Паралела "популистички" филм и "неполулистички" за мене има два одређења. Прво опдређење је у погледу нациналне припадности аутора, па се може говорити да су "популистички" филмови у ствари филмови аутора који припадају већинском народу у земљи у којој су створени. За разлику тако схваћених популистичких филмова постоје и "непопулистичи" који су увек забран и привилегија неке мањине, организоване економско-национално-верске групе, често прикривене под лажним именима.
Код нас се оснивачем и првим филмским радником сматра Милтон Манаки. Вештина заната унутар његове економско-националне скупине се мерила осим вештине снимања и вештином чувања "забрана". Дуго се филмским и уопште фотографским пословима могао бавити и онај ко не зна да слика и снима, али не и онај који би увео неког изван мањинске економско-националне скупине у "филмски забран".
Наравно ни филм, као ни било шта друго не може бити апсолутно затворено, тако се увек јави неки Михалков или код нас Кустурица који уђу у туђи забран, захваљујући пре свега знању и таленту.
Друго одређење "популистички" и непопулистички филм је у односу филм-уметност. Што је тенденција да филм буде више уметност, што је он само делимично, толико је више "популистички" односно стваран од појединаца изван "филмског забрана", а колико је филм више непопулистички, фокусиран на постизање одређеног циља, најчешће политичког, а затим финанскијског и коначно финансијско-политичког, дакле манипулативног, то је легитимација да је настао унутар "филмског забрана".
Проблем настаје у све већем броју људи који знају снимити филм, појефтињењу технике и могућности монтаже, а смањењу тржишта.
Због тога се истискују "популистички аутори" дакле аутори изван "филмског забрана", али и обрнуто, аутори популистичких филмова истискују ликове из "филмског забрана". Не зна се ко ће кога.
Мислим да није пуно ни важно.
Данас филм може снимити ко год хоће, али не може свак да заради на томе, и о томе је реч, уосталом као и другим областима.

Izuzetno interesantan tekst, g. Vojnov. Bilo bi lepo da NSPM cesce prenosi Vasa zapazanja. Nekoliko napomena. Likovi 'postenih Cecena' u ruskom patriotskom filmu su direktno izvedeni iz americkih mitova granice (The Myth of the Frontier). Posteni Indijanci, skauti, tragaci, koji pomazu zavojevacu postoje u americkoj literaturi vec vek i po (leatherstocking tales), a u filmu of ranog Raula Volsa, Forda i Hoksa. The Frontiersman, medijator izmedju bele vecine,opsednute korumpiranoscu i materijalizmom, i tamnoputih 'divljaka', im je obicno ideoloski predvodnik, savetnik, mentor. Jedna od poznijih varijacija postoji u partnerstvu dva glavna junaka u verovatno najvaznijem filmu dvadesetog veka, Fordovom, The Searchers.

Prvi odred (First Squad: The Moment of Truth) je zaista razocaravajuci animirani film. Anime estetika kombinuje staroslavjansku mitologiju sa likovima koji dizajnom podsecaju na Mijazakijeve, ali bez dovoljno poetske snage. Oni kojima je poznata fasisticka opsednutost mitovima nasesce na reklamu za film, ali ce izaci razocarani i na you tubeu brze bolje pronaci animaciju na staklu, Aleksandra Petrova, starog Norstajna. Ili, price radi, novog Akunjina.

Najinteresantniji ruski film u prosle dve godine? Germanov Paper Soldier. pogledajte koliko su Germanovi i Gitajevi direktori fotografije promenili vizuelnu strukturu filmovi koji evociraju istorijska secanja u poslednjih deset godina. Svako dobro.

Treba reci da mozda najznacajniji filmovi sa jasnom idejom o obnovi pravoslavnog duha nisu navedeni , poput filmova Pop, Gruz 200, Ostrov,
Takodje nisu pomenuti jos neki znacajni filmovi
poput ekronizacija roma B Akunjina Statski sovetni, Turecki gambit, Azazel...
Filmovi koji rekonstruisu noviju rusku istoriju poput Vozac za Veru, sjajne istorijske rekonstrukcije poput 1612, ili Car....
Ili filmovi ja jasnom ideoloskom porukom poput filma Vajna....
Mislim da tekst izborom naslova filmova, ne daje ni najmanje jasnu sliku o onom sto se desava u ruskoj kinematografiji...