Za početak zar nisu Ameri još možda najveći ''heroji'' za RS-sku, zaustavili su zenge u predgrađu nebranjene Banjaluke, Milošević je onim drugim ''herojima'' objašnjavao šta se mora, cele 4 godine , al ne vredi junačili su se do 'poslednjeg kilometra'' RS, a onda je morao Milošević da moli Amere da zaustave zenge

Ne treba zaboraviti da je Milošević prava Cezaristička(mislim da Julija) ličnost, njega je plebiscitarno izabrao narod(3 miliona), a svi iz kvazi elite bili ne samo protiv nego vrlo aktivni u činjenju sveg mogućeg zla protiv režima, a samim tim i protiv države, mrzeli su ga baš zbog podrške u narodu

Setimo se tog marta '91 gde pomahnitali ratni zločinac tek par nedelja posle 3% dobijenih na izborima pokušava puč, setimo se i ostalih ''opozicionara''(setite se ima ih dosta, a malo prostora u komentaru)

Setimo se SANU i njene netrpeljivosti prema tadašnjem režimu

Setimo se crkve koja je direktno podrivala režim koji joj je dao sve slobode, setimo se da su bili na strani i ''Peščanika'' i ostalih slobodnih medija, setimo se ovog današnjeg raskolnika kako je ''hrišćanski'' pozivao Miloševića da se ubije i kako je ''srpski'' sarađivao sa NATO-om pre, za, i posle agresije

Setimo se nekih glumaca(e sad imamo divne filmove, nema više retrogradnih serija kao što su ''Vuk Karadžić'' i druge, samo ''srpski'' filmovi i ''aždaje''), književnika(danas o NBS da ne pričam),sportista(gledamo svi fudbal valjda)

I tako (ki Radašain), neki svoju savest umiruju pravdajući se da je Zloba bio, pa šta drugo nego zlo, i da je borba protiv njega,i to još od pre nego što je postao prvi čovek Srbije, bila sasvim opravdana, ja ne mislim

Ja mislim da su ti koji su posvaku cenu hteli vlast, koji su zadovoljavali svoje sujete, koji su hteli pare, najodgovorniji za stvari koje su se dešavale 90-tih, ...

Veliko je pitanje koliko,i da li je uopšte bilo moguće u datim uslovima,učiniti mnogo više nego što je to gospodin Milošević uradio.Sposobnost nekog državnika ne podrazumeva samo lične kvalitete,već i čitav niz istorijskih,geopolitičkih i drugih činilaca koji mu idu na ruku,kako bi te kvalitete mogao da izrazi.Naravno,u skladu sa interesima države i naroda na čijem se čelu nalazi.Dakle,potrebno je i podosta sreće.Kao najubedljiviji dokaz koji potkrepljuje moju tvrdnju,naveo bih to što se gospodin Milošević mnogo bolje pokazao onda kada je i mnogo više zavisilo od njegovih ličnih kvaliteta.U Hagu.Naivno je i pomisliti da su SAD(kao najvažniji međunarodni faktor na Balkanu)imale od kraja 80-ih naovamo bilo kakvu nameru,da i najmanje odstupe od svojih interesa i projektovanih ciljeva u bivšoj SFRJ.Ako uzmemo u obzir i interese Nemačke,Katoličke crkve, muslimanskih faktora,kao i raznih drugih(mafijaških,korporativnih...),situacija je još mnogo teža.Mislim da su konačni obrisi rešenja i ciljeva koja su Srbima uglavnom nametnuta,danas sasvim jasni.Zar je moguće da neko i danas misli da su situacija na Kosovu,i sasvim očigledne tendencije u Vojvodini i Raškoj oblasti,produkt nekakvih rešenja u hodu?Što se SAD tiče,sve je trebalo mnogo ranije da se završi,uz što manje buke i utroška sredstava i energije.Nikako za 10 ili više godina najprljavijeg rata,koji je mnogim drugim narodima i državama otvorio oči i kupio vreme.

Не слажем се са аутором да је 8. седница био Милошевићев лош политички потез, и уопште не слажем се са глорификацијом поражених на тој седници СКС. Пре ће бити да је у периоду између великог митинга на Ушћу (19.11. 1988)и Видовдана 1989, код самог Милошевића дошло до велике промене у односу на државна питања, те би тај период био некаква преломница.
Текст је одличан, аргументован и изнад свега искрен, па слагао се неко с њим или не. Да ли је Милошевић баш за све крив или су криви и они које је његов режим изнедрио, је ирелевантно. Он је био главни глумац.

Моја ташта би на ово рекла" страшњо".

I od lošeg ima gore! Kao što možemo videti! A da su mnogi imali mudrosti, izabrali bi od dva loše ono što je neuporedivo manje loše.

To što se završilo loše po srbe je rezultat svih učesnika, pre svega onih najjačih - NATO-a Berlina, Brisela, Pariza, Wašingtona - oni su ti koji su n loši neg najgori.

Nije sramota izgubiti u nerav nopravnoj borbi, sramota je ne pružati otpor i snishoditi dušmaninu koji te ponižava na sve moguće načine.

