уторак, 07. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Језик наш насушни

Kоментари (22) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 петак, 17 септембар 2010 16:21
Бојан
Само једна напомена: оне ријечи под [2] није изрекао Свети Симеон већ аутор дјела које му је посветио.
Препоруке:
0
0
2 петак, 17 септембар 2010 19:33
Драгослав Пакић
Говори српски да те цео свет мрзи.
Препоруке:
0
0
3 петак, 17 септембар 2010 20:48
Petrushin

Ерозији ... Националног ... Идентитета ... Девастација ... Политичке ... Културе
Политичке коректности. ... Модерно ... комуникацијским кодом ... планетарни
Прагматичне ... циничне ... манипулативне ... филмског ... програма ... телевизијама
Сервису ... систематски ... редуковани ... редукованог ... катастрофаланом
Професор ... граматику ... елементарно ... експлозивно ... монотоно интониране
Текстом ... кориговале ... културне политике ... акценатској редукцији ... лексичкој...
Анализиран ... Лектира ... комерцијалних интерпретација ...
математике, физике ... историје ...
регресију ... интонација ...
универзитетског нивоа ... епидемија ...
Процес акултурационе ... Идентитета ...
октроисани политички ... формално ... практично ... експанзија
приоритетни национални интерес ...
сонете ... драме ...
сателитски телевизијски програми...
Територије ... Креационисти
лингвистичка диверсификација ...
тоталитаризма ... Еволуционисти


Језик наш насушни?

?

?
Препоруке:
0
0
4 петак, 17 септембар 2010 22:25
Velibor
Mislim da shvatam sta Petrushin hoce da kaze,stoga mu skrećem pažnju da su se pozajmljenice odomacile u nasem jeziku.(Latinizmi,Italizmi,Francizmi,Anglicizmi,Turcizmi itd)
Ima i arhaizama (Vuk Draskovic kako govorase),zatim provincijalizama i ostalog.
Mislim da ces shvatiti kad ti se pojasni koji od tih su korisni i obogacuju jezik,a koji su ne samo beskorisni,vec i naruzuju jezik...
Elem,tekst zaista skrece paznju tamo gde treba.
Uopste se niko ne brine o nasem jeziku u ovoj zemlji,ali se zato predsednik itekako brine za Crnogorski,Bosnjacki (stagod to bilo) i razume se Hrvatski jezik...
A nas jezik-odumire i tako sto mi odumiremo,drugi ga nazivaju drugacije,a i ni mi vise ne znamo pravilno da ga koristimo ni usmeno,a sve teze i pismeno.
Препоруке:
0
0
5 субота, 18 септембар 2010 08:30
м. -ић
Добра тема, а био би добар и чланак, да му форма не пати од бољке поменуте у садржини. Превише је непотребних страних речију, енглештине углавном.

А да се о језику нико не брине, не брине се. Да је јавна реч на телевизији и радију у јадном стању, јесте, част ретким програмима Београда 2 и 3.

Знате ли да су и Бугари преузели целу српску глаголску промену и тврде да је то изворна бугарска граматика, врло истанчаних изражајних могућности? А на српском, питајте било кога млађег од 20, да измења глагол јести у пређашњем несвршеном времену? А такве су се ствари некада училе у основним школама. Већ ове грозоте с предлозима без глагола, дословни реч по реч преводи с американског простачког међународног енглеског, за гађење што од незнања и српског и енглеског, што од немоћи и безнађа.

За још 50 година, изумреће сви који су макар колико толико знали да се изражавају на српском, словенском језику древном по постанку, богатом по наслеђу и предању. Језику, који је преживео и Турке и Мађаре и Немце, а ту и тамо и Арбанце и Бугаре. Али демократе, либералне еуропејце, изгледа неће.
Препоруке:
0
0
6 субота, 18 септембар 2010 09:03
Нн
Као што је народ чувар вере православне, тако је и народ чувар језика. Док се год одзвања прави српски језик по свим српским државама на Балкану, дотле ће тај језик да живи. Нема те војске и силе која мене може натерати да неки други језик прихватим као матерњи сем српског. Што се тиче очувања језика кроз институције, цитирао бих Матију Бећковића: ”Док је на српским гробљима ћирилица а на мењачницама латиница, не бојим се за српски језик.”
Препоруке:
0
0
7 субота, 18 септембар 2010 14:23
Petrushin
Ne kazem da tudjice ne treba koristiti, ali ne u slucajevima koje se ticu naseg svakodnevnog i duhovnog bitisanja.

