Odlicno! Posebno me dojmio deo o menadzerima koji moraju da se ponasaju prema odredjenim obrascima. ja imam iskustva u tom kontekstu u jednoj "zapadnoj" kompaniji ovde u Srbiji. Potrebno je da imate onaj nemusti entuzijazam kao da ce vase akcije toboze promijeniti svijet, a u stvari ste samo sraf u velikoj organizaciji. Ko ima bilo kakvu kriticku misao taj nece napredovati, vazno je biti ispran, pricati samo politicki korektne viceve, baviti se sportom da bi bili zdravi i kostali kompaniju (osiguranje) manje u slucaju bolesti. ne daj boze da pusite, docim ako ste zavisni od tableta za smirenje to je ok. Naravno vi ste za demokratiju, individualn slobode (propisane), za "seksualne" slobode, protiv rasizma i mobinga, iako na to niste naisli kod nas pre u zivotu i ne znate sta bas znaci.
Takodje besmislene sportske aktivnosti, makar i ako vam smetaju, su dokaz da ste aktivno odani zapadnom nacinu zivota, to je jedna mantra. Vazno je imati generalno potvrdan stav prema svakom autoritetu u kompaniji a nemati misljenj u stvari ni o cemu.
Kinezi kojima prpada 21. vijek su jos gori. jedino juzna evropa jos pomalo odoleva.
Препоруке:
0
0
2
четвртак, 30 септембар 2010 00:54
banedral
Moram ovde (mada znam da sam promasio temu) da postavim pitanje , kada cemo i kako zaustaviti rasprodaju nasih prehrambenih firmi i trzista hrvatima(namerno napisano pocetno malo slovo) i slovencima??? Ko to radi i u cijem je to interesu molim vas prosvetlite me.
Препоруке:
0
0
3
четвртак, 30 септембар 2010 03:45
Kriticki Cmok iz Toronta
Sa kim delim sve moje zadovoljstvo:
1. 48% internet.
2. 10% TV (sport u zivo).
3. 02% ljudi.
4. 38% moja licna sloboda u samoci i bedi.
5. 02% Sanjam revoluciju i skidanje Tadica i Dacica.
Ps.Moze i obrnuro.
Ps.#2. Ne znam zasto ali ovaj tekst me ubi u pojam.
Препоруке:
0
0
4
четвртак, 30 септембар 2010 04:41
Srboljub Savic
Kapitalizam i globalizacija su samo opsti pojmovi.
Prisvajanje svih prirodnih izvora opstanka (ljudi, vode, zemlje, suma, ...)do stvorenih(alata, masina,
postrojenaja, zdanja [gde su i putevi, ...] i aku-
muliranog znaja, niti je pocelo juce ("kapitaliz-
mom") niti ce se zavrsiti sutra i "globalizmom".
Kakav je onda smisao kritike opstih pojmova -reci?
Ima li smisla kritika "kapitalizma", kad su njegove
karakteristike nastavak pradavnog procesa (davno
pre nego sto je Marks "uveo u modu")?
Ako govorimo o kulturi, ne mesajmo folkor-etnicki
deo necije kulture, niti medijske "predstave" sa
opet, opstim pojmom.
U svakom slucaju, kultura je nadgradnja (posledica)
Mediji, sve vise slika (i fabrikovana rec) su pod
kontrolom, sa jedinom namerom da zastite interes
tekuceg procesa. Cuveni "revolicionari" danas, kao
Noam Chomski, neki reditelji, pisci, takodje su
rezultat kontrole.
Da nije drukcije, ne treba ici daleko i uveriti se.
"Kupili" smo demokratiju a "uzivamo" u diktaturi.
Politicka opozicija je samo sebi suprotstavljena.
Skupstina je postala institucija "smaranja" i
"davljenja" grupe ljudi (za, ne bas male, pare)i
maskiranje diktature i legalizaciju ne-narodnih
interesa.
U drzavi bez nacije, institucija, privrede, finansija, ... primenjivih zakona, i ono malo
stvorenog se razara. U oblasti znanja, proces je
najpogubniji.
Pisemo o kulturi, a gutamo iluzije i otrove svih
vrsta (posebno kroz televiziju, film a sve vise i
kompjutere-"sokocalo", univeralni kanal ispiranja).
Kako knjiga jos nije nestala, i ona je pod "paskom"
[Vec mnogi veruju da su tirazi i etiketa "best
seller" - "ono pravo". Pogledjmo sta se prevodi
i propagira za Srbiju.]
Covek je iduci, gledao ispred sebe. Danas se
"stvara" novi covek, kome ce cula sluziti da
gleda - danas, a ono u glavi, toliko da moze da
"gleda" servirano mu.
[Ni pomenuta "muzika"-dve note u tri reda, nije
van koncepta "novokomponovanog coveka"]
Nema tu zavere, proces je to!