Апосолутно се неслажем ни са чим!!!!
1. Исељавање Срба из Крајне је једино и само једино дело НАТО структура, а сви остали (нпр. Хрвати) могу се означити као њихови сарадници или као несрећници на путу Империје (нпр. Срби). Замислите само Милошевића који је толик докон, да долази на идеју да учврсти своју власт истеривањем Срба!!! Па то је замисао Монти Пајтона. Милошевић је те људе спасао од Јасеновца 2 део, јер су они по замисли Ватикана морали да оду са те земље, као и 1941, живи или мртви.
2. Што се тиче доприноса настанку РС, допринос Србије и Милошевића из тог времена је немерљив и само захваљујући подршци,материјалној,војној, у људству, та земља је опстала и настала, а снкције су уведене да би Србија,источно од Дрине, преживела Империјин гнев. Немислите ваљда да је Милошевић ударио санкције РС'у да би се додворио бирачком телу?
3.Што се тиче аутохотног криминала у Америци, само бих се грохотом насмејао. Па ЦИА је најкриминогенија организација на планети, као и свака тајна служба.
4. Да ли је Марко Милошевић зарађивао паре или је био само човек од поверења за транспорт новца до битних државних циљевљ ми то не знамо. Ти циљеви су могли бити подмазивање и куповина страних агената везано за информације (као што знате сва војна техника је сачувана у бомбардовању), куповина горива и осталих потрепштина за борбе у РС (паре нису смеле из буџете да иду) итд. итд.
5.Што се тиче убиства Стамболића постоји и трећа верзија у коју ја највише верујем, а то је да је Стамболић као председник поражене фракције 1989 био најоштрији конкурент Дјиндјићу за преузимање ДС'а који је требао да преузме власт. Шта је Милошевићу сметао Стамболић? Баш ти који су убили Стамболића,како ви кажете, су довели Ђинђића на власт.
6. Бранили сте пиштољем изборну вољу грађана? Па коклко се зна гласови никад нису пребројани и колико је Коштуница рекао-Он и Ђинђић су одлучили да се не иде у други круг. И шта сте ви онда бранили-силу или изборну вољу?

Znaci pistoljem u demokratske promene!?

Autor stvari gleda iz nekog cudnog ugla, ne znam da li je on sve vreme ziveo ovde. prosto je zapanjujuce kako je 'neinformisan' o mnogo cemu i uglavnom se drzi samo onoga sto znamo iz propagande rezima ili opozicije. Steta sto ne 'zagrebe' malo ispod naslaga te propagande i osvetli i neke cinjenice. Eto i jedan detalj, krajem avgusta 1996 godine u 2 sata nocu je pao ruski transportni avion AN-225 Ruslan jer je navodno otkazao sistem upravljanja. Posle nekoliko godina kod dubrovnika se se na isti nacin srusio avion Vlade SAD u kome je postradalo pola vlade. mozda ova dva dogadjaja i nemaju neku vezu(jelda bas nikakvu?). uglavnom ostala je prica o vatrometu koji je usledio posle pada Antonova a posle i prica o ulozi ruskih specijalista koji su imali svoju bazu negde oko Nevesinja u RS.

Sve POSLEDICE ISTORIJSKIH DEŠAVANJA SU TAČNE, ali šta je sve uzrok tome?šta je sve prethodilo tim posledicama? kako smo mi, građani srbije, podržali politiku SM ?kako su se odnosili srbi preko drine prema toj politici?to bi bila neka unutrašnja pitanja.OSNOVNA JE STVAR, da vi živite u draškovićevoj zabludi, da smo mogli da sklopimo savez sa zapadom...to je vaš problem.to je vaše neznanje.to je vaša naiva.najednostavnije je da se setite rambujea...samo malo pre rambujea, SM je bio "faktor mira na balkanu", a onda je postao "balkanski krvnik", a onda se izgradila baza "bonstil"....gospodine, na čijem zemljištu, na čijoj parceli, od kog građanina srbije, kosova i metohije je tada oteta ta zemlja i napravljena vojna baza?gospodine, kako da vas uvažim, ako je to zemlja, možda, mog druga, komšije?znači, DOŠLA JE SILA I KRAJ.to je tako sa huliganima, sileđžijama.niste to znali?mogli ste da glumite nešto, ali bi onda ostali i bez 1244....SM, vojska i građani srbije, su se izborili za tu slamku, za mali zalog, za neko buduće vreme, gde bi konstelacija snaga u svetu bila drugčija....danas je drugčija, ALI ĐŽABA! nećemo ili neumemo, jer imamo mnogo usijanih glava, koje nemaju pojma o životu, ili su mnogo nepošteni.očigledno je, da je veliki vladimir putin zaustavio huligana na daljem putu otimanja nafte, zlata, ruda, itd...