Da ne ponavljam vec izreceno na temi o "Patriotskoj raspravi", gospodina Pavlovica: nije mi jasno, zasto se rodoljub zamjenjuje tudjicom "patriote", narod sa "nacijom", srodstvom sa "identitetom"..., ako su to sustinske rijeci koje (TREBA da) objasnjavaju nas drustveni poredak, duhovno osjecanje, rod, smisao, dusu ...?

Uskoro ce otac biti patre, majka madre, brat brother...!

Gdje je svemu tome granica?

Gospodin Mitrovic, ocigledno nesvesno, koristi previse tudjica, iako ima na pretek lijepih naRODnih srpsko-slovenskih izraza - za te iste strane/tudje koje on upotrebljava!

Zasto?

Zato sto se kod nas jos uvijek rasprava vodi komunistickim izrazima i tumacenjem, a objasnjenje/tumacenje ove nase 'zbilje' je i dalje komunisticko-masonsko!

Nema nama napretka dok jezik ne ocistimo od stranih neodgovarajucih dvosmislenih i nejasnih izraza, koje su posijali komunisti i masoni, za ovih skoro 100-njak godina njihove vladavine.

A gdje treba da se vratimo su Orefelinova djela*, pa redom naovamo, da bi se prisjetili i ocistili jezik od nekrsta!

Trebace i truda i vremena, ali srpski jezik jeste

Nas Nasusni!

------------------
*http://digital.nb.rs/scr/browse.php?collection=st-orfelin
Препоруке:
0
0
8 субота, 18 септембар 2010 17:53
Драган Митровић
Писац чланка слаже се са свим оним читаоцима који сматрају да је и њему уптребљено превише туђица.

Нека и то буде показатељ колико нам је језик угрожен.
Препоруке:
0
0
9 недеља, 19 септембар 2010 13:21
MetoXija KocoBcka
XB!Od Beca do Kostantinopolja najrasprostranjeniji jezik je SRBSKI jezik.Tu su ispoljene sve njegove varijante, zapadna, ijekavska, stokavska, istocna, iliti `carska`kojom su govorili car Kostadin i mati mu Jelena -Nislika,u Dusanovom Skoplju tamosnji govor, pa dalje sve do Carigrada-StambUla(kako kaze Ducic), pa i tamo, u mahali od 75 000 stanovnika, svi su govorili SRBSKI(saznadoh to povodom utakmice Srbija-Turska.Na terenu svih 10 igraca je govorilo srbski).I kao i sve sto vlasnik ne cuva i ne neguje i nas Srbijanski jezik raskrcmise.Gaj je poceo to lukavo sa ilirskim pokretom, a moderni otimaci drsko,bez skrivanja(Jovan Deretic:Anticka Srbija).U Berlinu i u Sankt Petersburgu, stranci u hotelu mogu da gledaju engleske filmove na televiziji,sinhronizovane na jezik domacina -Nemacki i Ruski, a nasa deca od 0 do 7 godina sve crtace "prate" na bum, tras, grrrr amerikanskom jeziku! To je posao Vlade Srbije, preci od mnogih drugih, da ocuva svoj NAROD, gradjani se podrazumevaju.Mada, zanimljivo je da su svi narodi u Americi svojevoljno Amerikanci."Srboubistveni" kako neko rece,Beograd, prednjaci u nebrizi za srbski jezik,cime zasluzuje pridev sa pocetka recenice.Sto se naglasaka tice,podrzavam stav vladike Danila Budimskog, da to budu carski nislijski akcenti(Vladika Danilo:U pocetku bese Smisao) koje je belezio u svojim tekstovima i trudio se da tako i sam govori,inace Bacvan-in rodom.
Препоруке:
0
0
10 недеља, 19 септембар 2010 15:37
MIlko Grbović
Та девастација посебно погађа нас вулнерабилне.

Није ово све од јуче. Ово је процес. Можда је почео онда када нам је властти језик престао да буде занимљив, а страни постао интересантан.

Разумем за случајеве где намамо свој пандан(сиц!) некој туђици, али често га имамо, попут горе наведеног случаја.

И, сад, и у овом погледу постоји техника "кувања жабе". (Не гутања исте, него кувања).
Корак по корак.

Неки дан намерно у једном разговору поменем "аплицирање за посао" и добијем грдњу збг те речи.
И "наивно" питам која ми је била друга солуција, илити по сербски алтернатива, да на кажем опција.

