autor je apsolutno u pravu ali za razliku od srbije u americi ima ljudi koji shvataju pogubnu politiku svoje drzave i pricaju o istim stvarima kao i ovaj autor
http://www.youtube.com/watch?v=G7d_e9lrcZ8
Препоруке:
0
0
2
среда, 17 новембар 2010 15:17
Вукадин
Одличан текст!
Препоруке:
0
0
3
среда, 17 новембар 2010 15:55
Јасна Симоновић
Посебно је снажан увод (лично разочарење услед површно схваћене љубави у функцији времена...
довођење живота у равну црту...итд)...
А још снажнији је закључак:
"Кад би се мало више потрудили да сами себе унапређујемо, било би лакше одупрети се онима који искориштавају наше слабости. Освестимо се и почнимо да волимо себе онолико колико Американци воле себе. Ако будемо чекали да нам други помогну, поготово Американци, који су показали како шире своју "демократију" по свету (ми смо „срећковићи“, па смо добили приватни шоу, али нисмо били баш толико „срећни“ као Ирачани), сви ће помоћи сами себи, а ми ћемо остати на коленима сломљеног срца."...
Ето, Американци воле себе и у контејнерима, и у кредитима, и на социјали....па вероватно и кад су на коленима и сломљеног срца....Одатле поћи, па унапредити себе до правих срећковића без наводница није лак посао, али верујем да вреди труда...
пс У разради текста може се доста тога доброг наћи, само недостаје обрада и позитивног дела "американизма"...
Препоруке:
0
0
4
среда, 17 новембар 2010 16:14
@@
Поштовани брате , коме говорити .
Препоруке:
0
0
5
среда, 17 новембар 2010 16:25
Чика Јова Змај
Све честитке на тексту, нарочито на завршном делу текста.
Препоруке:
0
0
6
среда, 17 новембар 2010 17:19
Симић Манојло
Аутор је стварно без грешке погодио право стање
ствари.
Мене је пренеразила бездушност и окрутност (коју
они називају " финансијском дисциплином ")са којом
Владини егзекутори избацују на улицу оне који су
потпали под " foreclosure ", стање у које дужник
за купљену кућу запада када више не може да плаћа
" mortgage "( мјесечно доспјеће за наплату кредита,
за који је у моменту потписивања Уговора о куповини
на 25 год.и ратом од 2.000 долара мјесечно, купац
био способан, али је у међувремену изгубио посао и
он и брачни друг). Банка му исплати све што је до
тада уплатио( они који су имали срећу да се то
догодило нпр.након 50 мјесеци моргиџа, добију
100.000 долара, па и нису тако угрожени, али они
којима се то догоди на самом почетку, буквално се
нађу на улици ).
Аутор је прецизно установио да Америка не може да се брине ни о својим грађанима, а за нас би
најбоље било, да престану да нам више помажу.
Препоруке:
0
0
7
среда, 17 новембар 2010 19:21
MIRO
Stvarno mi nije jasno ko jos vjeruje da je u americi sve krasno i divno, naravno osim Vuka draskovica.
Препоруке:
0
0
8
среда, 17 новембар 2010 20:07
kosanka
Odlican tekst gospodine Malagurski.Svaka cast.
Препоруке:
0
0
9
среда, 17 новембар 2010 22:25
bojan
U ovoj zemlji gospodine, narod (srpski) ne voli Ameriku. Šta više, mrzi je (verovali ili ne). Nema potrebe da objašnjavam zašto, svi dobro znamo šta nam se dogodilo i šta se još uvek događa, za stanje u samoj Imperiji nas baš briga. Jedini koji u ovoj zemlji "obožava" Imperiju su njeni kompradori na vlasti i bedna neokomunistička, neokomesarska klika u NVO koja dobija masno donacije za antisrpsku propagandu i delovanje.
Препоруке:
0
0
10
среда, 17 новембар 2010 22:51
deratizacija mozga
Mozda vam i nebih poverovao ali pre par meseci iz SAD tacnije Milvokija vratio mi se dobar prijatelj radio je tamo nekih dve godine i odlucio na kraju da se vrati neverovatno je koliko se vas tekst i njegova prica podudaraju mislio sam da malo preuvelicava ali sad sam spreman da mu poverujem.Jednostavno svi zivimo u zabludama kad ste izolovani i nemate mogucnosti da proverite tacnost onoga sto vam pricaju onda pravite velike greske jos ako ste Srbin pa su vam emocije i iracionalno ponasanje vrlo izrazeni e tek onda nastaje problem.Sada se ni necudim raznim evro fanaticima ljubiteljima Vasingtona i Brisela jednostavno ljubav je slepa mada bi ovaj tekst uz odredjenu doradu moga da se primeni i na one nekriticke rusofile.
