Одличан текст!!!
Нажалост, то јесте наша стварност. Ипак постоји нешто што неки од нас не могу себи да приуште, а хтели би.
Епилог је ...
... Побегао сам у шеснаестој, вратио се у тридесет другој; настанио сам се на ледини где сам у детињству чувао стоку. Дао сам да се ископа бунар, увео струју, сазидао једну па другу кућу. За децу. Кад им се смучи, да имају где да се врате.
А шта да раде они "београђани"који су у Београду већ три, четири или пет генерација. Они који немају где да се врате. Они који имају земљу једино у саксијама.
На жалост сасвим сте у праву када кажете...
Сломљена је сељачка герила ројалистичког опредељења, укинута монархија (сељачког порекла), придављена народна црква. Појавио се нови тип елите.
И пре 1945. сељаци су напуштали села, наравно у мањем броју, јер нико не воли мотику.
Али њихови праунуци више немају избора. једноставно морају да се повинују данашњем "животу" и да трпе последице избора чукундеде који је желео бољи живот не само за себе.
Препоруке:
0
0
2
субота, 18 септембар 2010 17:36
Boki
Kome li su, pitam se, jos zanimljive njegove kolumne?!?
Препоруке:
0
0
3
субота, 18 септембар 2010 19:13
Aна
Село,као део традиције и изворности нашег народа,може поново да оживи.Направити путеве,домове културе,садржаје за младе,дати повољне кредите људима који желе да се баве производњом,медијски пропратити све то,па да наш сељак буде газда,а не сиромах и да буде оно што је био,домаћин на свом имању.Али то нема ко да уради,јер не постоји стратегија за село као што непостоји стратегија ни за шта што треба Србији.Имамо стратегију за распродају,задуживање,манипулисање и још нам говоре како је то добро за Србију?!?!Зато нам је тако како је,зато пропадамо и нестајемо.
Препоруке:
0
0
4
субота, 18 септембар 2010 19:28
Неофит77
Сјајан текст. Сељаци умиру и земља са њима, ионако је Србија земља којом ће крстарити нека нова племена, највероватније она са југа, ми смо ту да колико толико одржавамо земљу док они довољно не ојачају да је преузму.
Можда има ту и правде, земљом треба да владају они који воле децу и размножавају се а не они који врше аутогеноцид путем абортса.
Препоруке:
0
0
5
недеља, 19 септембар 2010 03:12
Марко Ристић
Kome li su, pitam se, jos zanimljive njegove kolumne?!?
Онима којим је стало до ове земље, на пример!
Препоруке:
0
0
6
недеља, 19 септембар 2010 03:26
?
Одраз нашег друштва је резултат наше политичке воље односно наше власт. Није ми јасно како их не занима бројно стање сељака и опште укупног народа јер су им ти људи и бирачи и потрошачи и основа њихове власти и утицаја. Како економски тако и политички.
Препоруке:
0
0
7
недеља, 19 септембар 2010 12:50
OKVIR
Volim da citam Danojlica. Jos iz njegovog "disidentskog" vremena. Cesto je bio lek za dusu! Uvek ga je vredelo citati.
Препоруке:
0
0
8
недеља, 19 септембар 2010 13:06
Srbin
sjajan i istinit tekst! i veoma tuzan!Gospodin M.Danojlic je sve rekao,nema sta da se doda!!sad je na nama,gradjanima Srbije da shvatimo da smo svojim izborom postali ROBOVI!!!...
Препоруке:
0
0
9
недеља, 19 септембар 2010 14:53
Deyan
Pavlu i svima ostalima kazem da je grad napravio covjeka gospodinom a selo seljakom , nije lako zivjeti na selu ja sam jedan od tih ,veruj te mi zivim u milionskom gradu gde trebam 1-2 sata voziti se kolima do posla ,ubi me ova guzva i zeljan sam kuce svog djetinjstva,nazalost tamo vec godinama nitko ne stanuje, nema nikoga,a ja sam morao ici jer su me isterai sa moje zemlje...