- Могао си рећи "конкурисање"
- Ала је то српска реч!
- НИје, али је одомаћена, одаратао си са њом...
*
На срећу, у овој земљи је све мање несрећа. На жалост, број аксидената редукујебенефите тог смањења.

И сада мене "жуља" израз "аксидент", јер је "инцидент" раније усвојена реч. Мада, искрено, за аксидент имамо тачну замену, а инцидент је нешто шире од рецимо сукоба, пошто не знам другу замену за тај израз.

Укратко, ја сам жаба која је у фази кувања рецимо око 40 Целизијуса, а неки су већ прешишали тачку пастеризације.
Препоруке:
0
0
11 недеља, 19 септембар 2010 16:13
U Srbiji jezikoslovci nikako da dođu pameti. A i kako da to uspiju kada Ivan Klajn još uvijek priznaje samo srpskohrvatski jezik!

Da i ne govorim da mnogi ne priznaju posebnost hrvatskoga jezika i činjenicu da su među Hrvatima štokavci najbrojniji.

Inače, prva hrvatska gramatika izašla je 1604. godine u Rimu. Dakle, dva i pol stoljeća prije srpske.

Gramatika iz 1604. godine naziva se ilirskom zato jer su se štokavski hrvatski krajevi zvali ilirskima. Hrvatsko ime bilo je tada suženo. U Rimu je osnovan Zavod sv. Jeronima za ilirske pokrajine, a svi znamo da je bio namijenjen Hrvatima.

Hrvati su odabrali fonetski pravopis, prema Vuku, i izjednačili padeže. Ništa drugo jer je sve ostalo bilo izgrađeno do tada. Treba reći da Vuk bez hrvatskih rječnika (Stulijev rječnik 1806., Mikaljin iz 18. stoljeća itd.) ne bi mogao napisati svoj rječnik!

Da vidimo što kaže hrvatski akademik Stjepan Babić…

«Kad sam saznao da naš današnji Očenaš glavninom svojega jezičnoga izraza potječe s kraja 16. stoljeća, kako je zapisan u rječniku Fausta Vrančića iz 1595., napisao sam: «Očenaš je tako za mene postao izrazom povijesti hrvatskoga književnoga jezika. Moli se s neznatnim izmjenama najmanje četiri stotine godina. Postao je za mene dokazom da nikakva prijeloma u razvoju hrvatskoga književnoga jezika polovicom 18. stoljeća nije bilo. Nekoliko sam puta navodio Očenaš kao dokaz toj tvrdnji».
Препоруке:
0
0
12 недеља, 19 септембар 2010 17:11
Хајдук
…надмећем (конкуришем) се са више њих за посао и зараду…

…на журци се надмећем (конкуришем) за пажњу девојке неби ли ми се касније подметнула...
Препоруке:
0
0
13 недеља, 19 септембар 2010 21:03
Milko Grbović
Јаве ми пријатељи да једна кутурна институција из Зрењанина има песнички конкурс, да се пријавим.
И, погледам на сајт, пише да могу да се јаве сви који пишу, (пазите редослед):
бсанским, хрватским, црногорским или српским језиком, могу да се пријаве.

Не знам шта ми би, али не псолах ништа...
Препоруке:
0
0
14 понедељак, 20 септембар 2010 09:32
брм
"rodoljub zamjenjuje tudjicom "patriote", narod sa "nacijom", srodstvom sa "identitetom"."

родо-љуб није синоним за патриоту (осноов - отаџбина)већ домољуб. Ова реч која се тиче дома - државе и очувања државности је избачена из српског као "кроатизам" што је бесмислица јер и Хрвати говоре српски, наиме по лингвистима и сваком здарворазумском бићу то је исти језик..
по истом принципу народ има још мање везе са нацијом (основ . место рођења). а с-родство са идентитетом ама баш никакве..два сродника могу да имају потпуно различит идентитет.

