Устав ове ЕУ има само 2 члана:
1.САД су увек и у свему у праву.
2.Шта није јасно види први члан!
Ипак ово не може предуго трајати.
Препоруке:
0
0
3
субота, 13 новембар 2010 13:09
Starac Milija
Da je teško predvideti svetske tokove pokazale su nam mnoge knjige koje su se poslednjih 30-tak godina bavile ovom problematikom napisane od strane inače vrlo obaveštenih istraživača.
Podsetimo se da su autoritativna predviđanja od pre 30 godina nagoveštavala da će Japan u ekonomskom smislu prestići SAD. Ova procena je bila zasnovana na dinamici ekonomskog razvoja Japana od 1945.g. do sredine 80-tih godina prošlog veka. Kao što danas možemo da vidimo Japan ne samo da nije prestigao SAD već je od 90-tih prilično "posustao" u ovoj trci. Kada se stope BNP uzimaju u jednom periodu kao jasan trend i povlači lenjirom projekcija za naredne godine i desetleća onda se ne uzimaju u obzir mnogi drugi faktori.
Pre više godina (oko 1990.g.)u jednom broju magazina Newsweek pojavio se veliki članak koji je sadržao analizu ekonomije SAD od vremena velike depresije do sredine 80-tih godina, sa posebnim osvrtom kako ratovi koje je vodila SAD utiču na rast BNP. Pojednostavljeno rečeno, ratovi su SAD uvek donosili veliki ekonomski uzlet, dok su periodi bez ratova pokazivali pad BNP. Posredno se može izvući zaključak da posle ekonomskih kriza slede ratovi. Ne bismo voleli ovakav scenario nakon ove velike ekonomske krize od 2008.g., ali nas istorija 20.veka baš upućuje na ovakav ishod. Posebno treba da imamo u vidu da ovakva bitka za svetske resurse nije do sada viđena, i da uz rekordnu svetsku populaciju po broju, imamo borbu ne samo za energente i strateške resurse, već i za osnovne činioce kao što je voda i obradiva zemlja. Ne smemo izgubiti iz vida da se ekonomska i politička moć nalazi u rukama malog broja ljudi i da će u nastupajućim godinama njihovi potezi biti od veće važnosti nego što bi se to moglo zaključiti ako gledamo države kao aktere budućih promena. Današnja slika sveta nam daje malo nade da će te elite i države raditi na korist i na slobodu izbora malog čoveka ma gde se on nalazio na zemaljskoj kugli.
Препоруке:
0
0
4
субота, 13 новембар 2010 19:10
дај боже
Аналитички. Компетентно. Објективно. А надам се и тачно, то јест, да ће тако и бити.
Препоруке:
0
0
5
понедељак, 15 новембар 2010 12:08
thinking maize@ Starac Milija
Поштовани, рекосте да је "амерички БНП растао током ратова и услед ратова", ако се добро сећам, но да Вас овде допуним/исправим: ПОСЛЕДЊА ТРИ АМЕРИЧКА РАТА (Србија 1999, Авганистан 2001, Ирак 2003) ДЕСИЛА СУ СЕ ПРЕ КРИЗЕ 2008 г.! Они су желели да ПРЕДУПРЕДЕ КРИЗУ, посежући за СТРАТЕШКИМ ПОЛОЖАЈЕМ СРБИЈЕ (руска предстража на Балкану!), СТРАТЕШКИМ ПОЛОЖАЈЕМ Авганистана у СРЦУ АЗИЈЕ (уз незанемариве рудне ресурсе, као и продукцију опијума, као СРЕДСТВА ЗА СЛАМАЊЕ ВОЉЕ ПРОТИВНИКА и пацификовања сопствених маса!) и НАФТНЕ И ВОДНЕ РЕСУРСЕ ИРАКА. Но, урадили ИСТУ ГРЕШКУ, која је већ ДОВЕЛА ДО СЛОМА СВИХ ИМПЕРИЈА до сада у историји! По српски "ПРОСТРЛИ СУ СЕ ПРЕКО ГУБЕРА"! Но ред је да ми Срби већ ПРЕСТАНЕМО ДА ПАРАМО СОПСТВЕНИ ГУБЕР! Требаће нам!
.jpg)
1.САД су увек и у свему у праву.
2.Шта није јасно види први члан!
Ипак ово не може предуго трајати.
Podsetimo se da su autoritativna predviđanja od pre 30 godina nagoveštavala da će Japan u ekonomskom smislu prestići SAD. Ova procena je bila zasnovana na dinamici ekonomskog razvoja Japana od 1945.g. do sredine 80-tih godina prošlog veka. Kao što danas možemo da vidimo Japan ne samo da nije prestigao SAD već je od 90-tih prilično "posustao" u ovoj trci. Kada se stope BNP uzimaju u jednom periodu kao jasan trend i povlači lenjirom projekcija za naredne godine i desetleća onda se ne uzimaju u obzir mnogi drugi faktori.
Pre više godina (oko 1990.g.)u jednom broju magazina Newsweek pojavio se veliki članak koji je sadržao analizu ekonomije SAD od vremena velike depresije do sredine 80-tih godina, sa posebnim osvrtom kako ratovi koje je vodila SAD utiču na rast BNP. Pojednostavljeno rečeno, ratovi su SAD uvek donosili veliki ekonomski uzlet, dok su periodi bez ratova pokazivali pad BNP. Posredno se može izvući zaključak da posle ekonomskih kriza slede ratovi. Ne bismo voleli ovakav scenario nakon ove velike ekonomske krize od 2008.g., ali nas istorija 20.veka baš upućuje na ovakav ishod. Posebno treba da imamo u vidu da ovakva bitka za svetske resurse nije do sada viđena, i da uz rekordnu svetsku populaciju po broju, imamo borbu ne samo za energente i strateške resurse, već i za osnovne činioce kao što je voda i obradiva zemlja. Ne smemo izgubiti iz vida da se ekonomska i politička moć nalazi u rukama malog broja ljudi i da će u nastupajućim godinama njihovi potezi biti od veće važnosti nego što bi se to moglo zaključiti ako gledamo države kao aktere budućih promena. Današnja slika sveta nam daje malo nade da će te elite i države raditi na korist i na slobodu izbora malog čoveka ma gde se on nalazio na zemaljskoj kugli.