Препоруке:
0
0
11
четвртак, 18 новембар 2010 00:04
Т @ Манојло
Манојло не познаје најбоље како то иде у Америци (тако је сад верујем и у Србији), па мала исправка из прве руке:
Када купите кућу за рецимо 320 хиљада долара уз камату од неких 5% на 30 година, и дате 20 хиљада учешће, ви дугујете 300 хиљада а поседујете кућу (чије вреднсот се не зна док не дође моменат продаје, постоје процене ал' док неко не цалне кеш то су ипак само приче). Ваша месечна рата се рачуна овако:
- Камата 300*5%/12 месеци = 1250
- Отплата Главнице - рецимо 500
- Порез на имовину - рецимо 750
Укупно 2.5 хиљаде месечно. После 200 месеци (мало реалније него 50), платили сте: За камату 250 хиљада (реално нешто мање, како се смањује главница смањује се и камата, па иако рата остаје иста однос се полако мења), главницу 100 хиљада (реално нешто више), порез 150 хиљада. Значи иако сте платили укупно 520 хиљада(20+250+100+150), на кућу имате још дуга за 300-100 (главница)=200 хиљада.
Е сад, изгубите посао и не можете да плаћате: банка узима кућу а Вас истерује на улицу а кућу продаје. За колико, то њу не интересује пуно сем да себе намири за ваш дуг (200 хиљ) и трошкове које има што мора да продаје кућу, обично 50 хиљада. Рецимо да су добра времена, банка узме себи 200+50=250 хиљада, остало је ваше. Нема говора да ће вам ико платити оно што сте ви платили нити се то игде спомиње. Оно што је вероватније у садашњој ситуацији је да банка неће успети да прода кућу ни за 200, а камоли 250 или 320 хиљада. У том случају банка ће и сама изгубити, а власник од свега што је улагао у кућу неће видети ни жуте паре (цента).
Наравно има пуно детаља који компликују рачуницу - цена кућама може да расте, трошкови при куповини, куће морају да се поправљају, порези расту, инфлације обезвређује дуг, и ако немаш кућу мораш негде да живиш и плаћаш закупнину, и тако даље, то сам изоставио ради једноставности.
Препоруке:
0
0
12
четвртак, 18 новембар 2010 00:39
Sumar Toma
@bojan...Upravo tako. Neznam ko u Srbiji moze reci da voli SAD od svih drzava, osim ovih cipovanih i mizernih placenika CIA-e i Office-a of Foreign Relations...Ali ni to izgleda nece potrajati toliko dugo. Koliko pratim na democracynow.org, njihovi "kontrolori sa Wall Street-a" trenutno stampaju milijarde dolara bez pokrica da bi kaobajagi odgodili ekonomski kolaps.
Prosle godine ih je nekih 40-tak miliona (oficijelna verzija) bilo bez redovnih dnevnih obroka. Da ne pricam o, iz godine u godinu sve manjim ljudskim slobodama i pravima, rastucoj nezaposlenosti, sve losijem obrazovanju, sve manjoj kupovnoj moci, spijuniranju svojih gradjana itd, itd.
Moja generacija jeste bila zaslepljena severno-americkom kulturnom propagandom, ali je to bilo u drugim vremenima, pre Regana i kriminalnih plutokrata koji su preuzeli totalnu kontrolu nad svim drzavnim strukturama. Ovakva kakva jeste, SAD moze biti dobra samo njima i ovim "nasima".
Препоруке:
0
0
13
четвртак, 18 новембар 2010 04:27
Симић Манојло
за Т ;
Ви сте, разрађујући детаље, потпуно промашили
цјелину .
Ја сам, пишући уопштено, вјерно описао случај
Нила Кампбела, мог бившег колеге код којега сам
прије 2 мјесеца био у посјети у његовом сада
изнајмљеном стану. Жалио ми се, да му се оних
100.000 долара, без Суда исплаћених, полако али
сигурно топе, па је остатак уложио у неки мутјуал
фонд.
Па нема Суда, без обзира да ли суди по Римском,
Англосаксонском, Шеријату или Кинеском Праву, који
неће, након предочених п л а ћ е н и х р а ч у на
пресудити у корист тужитеља .До жуте паре, како Ви
кажете.
Препоруке:
0
0
14
четвртак, 18 новембар 2010 05:47
Srboljub Savic
Clanak, kao i mnogi na istu temu, samo govori o nasoj opsednutosti SAD. SAD su potpuno drugi svet i svako uopstavanje je besmisleno. Odrasli smo na "kaubojskim" i holivudskim" limunada filmovima,
"sapunskim" TV operama -slici koja je pripremljena
"za opciniti prostotu".
