Поетично и лепо, инспиришуће. Не носимо сви сличне успомене из детињства. Завичај је и Морава родна, и Мачва благородна, неком Банат равни и славни или Бачка јуначка. Све крајеве треба поштовати. Све су то наша стратишта и згаришта, али и упоришта и бусије где нас многа неман “не сломи, ал’ зубе поломи”.
И због оних што ту леже, али и за нас и нашу децу, који бисмо крај њих да прилегнемо, док чекамо Васкрсење и Суд, мора се та земља и камен чувати. И вода. И ваздух.
Нема тог раста БДП-а који ће нас из беде извући, ако постанемо еколошка сиротиња. У чистом окружењу незатрованом расту и чисти поштени људи, а у смогу сметлишту и јаловишту-не.