А могли би да кренемо од Кулина Бана.Ако неко мисли да СФРЈ са Уставом из 1974 није спремана да се распадне,онда мора да га опет погледа.Значи и кад би се "као" постепено и мирно растурила та држава,онда би то значило и растурање уже Србије(ако мислите да би сте шиптаре отргли од сна за независно Косово, а исто и тадашњу а данашњу аутономистичку власт у Војводини од своје државице)и све уз већ спремну помоћ западних сила.И ако вам то није јасно у садашње време кад имате на стотине докумената и књига које то потврђују,онда Вам стварно немогу вам помоћи.А то је истина.И после тог као мирног процеса опет би се Срби нашли као мањине у свим тим новонасталим државама.А још и Србија у величини Београтског пашалука.Па ви видите какву би онда она снагу и моћ имала.У то време тенденције су биле такве,дали смо требали да се тим тенденцијама мирно повинујемо,или је требало да им се супроставимо (као што јесмо ),сад можемо са накнадном памећу само да наклапамо,у стилу "шта би било кад би било" .Али кад бих се врати у тадашњу ситуацију са својом предисторијом и са већ видљивим последицама,ја бих бар пробао и то са још жешћим темпом.

Нисам имао стрпљења да читам текст господина ПАаловића до краја. Али онолико, колико сам прочитао потпуно даје за право Каликовој критици.
Према господину Павловићу, Милошевић је погрешио што је кренуо на Вуковар. Бесмислена теза коју у пропагандне сврхе понављају антисрпске снаге у континуитету већ две деценије. Истина је да су сукоби у Вуковару почели нападом усташа на касарну ЈНА у Вуковару. Реакција ЈНА је била легална и легитимна. Тамо где ЈНА није била нападнута није ни било сукоба, као што је то случај у Истри на пример.
Следећа теза господина Павловића како је "Милошеић требало да прихвати асиметричну федерацију која ИСКЉУЧУЈЕ мењање граница" говори о његовој наивности или злонамерности. Један једини циљ који су имала руководства Словеније и Хрватске био је разбијање Југославије. Тај њихов циљ никада не би био достигнут да се није поклопио са интересима Немачке и Ватикана, који су радили да Југославије више нема. Немачка је била тај генератор распада Југославије, без чије активне подршке ( дипломатска, војна помоћ Хрватској и Словенији) не би било свог ужаса 90-их. Или би био мир да су Срби прихватили неоусташки режим ХДЗ-а и помирили се са протеривањем ( перфидне методе попут одузимања посла,имовине, шиканирања исл. које се користе и дан данас). Ко ово не схвата не би требало да се у јавности појављује са својим анализама распада СФРЈ. Истина је да је Милошевић стављен пред свршен чин, у форсираној завршници југословенске драме, јер када Вам убијају војнике и нападају касарне и народ, прва брига и нужда је да се одбраните.
Једино са чиме се слажем са господином Павловићем је његова оцена о Милошевићевом понашању према Републици Српској крајини, које јесте било издајничко.

Prvo Milosevic nije bio nacionalista. Drugo privreda za vreme njegove vladavine mnogo je bolje poslovala nego danas i to u uslovima sankcija. Trece sankcije nije izazavao Milosevice vec je to plod geostrategije koju je persoinifikovao Zbignjev Bzezinski. Cetvrto Milosevic je raspolagao takvom vojnom silom da su hteli ili ne zapdnjaci morali da ga postuju. Peto stvorena je RS i to njegovom zaslugom. Sesto za vreme bombardovanja nije bilo nestasice mleka i ulja. Sedmo kako on moze biti diktator kada je uveo visestranacki sistem. Osmo o kakvoj asimetricnoj federaciji se moze govoriti kada je to bio jedan obican falsifikat. Deveto Azem Vlasi je bio samo prolazna faza albanske strategije u formiranju tkzv drzave pa je bespredmetno govoriti da li je trebalo sa njim saradjivati. Deseto za manje od godinu dana posle bombardovanja izgradjeni su svi poruseni mostovi. Jedanaesto u poslednjih pola veka nijedan politicar u Srbiji nije imao takvu podrsku naroda. Dvanaesto sacuvao je srpsku privredu od divlje privatizacije i time cuvao prava radnika sto oni sad najbolje vide ali kasno da ne govorimo o prodaji dela Telekoma u uslovima najzescih sankcija. I tako bi mogli u nedogled. Kljucna stvar je da li je on pravio greske. Jeste, nije sporno. Za te greske je platio a grehe iskupio u haskom kazamatu. Zbog toga veliko je pitanje ko od politicara DOS-a ima pravo da ocenjuje njegov rad. Branko Pavlovic je jedan od retkih koji ima. Ali da se gospodine Pavlovicu izborna volja moze braniti pistoljem i parama koje su sa zapada stizale preko Veljine jakne. Zar ne gospodine Pavlovicu. Budimo otvoreni. Milosevica nije skinuo narod vec zapadne obavestajne sluzbe. To se vec sa sigurnoscu moze reci posle ove distance. Milosevic je mozda bio los ali radnicka klasa bi ga danas od blata pravila. Ali danas u Srbiji vise nema radnicke klase. Cilj zapada je ostvaren. Samo sto to nije kraj. To se videlo 10. 10. Nisu na ulice Beograda izasli huligani. Vec mladost Srbije zeljna istine i pravde.

„Тројански коњ“ је тада ушао у Србију уз помоћ „златног телета“. Крај приче. Ко то тада није видео, тај није видео ништа. Ко то сада види немој никад више да иде на гласање.

