Мислим да би се мало могло олакшати са хвалоспјевима премијера Додика. Додик неће побједити зато што је добар, већ зато што су његови противкандидати лошији од њега и истрошени. Противкандидати су углавном већ имали прилику да буду у власти и показали су шта знају и умеју.. посебно се присјећам "експертске" владе Младена Иванића која је продавала банке за 1 евро.

Међутим што се тиче Додика и ових предизборних хвалоспјева (аутор је директор Агенције за информационо друштво РС и наравно члан СНСД), рад садашње Владе РС је врло танак и биједан. Средства се троше неоптимално и са великим уграђивањем, аматерски се приступа многим темама. Добро је то што је РС отворила представништва у иностранству, али лоше је то што су директори тих представништава неспособни и неквалификовани људи.

Даље, мишљења сам да у независност један народ не могу да воде људи сумњивих моралних квалитета. Од људи блиских СНСДу чуо сам да је један од важних задатака безбједносног сервиса владе да исту штити од скандала.. јер неки људи не могу да контролишу своје нагоне и машту!

Срамота је то брате! За Републику Српску погинуло је 19.000 војника! Више десетина хиљада људи су остали инвалиди! Сваки пут тога треба да се присјећамо, када се неки богаташ безобразно угради у неки посао.. ти људи нису гинули за такве ствари!

Миле Додик је једини који улива какво-такво поверење, од свих српских политичара. Тако постају разумљиве речи о Српској као јединој српској победи не само у фамозним "деведесетим" (редовни изговор и баба-рога "жутих") него и уопште у ХХ веку.
Јасно, поверење ми је и у овом случају веома ограниченимо - делима а не речима.
Додик је аутократа и партократа - веома слично са ситуацијом у Србији, чак огољеније и тако још горе, али бар поштеније... Критике опозиције у томе имају смисла. Међутим, он се једини показао кад је било критично. Стога сматрам да би требало да добије још један мандат.

Тачно је да аутор на крају мало навија воду на воденицу г. Додика, али је тачно и да је његова претходна анализа потпуно исправна. А поготово укаѕивање на опасности од америчких притисака с једне, и обнове неоосманизма, с друге стране. А зна се шта се збива када се Срби поделе и посвађају око политике и како то онда обично искористе наши непријатељи. А баш ме брига како је Додик деловао за неки нама Србима ионако нанаклоњен бечки "Стандард". Нема дилеме да је он у овом тренутку најбоље решење за Републику Српску. А и шире.

Јесте ја сам из Српске али сам сада у иностранству. Имам пријатеље у Србији, повремено долазим тамо и пратим стање тако да знам да смо у истој каши. У праву си за то што наводиш, та бахатост људи који раде на свим нивоима је огроман проблем али на крају крајева сви сносимо одговорност. Када се да мито доктору или полицајцу, крив је и тај доктор што га је примио али и онај који је платио и који очекује и мисли да је нормално подмићивати некога за оно што му је посао. Ако му се не свиђа посао или ако је незадовољан онда нека да отказ па пусти неке друге да раде на том мјесту.
Ја разумијем то уграђивње непотизам и остало, у многим ситуацијама је јако тешко направити границу између доброг и лошег, али оно што наши људи раде је превршило све границе.
Има доста добрих људи и код нас али проблем је што они пуштају покваренима да то све раде. На крају крајвеа, ако је један народ толико покварен и огрезао да пушта да се ове ствари дешавају и понављају годинама и деценијама, ако нема снаге да то промјени, па онда руку на срце и заслужио је да пропадне и изгуби и државу и слободу и све. Нека живе као ЕУропско робље, ја нећу. А жао ми је тих 19.000 нечијих очева и жао ми је и мог оца који је остао без дијелова тијела да би такви данас могао тако бахато и арогантно да се понаша.. НА СВИМ НИВОИМА. Немојте ме погрешно схватиит, не карактеришем овдје аутора или странку али читава та организација заудара, а најсмјешније ми је када видим како се саморекламирају на државним медијима. Нека изађу мало вани па погледају како друге државе функционишу.

Једноставно, толико смо неконкурентни у сваком погледу да је чудо како се и овако одржавамо. Почев од поменутих лопова, па све до тога да се готово у свим областима рада користе методе и технологије старе 30-50 година које данас нигдје нису конкурентне. Сиромашни смо због тога јер као друштво имамо НИСКУ ПРОДУКТИВНОСТ И ЕФИКАСНОСТ.

Укратко, све зависи од 3. октобра. Ако се покаже јединство и ако Додик који нема алтернативу побиједи на изборима, ако добијемо стабилну власт, опстајемо. У супротном, нема нас и то је отприлике то. Код нас је све сведено на страначке основе. Ако вас неко похвали мора да је дио ваше странке те је због тога нереалан. Није тако. Довољно је само да се види антидодиковски стампедо који је на сцени у РС, у јеку предизборне кампање. Нове невладине организације по читав дан причају против Додика, медији у РС против Додика, осим Јавног сервиса, разједињена опозиција са потпуно опријечним ставовима, различите идеологије, различити погледи на све, али уједињени у разједињену опозицију подржану од стране ОХРа... Притисак је јачи него што сам се надала и све је на народу. Нажалост, имам утисак да нико није свјестан озбиљности ситуације.

Slažem se. Kad se sve sabere i oduzme, zaključak se sam nameće - Još ovaj put obavezno Dodik. A za posle ćemo da vidimo.

Tačno je da rad i rezultati rada Milorada Dodika na "međunarodnom planu" istinski plijene. Zaista je čudno kako on tako lako sklapa aranžmane i podršku za svoje ideje. Još odonomad kada je prvi put uz pomoć američkih transportera i helikoptera postao premijer, oko Dodika je formirana nekakva struktura (možda je to i čista sreća) koja mu omogućava vrlo solidno plivanje u međunarodnim vodama. Za taj dio svog posla, on dobija prolaznu ocjenu (svjesno ću gurnuti u stranu brojne gafove)

Međutim, nisu ti "međunarodni odnosi" jedino što Milorad Dodik radi, ali jesu ono što on radi najbolje. Sve ostalo je ispod nivoa prihvatljivog.

Kadrovi... Dodik je uglavnom okružen poltronima koji mu duvaju u jedra i koji u tome vide svoj najveći lični uspjeh. To je sasvim dovoljno za savim solidno uhljebljenje na nekom budžetu. Druga grupa ljudi jesu oni koji su sa Dodikom jer ga se plaše, jer je biti sa njim jedini način da opstanu i ostanu na svojim pozicijama. Najmalobrojnija grupa ljudi u Dodikovom okruženju jesu ljudi koji mogu biti korektivni faktor njegovom temperamentu. To su 2 ili 3 čovjeka.

U takvom okruženju se vrlo lako gube kompas i osjećaj za realnost, osjećaj za svoju ulogu u društvu i osjećaj za potrebe tog društva.

Republika Srpska ima najskuplji nezavršeni autoput koji nije ni spojen sa nekim drugim autoputem. Ima i tunel kroz ravno Lijevče polje. Ima i zvanične neimare, asfaltere, električare, vrtlare... čitavu ekipu biznismena koji su rak rana ovog društva i žila kucavica Dodikovog establišmenta. Ta rak rana nas košta stotine miliona maraka i svojom bahatošću ugrožava (ekonomsku) održivost entiteta. Sve to tek treba da metastazira kroz najavljene netransparentne megalomanske projekte.

Zbog toga je Miloradu Dodiku potreban jak korektivni faktor - snažna opozicija.