bar 10-15%, zbog sve losijih ekonomskih uslova i prezaduzenosti nase privrede.
Svajcarska Nacionalna Banka isto to trenutno cini, da bi smanjila vrijednost svojoj valuti u odnosu na evro, medjutim i pored velikih rezervnih zaliha, nije u stanju da odrzava kurs koji ona zeli i gubici samo na ime zastite svog izvoza prelaze 20bn SFr u 2010.
Nesto slicno ce se desiti i NBS-u jer nema toliko novca da ona moze da drzi kurs koji je nerealan i skup za privrednike.
Ono sto drzava moze da uradi je da slijedi primjere Nemacke i italije i ponudi tajkunima i ostalim off-shore ljubiteljima izbjegavanja placanja poreza, da mogu da povrate novac u Srbiju i legalizuju ga ako plate 20-30% na iznos koji je ilegalno iznesen iz zemlje. U suprotnom treba da otkupi (poput nemacke) podatke o svim off-shore racunima koje je nedavno Svajcarac prodao nemcima i da pokrene krivicno gonjenje svih koji nijesu prijavili porijeklo racuna i novca u inostranstvu.
Siguran sam da bi se nakupilo u oba slucaja par milijardi evra!
Sto nije malo za danasnju oronulu i besparicnu srpsku privredu.
Od tog novca bi se mogla formirati drzavna investiciona banka za ozivljavanje strateskih privrednih grana!
Ovako, vlast je nezvanicno u dosluhu sa nasim privrednim lopovima!
Препоруке:
0
0
5
уторак, 07 септембар 2010 00:35
Dimitrije
Porediti NAS sa bilo kojom drzavom koja ima konvertibilnu valutu - jednostavno nema nikakvog smisla. Gde bi nam kraj bio kada bismo stampanjem dinara mogli kupovati robu u svetu i time prelivati svoju inflaciju na druge, ako ne na zapadne zemje, onda barem na one koje nemaju konvertabilnu valutu. Nazalost, mi se mozemo porediti samo sa nesretnim istocnim blokom, i to samo sa onim drzavama u koje nije preseljena tehnologija sa zapada.
Lako je zapadnim (normalnim) drzavama da se zaduzuju jer se zaduzuju u svojoj valuti. Njihova privreda se zaduzivala u svojoj valuti, njihovi gradjani su se zaduzivali u svojoj valuti, na kraju, cak i njihova drzava stampa obveznice u svojoj valuti. Dakle, ceo njihov dug je uvek moguce vratiti putem nove emisije novca. Mi to ne mozemo. Mozemo stampati dinara koliko god hocemo, ali ce nam evro dug uvek biti nepromenjen. Nas ocekuje lancani bankrot privreda-gradjani-drzava, i tu smo potpuno bespomocni. Nas dug je tako veliki da kada bi se, nekim slucajem, prekinulo sa novim zaduzenjem (i servisiranjem starog duga putem uzimanja novih kredita), dosli bismo u situaciju da nam za budzet ostaje NULA dinara. Tragikomicno je bilo slusati nase "eksperte" kako se prepucavaju sa MMF-om oko odmrzavanja plata javnom sektoru, kao da imamo novac ali nam, eto, neki MMF ne da da povecamo plate. NE, svaki dinar koji bude isplacen javnom sektoru je dosao iz novog zaduzenja u inostranstvu, i to uvek u stranoj valuti.
Koeficijenti zaduzenosti, odnosi zaduzenosti i GDP-a, i svi ostali koeficijenti, potpuno su neuporedivi i neupotrebljivi za nas, tj. za sve one koji nemaju konvertibilnu valutu. Zaista ne mogu da shvatim da iole inteligentni ekonomisti ne shvataju u cemu je glavni problem, i zasto je svajcarski dug manji od srpskog iako je na nivou od 4-5 GDP-a.
Препоруке:
0
0
6
уторак, 07 септембар 2010 14:47
Petrushin
Zaista ne mogu da shvatim da iole inteligentni ekonomisti ne shvataju u cemu je glavni problem, i zasto je svajcarski dug manji od srpskog iako je na nivou od 4-5 GDP-a.