Gospodine Pavlovicu,zar ne mislite da je pisati o
Milosevicu,vec postalo deplasirano.Drugo,mislim da
bi Vi politicku analizu o vladavini S.Milosevica,
mnogo bolje odradili,da pisete hladne glave i bez
mrznje.Vas predhodni i sadasnji tekst su jako mnogo
protkani mrznjom prema S. Milosevicu i zbog toga
ne mozete napisati objektivan tekst.Ono sto mi je
najbolje u tekstu,kad ste naoruzan pistoljem jurisali
5.oktobra sa demostrantima-svaka cast.Vidite,kako
se isplatio Vas trud i trud ostalih-a mi vec 10
godina imamo blagostanje i demokratiju u Srbiji-A
"diktatora" vise nema???

Organizujte mitig ''podrske'' mrtvom Milosevicu sa jedne strane, i zivom Tadicu sa druge ako zelite da proverite ko je bio a ko jeste los. Cinjenice koje g. Pavlovic iznosi su prepiske sveopste antisrpske ujdurme. Nesvesno stanje je navelo mnoge da pljuju po Srbiji u vremenu Milosevica. Dokaza je previse a jedan od zivih je postojanje i politicko delovanje Vuka Draskovica, po meni najvece stetocine srpke moderne istorije. Takvi difamatori i petokolonasi kao Draskovic danas vode Srbiju dok neprestano kukaju na vlast. Mnogi u Srbiji i dalje misle da je ta politicka kreatura u opoziciji, jednako kako misle i za samog Tadica. Srbija je zatucana u politickom i socioloskom pogledu. Ja sam uveren da 50 populacije misli da je predsednik Srbije Boris Tadic u opoziciji dok su jos uvek na vlasti mracne sile Milosevica. Svedocenje coveka koji se predstavlja kao Natasa je apsolutno tacna. Velika vecina je dobila mogucnost da ode iz ratnih podrucja i izbegne vojnu obavezu pricom kako ih Milosevic ugnjetava. Zato, danas uzivajte jer ga nema. Oprosti im Boze jer ne znaju sta rade!

АУ МИЛЕ, ако мислите да је требало нападати Вуковар апсолутно је тако и ја исто мислим али за разлику од Вас Вуковар је требао да падне у року ТРИ дана, исто као и ДУБРОВНИК а не неколико мјесеци да се војска малтретира и да трпи иживљавања усташа!Е ту је, АУ МИЛЕ, МИЛОШЕВИЋ крив колико је тежак, та његова карактеристика била је погубна за СРБСКИ Народ на свим просторима екс ЈУГЕ и да Вам не би улазио у детаље око опсаде ДУБРОВНИКА и трајања јер није смио бити заузет, ово вам подвлачим ОН није ДАО, говори о унапријед направљеним договорима са другом страном!!! све је фингирано заиста ИДИОТСКИ, нестручно, са пуно смисла како себе повриједити, обесмислити и понизити!!! то Вам је МИЛОШЕВИЋ!једино се слажем када је дошла на ред СРБИЈА али и ОН, онда је НЕШТО покушао - како видјели смо - никад до краја, стани- крени, један корак напријед два корака назад!слажем се једино да су дошли ОНИ!

@Postovana Jasna,
Ne osudjujem Ja gospodina Pavlovica, on zasluzuje moje iskreno postovanje za postenje, hrabrost i doslednost. Sigurno ce dobiti moj glas na bilo kojim izborima. Srbiji je potreban Branko Pavlovic! Medjutim smeta mi to sto precenjuje znacaj njegovog pistolja tog kobnog dana, a umanjuje znacaj pistolja, kalasnjikova, zolja, bestrzajnih topova, minobacaca u rukama "narko dilera za promene". Cudi me da nigde ne pominje milione u koferima iz crnih fondova preko grane? Cudi me da je isao da stiti pobedu Kostunice, kada je morao znati da je pravi kandidat na izborima bio Djindjic? Znaci stitio je laz i prevaru! Kome je zapravo smetao drugi krug? Kome je bio potrebniji pistolj od digitrona? Ljudski je gresiti, ako je bio izmanipulisan, nije to njegova krivica, radilo se o vestim manipulatorima, ali je ljudski i priznati gresku. Takodje je neobjektivno tvrditi da je sva mafija bila proizvod Milosevicevog rezima. Bilo je i opozicione mafije jer da je nije bilo, 5.oktobra ocigledno ne bi ni bilo, bar ne tog dana. Bilo je mafije koja je proizvod i jednih i drugih, jer bilo je i opozicije koja je proizvod rezima. Pre 5. oktobra najjaca mafija je bila drzava ili "drzavna" i tu je Branko u pravu. Ali tek posle 5. oktobra mafija je postala jaca od drzave, to je bila nagrada za revolucionarne zasluge za narod. Zasluznim gradjanima Cumetu i Spasojevicu je trebalo dati jedno ministarstvo, jer su oni to nesumnjivo i bili - ministri u vladi pokojnog premijera Djindjica, dakle funkcioneri... kao i gospodin Pavlovic u to vreme. Srecom po njega nije to ostao dugo, pa i dalje ima neokaljan moralni autoritet, ako izuzmemo tu epizodu sa pistoljisanjem. Ali evo, necu to vise pominjati. Branko ima pravo na njegov stav po tom pitanju, mi ostali na nas. U svemu ostalom cestitam Branku Pavlovicu i sa srecom!