S. Savic
Препоруке:
0
0
5
четвртак, 30 септембар 2010 07:51
Париз 1968
Побуна против ауторитета је уобичајено тумачење збивања 68. године, посебно кад се говори о париским судентима. Па ипак, мени се ту неке ствари не уклапају. Пре свега, 1968. је једна од „тридесет величанствених“ како се званично назива период од 1945. до 1975. године у Западној Европи. То је време економског благостања и наглашене социјалне кохезије. Друштвена атмосфера је била веома наклоњена омладини, посебно студентској. Млади постају социјална категорија чије посебне потребе се уважавају – цветају часописи за младе, ТВ и радио емисије за младе, мода за младе. Париз је у то време један од најлевичарскијих градова у Европи. Званична Француска се отворено супротстављала рату у Вијетнаму који је био један од главних повода за побуну америчких студената 68. Француска Комунистичка партија је јака, са милионским гласачким телом а на факултетима су цветале марксистиче, нео-марксистичке, анархистичке, маоистичке групе. Књижаре "Масперо" и "Натан" у Латинском кварту које су продавале искључиво марксистичку литературу, биле су отворене целе ноћи и препуне посетилаца – читалаца - дискутаната. Постери Че Геваре затим Фидел Кастра и Хо Ши Мина су били на све стране. Студирање је било бесплатно а повластице за студенте бројне. Поред многих студентских ресторана и домова у најужем центру града, изграђена су и два огромна модерна кампуса – “Нантер”, где је све почело, и “Антони”. Смештај је био јефтин, храна јефтина, попусти за биоскопе, позоришта, културна дешавања уопште. Међу професорима су преовлађивали левичари, или бар они који су се претварали да су склони идејама левице јер је било прилично “out” изјашњавати се као десничар. Узгред, ниједан од филозофа на које су се студенти позивали није учествовао у демонстрацијама. Изузетак је Сартр, који се обратио радницима “Реноа“ а истинита анегдота каже да му се један радник обратио речима „Будите кратки“.
Препоруке:
0
0
6
четвртак, 30 септембар 2010 08:40
thinking maize или критички о "критичком субјекту"
Приметио сам, код аутора овог текста, као и код других аутора овде на НСПМ-у (као код нпр. г-ђице Богдане Кољевић) пар фраза, као нпр. "критичко мишљење" или нпр. овде "критички субјекат". Мада прилоге г-ђице Кољевић ценим, а морам да признам и да је овај прилог г-дина Милновића ВРЛО ДОБАР, било би ВЕОМА ЗГОДНО размотрити ШТА СЕ ЗАПРАВО ПОДРАЗУМЕВА ПОД ПОЈМОМ "КРИТИЧКИ". A propos овог увода једна мала дигресија; наиме, у једној од анализа о модерној Кини, поред осталог, поменуто је да кинеске вође, наследници Денг Хсиао-Пинга и баштиници његових идеја и започетог дела модернизације Кине на КИНЕСКИ НАЧИН, су СВИ ДО ЈЕДНОГ ШКОЛОВАНИ ПРИПАДНИЦИ ТЕХНИЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ ИЛИ ИЗ ОБЛАСТИ ФУНДАМЕНТАЛНИХ НАУКА. Шта то значи? Једноставно, СХВАТАЊЕ И РЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА НА ЈЕДАН, ПОСЕБАН НАЧИН, АНАЛИТИЧКИ НАЧИН. "Шта, па и МИ користимо аналитички метод!?", гракнуће сада припадници "критичке интелигенције, не узимајући у обзор ШТА и НА КОЈИ НАЧИН АНАЛИЗИРАЈУ. И LAST BUT NOT LEAST, ПРОВЕРАВАЈУ ЛИ ДА ЛИ АНАЛИТИЧКО ОРУЂЕ МОЖДА ИМА ИНХЕРЕНТНУ ГРЕШКУ "МЕРЕЊА". Јер, зна се у техничким и фундаменталним истраживањима, ако се то не установи, КАО СИГУРАН РЕЗУЛТАТ ТАКВОГ ОЛАКОГ ПРИСТУПА ДОЛАЗИ ДО FALSE MEASUREMENT-a! Не говорим о извесном "журналистичком усмерењу" наших хуманистичких истраживача, својеврсном КОРОВУ (као нпр. озлоглашена амброзија) српске хуманистике, већ о АПРИОРНОМ ПРИХВАТАЊУ ИЗВЕСНИХ ПОСТУЛАТА, БЕЗ ПРОВЕРЕ ВАЛИДНОСТИ ИСТИХ! Елем, још је Карла Маркс, један од родоначелника таквог хуманистичког опредељења у друштвеним наукама говорио о ИСТОРИЈСКОМ МОДЕЛУ ИЗУЧАВАЊА ДРУШТВЕНИХ ФЕНОМЕНА, ЗБОГ ИСТОРИЈСКЕ УСЛОВЉЕНОСТИ ИСТИХ ТИХ ДРУШТВЕНИХ ФЕНОМЕНА И УСТАНОВА. Но све ми се чини да се код већине наших друштвених посленика, били научници, журналисти, политичари или чак и теолози врло СВЕСНО ИЗОСТАВЉА тај аспект ИСТОРИЧНОСТИ ДРУШТВЕНИХ ПОЈАВА о којима расправљају. Штавише, све се даје АПРИОРИСТИЧКИ! Што све логично води ка ВРЛО КРУПНИМ ГРЕШКАМА У ПРОЦЕНИ И ВОЂЕЊУ ДРУШТВЕНИХ ПОСЛОВА!
