Sledeci korak je pokatolicavanje srpskog naroda u Crnoj Gori i trajno sprevanje da srpski jezik izadje na more, a time i srpska drzava. Vatikan je shvatio da se srpska drzava ne moze unistiti topovima, a da je najbolji put za to unistavanje i proterivanje jezika. Nadam se da ce odgovor srpskog naroda u Crnoj Gori biti zestok. Takodje Gajevicu treba proterati iz Srbije, a ako je ptorebno to uciniti i bajonetima, na isti nacin kako je su je i uveli.
Препоруке:
0
0
2
четвртак, 23 септембар 2010 14:46
Чедо
А што овај текст није у категорији Само смех Србина спасава? :)
Препоруке:
0
0
3
четвртак, 23 септембар 2010 15:24
milovan
Čedo, a šta je ovde smešno?
Препоруке:
0
0
4
четвртак, 23 септембар 2010 15:29
@Чедо
У праву сте. Био би то један од јачих текстова у иначе врло јакој сатиричној рубрици НСПМ. Али као што је већ више пута констатовано, у Србији (и "Црној Гори") стварност често надилази најлуђу уметничку машту. Тако је и са овим новокомпонованим ЦГ "језиком".
Препоруке:
0
0
5
петак, 24 септембар 2010 16:17
Petrushin
Како да кажете да је Његош писао на црногорском језику кад је црногорски творевина Аднана Чиргића, која постоји од јуче!
Ne, ne, nikako "od juce"?
Kao sto vec rekoste, profesore: од Ćутра!
Komunizam i jugo-bla-bla-vizam su jos uvijek na vlasti i u tumacenju nase zbilje, gospodo!
Samo sto su komuno-jugo-vikaci sada dodali malo jaci predznak srsko/srpski/srpskom!
I ne zaboravite na sustinu problema, da dubrovacka i dalmatinska knjizevnost, uvodjenjem "crnogorskog", polako ali sigurno, ONDA, postaje "hrvatska"!
Kreatore hrvatskog i monte-whtaever socijalnog inzenjeringa muchi cista srpska stokavica Dubrovnika, a ne nekakvi Crnogorci i (pazite srodnih rijeci) montenegristika!
Crnogorci nemaju crnogoristiku, nego "montenegristiku"!
Jedan, toboze jezik, a dva naziva!
Препоруке:
0
0
6
субота, 25 септембар 2010 11:47
м. -ић
Не треба се потсмевати никоме ко о свом језику брине и свој језик негује. И ако је језик непостојећи, настаће због те бриге и тог труда. Напротив, језик о коме нико не брине, око кога се нико не труди, нестаће. Што се тиче говорног и књижевног језика, говорни језик постаје књижевни када се опише у граматици, то му некако тако дође. Оно што је пиротски или врањански говор, то би за граматичарске цепидлаке и чистунце био некњижевни српски, али бугари раде врло приљежно да тај говор уведу у своје бугарске граматике. Биће онда некњижевни српски, књижевни бугарски. На крају, некњижевни српски поста црногорски, па некњижевни српски поста бошњачки, мало давније некњижевни српски поста македонски, додуше ту је било и доста насилне промене народног језика да личи што више на поменути бугарски. Некњижевни српски у Далмацији поста хрватски чакавски, већ о штокавском и да се не говори. Него су Срби лењи, много им десегак глагоских промена да уче, доста им три, прошло, садашње и будуће. А истанчаност изражавања нпр. неостварена могућност у прошлости, изгледа није потребна. Па ако Србима није, има коме јесте, и ко и о таквим детаљима језика мисли и брине. И зато је и право да Монтенегрини узму оно што Срби одбацују, наиме тзв. застарели и народски говорни језик, и да својом бригом од тога направе Монтенегрински. Узгред, Вук Караџић јесте упростио писмо да би се људи лакше описмењавали, али је тиме простор српског језика сузио са скоро целог Балкана, практично све сем грчког, на не много више него његов родни крај. А на пример, да је премудри Вук оставио у српском правопису слово јат, онда би за српски језик били књижевни облици и терати, и тјерати, и тирати, и ћерати. Овако, српски остаде само терати, а некњижевни остатак поста хрватски, бошњачки, буњевачки (а то су опет узели Хрвати као свој), црногорски. Тако да подсмех монтенегринским напорима око свог новог старог језика никако није на месту. Напротив, Срби одатле имају много тога да науче.
Препоруке:
0
0
7
понедељак, 27 септембар 2010 18:53
lingvista
Ne radi se tu ni o kakvim "montenegrinskim " specificnostim. Svi Srbi, koji zive po selima i koji su nesto stariji, u Dalmaciji,Lici, a u Hercegovini i Bosni i muslimani imaju umeksano s i z, kao i dj kao jedan glas tamo gdje su u knjizevnom srpskom dva.
Препоруке:
0
0
8
уторак, 28 септембар 2010 01:17
Turas
@m-ic.Toliko pisanja i nista.Ispade da Srbi treba od crnogorskoga nesto da nauce.Latinicu?Sta to Srbi propustise a Crnogorci naucise?Demagogiju?
Препоруке:
0
0
9
субота, 02 октобар 2010 16:13
Sofija
Nažalost,
ovo nije ni prvi ni poslednji slučaj da
je recenzent lingvističke knjige neko ko
nema veze s tom oblašću. Na kraju će recenzije
da pišu vaspitačice,i tako.
.jpg)
Ne, ne, nikako "od juce"?
Kao sto vec rekoste, profesore: од Ćутра!
Komunizam i jugo-bla-bla-vizam su jos uvijek na vlasti i u tumacenju nase zbilje, gospodo!
Samo sto su komuno-jugo-vikaci sada dodali malo jaci predznak srsko/srpski/srpskom!
I ne zaboravite na sustinu problema, da dubrovacka i dalmatinska knjizevnost, uvodjenjem "crnogorskog", polako ali sigurno, ONDA, postaje "hrvatska"!
Kreatore hrvatskog i monte-whtaever socijalnog inzenjeringa muchi cista srpska stokavica Dubrovnika, a ne nekakvi Crnogorci i (pazite srodnih rijeci) montenegristika!
Crnogorci nemaju crnogoristiku, nego "montenegristiku"!
Jedan, toboze jezik, a dva naziva!
ovo nije ni prvi ni poslednji slučaj da
je recenzent lingvističke knjige neko ko
nema veze s tom oblašću. Na kraju će recenzije
da pišu vaspitačice,i tako.