Mnogi komentatori proglašuju autora za dosmanliju, maltene za izdajnika, što je u najmanju ruku smešno.
Ovome se moraju priznati iskrenost, poštenje i spremnost na priznanje vlastitih grešaka, što nije baš karakteristično za javne ličnosti, a i samu srpsku populaciju.
Za neupućene, autora su Dinkić i Koštuničini eksperti izbacili iz Agencije za privatizaciju, jer nije bio spreman učestvovati u pljačkaškoj privatizaciji, što preukazuje njegovo poštenje.
Što se tiče ocene Miloševića, autor je u principu u pravu, jer su posledice njegove obrane srpskih interesa katastrofalne.
Pre svega ovaj je učinio osnovnu grešku u proceni geopolitičkih odnosa u svetu odnosno sposobnosti JNA da silom zaštiti srpske interese.
I malom detetu je moglo biti jasno da će se protiv Srba postaviti Imperija i njeni sateliti, pod uticajem Vatikana i njenih muslimanskih saveznika.
Oslanjanje na vrbov klin JNA, koju su sačinjavali nesposobni starešine i deca, je takodjer bila iluzija.
Nabrajati sve katastrofalne posledice Miloševićeve obrane srpskih interesa je zamarajuće, ali treba istaknuti da ni jedna druga plitika ne bi mogla izazvati gore.
U pravu je autor kada tvrdi da bi i pristajanje na konfederaciju bilo bolje rešenje, jer bi ista bila manje štetna po srpske interese, a moglo je rezultirati i brzim pristupanjem u EU.
Jedina pravda je u svemu tome, što je Milošević izručen u Hag, jer je u svojoj junačkoj kooperativnosti u Dejtonu potpisivao sve, računajući da se ne radi o njegovoj koži.
"Beatifikacija" Miloševića u patriotskim krugovima je posledica kritike dosmanlijevskih radova na dovršetku, njim započete, destrukcije Srbije u ekonomskom i moralnom pogledu.
Da pisac ovih redova ne prodaje naknadnu pamet, navodi se da je isti još u proleće 91 g. ne verujući u pobedu zdravog razuma ili obranu JNA, ostavivši kuću i posao u Hrvatskoj, udario tutanj u Slovačku.
Autoru se zamera pre svega njegova emocionalnost, nesvojstvena jednom kritičkom intelektualcu.

"Organizujte mitig ''podrske'' mrtvom Milosevicu sa jedne strane, i zivom Tadicu sa druge ako zelite da proverite ko je bio a ko jeste los".šta je ovo?gde idemo mi? šta se dešava sa nama, od ostataka građana, ostatka ove napaćene zemlje?
lepo ja kažem, da su srbi shvatili politiku (i svoje živote) kao da je to neka utakmica i onda se dele na "grobare" i "delije"...ta mržnja, glupost i neznanje nema granica.zamislite maštu i kulturu, bez obzira, da li je komentator vernik, ili ne, da organizujemo miting podrške, živom i mrtvom!?nema veze...vreme koje je ispred nas, reći nam sve.reći će i usijanim glavama i ostalima kojima je jasno i kojima nije jasno.normalno, biće kasno, jer je danas već kasno.sedećemo, ili sedeće neki na kalemegdanskoj terasi i imaće celu srbiju na dlanu.pogled divan, ali skraćen.samo, tada se država neće zvati srbija, nego BG pašaluk.jedno pitanje za kraj, jel prodat telekom?

Писац текста, Б. Павловић, пише на таласима антисрпске пропаганде и на свему ономе што су ти ТАЛАСИ ИЗБАЦИЛИ на обале двадесетогодишње стварности. Тако је најлакше, а вероватно и корисно, јер многи у овој јадној Србији зарађују и живе од ширења такве пропаганде и осталих европских „вредности“. Занемарује Б. Павловић околности у којима се одигравала „владавина“ Слободана Милошевића, а без сагледавања тих околности оцена те „владавине“ не може бити ни тачна ни праведна.
Моја лична судбина, искуство и сазнање које сам у томе времену доживео, истине са којима сам се суочавао, само је један од милион примера, који доказују како је једнострано и пропагандно писац текста, Б. Павловић, сагледао и оценио назначено време. Мој пример је сличан примеру који је описала „Наташа“.
Радио сам, и са породицом живео у Сарајеву до почетка рата у бившој СРБиХ. Схватио сам да су Америка и НАТО сила стали на страну ПРОТИВ СРБА, апсолутно у свим ситуацијама, што траје и данас, и да та чињеница даје моћ Хрватима и Муслиманима над Србима, те су Срби принуђени да се повлаче, групишу и организују одбрану за преживљавање већ започете историјске катаклизме. Јасно ми је било да је то нови продор Запада на Исток и да је то нова указана најбоља прилика да империјални Запад у сарадњи са империјалним Исламом испуни свој вишевековни сан и оствари план коначног обрачунавања са Србима, и свим што је српско, до потпуног уништења.
Нисам као неки Срби поверовао у „грађанску“ опцију у БиХ, која је била само провидна маска за наивне, па сам, са породицом, напустио Сарајево, оставившу сву имовину коју сам са супругом стекао у свом дугом раду у Сарајеву. Постао сам српски „избеглица“ , по мојој свести – НАТО прогнаник, априла месеца 1992. године. Само два дана после нашег одласка у наш стан су дошла четири војника Алијине војске да ме воде у неповрат, а моја супруга и кћерке би завршиле као многе српскиње остале и заробљене у Сарајеву. Ја сам тога дана са породицом био на сл