Препоруке:
0
0
7
четвртак, 30 септембар 2010 09:00
thinking maize или критички о "критичком субјекту", 2-ги део
А ако се, као што рекох друштвеним феноменима приступа на АПРИОРИСТИЧКИ НАЧИН, без нпр. историјске анализе (белодани пример за то је слогана, слободно могу рећи памфлетистичке конотације: "ЕВРОПА НЕМА АЛТЕРНАТИВУ") долази до жешћих друштвених ломова, па и урушавања друштва. У "добро, старо време" самоуправног социјализма то се звало ВОЛУНТАРИЗМОМ, па је и сам Броз, тај врхунски волунтариста, био против тога. Срећа овог (и других народа бивше Југославије), што је исти, тј. Броз био волунтариста ВЕЛИКОГ, чак СВЕТСКОГ КАЛИБРА, па смо имали незапамћени економски усапон читавих двадесет година, уз, признаћете значајну друштвену еманципацију, али, као и код сваког волунтаризма, постојала су инхерентна његова ограничења, својеврсне "нагазне мине", од којих је НЕРЕШЕНО НАЦИНАЛНО ПИТАЊЕ БИЛА НАЈКРУПНИЈА, која је и дошла главе, како тој држави, тако и бројним појединцима, а, белодано је, и СРПСКОМ, НАЈВЕЋЕМ ОД НАРОДА ТЕ ИСТЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ! То су чињенице, барем колико је чињеница форензичка чињеница о неком лешу или археолошка чињеница о неком античком објекту. Значи, чињеница која подлеже ПРОЦЕНИ, али подлеже и ОБЈЕКТИВНИМ МЕРИЛИМА. Као што то треба да буде приликом оцене СВАКЕ ДРУШТВЕНЕ ПОЈАВЕ! Но, као што поменух, чињенице се овде, у модерном свету (а не само садањој Србији!) РАЗМАТРАЈУ И ТУМАЧЕ АПРИОРИСТИЧКИ, А ПРОЦЕЊУЈУ ВОЛУНТАРИСТИЧКИ! Зато и имамо испаде, као што су реакције на текст г-де Антонића, написан ПРЕ ПРОМЕНЕ РЕЗОЛУЦИЈЕ О КОСОВУ, а "гледе" "Џорџа Клунија", његове "екипе" и њиховог "патриотизма"/ патриотизма. Ако ништа друго, кроз такав један текст и реакције на њега, проверили смо једно добро АНАЛИТИЧКО СРЕДСТВО за ОЦЕНУ НАШИХ ДРУШТВЕНИХ ДЕШАВАЊА! Па, као резултат тога, почиње да се помаља један нови и артикулисани став на нашој друштвеној сцени, а то је да ЕВРОПА ИМА АЛТЕРНАТИВУ! Што је у овим приликама ВЕЛИКИ НАПРЕДАК! Није битно ко је тренутни носилац таквог става, важно је да је ЈАВНО ИСКАЗАН и да ће у наредном периоду БИТИ ЛЕГИТИМНА ПОЛИТИЧКА РОБА!
Препоруке:
0
0
8
четвртак, 30 септембар 2010 09:09
thinking maize или критички о "критичком субјекту", крај!
Значи, имамо нешто свеже на нашој "политичкој пијаци", а не само "политички купус", како неки дан неко луцидно примети! Мислим да је сада ВЕОМА ВАЖНО ДА СЕ "СВЕЖА РОБА" ДОБРО УПАКУЈЕ И ИЗНЕСЕ НА ТРЖИШТЕ УЗ ОДГОВАРАЈУЋИ АДВЕРТАЈЗИНГ, што захтева ПОДЕЛУ ПОСЛА и САРАДЊУ! Елем, ето посла за ИСТИНСКИ МОДЕРНЕ и ИСТИНСКИ ПРАВЕ СРБЕ и ОСТАЛЕ ГРАЂАНЕ СРБИЈЕ, који је доживљавају као своју земљу! Ето, где ме све одведе, мој природњачки импулс да разлажем ствари! Узгред, ДА ЛИ ЈЕ СЛУЧАЈНО ШТО ЈЕ ВУК ЈЕРЕМИЋ "ФУНДАМЕНТАЛИСТА", тј. завршио је физику (и то на престижном америчком и светском универзитету!), једну фундаменталну науку?! ЗНАЧИ И НАЧИН ГЛЕДАЊА НА СТВАРИ И СРЕДСТВА АНАЛИЗЕ СУ ВЕОМА ВАЖНИ! Свако Вам добро!
Препоруке:
0
0
9
четвртак, 30 септембар 2010 19:53
Одбрана и последњи дани
Било је доста конфузије 1968. г. Филмски фестивал у Кану био је прекинут јер су Трифо, Годар, Мал и још неки поцепали филмско платно вичући на масу да се око њих дешава револуција, а они седе и гледају филмове. Полански је био збуњен, јер су, док је фестивал био у застоју, Трифо и Годар потписивали уговоре са америчким продуцентима за њихове нове филмове. Мислим да је ово најбоља слика те 1968.г.
Препоруке:
0
0
10
четвртак, 30 септембар 2010 22:47
Milan
Izvanredan tekst. I pravo osveženje nakon gomile tamjana i rasprava o Draži, Titu, četnicima i partizanima. Nadam se da će i ubuduće na NSPM-u biti više ovakvih ozbiljnih i kvalitetnih priloga.