Ne vidim da je neko uporedjivao svajcarsku ekonomiju sa srpskom,, vec je bilo rijeci o tome da jedna Svajcarska Nacionalna Banka mora da se pomiri sa sudbinom, da ne moze da drzi kurs svog franka na nivou, koji odgovara njenoj privredi i izvoznicima.
Drugo, znacaj domace valute u odnosu na evroizaciju/dolarizaciju je opste poznat, samim tim drzava moze da koristi sve instrumente koji su joj na raspolaganju za razliku od drugih (Crna Gora) koji imaju tudju valutu i moraju da pate od jake valute a slabe/nikakve privrede!
Jaka valuta moze na dugi rok da unisti svaku privredu, samim tim je neophodno uskladiti njenu vrijednost i /M/ parametre.
Otuda Svajcarska pokusava na sve moguce nacine da "baci" 20bn SFr da bi paritet sa evrom bio povoljan za izvoznike.
Slazem se sa tobom Dimitrije, da Srbija treba (mozda treba da saceka da Grcka ili Madjarska prvi bankrotiraju) da se prijavi u red za neki poveci "haircut" na zapadni spoljni dug!
Srbija je, nezvanicno, pred bankrotsvom i nije "mozda prezaduzena" kao sto to iz naslova ovog teksta namece!
.jpg)
Укупан јавни дуг Србије је на крају јуна 2010. био 10,8 милијарди евра или 35,4 одсто БДП. Будући да је и даље испод горње границе мање задужености, коју ММФ и Светска банка дефинишу као 48 одсто БДП-а и 132 одсто извоза, аналитичари НБС тврде да нашој држави још не прети опасност да њена задуженост прерасте у макроекономски проблем.
Zamislite sada sledeci scenario, koji nimalo nije nemoguc:
Srbija devalvira dinar za 10%, sto automatski uvecava strana dugovanja za isti procenat. Automatski postaje prezaduzena jer se udio u placanju glavnice duga povecao u odnosu na BDP.
Posto u Srbiji nema preduzeca koje mogu samostalno da se pojave na trzistu i na ime svog investicionog rejtinga pozajmljuju direktno novac na trzistu, vec drzava mora da bude garantor vracanja njihovih dugovanja, to ce tajkuni da nastave da pozajmljuju i uvoze ono sto njim adonosi najveci profit a ne ono sto ce da stvori novi proizvod i veci izvoz. U takvim uslovima drzava moze jedino da skrese kreditne garancije samim tim, preduzeca ce pozajmljivati skuplji novac, koji ce naknadno potrosaci placati u vidu vecih cijena i inflacije.
Inflacija ce zbog toga da (po)raste, pa ce bankarske kamate ici navise uporedo sa njima, dok ce privreda i potrosaci placati vece kamate na vec uzete kredite.
To ce usloviti sve veci odliv deviza, manje investicije zbog porasta inflacije, samim tim ce porasti deficit u placanju sa inostranstvom. Veci deficit uslovljava slabiji drzavni kreditni rejting, uvecane kammate na buduce pozajmice i veci udio u BDP-u.
Sve pomenuto ce dovesti do smanjenja kreditnih linija komercijalnih banaka u zemlji, manje potrosnje i sve manjeg (ili negativnog) rasta BDP-a.
Udio kamata na strane kredite ce zbog svega pomenutog ici, srazmjerno padu BDP-a, sve vise...
Дакле, то исто иде и за Србију. Банке пласирају кредите пројектима који реално немају шансе или нису одрживи. Још боље, кредити за потрошњу, мљац-мљац за банкаре. Након тога узму атрактивне некретнине и земљиште. Временом покупе све што вриједи у Србији а народ нека диже картон насеља по сметљиштима. То је отприлике средњерочни или дугорочни план. Једино тим банкама је проблем да обезбједе довољно капитала који ће бити замрзнут на неко вријеме, криза их је мало омела у томе али срећом имамо домаће политичаре и власт па се то преко њих компензује.
Svajcarska Nacionalna Banka isto to trenutno cini, da bi smanjila vrijednost svojoj valuti u odnosu na evro, medjutim i pored velikih rezervnih zaliha, nije u stanju da odrzava kurs koji ona zeli i gubici samo na ime zastite svog izvoza prelaze 20bn SFr u 2010.