После мог исказаног отпора и плана да ћу се, иако избеглица, дакле, човек у муци и са мукама, вратити из „најдемократскије Британије“ у сатанизовану и измучену Србију, оковану гвозденим „хуманим“ санкцијама, односно да ћу се вратити у српску државу, домаћини су „променили плочу“ и постали пажљивији: казали су да не траже да потпишем азил, само да не напуштам Велику Британију. Били су предусретљиви у свим елементима који „живот значе“ – за читаву породицу. У више разговора који су водили по два поредставника „домаћина“ да би ме одвратили од повратка у Србију, исказивали су поштовање, говорећи: „Разговарамо са Вама као са патриотом“.
Никаква убеђивања и понуде нису могли поништити истину коју сам сазнао и проживео, и нису могли изменити моју одлуку да се вратим у своју државу. На крају, ово је суштинска тачка која је и била повод ове моје кратке исповести, један из групе домаћина која је бринула о нашој избегличкој групи, ми је, почетком ДЕЦЕМБРА 1992. године, рекао:
„ Ми Србију нећемо оставити на миру, и ми Косово нећемо дати Србији“.
Тај домаћин био је млађи од мене око 10 година, и сигурно је пренео оно што су рекли његови претпостављени, а које је стизало из врховне централе. И сада нека пишу „неки“ о кривици Срба и Србије. Нека пишу, знају они зашто пишу, а народ живи како живи, е, о томе не пишу.
Ја сам се из Велике Британије вратио у Србију 6. јануара 1993. године. На крају сам наставио живот у Приштини, са породицом. Америка и НАТО су бомбардовали Србију 1999. године, а посебно Косово и Метохију. Дан 26. јуни 1999. године био је последњи дан боравка моје породице у Приштини. Поново смо постали НАТО прогнаници.
Прича није завршена.

Замерате Милошевићу погрешну процену. Али
на основу добре процене западне силе су 1941 констатовале да је Хитлер војно надмоћнији. И шта онда? Постојале су две могућности - или да прихвате окупацију, или да уђу у рат који је однео 40 милиона живота. Оне су се одлучиле за ово друго а да није било Русије и донекле САД последице по З. Европу би биле много трагичније од оних које је Србији донела Милошевићева политика.
Шта се онда замера Милошевићу? Што није добро проценио ситуацију? То пре свега није тачно. Ситуација је свима била савршено јасна: на делу је било растурање Југославије потпомогнуто највећом војном силом света. И шта онда? Постојале су две могућности: или да се то прихвати и тако делови српског народа препусте судбини коју су доживели 1941. године, или да се томе одупре.Он је изабрао друго решење и за то је имао огромну подршку народа. У таквој ситуацији ретко ко би постигао више.
Последице пружања отпора агресији су увек страшне. Само што је З. Европа после пружања отпора хитлеровској агресији добила Маршалову помоћ, а Србија је после одупирања сецесионистима добила квислиншку власт која у сарадњи са помагачима сецесије довршава њихово започето дело.
Где је ту Милошевићева кривица?

U skladu s vašim komentarima, verujem da će vam se ovi tekstovi dopasti:
http://www.autonomija.info/odapeta-strela-jogurt-revolucije.html
http://www.autonomija.info/srbija-je-pred-gradanskim-ratom.html
Na toj adresi ima još mnogo zanimljivih tekstova!
Uživajte!

Није ми јасно како је изостао текст на крају мог првог прилога (казивања), па молим да се, у функцији допуне, објави:
Ја сам тога дана са породицом био на слободној територији Републике Српске.
Србија је у то време била препуна избеглица. С обзиром на моју професију, могао сам и у таквој, под санкцијама стегнутој, Србији добити посао, али је ситуација за становање била изузетно тешка. У августу месецу 1992. године, у граду Шапцу, је било толико избеглица из Хрватске и БиХ да НИЈЕ БИЛО могуће наћи једну собу за смештај, а о стану да не говоримо. У таквим околностима, да скратим причу, са породицом сам се, почетком септембра 1992. године, обрео у избегличкој групи од 22 члана у Великој Британији, на простору између Единбурга и Сент Ендријуза, Шкотска.

За г. Павловића:
Поводом вашег мишљења како је Милошевић требао да сарађује прилажем вам део интервјуа и ком Власи излаже своја политичка убеђења: http://www.autonomija.info/azem-vlasi-moja-uloga-u-istoriji.html

Одличан опис Милошевића као човека и државника. Једино се не слажем да је била грешка хапшење Власија. Ако се озбиљно погледа у којој држави би нпр. један Ругова који се залаже за сецесију био на слободи ?
Где се може наћи његов текст о неспособности Ђиниђића и Коштунице ?