Препоруке:
0
0
11
петак, 01 октобар 2010 12:23
thinking maize "гледе" "Одбране и последњих дана"
Поштовани, свака Вам права! Но, да ли Вас то подсећа на Млађин упад и седиште Царине, где хвата збуњеног "Брацику" Кертеса и славодобитно показује на препуњену машину за сецкање хартије. За други чин ПРЕВАРЕ још нисмо обавештени, још није ПРОГОВОРИО "пето-октобарски" Полански, да укаже на (вероватну) слику разговора Млађе са неким људима из ММФ-а, Светске банке,..., допишите сами! Што се тиче тог, ДРУГОГ ЧИНА ПРЕВАРЕ, за сада непосредан запис имамо само за генерала Момчила Перишића. За остале, ваљда неће требати да чекамо 50 година?! Но, све ми се нешто јавља слика из периода Октобарске револуције, када је Троцки онако "ладњака" ОБЈАВИО СВЕ ТАЈНЕ УГОВОРЕ ЦАРСКЕ РУСИЈЕ... Јес, да Србија није Русија, али НАЋИ ЋЕ СЕ ПОНЕЧЕГ ЗАНИМЉИВОГ!? Ваљда довољно да среди нпр. Ричарда Холбрука?! Но, БУМО ВИДЕЛИ!
Препоруке:
0
0
12
петак, 01 октобар 2010 15:46
Прилог историји 1968.
Не само да се званична Француска отворено супротстављала рату у Вијетнаму, већ су генерал де Гол и његов економски саветник, чувени Жак Риеф, тражили реформу светског монетарног система у смислу одузимања долару улоге светске резерве. Де Гол је говорио да светски монетарни систем личи на партију кликера у којој је један од играча истовремено и произвођач кликера. Такав систем, сматрао је, осим што фаворизује САД, неминовно води у светску финансијску кризу огромних размера.
Е сад, да ли су збивања 1968. у Француској била резултат напрасне жеље студената да се ослободе ауторитета, или резултат теорије завере, или теорије намере, или....
Препоруке:
0
0
13
субота, 02 октобар 2010 08:40
XYZ
Резиме 1968. у Француској: земља је доведена на ивицу расула, де Гол 1969. нестаје са политичке сцене,а на чело Француске долази Жорж Помпиду, бивши генерални директор банке Ротшилд.
Препоруке:
0
0
14
субота, 02 октобар 2010 10:59
thinking maize "гледе" "Прилога историји 1968"
Поштовани, једно уводно питање: Каква је сличност између Шарла де Гола, Жоржа Помпидуа, Валери Жискар д Естена, Франсоа Митерана, Жака Ширака и Николе Саркозија, сем што су француски држављани и Французи? СУШТИНСКИ САМО ЈЕДНА: НИЈЕДАН ОД ЊИХ НИЈЕ УЗЕО У РАЗМАТРАЊЕ ПИТАЊЕ ВРАЋАЊА ФРАНЦУСКОГ ДРЖАВЉАНСТВА РУДИЈУ ДУЧКЕУ, "црвеном Рудију", вођи париске 1968! Нема везе људска права, нема везе уједињена Европа, РУДИ ДУЧКЕ НИКАД НЕЋЕ КРОЧИТИ НА ТЛО ФРАНЦУСКЕ! Размислите ЗАШТО!? Можда се одговор крије у примедби г-дина који помену холивудске ангажмане Трифоа и Годара усред "револуционарне" 1968?! Уосталом све се може објаснити кинеском философијом "школе имена", која је између осталог инспирисала и Конфучија. Знате оно: "ДА ИМЕ ОДГОВАРА САДРЖАЈУ! ДА ОТАЦ БУДЕ ОТАЦ, СИН БУДЕ СИН, ПОДАНИК БУДЕ ПОДАНИК, а ЦАР БУДЕ ЦАР!" Јер, АКО ИМЕ НЕ ОДГОВАРА САДРЖАЈУ, ШТА ИМАМО?! ПРЕВАРУ?! Модерно име за ПРЕВАРУ: РЕКЛАМА или АДВЕРТАЈЗИНГ! Или зашто је један од ОТАЦА АМЕРИЧКОГ АДВЕРТАЈЗИНГА БЛИЗАК ФРОЈДОВ РОЂАК?! Уосталом ЗБОГ ЧЕГА СВЕ ТО?! Због става ДА ЈЕ СВЕ НА ПРОДАЈУ!? О томе се ради поштовани, о суштинској ОБМАНИ и ЛАЖИ, ради ПОКОРАВАЊА ЉУДИ! Сада, од Вашег философског или религиозног уверења зависи како ћете ОВО ТУМАЧИТИ: 1) Марксовим: "ЉУДИ СЕ РАЂАЈУ СЛОБОДНИ, а СВУДА СЕДЕ У ЛАНЦИМА!" или 2) ћете ОВО ТУМАЧИТИ КАО ВРЛО ПРЕФИЊЕНУ УЈДУРМУ "ОЦА ЛАЖИ"!? ИЗБОР ЈЕ ВАШ, али ПОЈАВНИ ОБЛИК ОВОГ ПОКОРАВАЊА ЧОВЕЧАНСТВА ЈЕ ИСТИ: "МИР ЗНАЧИ РАТ! ИСТИНА ЗНАЧИ ЛАЖ!" Џорџ Орвел, "1984"
Препоруке:
0
0
15
субота, 02 октобар 2010 13:24
Париз 1968@thinking maize
Мислили сте на Данијел Кон-Бендита или „црвеног Денија“. Иначе Руди Дучке, вођа западнонемачког студентског покрета, је умро 1979. у Данској од последица атентата који је извршен на њега 1968. год. Повређен у главу, једва је преживео, али са тешким последицама од којих је коначно и умро. Последњи „Печат“ је објавио интересантан интервју са Бернд Рабелом, Дучкеовим саборцем из 1968. Рабел је постао професор на Слободном универзитету у Берлину и сматра се за једног од најважнијих теоретичара шездесетосмашког студентског покрета. Рабел заступа тезу, по некима контроверзну, да је немачко питање (у смислу националног питања) било једна од главних преокупација немачких студената 1968.
Што се тиче "Црвеног Денија", он је сада „Зелени Дени“, добро плаћени бриселски бирократа, копредседник групе „Зелених“ у Европском парламенту, који се својски залагао за бомбардовање Србије осиромашеним уранијумом. Кон-Бендит је немачки држављанин. Отац му је био немачки Јеврејин а мајка француска Јеврејка. Избегли су 1933. у Француску али нису тражили француско држављанство. Данијел је до 18 године био апатрид. Мајка му умире 1959. када је имао 14 година, отац четири године касније, када Дени има 18 година. Тада се изјаснио као Немац и узео немачко држављанство. У Париз је дошао да студира социологију на универзитету „Нантер“. У јеку мајских догађаја 1968. отпутовао је за Берлин и тада му је забрањен повратак у Француску. Он се ипак илегално вратио 28 маја и био веома активан у тим догађајима. Забрана боравка у Француској му је укинута 1978. године.
Препоруке:
0
0
16
субота, 02 октобар 2010 15:34
thinking maize@ "Паризу 1968"
Хвала на исправци Поштовани! Иза осталих ставова стојим тврдо!
Препоруке:
0
0
17
субота, 02 октобар 2010 18:19
Одбрана и последњи дани
за thinking maize
Одличну сте паралелу подвукли. Четрдесет и четврту. Има нешто романтично у превари. Подсећа на Превера. Немам имагинације да замислим шта је Млађо договарао са ММФ..можда се углављивао у међународни монетарни систем уз обећање да ће динар довести до просјачког штапа.Сведоци смо шта се десило са великим очекивањима из тог Октобра. А и ми Срби. Гори смо од деце. Ни деца више не верују у деда Мраза..За овај податак о Троцком нисам знао.Када све сазнамо биће касно.
Срдачан поздрав и свако добро.
Препоруке:
0
0
18
субота, 02 октобар 2010 18:48
Париз 1968@Thinking maize
Па и ја се слажем са Вашим ставовима. Ево још неких детаља. Те 1968, имао сам 18 година, студирао на Сорбони а живео у кампусу „Антони“. Било је то заиста време благостања. Студенти су имали бројне олакшице а после завршеног школовања практично је свако могао да се запосли.
Све је почело 22 марта штрајком у „Нантеру“ који је организовао Кон-Бендит. Он је са десетак студената, тзв. групом „22 март“, окупирао административне просторије деканата, а захтеви су били следећи: прво, да младићи из мушког павиљона могу слободно да иду и остају код девојака у женском павиљону, (у „Антонију“ је то већ било дозвољено), и друго, да студенти могу да користе исте лифтове које користи и наставно особље. Прва забрана је проглашена за сексуалну репресију а друга забрана за социјалну репресију. Већ почетком те године Кон-Бендит је направио скандал напавши министра за омладину и спорт, Мисофа, који је дошао да свечано отвори базен у кампусу „Нантер“. Кон-Бендит је шокираног министра напао да је отварање базена доказ репресивне природе деголистичког система јер је и Хитлер усмеравао омладину на спорт како би прикрио злочиначку природу свог режима. Већина студената је била збуњена, неки су се смејали, а неколико његових присталица је аплаудирало.
Дакле, од 22. марта до 2. маја Кон-Бендит и његова група су били забарикадирани у административним просторијама „Нантера“ а декан је то толерисао. На Сорбони се о томе уопште није причало, нити је томе придавана пажња, многи то нису ни знали. После више од месец дана, декан „Нантера“ је одлучио да их избаци из административних просторија јер је требало припремити мајско-јунски испитни рок. Тада је Кон-Бендит са својом групом одлучио да „окупира“ Сорбону и да тамо настави штрајк. То је било 2. маја. Већина студената са Сорбоне се успротивила јер би то значило губљење испита и године, припретили су да ћи им се силом супротставити, а да би спречила нереде полиција је интервенисала, и тако је све почело.
Препоруке:
0
0
19
субота, 02 октобар 2010 19:32
Париз 1968 @Thinking Maize
2.
Даљи развој догађаја ми ни данас није јасан. Преко ноћи су се створили разни студентски комитети, одбори, редари, стражари, говорници, трибине - све се претворило у страшну збрку. Ни ја нити било ко из мог окружења није схватао шта се заправо дешава и шта се заправо тражи. Дане смо проводили на Булевару Сен Мишел, жили куцавици Латинског кварта, преко пута Сорбоне. Око нас разне студентске и ђачке групе али и средовечни људи, радозналци, полицијски кордони. Многе културне институције су биле претворене у јавне трибине отворене 24 сата. У позоришту „Одеон“, на чијем челу је био Жан-Луј Баро, смењивале су се за говорницом домаћице из краја, познате личности, чудаци разних фела.
Кад покушам да саберем сећања на те догађаје и то време у коме сам био сведок а донекле и принудни учесник - једино што могу да кажем то је да се званична објашњења 1968. не поклапају са стварношћу како сам је ја доживео и видео.
Препоруке:
0
0
20
понедељак, 04 октобар 2010 08:17
thinking maize@"Одбрана и последњи дани"
Поштовани, рекосте: "Сведоци смо шта се десило са великим очекивањима из тог Октобра. А и ми Срби. Гори смо од деце. Ни деца више не верују у деда Мраза.." Мој мали додатак томе, сећате ли се оних великих реклама на хотелу "Славија", на истоименом тргу, овде у Београду почетком 90-тих? То, са "баба Зорком" и иним видовњацима, као претеча модерних "билбордера" и других начина систематског слуђивања народа. Но, чак и у том лудилу (што реклама или адвертајзинг ЈЕСТЕ!) има помало истине, па и "гледе" Деда Мраза, кад га већ поменусте. Сећам се, био је тада, на поменутом хотелу "Славија" истакнут "билбордер" "гледе" "Јове шетача", а гласио је: РАЗВОЈНИ ПУТ ЧОВЕКА: 1) Прво Човек МИСЛИ да Деда Мраз ПОСТОЈИ; 2) Па онда Човек СМАТРА да Деда Мраза НЕМА; 3) На крају Човек ЗАКЉУЧИ: "Деда Мраз, ТО САМ ЈА!". Што је згодно, јер оцртава ПУТ ЕМАНЦИПАЦИЈЕ ЧОВЕКА, али, као и у сваком адвертајзингу/реклами крије и КЛИЦУ ПОКОРАВАЊА тог истог човека! А то је ОСЕЋАЊЕ да је Човеку СВЕ ДОСТУПНО, што само по себи није лоше, али САМО АКО ЧОВЕК ИМА У СЕБИ ИНХЕРЕНТНА САМОГРАНИЧЕЊА. Ово последње не морам доказивати, за то се већ постарао Фројд, а пре њега и СВЕ РЕЛИГИЈЕ. А то је чињенице да је ЧОВЕК ОГРАНИЧЕНО БИЋЕ, Просторно и Временски! Тачка, Крај! Тако да видите, да се и у тим, НАИЗГЛЕД МАЛИМ, али СУШТИНСКИМ ПОРУКАМА крије ЧИТАВА ФИЛОСОФИЈА, ја бих рекао својеврсна СУБЛИМИНАЛНА ФИЛОСОФИЈА. Ако ништа друго, не битно другачија од нпр. философије наших народних пословица. Једино је важно КАКВА ЈЕ ТА ФИЛОСОФИЈА?! А, ако узмемо у обзир, а по препоруци Арнолда Тојнбија, да је НАЈБОЉЕ једну ЦИВИЛИЗАЦИЈУ, један ПОГЛЕД НА СВЕТ, дефинисати ЈЕДНОМ РЕЧЈУ или бар ЈЕДНОМ ФРАЗОМ, онда се философија коју нам преноси АДВЕРТАЈЗИНГ може најбоље пренети сентенцом народа који је адвертајзинг и капитализам довео до врхунца, а то је фраза: "TIME IS MONEY!" Мислим да би ми Срби, као народ, требали итекако да будемо свесни те фразе и те философије и да се КРИТИЧКИ ОДРЕДИМО према њима. ДА БИ ОПСТАЛИ!
Препоруке:
0
0
21
понедељак, 04 октобар 2010 08:38
thinking maize@ "Париз 1968"
Поштовани, за материјалне грешке које сам направио, а на које сте указали (хвала Вам!), као НЕПОСРЕДНИ СВЕДОК ДЕШАВАЊА у Паризу 1968, сносим одговорност, али дугујем и појашњење. Наиме, често се овде на НСПМ-у позивам на сопствено памћење, што има својих добрих страна, али и ограничења... Елем, извор те моје заблуде "гледе" статуса Данијела Кон-Бендида у Француској је (ако ме сећање не вара!) управо исти Данијел Кон-Бендид! Наиме, у другој половини 80-тих на јавној сцени Србије у тада контролисаним медијима појавила се група телевизијских посленика, са, за тада, ВРЛО СВЕЖИМ СТИЛОМ! Помало аполитичким, па зато и освежавајућим, за то доба! Наступали су као уредници тадашњег ТВ Београда, а богами прихватали су се и посла презентера вести на главном "ТВ Дневнику" истог ТВ Београда. То су да поменем Горан Милић, Гордана Суша, Михаило Ковач, Ненад Ристић. Имена, сада мало избледела, а тада су изазивала ВЕЛИКУ ПАЖЊУ. Као и мало касније за време успона и владавине Слободана Милошевића. Сви они су напустили ТВ Београд, а неки од њих и ову средину. Но нећу овде говорити о том и времену које му је следило, ни о актерима тог доба, већ о једном интервју што је водио Михаило Ковач са "црвеним Денијем", крајем 80-тих. После увода г-дина Ковача, где је Кон-Бендид приказан малтене као митска фигура, започео је интервју, који се одвијао у помало аскетској соби, крај компјутера. Запазите тај детаља, за пар година, 90-тих, ниједна шуша у Србијици, ако је имало држала до себе НИЈЕ СЕ СЛИКАЛА БЕЗ КОМПЈУТЕРА, док држи интервју! Толико о Кон-Бендиду! Ах, да! Сам Данијел Кон-Бендид ТАДА ЈЕ ИЗЈАВИО ДА ЗАБРАНА ЊЕГОВОГ УЛАСКА У ФРАНЦУСКУ ЈОШ ВАЖИ и да "вероватно неће бити ни укидана!" Значи ОВО ЈЕ ИЗЈАВИО "црвени Дени" 10 година по укидању поменуте забране! После је још нешто дробио о екологији, људским правима, интеграцији имиграната у немачко друштво тог доба и друге сличне флоскуле, чије дејство ћемо ми Срби врло ускоро, после тог интервјуа, почети да ОСЕЋАМО ПО СОПСТВЕНИМ ЛЕЂИМА!
Препоруке:
0
0
22
уторак, 05 октобар 2010 00:54
Париз 1968 @ Thinking maize
После мајских догађаја 68, Кон-Бендит је једно време радио у Франкфурту на Мајни као васпитач у јаслицама за децу од 1 до 6 година. О „искуствима“ из тих јаслица написао је књигу Le Grand Bazar, објављену 1975. (издавач Éditions Belfond). Књига је прошла незапажено све док 2001. године немачка новинарка Бетина Рол, иначе ћерка Улрике Мајнхоф, није скренула пажњу јавности на пасусе у којима Кон-Бендит доста експлицитно описује своје „нежности“ са децом из јаслица. Цитате је објавила скоро целокупна светска штампа Bild, The Independent, La Repubblica. Избио је скандал, многи су се присетили да је један од захтева шездесетосмаша био и сексуална слобода за децу. Кон-Бендит није могао да негира оно што је сам написао, али се бранио тврдећи да је његов циљ био да шокира буржоазију. И поред напада и са левице и са деснице, Црвени Дени се извукао и ено га још увек у Европском Парламенту.
Срдачно Вас поздрављам
Препоруке:
0
0
23
уторак, 05 октобар 2010 08:22
thinking maize@ "Париз 1968"
Znači, to je njihov "DUGI PUT KROZ INSTITUCIJE"?!
Препоруке:
0
0
24
среда, 06 октобар 2010 00:33
Одбрана и последњи дани
Да, слажем се са вама. Додао бих да човек кроз процес овакве накарадне социјализације све више постаје роб. А то је њихово време, илити новац, истекло. Страдао/ло у неолибералном суноврату.
.jpg)
Takodje besmislene sportske aktivnosti, makar i ako vam smetaju, su dokaz da ste aktivno odani zapadnom nacinu zivota, to je jedna mantra. Vazno je imati generalno potvrdan stav prema svakom autoritetu u kompaniji a nemati misljenj u stvari ni o cemu.
Kinezi kojima prpada 21. vijek su jos gori. jedino juzna evropa jos pomalo odoleva.
1. 48% internet.
2. 10% TV (sport u zivo).
3. 02% ljudi.
4. 38% moja licna sloboda u samoci i bedi.
5. 02% Sanjam revoluciju i skidanje Tadica i Dacica.
Ps.Moze i obrnuro.
Ps.#2. Ne znam zasto ali ovaj tekst me ubi u pojam.
Prisvajanje svih prirodnih izvora opstanka (ljudi, vode, zemlje, suma, ...)do stvorenih(alata, masina,
postrojenaja, zdanja [gde su i putevi, ...] i aku-
muliranog znaja, niti je pocelo juce ("kapitaliz-
mom") niti ce se zavrsiti sutra i "globalizmom".
Kakav je onda smisao kritike opstih pojmova -reci?
Ima li smisla kritika "kapitalizma", kad su njegove
karakteristike nastavak pradavnog procesa (davno
pre nego sto je Marks "uveo u modu")?
Ako govorimo o kulturi, ne mesajmo folkor-etnicki
deo necije kulture, niti medijske "predstave" sa
opet, opstim pojmom.
U svakom slucaju, kultura je nadgradnja (posledica)
Mediji, sve vise slika (i fabrikovana rec) su pod
kontrolom, sa jedinom namerom da zastite interes
tekuceg procesa. Cuveni "revolicionari" danas, kao
Noam Chomski, neki reditelji, pisci, takodje su
rezultat kontrole.
Da nije drukcije, ne treba ici daleko i uveriti se.
"Kupili" smo demokratiju a "uzivamo" u diktaturi.
Politicka opozicija je samo sebi suprotstavljena.
Skupstina je postala institucija "smaranja" i
"davljenja" grupe ljudi (za, ne bas male, pare)i
maskiranje diktature i legalizaciju ne-narodnih
interesa.