тако можемо у недоглед - национализам у "срБском" значењу нема баш никакве везе са кореном речи - мација...
с интелигенцијом (академицима САНУ) која се овако фрља појмовима још и добро пролазимао..
Препоруке:
0
0
15 понедељак, 20 септембар 2010 09:42
брм
ДШ
упорно нам продајеш ваше фалсификате
Илири су опште име нашег народа (и данашњих Срба и данашњих Хрвтаа), Хрвати су тада били само мање од 10-ак процената тог народа...
ваши идеолози 19. века су једноставно све придеве "илирски" у књигама староставним м превели као "Хрватски"
та граматика из 1609. бар исто толико је српска коликиоо и хрватска, а судећи по чињеници да је у то доба савременицима Далматинцима требало додатно објашњавати ко су и где су Хрвати (крај око реке Крбаве) а за Србију и Рашку (тада су то била два различита топонима - Србија је отприлике Босна са излазом на море испод,рецимо Херцег Новии је у Србији, а Рашка данашња Србија) се знало...
ни по јада што ти протураш те фалсфикате, али што је то прогутала САНУ и комплетна српска интелигенција ТО је проблем...наш а и ваш, јер и ви сте неодрживи без нас..
Препоруке:
0
0
16 понедељак, 20 септембар 2010 18:30
Milko Grbović
Сад већ морам да се јавим и трећи оут. Због ове вечите дилеме ко доноса народа и анције, коју ни друг Лењин није успео да разреши.
Е, ја сам разрешио, и то у облику афоризма:

Нација је унука народа. Јер, обично је највећи Син народа истовремено и отац нације.
Препоруке:
0
0
17 уторак, 21 септембар 2010 01:49
Петрушину
Мало сте се занели. "народ" и "нација" дефинитивно нису једно те исто и зато се једна реч не може заменити другом. А о осталим примерима које наводите, могло би се и овако и онако. Иначе, врло добар текст, на одличну, тј. веома важну тему.
Препоруке:
0
0
18 уторак, 21 септембар 2010 09:57
брм
Milko Grbović
друг Лењин ју је запетљао у нашим главама..иначе није уопште компликовано...
да текст је заиста одличан..и то је права тема
Препоруке:
0
0
19 уторак, 21 септембар 2010 18:05
Sten
Dobro je da nisam jedini kome smeta vitoperenje finog srpskog jezika. U avgustu sam bio u Beogradu i gledajuci TV nisam mogao da poverujem kojiko su nepismeni novinari, ljudi kojima je jezik osnovno sredstvo za rad. Da odmah kazem da nisam jezicar po struci, ali ja svoju skolu nikada ne bih zavrsio da sam bio toliko nepismen. Zivim u drzavi u kojoj je engleski zvanicni jezik, ali ipak znam da na jednoj srpskoj televiziji treba da pocne zabavna emisija koja se zove "Ja sam talentovan", a ne, kako se oglasava na TV, "Ja imam talenat". A da ne pricam tek o upotrebi prideva svoj.
Препоруке:
0
0
20 уторак, 21 септембар 2010 19:23
Petrushiin
Ne vidim da sam negdje napisao da su pojmovi rodoljub i patriota isti, nego sam napisao sledece:

nije mi jasno, zasto se rodoljub zamjenjuje tudjicom "patriote", narod sa "nacijom", srodstvo sa "identitetom"..., ako su to sustinske rijeci koje (TREBA da) objasnjavaju nas drustveni poredak, duhovno osjecanje, rod, smisao, dusu ...?

Uradite pretragu na NSPM--u pa cete vidjeti da je rodoljub skoro kao izraz izbacen iz upotrebe, jer svi umjesto njega koriste "patriota"?

Pitanje je jednostavno: zasto je Srbinu potrebno da koristi rijeci stranog porijekla, ako ima svoje?

Prvi razlog je zbog jugoslovenstva (Jugosloveni su bili "nacija"), koji svoj nastavak i produzetak dobija u zamisljenom (imaginarog)inzenjeringu komunistickog identiteta i idelogije, a koji je jedino mogao/morao da tumaci samo STRANI IZRAZ i TUMACENJE!!

Mada, sada se, izmedju ostalog, tu ispreplecu razne socijalne deformacije: pomodarstvo pomijesano sa sve vecom nepismenoscu!

Strasn, da se vise nista i ne moze njime jasno reci!
Препоруке:
0
0
21 уторак, 21 септембар 2010 22:57
Nepoznati forumaš...

1. u Dubrovniku od 1500. do 1800. nijedan pisac svoj jezik ne zove srpskim, praktički svi ga zovu slovinskim, a oko trećina (Vetranović, Mikalja, Zlatarić, Sasin, Stulli, Bruerović, Palmotić, Vidali, Nalješković,..) hrvatskim, izjednačujući pojmove hrvatski i slovinski. Sam je Vatroslav Jagić rekao 1864. da je Dubrovčanima pojam "srpski" za jezik bio stran kao "maćedonski". Otkud to da nijedan, ali baš nijedan od kojih 50-70 pisaca koji pisahu u ta tri stoljeća ne zove svoj jezik srpskim ? Točno je da postoje dokumenti u kojima se taj jezik zove "lingua seruiana"- ima ih oko 10-20- no te dokumente pišu stranci, Talijani i ostali, i taj se izraz pojavljuje samo na latinskom i katkad na talijanskom. I nijedanput na "slovinskom".