Niti se Evropa moze generalno, uporedjivati sa SAD,
a jos manje Srbija. Vise od veka, kao i sva sirotinja
celog sveta, hrlimo u "obecanu" zemlju. Malo se nasih vraca. Retko ko je propao, a ne mali broj je
uspesan (bar po nekim ciframa i pokazateljima americkih vrednosti).
Mrzeti Ameriku-narode, drzave, saveznu administraciju, politicki ("demokratski") sistem, spoljnu politiku, zlocinacka bombardovanja, ratove,
koje vodi, ..., besmisleno je. Voleti je, sigurno je
jos besmislenije.
Sta onda?
Ako hocemo, ponesto mozemo da naucimo - dobro i lose.
Medjutim, kako smo, gde smo, pogledajmo oko sebe. Bolje je mozda, prvo stati pred pravo ogledalo. Tek tada, definisimo sat to hocemo, ocenimo sta mozemo, pa - radimo, da to ostvarimo.
Dok se jos delimo na davno prosle "pripadnike",
jos besmislenije (jer je lazna podela) na "amerikanofile" i "rusofile", glorifikujuci prazne pojmove, vreme nam leti.
S. Savic
Препоруке:
0
0
15
четвртак, 18 новембар 2010 10:17
Шицер
Чему то срљање? Растакање енергије које не може помоћи. За промену, треба се решити сатрапа.
Препоруке:
0
0
16
четвртак, 18 новембар 2010 10:39
Одбрана и последњи дани
Све ће то Холивуд позлатити.
Препоруке:
0
0
17
петак, 19 новембар 2010 18:12
strast
U americi jedino volim Indijance,ostatak, mada ni oni nisu ono sto su nekad bili!
Препоруке:
0
0
18
субота, 20 новембар 2010 04:08
Goran_Zemun
@Srboljub Savic
I te kako ima smisla porediti SAD i Srbiju.
Zahvaljujući SAD, Srbija je godinama na ivici ambisa. Jedini spas za nas je da se Amerika pre nas nađe u tom ambisu. Uopšte nije bitno, koliko su priče o propasti SAD realne, realno je to da nama Srbima te priče predstavljaju istinsko zadovoljstvo.
Nekada je i to, više nego dovoljno. Takvi smo mi Srbi.
.jpg)
http://www.youtube.com/watch?v=G7d_e9lrcZ8
довођење живота у равну црту...итд)...
А још снажнији је закључак:
"Кад би се мало више потрудили да сами себе унапређујемо, било би лакше одупрети се онима који искориштавају наше слабости. Освестимо се и почнимо да волимо себе онолико колико Американци воле себе. Ако будемо чекали да нам други помогну, поготово Американци, који су показали како шире своју "демократију" по свету (ми смо „срећковићи“, па смо добили приватни шоу, али нисмо били баш толико „срећни“ као Ирачани), сви ће помоћи сами себи, а ми ћемо остати на коленима сломљеног срца."...
Ето, Американци воле себе и у контејнерима, и у кредитима, и на социјали....па вероватно и кад су на коленима и сломљеног срца....Одатле поћи, па унапредити себе до правих срећковића без наводница није лак посао, али верујем да вреди труда...
пс У разради текста може се доста тога доброг наћи, само недостаје обрада и позитивног дела "американизма"...
ствари.
Мене је пренеразила бездушност и окрутност (коју
они називају " финансијском дисциплином ")са којом
Владини егзекутори избацују на улицу оне који су
потпали под " foreclosure ", стање у које дужник
за купљену кућу запада када више не може да плаћа
" mortgage "( мјесечно доспјеће за наплату кредита,
за који је у моменту потписивања Уговора о куповини
на 25 год.и ратом од 2.000 долара мјесечно, купац
био способан, али је у међувремену изгубио посао и
он и брачни друг). Банка му исплати све што је до
тада уплатио( они који су имали срећу да се то
догодило нпр.након 50 мјесеци моргиџа, добију
100.000 долара, па и нису тако угрожени, али они
којима се то догоди на самом почетку, буквално се
нађу на улици ).
Аутор је прецизно установио да Америка не може да се брине ни о својим грађанима, а за нас би
најбоље било, да престану да нам више помажу.