У заблуди сте господине Павловићу - Слоба је био фаца.

@рб...Поштовани господине!Та славља поводом НАТО злочина су ми позната.Ако се ја не варам то није био само случај са Суботицом.Исправите ме ако гријешим.Вјерујте господине,није ту Милошевић могао ништа.Постоји и далеко тежи злочини према Србији од тих славља.Па натоварили су му све и свашта.Измишљали ово и оно.Кад су схватили да му не могу ништа онда су га убили.Да још једном поновим оно што сам већ једном написао.Покојни СМ није био мој политички избор.Овдје у тзв,БиХ заслугом Алијине исламске декларације и америчке "демократије" бијеснио је рат.Ја нисам имао времена да размишљам о политици која се водила тада у Србији већ сам размишљао како да сачувам живу главу.Хвала господу успјело ми је.Нажалост многи нису били те среће.Ако неко зна шта је рат знам ја.Наравно,нисам једини.Ово Вам не пишем зато да себе издижем.Не,Боже сачувај.Пишем зато што као учесник тога рата,дакле непосредни и живи свиједок,могу да кажем да покојни СМ није креатор крвавог сукоба на тлу бивше Југославије.Није онакав каквим га представљају.Одвратни су сви они који га упоређују са Хитлером.Видите господине,Ви и ја можемо бити политички различити.А да сте Ви били недај Боже у ситуацији као СМ да због овог или оног морате у Хаг,будите сигурни да би се ја као Ваш политички опонент прије убио него Вас испоручио Хагу.То вриједи за све.Чак и ону најгору сорту која срамоти српску државу.Васпитан сам да будем човјек а не олош.Знате људи су невиђено бескруполозни.И та бескруполозност најбоље се види управо у рату.Лицемјерству такође нема краја.Кад се пише о покојном СМ,морало би онда да се пише о још неким.Па ако се СМ упоређује са Хитлером,онда тим што га упоређују треба поставити нека незгодна питања у стилу-"а ово,шта је ово"?"Шта ово значи"?А то ће бити кад утихне цензура.Неће се тада појединци моћи хвалити како воле демократију и оне који је наводно заступају.Згадиће им се та ријеч.Али отом потом.Треба само бити стрпљив.Прије зоре не може сванути.Поздрав Вама и све најбоље!

@ТОПОЉ
Ни после овога нећу мислити да смо опоненти. У Вашим коментарима углавном уживам. И можда сам зато мало строжи када неко (а поготову Ви) почнете да налазите оправдања за оно што је радио СМ. Ово последње важи и за Новосађанку (коментар на њен коментар администратор ми није пустио) - ја не кажем да ли је СМ требало нешто да предузме поводом ствари о којима је тренутно реч (славља због НАТО злочина), само постављам питања. А овде је питање да ли је било РАТНО СТАЊЕ, и шта се у таквим ситуацијама ради? А проналажење оправдања увек може да доведе до било каквог резултата, тј. до резултата који одговара ономе ко та оправдања призива (или измишља). И жути ће пронаћи гомилу оправдања за све што БТ (и други у његовој свити) ради, па и за то што продаје Косово и Метохију.

За Мари,
Из мог коментара се јасно види да Слободан Милошевић није једини кривац, али јесте један од кључних криваца који је апсолутно знао шта ради и то све време. Трагедија је почела много раније.... могао је да је хтео да избегне добар део те трагедије јер је имао огромну подршку народа. Уместо тога само је добрано утро пут овим садашњим властодршцима. Размислите о томе....
Што се тиче Суворова, требали би сте да знате да није изгубио ни једну битку...волео је искрено свој народ и своју војску, био је верујући хришћанин и скороман човек.... тако да Вам поређење није баш на месту.

Тако је : БИО ЈЕ ЛОШ и не вратио се више! А ОВИ су гори толико да он изгледа као ЕПОХАЛНА ФИГУРА!

За Михајла!

Поштовани, први пасус вашег коментара не размем,
јер је пун уопштених фраза, као и претходни, уосталом.
Хоћу рећи – ништа нисте образложили нити ичим аргументовали.

А кад је о Суворову реч, ја веома добро знам ко је он
и баш зато сам његово име поменула да бих потврдила свој став!

Nikola Turajlic
Nije tacno da ja Vama nesto neoprastam.
Posle Vasih izuzetnih tekstova o globalistickoj ekonomiji ,koje sa zadovoljstvom citam ,sve Vam je oprosteno.:)
Takodje mnogo vise mi se dopadaju ekonomski tekstovi autora nego politicki.
Nemam emotivni odnos ni prema jednom politicaru.
Milosevica branim jer je bio sam protiv svih,u najtezem istorijskom trenutku po Srbe.
Na Vasu opasku da se slazete sa autorovom tezom o nekakvoj konfederaciji, sam morala da reagujem jer jednostavno se ne bazira na cinjenicama.Sto sam objasnila u prethodnom komentaru.
I Slovenci i Hrvati usli su u zajednicku drzavu sa "juznoslovenskom bracom", samo iz razloga golog opstanka,a ne iz zelje da zive u zajednici sa Srbima,a vrebali su svaku priliku da iz nje zbrisu.O tome govori Tudjmanov tisucljetni san. Pozivanje i dan danas,na to da su oni zeleli nekakvu konfederaciju ,a zli Sloba im je nije dao ,meni je stvarno naivno i neozbiljno.
Naravno da je najveca greska sto smo uopste pravili zajednicku drzavu s njima,umesto srpsku drzavu,ali ja nisam cula da se toliko za takvu gresku okrivljuju kralj i politicari iz proslosti,koliko SM kome je zapalo da ispravlja "krive Drine".
Pozdrav, i svako dobro!

