Crkva je dala orden Oskaru, samo nisam razumeo za šta. Jel za predaju KiM ? A i Grčić je dobio isto. Uvek sam branio crkvu od prozapadnog kursa ali ovog puta je crkva sama kriva.

Nekoliko puta sam pisao komentar razlicitim medijima, medju njima i listu Danas, da niko ne pominje da na teritoriji bivse Jugoslavije jedine republike u kojima NIJE bilo etnickog ciscenja su upravo one u kojima je vecina stanovnistva pravoslavna. Srbija, Crna Gora, Makedonija, su delovi bivse Jugoslavije u kojima nema etnicki motivisanih ubistava pripadnika manjina, cak i ako su postojale oruzani napadi separatista na snage bezbednosti ovih republika. Sto se tice Kosova i Metohije, etnicko ciscenje (Srba, Crogoraca idrugih) su se dogodile posle povlacenja vojske i policije Srbije. Na zalost, cak i u Srbiji mnogi ljudi veruju u izmisljotinu da su Srbi netolerantniprema manjinama. Milovan Danojlic je odavno napisao da Srbi imaju mngo mana ali netolerancija nije jedna od njih.

У суштини се слажем са аутором. Јесте Црква пуна мана, али толика кампања против Цркве која се води са свих страна је ипак ружна и неприхватљива.

А које су то "мане" цркве? зашто ауотор, ради објективности и о томе не пише? Можда зато што С. Антонић последњих година тако перфидно брани ову по Србију и њене националне интересе катастрофалну власт. Ако је наука тражење опскурних и неважних индивидуа које нападају све српско а затварање очију пред јасном издајом државе и цркве, онда се то не зове наука, чак ни публицистика. То је Драган Вучићевић с докторатом, нешто као Владимир Вулетић у рукавицама.

Мени није ни мало занимљиво бесмислено анализирање онога што о Цркви говоре они који Цркви ни не припадају. Непријатељи Цркве су исти, већ две хиљаде година. Тако су и клевете очекиване и исте, па и репресија, када год је била могућа. Истина, Црква Христова је била (и биће) најсветија, најјача и најчистија управо у страдању.
Но, оно што јесте занимљиво, то је стање унутар Цркве, а то стање није ни мало добро. Никада више приче о "заједници" и "љубави", никада мање тога на делу. Никада значајније отуђење између високе црквене јерархије и верног народа. Никада горе стање морала (у читавом народу), никада мање осуде тога. Нисмо од високе јерархије Цркве чули осуду коцкарница и кладионица на сваком ћошку, али смо чули да су наша деца "обојена револуција".
И то је, заправо, проблем са овим текстом. Имам утисак да је намера аутора да, изношењем (бесмислене, саме по себи подразумеване) тезе, замагли ово суштинско, "занимљиво" питање. Нека му је на здравље и на спасење.

A ćutanje na divljačko prebijanje demonstranata u Valjevu u avgustu 2025 za koje još niko nije odgovarao, ćutanje na nemačko-francuski ultimatum, ćutanje na situaciju u kojoj se nalazi naš narod na Kosovu i Metohiji, aktivno učestvovanje u osnivanju Pravoslavnog srpskog univerziteta i prećutno odobravanje cepanja Filozofskog fakulteta u Nišu, ćutanje na pretnje, fizičko maltretiranje gradjana koji su se drznuli da mirno protestuju, ćutanje na okupaciju parka u centru Beograda od strane ljudi sa podebelim kriminalnim dosijeom, ćutanje na batinaše koji buše gume na kolima posmatrača izbora ili ih preteći opkoljavaju i prete im ili vrše fizičko nasilje na njima...Davno su prošla vremena blaženopočivših vladika Amfilohija Radovića i Atanasija Jevtića gde se izdaja nazivala izdajom, a vlast bila podvrgnuta žestokoj kritici kada je radila protiv interesa države (ne protiv interesa partije na vlasti!)
Ima SPC još mnogo mana koje autor izostavlja da pomene u svom tekstu, nek mu je na čast!