Mnogo puta sam razmisljao da kupim imanje , da se nadje za stare dane , pa ko ce da nasledi neka nesledjuje hocu da mi pjevaju ptice u ranu zoru a ne da me budi zaglusujuca buka velegrada ...zalosno je to da ljudi ne zele da se vrate da rade i da zive srecnije... nego da pate u gradovima , izgleda da je vreme pareole "fabrike radnicima a zemlja seljacima" po odavno proslo.
Препоруке:
0
0
10
недеља, 19 септембар 2010 16:09
thinking maize@ аутору
Сећам се, поштовани г-дине Данојлићу (а и Ви, драги НСПМ (и они други!) коментатори), расправе од пре неколико година на ондашњем "БИТЕФ-у", а поводом тада награђене представе "Три живота Луси Каброл". Сећам се мале белешке у тадањој "Политици" Милана Влајчића (обично филмског, тада позоришног, а сада "другосрбијанског" критичара), где исти хвали поменуту представу, њену ликовност, динамику, уиграност глумаца, сматра да је сасвим заслужено добила награду као најбоља на тадањем "БИТЕФ-у", али... Исти г-дин, а из његовог кратког текста се белодано видело да није једини (штавише!), каже како му није јасно објашњење писца поменуте драме. А писац, колико ме сећање не вара, ЗАПАДЊАК, пише УПРАВО ИСТО О СЕЛУ, КАО ШТО ТО САДА ПИШЕ Г-ДИН ДАНОЈЛИЋ! О СЕЛУ, КАО ОЦУ И МАЈЦИ МОДЕРНОГ ДРУШТВА, АЛИ ПРЕСТАРЕЛОМ ОЦУ И МАЈЦИ, КОЈЕ ЈЕ ТО ИСТО ДРУШТВО ОДБАЦИЛО И ПРЕЗРЕЛО! Баш тако! Као што, тадањи учесници у интелектуалној дискусији "гледе" те представе УОПШТЕ НИСУ СХВАТАЛИ ТО ИСТО СЕЛО и СЕЉАЈЕ, А У СВОЈОЈ РОДНОЈ ЗЕМЉИ СРБИЈИ! Да, било је то негде у време "шетњи и шерпи", када се говорило: "Београд је свет. Ми смо грађани." и сл. Једино тадашњи шетачи нису видели, да им је тај исти (западни) СВЕТ наменио судбину једне Лиме, Лагоса, Банкока, ... (додајте по вољи!) Проблем је што неки И САДА ТО НЕ ВИДЕ! (Наши сељаци би рекли: "СЛЕПИ КОД ОЧИЈУ!" Потребан је овде још један Домановић!) Као што је проблем ШТО НАС СЛЕПЦИ ВОДЕ И ЖЕЛЕ ДА НАС И ДАЉЕ ВОДЕ! Сетих се, овде није довољан Домановић, Латиноамериканци су боље описали ту ЗЛОЋУДНОСТ И ЗАВЕРУ "СЛЕПАЦА"! Уосталом, ОНИ СУ МНОГО ДУЖЕ ПОД ИГОМ ИМПЕРИЈЕ и СТВАРИ БОЉЕ ПРЕПОЗНАЈУ!
Препоруке:
0
0
11
среда, 22 септембар 2010 20:32
луди скретничар
Одличан текст. Осетих се као кривац док сам читао.
Препоруке:
0
0
12
среда, 22 септембар 2010 21:51
šumadija
Porez na neobrađenu zemlju, oslobođenje od poreza na obradjenu. Iste novčene beneficije za mlad bračni par koji se registruje kao poljoprivredni proizvođač na selu kao što ih država daje Korejancima, Slovencima, Italijanima ...koji bi da ulažu u industriju. Subvencionisani kredit za nabavku hladnjača, besplatna izvozna administrativna procedura. Ulaganja u agronomiju i preradu sirovina. Subvencije za proizvodnju organske hrane. Isplata otkupljene robe, odmah po predaji. Putevi, škole, javni prevoz u ruralnoj sredini. Internet i telefonija.
Alternativni izvori energije (solarni paneli, vetrenjače, geo termalne vode). Olakšice za razvoj seoskog turizma.
Eto.
Препоруке:
0
0
13
четвртак, 23 септембар 2010 06:15
Висарион
Све је тачно само је помало плачно.