Када купите кућу за рецимо 320 хиљада долара уз камату од неких 5% на 30 година, и дате 20 хиљада учешће, ви дугујете 300 хиљада а поседујете кућу (чије вреднсот се не зна док не дође моменат продаје, постоје процене ал' док неко не цалне кеш то су ипак само приче). Ваша месечна рата се рачуна овако:
- Камата 300*5%/12 месеци = 1250
- Отплата Главнице - рецимо 500
- Порез на имовину - рецимо 750
Укупно 2.5 хиљаде месечно. После 200 месеци (мало реалније него 50), платили сте: За камату 250 хиљада (реално нешто мање, како се смањује главница смањује се и камата, па иако рата остаје иста однос се полако мења), главницу 100 хиљада (реално нешто више), порез 150 хиљада. Значи иако сте платили укупно 520 хиљада(20+250+100+150), на кућу имате још дуга за 300-100 (главница)=200 хиљада.
Е сад, изгубите посао и не можете да плаћате: банка узима кућу а Вас истерује на улицу а кућу продаје. За колико, то њу не интересује пуно сем да себе намири за ваш дуг (200 хиљ) и трошкове које има што мора да продаје кућу, обично 50 хиљада. Рецимо да су добра времена, банка узме себи 200+50=250 хиљада, остало је ваше. Нема говора да ће вам ико платити оно што сте ви платили нити се то игде спомиње. Оно што је вероватније у садашњој ситуацији је да банка неће успети да прода кућу ни за 200, а камоли 250 или 320 хиљада. У том случају банка ће и сама изгубити, а власник од свега што је улагао у кућу неће видети ни жуте паре (цента).
Наравно има пуно детаља који компликују рачуницу - цена кућама може да расте, трошкови при куповини, куће морају да се поправљају, порези расту, инфлације обезвређује дуг, и ако немаш кућу мораш негде да живиш и плаћаш закупнину, и тако даље, то сам изоставио ради једноставности.
Prosle godine ih je nekih 40-tak miliona (oficijelna verzija) bilo bez redovnih dnevnih obroka. Da ne pricam o, iz godine u godinu sve manjim ljudskim slobodama i pravima, rastucoj nezaposlenosti, sve losijem obrazovanju, sve manjoj kupovnoj moci, spijuniranju svojih gradjana itd, itd.
Moja generacija jeste bila zaslepljena severno-americkom kulturnom propagandom, ali je to bilo u drugim vremenima, pre Regana i kriminalnih plutokrata koji su preuzeli totalnu kontrolu nad svim drzavnim strukturama. Ovakva kakva jeste, SAD moze biti dobra samo njima i ovim "nasima".
Ви сте, разрађујући детаље, потпуно промашили
цјелину .
Ја сам, пишући уопштено, вјерно описао случај
Нила Кампбела, мог бившег колеге код којега сам
прије 2 мјесеца био у посјети у његовом сада
изнајмљеном стану. Жалио ми се, да му се оних
100.000 долара, без Суда исплаћених, полако али
сигурно топе, па је остатак уложио у неки мутјуал
фонд.
Па нема Суда, без обзира да ли суди по Римском,
Англосаксонском, Шеријату или Кинеском Праву, који
неће, након предочених п л а ћ е н и х р а ч у на
пресудити у корист тужитеља .До жуте паре, како Ви
кажете.
"sapunskim" TV operama -slici koja je pripremljena
"za opciniti prostotu".
Niti se Evropa moze generalno, uporedjivati sa SAD,
a jos manje Srbija. Vise od veka, kao i sva sirotinja
celog sveta, hrlimo u "obecanu" zemlju. Malo se nasih vraca. Retko ko je propao, a ne mali broj je
uspesan (bar po nekim ciframa i pokazateljima americkih vrednosti).
Mrzeti Ameriku-narode, drzave, saveznu administraciju, politicki ("demokratski") sistem, spoljnu politiku, zlocinacka bombardovanja, ratove,
koje vodi, ..., besmisleno je. Voleti je, sigurno je
jos besmislenije.
Sta onda?
Ako hocemo, ponesto mozemo da naucimo - dobro i lose.
Medjutim, kako smo, gde smo, pogledajmo oko sebe. Bolje je mozda, prvo stati pred pravo ogledalo. Tek tada, definisimo sat to hocemo, ocenimo sta mozemo, pa - radimo, da to ostvarimo.
Dok se jos delimo na davno prosle "pripadnike",
jos besmislenije (jer je lazna podela) na "amerikanofile" i "rusofile", glorifikujuci prazne pojmove, vreme nam leti.
S. Savic
I te kako ima smisla porediti SAD i Srbiju.
Zahvaljujući SAD, Srbija je godinama na ivici ambisa. Jedini spas za nas je da se Amerika pre nas nađe u tom ambisu. Uopšte nije bitno, koliko su priče o propasti SAD realne, realno je to da nama Srbima te priče predstavljaju istinsko zadovoljstvo.
Nekada je i to, više nego dovoljno. Takvi smo mi Srbi.