Nesto slicno ce se desiti i NBS-u jer nema toliko novca da ona moze da drzi kurs koji je nerealan i skup za privrednike.
Ono sto drzava moze da uradi je da slijedi primjere Nemacke i italije i ponudi tajkunima i ostalim off-shore ljubiteljima izbjegavanja placanja poreza, da mogu da povrate novac u Srbiju i legalizuju ga ako plate 20-30% na iznos koji je ilegalno iznesen iz zemlje. U suprotnom treba da otkupi (poput nemacke) podatke o svim off-shore racunima koje je nedavno Svajcarac prodao nemcima i da pokrene krivicno gonjenje svih koji nijesu prijavili porijeklo racuna i novca u inostranstvu.
Siguran sam da bi se nakupilo u oba slucaja par milijardi evra!
Sto nije malo za danasnju oronulu i besparicnu srpsku privredu.
Od tog novca bi se mogla formirati drzavna investiciona banka za ozivljavanje strateskih privrednih grana!
Ovako, vlast je nezvanicno u dosluhu sa nasim privrednim lopovima!
Lako je zapadnim (normalnim) drzavama da se zaduzuju jer se zaduzuju u svojoj valuti. Njihova privreda se zaduzivala u svojoj valuti, njihovi gradjani su se zaduzivali u svojoj valuti, na kraju, cak i njihova drzava stampa obveznice u svojoj valuti. Dakle, ceo njihov dug je uvek moguce vratiti putem nove emisije novca. Mi to ne mozemo. Mozemo stampati dinara koliko god hocemo, ali ce nam evro dug uvek biti nepromenjen. Nas ocekuje lancani bankrot privreda-gradjani-drzava, i tu smo potpuno bespomocni. Nas dug je tako veliki da kada bi se, nekim slucajem, prekinulo sa novim zaduzenjem (i servisiranjem starog duga putem uzimanja novih kredita), dosli bismo u situaciju da nam za budzet ostaje NULA dinara. Tragikomicno je bilo slusati nase "eksperte" kako se prepucavaju sa MMF-om oko odmrzavanja plata javnom sektoru, kao da imamo novac ali nam, eto, neki MMF ne da da povecamo plate. NE, svaki dinar koji bude isplacen javnom sektoru je dosao iz novog zaduzenja u inostranstvu, i to uvek u stranoj valuti.
Koeficijenti zaduzenosti, odnosi zaduzenosti i GDP-a, i svi ostali koeficijenti, potpuno su neuporedivi i neupotrebljivi za nas, tj. za sve one koji nemaju konvertibilnu valutu. Zaista ne mogu da shvatim da iole inteligentni ekonomisti ne shvataju u cemu je glavni problem, i zasto je svajcarski dug manji od srpskog iako je na nivou od 4-5 GDP-a.
Ne vidim da je neko uporedjivao svajcarsku ekonomiju sa srpskom,, vec je bilo rijeci o tome da jedna Svajcarska Nacionalna Banka mora da se pomiri sa sudbinom, da ne moze da drzi kurs svog franka na nivou, koji odgovara njenoj privredi i izvoznicima.
Drugo, znacaj domace valute u odnosu na evroizaciju/dolarizaciju je opste poznat, samim tim drzava moze da koristi sve instrumente koji su joj na raspolaganju za razliku od drugih (Crna Gora) koji imaju tudju valutu i moraju da pate od jake valute a slabe/nikakve privrede!
Jaka valuta moze na dugi rok da unisti svaku privredu, samim tim je neophodno uskladiti njenu vrijednost i /M/ parametre.
Otuda Svajcarska pokusava na sve moguce nacine da "baci" 20bn SFr da bi paritet sa evrom bio povoljan za izvoznike.
Slazem se sa tobom Dimitrije, da Srbija treba (mozda treba da saceka da Grcka ili Madjarska prvi bankrotiraju) da se prijavi u red za neki poveci "haircut" na zapadni spoljni dug!
Srbija je, nezvanicno, pred bankrotsvom i nije "mozda prezaduzena" kao sto to iz naslova ovog teksta namece!