Неко је већ приметио да је село чувар нашег националног бића.Нестанком села нестаћемо и ми као радници и ратници.Тито је то знао и радио свим силама, догађаји су му ишли на руку и село избацио из свога лежишта.
Хрватско, је остало, словеначко такође, шиптарско и те како.Само је српско уништено.Од тада се много тога стровалило и наталитет и војска и здрава храна и древни обичаји и традиционални морал...
Но време ради за село.Ако више не можеш у граду ни у фабрикама, ако се потуцаш од газде до газде и немапш нигде сигурног дома ни уточишта, а толики забрани, толике утрине, толика побрђа, толики пашњаци зврје празни, наћи ће се, па кад крене, све више оних, који ће слободу и право да буду свој судија и сајбија да потраже на селу.Ако немаш куд - у селу си свуд могућан и изгледан.
Треба се надати.Видите онога с козама, видите оне с малим електричним вцентралама, с плодним баштама, с пластеницима.То ће бити све изгледније и све пропфитабилније.Село ће се повратити,свеједно како ће да изгледа и како ће да траје и опстаје, оно ће бити мера нације као што је одувек било.А ово сад ће се заборавити.Време ради за село,а кад се поврати , биће и Срба какави су одувек били.
Препоруке:
0
0
14
четвртак, 23 септембар 2010 10:27
луди скретничар
Додао бих само да трагедија српског села није везана искључиво за индустријализацију земље. Можда у периоду након 2. светског рата јесте, међутим у последњих 10 - 20 година смо сведоци деиндустријализације Србије коју идаље прати пропадање села, што овој појави даје размере катастрофе по демографски, економски и научно-технолошки развој и будућност државе.
.jpg)
Нажалост, то јесте наша стварност. Ипак постоји нешто што неки од нас не могу себи да приуште, а хтели би.
Епилог је ...
А шта да раде они "београђани"који су у Београду већ три, четири или пет генерација. Они који немају где да се врате. Они који имају земљу једино у саксијама.
На жалост сасвим сте у праву када кажете...
И пре 1945. сељаци су напуштали села, наравно у мањем броју, јер нико не воли мотику.
Али њихови праунуци више немају избора. једноставно морају да се повинују данашњем "животу" и да трпе последице избора чукундеде који је желео бољи живот не само за себе.
Можда има ту и правде, земљом треба да владају они који воле децу и размножавају се а не они који врше аутогеноцид путем абортса.
Онима којим је стало до ове земље, на пример!
Mnogo puta sam razmisljao da kupim imanje , da se nadje za stare dane , pa ko ce da nasledi neka nesledjuje hocu da mi pjevaju ptice u ranu zoru a ne da me budi zaglusujuca buka velegrada ...zalosno je to da ljudi ne zele da se vrate da rade i da zive srecnije... nego da pate u gradovima , izgleda da je vreme pareole "fabrike radnicima a zemlja seljacima" po odavno proslo.
Alternativni izvori energije (solarni paneli, vetrenjače, geo termalne vode). Olakšice za razvoj seoskog turizma.
Eto.
Неко је већ приметио да је село чувар нашег националног бића.Нестанком села нестаћемо и ми као радници и ратници.Тито је то знао и радио свим силама, догађаји су му ишли на руку и село избацио из свога лежишта.
Хрватско, је остало, словеначко такође, шиптарско и те како.Само је српско уништено.Од тада се много тога стровалило и наталитет и војска и здрава храна и древни обичаји и традиционални морал...
Но време ради за село.Ако више не можеш у граду ни у фабрикама, ако се потуцаш од газде до газде и немапш нигде сигурног дома ни уточишта, а толики забрани, толике утрине, толика побрђа, толики пашњаци зврје празни, наћи ће се, па кад крене, све више оних, који ће слободу и право да буду свој судија и сајбија да потраже на селу.Ако немаш куд - у селу си свуд могућан и изгледан.
Треба се надати.Видите онога с козама, видите оне с малим електричним вцентралама, с плодним баштама, с пластеницима.То ће бити све изгледније и све пропфитабилније.Село ће се повратити,свеједно како ће да изгледа и како ће да траје и опстаје, оно ће бити мера нације као што је одувек било.А ово сад ће се заборавити.Време ради за село,а кад се поврати , биће и Срба какави су одувек били.