2. glede Vuka- pa sam je Vuk rekao da je "hercegovački" "Horvatskij jezik" (predgovor 2Srpskoj pesnarici"). Rekao je da će u pripremi za Srpski rječnik 1818. koristiti 2/3 "šokačke" rječnike (Mikalja, Delabella, Belostenec, Jambrešić,..), a da će tek 1/3 biti "pravo srpska". Riječ "predgovor" je kajkavska i Vuk ju je uzeo iz pretežito kajkavskih rječnika Belostenca i Jambrešića.

3. kakva je to genijalna urota vukovaca ? To su hrvatski filolozi koji su 1880-ih i 1890-ih redizajnirali hrvatski po Karadžićevomu modelu, i to jedino dijelom u pravopisu. Sve prije je pisano jezikom zagrebačke škole (Šenoa, Kumičić, Ante Kovačić,..) koji je isti kao ovaj sada, samo u pravopis za dugi jat piše -ie- (liepo diete), a ne -ije- (lijepo dijete), te nema jednačenja u nizu primjera (težko, obćina, sladko, izkoristiti,..). Vukovci su bili očarani folklornim jezikom, pa su od Karadžića-kao najfolklorista u jeziku- preuzeli neka pravopisna pravila, a neka nisu (pisat ću, odčepiti, podatci, strjelica,..). Sve je inače ostalo isto kao i spisima Kvaternika, Šenoe, Vidrića, Kumičića,..I to je onda neka "krađa", pogotove jer u hrvatskoj književnosti od 14. stoljeća nadalje imamo i -ije- (cvijet), i slatko, raskol, općina, iskoristiti...
Препоруке:
0
0
22 среда, 29 септембар 2010 17:05
Petrushin

родо-љуб није синоним за патриоту (осноов - отаџбина)већ домољуб. Ова реч која се тиче дома - државе и очувања државности је избачена из српског као "кроатизам" што је бесмислица јер и Хрвати говоре српски, наиме по лингвистима и сваком здарворазумском бићу то је исти језик..
по истом принципу народ има још мање везе са нацијом (основ . место рођења). а с-родство са идентитетом ама баш никакве...

с интелигенцијом (академицима САНУ) која се овако фрља појмовима још и добро пролазимао


BRM,

Ko je odlucio da je "dom" kroatizam? Na osnovu cega? Mozda, ideoloski "kupljene" akademske titule ili samo zato sto ne znaju svoj jezik?

Potrazimo korijen toj "DOM-ovini":

Postoji jos od prastarih vremena kada je covjek poceo da gradi pokretne satore (Yurt/Jurt) sa krovom koji u Sanskritu nosi/ima naziv DAMAS. Taj damas/krov/dom kasnije koriste svi Indo-evropski narodi, dok svoj drustveni, pravni i gradjevinski oblik i okvir dobija u grckom DOMOS-u; koji, TEK ONDA, Latini usvajaju preko DOMUS-a (kuca); kod Slovena je on zastupljen u DOMU (vidi danasnji ruski izraz dom/DOMU/domoj).

Inace, Hagia Sofija ima i dan-danas najveci arhitektonski DOM, pa onda Rimski Panteon.

Onaj koji je "glava kuce" svih koji su pod njegovim DOM-om/krovom, zove na srpskom DOM-acin, jer je on svojim DOM-om jedini i pravi DOM-acinstva.

U latinskom imamo da su to DOM-estic i DOM-esticus, kasnije preslo u italijansko DUOMO.

Posto se radi/lo o ljudima i njihovom nacinu zivljenja, neminovno je bilo da ce ti izrazi naci svoj izraz u Zakonicima, pa otuda imamo u Rimskom Pravu izraze dominus, dominare, domicile, domination, dominion...

DOM-ovina je ono sto su svi Sloveni nekad zvali ROD-ina, kod Rusa imate taj izraz i dalje u jeziku. Kod nas zbog jaceg Grckog, Latinskog, turskog i Anglo-saksonskog uticaja preovladavaju svi drugi (ne)moguci...!

Pomenuh li bar jednom, u svoj ovoj mojoj prici o DOM-u, Hrvate i "hrvatizme"?

Језик наш насушни!
Препоруке:
0
0

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер