Самит још није завршен. А ако и буде тако, требало би да Руси ово прихвате са резервом. Крајње опрезно!
Препоруке:
0
0
2
субота, 20 новембар 2010 21:17
Нн
Циљ је да се Русија обори на колена у смртноносном загрљају са хијенама.
Препоруке:
0
0
3
субота, 20 новембар 2010 23:35
Светислав Костић
Непријатеља ћеш најбоље држати на одстојању ако му се приближиш. У врховима ЕУ и Нато не сједе нарочито интелигентни људи, као уосталом ни у предсједништву и влади Србије. Они успијевају да допру до врхова власти тахваљујући још већим глупанима него што су они.
Када су политичари на Западу у питању, према писању њемачког угледног политичког магазина „Дер Шпигел“ oнлајн од 24. фебруара 2009., Франц Валтер, професор на факултету политичих наука, универзитета Гетинген у СР Њемачкој, је објавио једну студију под насловом - „Wieso Politiker nicht die Klügsten sind“ (Како то, да политичари не спадају у најпаметније). По оцјени професора Валтера, за интелигентне људе представља праву тортуру да сједе сатима на којекаквим састанцима или у комисијама и слушају бесконачно бесмислена блебетања.
По мишљењу професора, такви требају да си избију из главе каријеру политичара. Професор тврди да се у пракси показало као предност када политичари нису претјерано паметни. Јер, како професор објашњава, „недостатак способности да се појаве сумње у власита чињења и понашања, олакшавају свакодневни живот једног политичког каријеристе, док скрупел и двоумљења и спонтане реакције гњева представљају отежавајуће околности.
Све те "особине" могу са мирне душе приписати и политичарима таквих земаља као што је једна петооктобарска Србија. Милошевић није спадао у такву категорију политикантским "паметњаковића и због тога насамарен од оних мање паметних, али без скрупула и савјести.
Када су политичари на Западу у питању, према писању њемачког угледног политичког магазина „Дер Шпигел“ oнлајн од 24. фебруара 2009., Франц Валтер, професор на факултету политичих наука, универзитета Гетинген у СР Њемачкој, је објавио једну студију под насловом - „Wieso Politiker nicht die Klügsten sind“ (Како то, да политичари не спадају у најпаметније). По оцјени професора Валтера, за интелигентне људе представља праву тортуру да сједе сатима на којекаквим састанцима или у комисијама и слушају бесконачно бесмислена блебетања.
По мишљењу професора, такви требају да си избију из главе каријеру политичара. Професор тврди да се у пракси показало као предност када политичари нису претјерано паметни. Јер, како професор објашњава, „недостатак способности да се појаве сумње у власита чињења и понашања, олакшавају свакодневни живот једног политичког каријеристе, док скрупел и двоумљења и спонтане реакције гњева представљају отежавајуће околности.
Све те "особине" могу са мирне душе приписати и политичарима таквих земаља као што је једна петооктобарска Србија. Милошевић није спадао у такву категорију политикантским "паметњаковића и због тога насамарен од оних мање паметних, али без скрупула и савјести.