Драги професоре Марковићу, Ваша понуђена решења су одлична у неким добрим уређењима, али у уређењу где " паметну пореску политику, строгу независност и високу стручност тела која деле новац" одређују управо они који су за поменутом филму дали новац (на нашу жалост, није то једини филм), бојим се да нам не остаје ништа друго, него да будемо бучни... Конкурс за откуп књига НБС је још једна срамна страница исте књиге, истих аутора...
Препоруке:
0
0
2
понедељак, 04 октобар 2010 15:43
thinking maize@ аутору
Поштовани г-дине Марковићу, кад већ поменусте филмове, зар већ заборависте онај случај од пре пар година када је једна ТАКВА МИНИСТАРКА (иначе дијаспоре!) дала паре за "пројекат ауторског филма" једном младом аутору, коме је то требало да буде први филм!? А ова јавност то не сазнаје из "новинства" и медија у сопственој држави, већ из реномираног канадског часописа "Торонто стар", који онако узгред додаје да је та г-ђа у извесним "више него пријатељским односима" са горепоменутим младим аутором!? У још једном узгред, та АФЕРА никад није ни ДЕМАНТОВАНА, а камоли да је њихове учеснике неко питао "куд се деде цар Немање благо" потрошено "гледе" поменутог филма?! И ко ће већ да памти Јањушевића и Колесара!? Уосталом, "ко то беху Јањушевић и Колесар", запитао би се "ЕУ-ропски" "српски" "функционер"?!
Препоруке:
0
0
3
понедељак, 04 октобар 2010 15:48
Одбрана и последњи дани
Негде се и улаже у културу. У Шведској, рецимо, око 6,5 милијарди круна сваке године (1кр. око 11 динара). Кенет Јохансон, генерални директор националног савета за културу Шведске на питање шта је за њега лично култура каже:
- U užem smislu, kao i za većinu ljudi; ona je muzika, literatura, teatar, kinematografija. Takođe, ona za mene nije prvenstveno pitanje identiteta određene grupe, naroda. Ona je za mene pre svega uporište stvaranja, formiranja života tog koji živimo, činilac koji nas može povezati u svojevrsnu porodicu bez obzira odakle smo.
Из овог се може закључити да велики део тих средстава иде на мултикултурна остварења и да ту врло мало има места за шведски идентитет.
Препоруке:
0
0
4
понедељак, 04 октобар 2010 15:55
Peter RV
Oni intelektualci koji su izcenirali peti Oktobar treba vjecno da se stide sto su bili igracke u rukama CIA i neprijatelja Srbije.
Препоруке:
0
0
5
понедељак, 04 октобар 2010 20:12
Влада Канада
Певали су Лабудову песму, али по нотама и под диригентском палицом обавештајних служби Америке, Енглеске и Немачке. А и сви резултати тог певања одговарају тим службама и неколицини њихових међу нама. Онима, којима је певана, није никако. Они последице још увек осећају у својим гладним стомацима и животу без перспективе. Неко би ове године назвао годинама које је појела "демократија".
Препоруке:
0
0
6
уторак, 05 октобар 2010 05:22
Srboljub Savic
Karadjordjeva (malo) pa Miloseva Srbija, slala je
svoje sinove (retko sirotinju)u Evropu-Austriju,
Nemacki i Francusku "na skole".
Jos tada, kompleksirana Srbija, docekala ih je
golobrade, zanesene nevidjenim "cudima", kulturom
tih zemalja i ..., davala oreol intelektualaca i
ne retko, poverenje u njihovu sposobnost da vode
politiku.
Od 45-te, krece juris na diplome-uslov samoprogla-
senja - intelektualac sam ja, bre! Kako je trziste (da, postojalo je i tada trziste i pijace)potraznje
raslo preslo na otvaranje dodatnih fabrika intelektualaca i najvisih titula.
[Ranih 60-tih, javno izreceno-"da se nisam vratio iz Pariza, na svakom cosku Beograda bi stajao Dr.",
kostalo je uvazenog profesora posla i karijere.]
Ni danas, Srbija ne zeli da prihvati da politicar
moze da bude intelektualac (teoretski), da intelektualac nije to, ako hoce da bude politicar.
Isto tako, covek moze da promeni profesiju, ali
posle skolovanja i pripreme za novu, ali ne i da
bude profesor, lekar, pa (ili jos i) politicar.
Kakvi su intelektualci umislili da spasu narod
2000-te, vidi se po danasnjem bilansu. Unistena
privreda (vodjena golom reci-tranzicija) nije ni
mogla da stvori nadgradnju-kulturu, a visoko
obrazovai sloj (stvaraoci, nabedjeni intelektualci i ostali) je doveden do materijalne i moralne bede.
Intelektualci imaju mesto i ulogu u svakom drustvu
ali ne u politici. Oni nece organizovati drzavnu
upravu, institucije (prosvetu, zdravstvo,...) podici poljoprivredu i industriju, kao ni finan-sijski sistem, ... bez kojih nema napretka drustva,
drzave, ni "'leba".
Intelektualcima u Srbiji danas, ostaje da rade-stvaraju (i u bedi)ukazuju na mogucnost i pogubnost jos jedne "revolucije",da na stvaarlacki nacin kritikuju skretanja, lazi, ... budu svetlost
narodu a ne pomracitelji.
S. Savic
Препоруке:
0
0
7
уторак, 05 октобар 2010 11:35
@@
"српска интелигенција" се толико испромашивала задњих деценија да је ти за Риплија , међутим ,нема више сељака да вади трње.
Препоруке:
0
0
8
среда, 06 октобар 2010 14:25
thinking maize@ Srboljubu Saviću
Поштовани, славни нглески историк Арнолд Тојнби у свом главном делу "Проучавање историје" цитирао је у том свом делу следеће стихове Мередитове поеме "Завештање лепоте", мислећи на интелектуалце са Балкана, који су се "ненормално" одушевљавали Западом: "Њихови мудријаши
видели су
електрично светло
на Западу,
и дођоше
да га обожавају!"
"Гледе" неких наших интелектуалаца и њихове опседнутости Западом, ево и редова из "Опсаде цркве светог Спаса" нашег прозаисте Горана Петровића:
"Дивна Тановић је била кћи акционара београдског Ђурђа Тановића, једног од оснивача Друштва за трговину годинама Новог доба. Краљевина Србија је почетком XX века покушавала да застигне измаклу Европу, па су недостајући периоди набављани навелико, углавном посредством овог удружења. Купљена раздобља до-премана су лађама, низ Дунав, у хиљадама врећа. Шта су оне подробно садржале могло се установити тек на београдском пристаништу, након развезивања товара. Боља годишта прошлих и будућих значајнијих епоха издвајана су за Двор, Државну благајну или су излагана на аукцијама затвореног типа, где је само десетак ино-страних дана вредело колико и цела дедовина. Остатак, заправо највећи део, сумњивог изгледа, неретко и жижљив, размераван је у новинске фишеке и препродаван по србијанским варошима, у обичним радњама мешовите робе. Друштво за трговину годинама Новог доба остваривало је велику добит. Поготово зато што европски партнери заузврат нису тражили новац, већ посебности одавно нестале на Западним странама. Оним истим набреклим лађама, само сада уз Дунав, путовале су здравице, пробрана сновиђења, бајалице противу урока, шаре, змајева крљушт, вештина да се салије страх-домаћа садашњост је чилела, посвуда се станило туђинско прошло и будуће. У збуњеним временима, умешним шпекулацијама, Ђурђе Тановић се почео издвајати као један од најмоћнијих београдских трговаца."
Ако Вам ни то није довољно, само једна Кустина реч: ПРОВИНЦИЈАЛЦИ!
Препоруке:
0
0
9
среда, 06 октобар 2010 18:31
Sten
Gospodine Markovicu,
Nemojte da opravdanje za upotrebu tudjica trazite u postmodernizmu kada mozete da umesto reci "performens" (engleski performance) upotrebite lepu srpsku rec izvedba.
Препоруке:
0
0
10
четвртак, 07 октобар 2010 05:04
Izvrsna analiza
Cak i na ovakvom jednom sajtu, koji posecuju uglavnom prosveceni i kriticki nastrojeni ljudi, vidi se glavna srpska mana: nesposobnost da se prepoznaju osnovni problemi, kao i prilozi koji daju najbolje analize tih problema! Tako je i ovde izostao kompliment koji autor Markovic aposlutno zasluzuje: on je jedan od retkih koji danasnju duhovnu i intelektualnu bedu Srbije (i ne samo Srbije) argumentovano povezuje sa gubitkom povlastene uloge koju su intelektualci imali pre 90-ih godina proslog veka! "Ispavsi" iz drzavnih jaslica, snalazili su se kako su znali i mogli - pozamasan broj zalegao je u Soroseve jaslice! Na isti nacin - uz "blagoslov" i novcem belosvetskih "globalista" - promovisane su i nove knjizevne "velicine": polupismena srbomrziteljka Srbljanovic, apsolutno nepismeni srbomrzitelj Vidojkovic, podli srbomrzitelj Arsenijevic, umisljeni pisci a iskreni srbomrzitelji Dereta i Ugricic... Gospodine Markovicu, bilo bi preko potrebno da svoju superiornu tezu o uzrocima danasnje intelektualne bede pretocite u sire razmatranje, dakle u knjigu!
Ne mogu odoleti, a da "Stenu" ne odgovorim u vezi sa njegovom primedbom o "engleskoj" reci "performans", umesto koje bi on upotrebio srpsku rec "izvedba" (ili bi srpskije bilo reci "izvodjenje"?). Prvo, te dve (ili tri) reci ipak ne pokrivaju ista znacenja! Drugo, gosn. Markovic je ovaj "postmoderni" termin upotrebio u ironicnom kontekstu. Trece, i najvaznije - otkud Vama, Sten, engleski "nick", kad imate nesto protiv termina koji u medjuvremenu nije samo engleski, nego je deo jednog naucnog (ili kvazinaucnog) "diskursa" (da ne trazimo sad i za ovaj termin "srpsku rec"). Naucimo se, Sten, da cenimo ono sto nam analiticari ponude, umesto da ih kritikujemo kad god nesto sami ne razumemo! S postovanjem, Djuro. Eto, meni se "Djuro" svidja vise nego "Sten"!
.jpg)
- U užem smislu, kao i za većinu ljudi; ona je muzika, literatura, teatar, kinematografija. Takođe, ona za mene nije prvenstveno pitanje identiteta određene grupe, naroda. Ona je za mene pre svega uporište stvaranja, formiranja života tog koji živimo, činilac koji nas može povezati u svojevrsnu porodicu bez obzira odakle smo.
Из овог се може закључити да велики део тих средстава иде на мултикултурна остварења и да ту врло мало има места за шведски идентитет.
svoje sinove (retko sirotinju)u Evropu-Austriju,
Nemacki i Francusku "na skole".
Jos tada, kompleksirana Srbija, docekala ih je
golobrade, zanesene nevidjenim "cudima", kulturom
tih zemalja i ..., davala oreol intelektualaca i
ne retko, poverenje u njihovu sposobnost da vode
politiku.
Od 45-te, krece juris na diplome-uslov samoprogla-
senja - intelektualac sam ja, bre! Kako je trziste (da, postojalo je i tada trziste i pijace)potraznje
raslo preslo na otvaranje dodatnih fabrika intelektualaca i najvisih titula.
[Ranih 60-tih, javno izreceno-"da se nisam vratio iz Pariza, na svakom cosku Beograda bi stajao Dr.",
kostalo je uvazenog profesora posla i karijere.]
Ni danas, Srbija ne zeli da prihvati da politicar
moze da bude intelektualac (teoretski), da intelektualac nije to, ako hoce da bude politicar.
Isto tako, covek moze da promeni profesiju, ali
posle skolovanja i pripreme za novu, ali ne i da
bude profesor, lekar, pa (ili jos i) politicar.
Kakvi su intelektualci umislili da spasu narod
2000-te, vidi se po danasnjem bilansu. Unistena
privreda (vodjena golom reci-tranzicija) nije ni
mogla da stvori nadgradnju-kulturu, a visoko
obrazovai sloj (stvaraoci, nabedjeni intelektualci i ostali) je doveden do materijalne i moralne bede.
Intelektualci imaju mesto i ulogu u svakom drustvu
ali ne u politici. Oni nece organizovati drzavnu
upravu, institucije (prosvetu, zdravstvo,...) podici poljoprivredu i industriju, kao ni finan-sijski sistem, ... bez kojih nema napretka drustva,
drzave, ni "'leba".
Intelektualcima u Srbiji danas, ostaje da rade-stvaraju (i u bedi)ukazuju na mogucnost i pogubnost jos jedne "revolucije",da na stvaarlacki nacin kritikuju skretanja, lazi, ... budu svetlost
narodu a ne pomracitelji.
S. Savic
видели су
електрично светло
на Западу,
и дођоше
да га обожавају!"
"Гледе" неких наших интелектуалаца и њихове опседнутости Западом, ево и редова из "Опсаде цркве светог Спаса" нашег прозаисте Горана Петровића:
"Дивна Тановић је била кћи акционара београдског Ђурђа Тановића, једног од оснивача Друштва за трговину годинама Новог доба. Краљевина Србија је почетком XX века покушавала да застигне измаклу Европу, па су недостајући периоди набављани навелико, углавном посредством овог удружења. Купљена раздобља до-премана су лађама, низ Дунав, у хиљадама врећа. Шта су оне подробно садржале могло се установити тек на београдском пристаништу, након развезивања товара. Боља годишта прошлих и будућих значајнијих епоха издвајана су за Двор, Државну благајну или су излагана на аукцијама затвореног типа, где је само десетак ино-страних дана вредело колико и цела дедовина. Остатак, заправо највећи део, сумњивог изгледа, неретко и жижљив, размераван је у новинске фишеке и препродаван по србијанским варошима, у обичним радњама мешовите робе. Друштво за трговину годинама Новог доба остваривало је велику добит. Поготово зато што европски партнери заузврат нису тражили новац, већ посебности одавно нестале на Западним странама. Оним истим набреклим лађама, само сада уз Дунав, путовале су здравице, пробрана сновиђења, бајалице противу урока, шаре, змајева крљушт, вештина да се салије страх-домаћа садашњост је чилела, посвуда се станило туђинско прошло и будуће. У збуњеним временима, умешним шпекулацијама, Ђурђе Тановић се почео издвајати као један од најмоћнијих београдских трговаца."
Ако Вам ни то није довољно, само једна Кустина реч: ПРОВИНЦИЈАЛЦИ!
Nemojte da opravdanje za upotrebu tudjica trazite u postmodernizmu kada mozete da umesto reci "performens" (engleski performance) upotrebite lepu srpsku rec izvedba.
Ne mogu odoleti, a da "Stenu" ne odgovorim u vezi sa njegovom primedbom o "engleskoj" reci "performans", umesto koje bi on upotrebio srpsku rec "izvedba" (ili bi srpskije bilo reci "izvodjenje"?). Prvo, te dve (ili tri) reci ipak ne pokrivaju ista znacenja! Drugo, gosn. Markovic je ovaj "postmoderni" termin upotrebio u ironicnom kontekstu. Trece, i najvaznije - otkud Vama, Sten, engleski "nick", kad imate nesto protiv termina koji u medjuvremenu nije samo engleski, nego je deo jednog naucnog (ili kvazinaucnog) "diskursa" (da ne trazimo sad i za ovaj termin "srpsku rec"). Naucimo se, Sten, da cenimo ono sto nam analiticari ponude, umesto da ih kritikujemo kad god nesto sami ne razumemo! S postovanjem, Djuro. Eto, meni se "Djuro" svidja vise nego "Sten"!