U drzavi bez nacije, institucija, privrede, finansija, ... primenjivih zakona, i ono malo
stvorenog se razara. U oblasti znanja, proces je
najpogubniji.
Pisemo o kulturi, a gutamo iluzije i otrove svih
vrsta (posebno kroz televiziju, film a sve vise i
kompjutere-"sokocalo", univeralni kanal ispiranja).
Kako knjiga jos nije nestala, i ona je pod "paskom"
[Vec mnogi veruju da su tirazi i etiketa "best
seller" - "ono pravo". Pogledjmo sta se prevodi
i propagira za Srbiju.]
Covek je iduci, gledao ispred sebe. Danas se
"stvara" novi covek, kome ce cula sluziti da
gleda - danas, a ono u glavi, toliko da moze da
"gleda" servirano mu.
[Ni pomenuta "muzika"-dve note u tri reda, nije
van koncepta "novokomponovanog coveka"]
Nema tu zavere, proces je to!
S. Savic
Е сад, да ли су збивања 1968. у Француској била резултат напрасне жеље студената да се ослободе ауторитета, или резултат теорије завере, или теорије намере, или....
Што се тиче "Црвеног Денија", он је сада „Зелени Дени“, добро плаћени бриселски бирократа, копредседник групе „Зелених“ у Европском парламенту, који се својски залагао за бомбардовање Србије осиромашеним уранијумом. Кон-Бендит је немачки држављанин. Отац му је био немачки Јеврејин а мајка француска Јеврејка. Избегли су 1933. у Француску али нису тражили француско држављанство. Данијел је до 18 године био апатрид. Мајка му умире 1959. када је имао 14 година, отац четири године касније, када Дени има 18 година. Тада се изјаснио као Немац и узео немачко држављанство. У Париз је дошао да студира социологију на универзитету „Нантер“. У јеку мајских догађаја 1968. отпутовао је за Берлин и тада му је забрањен повратак у Француску. Он се ипак илегално вратио 28 маја и био веома активан у тим догађајима. Забрана боравка у Француској му је укинута 1978. године.
Одличну сте паралелу подвукли. Четрдесет и четврту. Има нешто романтично у превари. Подсећа на Превера. Немам имагинације да замислим шта је Млађо договарао са ММФ..можда се углављивао у међународни монетарни систем уз обећање да ће динар довести до просјачког штапа.Сведоци смо шта се десило са великим очекивањима из тог Октобра. А и ми Срби. Гори смо од деце. Ни деца више не верују у деда Мраза..За овај податак о Троцком нисам знао.Када све сазнамо биће касно.
Срдачан поздрав и свако добро.
Све је почело 22 марта штрајком у „Нантеру“ који је организовао Кон-Бендит. Он је са десетак студената, тзв. групом „22 март“, окупирао административне просторије деканата, а захтеви су били следећи: прво, да младићи из мушког павиљона могу слободно да иду и остају код девојака у женском павиљону, (у „Антонију“ је то већ било дозвољено), и друго, да студенти могу да користе исте лифтове које користи и наставно особље. Прва забрана је проглашена за сексуалну репресију а друга забрана за социјалну репресију. Већ почетком те године Кон-Бендит је направио скандал напавши министра за омладину и спорт, Мисофа, који је дошао да свечано отвори базен у кампусу „Нантер“. Кон-Бендит је шокираног министра напао да је отварање базена доказ репресивне природе деголистичког система јер је и Хитлер усмеравао омладину на спорт како би прикрио злочиначку природу свог режима. Већина студената је била збуњена, неки су се смејали, а неколико његових присталица је аплаудирало.
Дакле, од 22. марта до 2. маја Кон-Бендит и његова група су били забарикадирани у административним просторијама „Нантера“ а декан је то толерисао. На Сорбони се о томе уопште није причало, нити је томе придавана пажња, многи то нису ни знали. После више од месец дана, декан „Нантера“ је одлучио да их избаци из административних просторија јер је требало припремити мајско-јунски испитни рок. Тада је Кон-Бендит са својом групом одлучио да „окупира“ Сорбону и да тамо настави штрајк. То је било 2. маја. Већина студената са Сорбоне се успротивила јер би то значило губљење испита и године, припретили су да ћи им се силом супротставити, а да би спречила нереде полиција је интервенисала, и тако је све почело.
Даљи развој догађаја ми ни данас није јасан. Преко ноћи су се створили разни студентски комитети, одбори, редари, стражари, говорници, трибине - све се претворило у страшну збрку. Ни ја нити било ко из мог окружења није схватао шта се заправо дешава и шта се заправо тражи. Дане смо проводили на Булевару Сен Мишел, жили куцавици Латинског кварта, преко пута Сорбоне. Око нас разне студентске и ђачке групе али и средовечни људи, радозналци, полицијски кордони. Многе културне институције су биле претворене у јавне трибине отворене 24 сата. У позоришту „Одеон“, на чијем челу је био Жан-Луј Баро, смењивале су се за говорницом домаћице из краја, познате личности, чудаци разних фела.
Кад покушам да саберем сећања на те догађаје и то време у коме сам био сведок а донекле и принудни учесник - једино што могу да кажем то је да се званична објашњења 1968. не поклапају са стварношћу како сам је ја доживео и видео.
Срдачно Вас поздрављам