Г. Павловићу, сматрам да смо истомишљеници и да сте реално осликали тадашње стање. Исте ствари које Вама боду очи, и мени су, и дан-данас то раде.

Ако желите, контактирајте ме преко ФБ, исто је име... да можда, појачам Ваше редове или брем учврстим своје.

Поздрав!

Kod vas ništa nije slučajno.

Нисте погодили шта се подразумева под појмом Империја. Поистоветили сте Империју са Западом. Па и ја сам ваљда неки Запад, поданик сам краљице Елизабете Друге, а нисам Империја. Империја је појам и шири од Запада и сеже на пример у Албанију која није баш у свему Запад, иако у понечему јесте, и ужи, не обухвата Империја на пример мене или Кустурицу, и он је држављанин Француске. А има нас још који нисмо Империја иако смо Запад.
Мени је најближа памети она дефиниција Империје како је моја покојна бака називала такве људе, просторе и идеје, ПОГАН. Дакле да би се боље разумели уместо Империја правилније је користити израз ПОГАН.

Dragi gospodine, ja sam ispričao one dve priče, kao i vi svoju ne da bih sebi olakšao kontejnirajući svoju muku na stranice NSPM već iz vrlo praktičnih razloga sa jasnim, ali teško ostvarivim ciljem.
Ti primeri govore kako su mnogi ljudi, pri tome ne mislim samo na Srbe iz Sarajeva, njih dvesta hiljada, nego i iz Beograda, gospodin Branko Pavlović je jedan od njih, dovedeni u jednu lošu psihološku i političku situaciju. Možda im treba ruka oproštenja i pomirenja.
Ima razlika između Srba iz Sarajeva i svih ostalih. Najviše su stradali u celoj onoj Jugoslviji, najviše ih je pobijeno. Svi su oglodani do polednjeg dinara i izlazak iz Sarajeva su morali platiti pre svega novcem, a onda i čašću, izvinjavam se zbog prejake reči. Bili su prinuđeni da LAŽU o političkoj situaciji, o pitanju krivice, kako bi preživeli i kako ne bi bili proterani u ratne zone. I dan danas su u situaciji da ćute i da zbog svojih "greha" a to je lažno svedočenje protiv svog naroda i gospodina Miloševića i Karadžića posebno budu i dalje upotrebljavani od strane svojih mučitelja.
Najgore u svemu je što su mnogi od njih sami sebe ubedili da je tako ispravno, lakše je reći Milošević je kriv, nego da su ispali kukavice i neljudi.
I to je paralela između tih mučenika i Pavlovića, koji je takođe podvrsta mučenika.
Vi ste se junačili kao i ja, ali da parafraziram Momira Bulatovića kome su Amerikanci prvo ponudili novac i zaštitu da izda Miloševića, pa tek onda Đukanoviću, koje je rekao otprilike : "Jesam odbio sam, ali ne znam da li bih ponovo tako postupio".
On i vi i ja smo progovorili srpski, ali šta je sa dvesta hiljada sarajevskih Srba koji ćute i sa mukom gutaju gorki hleb koji su ne dobili nego krvavo zaradili da bi za mogućnost da prežive izdali sebe. Ako se ikome može oprostiti onda su to oni, a šta reći o ljudima u svim vremenima privilegovanim iz kruga dvojke, pseudointelektualci koji bi za mogućnost da ništa ne rade, a "uživaju" ćaću prodali a ne Miloševića i srpstvo.

@брм 18 октобар 2010 10:51

Хлапци живе у држави коју су комунисти направили;хлапци нису
разбијали свој главни град 9 марта а нису ни своју скупштину палили
5 октобра, па даље
хлапци јесу продали своја предузећа,ево нпр дир Словенских железница
јесте Хер Мехдом,Немац а Словенци му тепају Мехо,ба.

Која је пречка да се сазна име тог једног од најглупљих хлапеца?

''а ми јунаци'''- ако се мисли на Србе сасвим тачно да јесу јунаци.

Ако би Србија престала да послује са Словенијом од тога би штету
имала само Словенија,Србија то не би ни приметила!
(у Словенији је ове године родило хлебног жита око 60% од потреба
које има држава СЛО да прехрани становништво;подбацио род
на Триглаву и на красу углавном,јел да?)

"Врхунац државничког бешчашћа је било пасивно гледање прогона Срба из Хрватске"

А шта је по вама требао да уради? Да умаршира са војском у Загреб, да бомбардовање са 1999. помјери на 1995.?