Раније је сваки сељак знао и где је одрон, и где је клизиште, и где је трусно, и где је ово, а где оно. И нису ту градили, ни куће, а нису садили ни виноград, ни пшеницу, тамо где је влажно и нестабилно. Сељаци су знали.

Данас нико није сељак. Замислите да дођете у фирму и кажете, знате ја сам сељак и код нас на селу се воћњаци занављају тако и тако. Забранили би вам улазак у зграду. Приликом сусрета би стављали гас маску.

Данас се зна ко зна. Знају надллежне државне комисије и за хидрологију и за земљиште. И ако они напишу да је нечто, ондносно да је негде погодно за градњу, нема другог бога. Е сад како раде надлежне државне комисије. Па како им шеф каже. како би другачије, тако је у целом свету.

Проблем настаје кад је главни шеф много паметан па зна све. Од авиона и камиона до кошарке, од стаатике до динамике. Тада се гради и како не треба и где не треба.