"Najjednostavnije objašnjeno, bivšem vladiki Artemiju presudili su svi prisutni arhijereji na Saboru, a to je tri puta više episkopa nego što bi činio sud. Takođe, na kraju Sabora svi episkopi, čak i onih šest koji su glasali protiv raščinjenja, potpisali su i saglasili se sa odlukom Sabora o raščinjenju". Da li je ovo jednoumlje ili bezumlje.

Nisu ovde bitna formalna obrazloženja, i to Njegova Svetost "jako dobro zna". Formalni rezoni se uvek nađu, ali fariseji su se bavili formom, a Gospod naš Isus Hristos sadržajem. Ne treba mešati uzrok i posledice. Već godinama iz vrha SPC dolazi sablažnjivanje vernog naroda izmenama u liturgiji, kooperativnošću sa Rimom i raznim "knezovima ovoga sveta", neprimerenim (do cinizma) luksuzom i bahatim ponašanjem (počev od nivoa mnogih parohijskih sveštenika), nastavnim "eksperimentima" na Bogoslovskom fakultetu, itd, itd... Vladika Artemije je odavno počeo da smeta ovom konceptu "održivog razvoja" SPC, pa kad je kap prelila čašu, onda je i sklonjen.

Još nešto je suštinska stvar. Juče sam, na praznik Sv. Arhangela Mihaila, bio na liturgiji i - osećala se tuga, ogromna tuga. Srce je iskidano pravoslavnoj Srbiji. Da li ste to hteli, Preosvećeni Arhijereji i pastiri naši?

Da mi je neko pre godinu dana rekao da stvari mogu ovako da eskaliraju, da sve može da počne da liči na ružan san, na agoniju, zaista ne bih verovao. Znali smo za probleme, ali da je prisutna, napisaću i tu reč, čak i mržnja - to ne. Jer da nema mržnje, ne bi bilo ni sistematskog ponižavanja "dobrog, radnog i čestitog" Vladike Artemija, već bi se sporovi rešili u stvarnoj bratskoj ljubavi (na koju se Artemijeve sudije utrkivaše poslednjih meseci u licemernom pozivanju).

Ja se još nadam - čudu. Nadam se da ćemo se probuditi iz ovog košmara, i da ćemo opet znati da imamo taj oslonac i utehu, svoju svetu Crkvu. Iako smo "svi krivi za sve", oni koji su najodgovorniji morali bi da se prenu, da prezru svoje sujete i da i sebe i sve nas spasavaju. Zadnji je čas.

To što je sabor najviše crkveno telo ne znači i da to isto crkveno telo može da raščinjava demokratskim glasanjem, saborske odluke su isključivo formalmno punovažne samo ako se donesu potpuno jednodušno, bez glasanja, sa saglasjem svih. Ukoliko i jedan episkop, član sabora ima nešto protiv predloga o kom se odlučuje, to onda ne može biti zaključena stvar i sprovedena u krajnjoj instanci. Pa čak i tada, događa se da je odluka bila pogrešna, što se uočava na način što vemenom sam Gospod Bog pokaže ispravan put. A da ne govorimo o delima sinoda koji ovih dana ima kompletnu policiju u svojim rukama i funkcioniše kao inkvizicija, što, pak direktno odaje duh kojim se, nažalost, trenutno upravlja vrhom SPC. Vladika Artemije je idalje vladika SPC, a Hristos će poslati Duha koji od Oca ishodi, da to i za vremena potvrdi. Iskušrnja ima uvek. Sv. Jovan Zlatoust je bio prognan i "zvanično" raščinjen no Gospod ga je proslavio kao Svetog. Tako je bilo i sa sv. Nektarijem Epinskim i mnogima drugima. Svetost Vladike Artemija potvrđuju njegova dela i njegovo smirenje koje je svakim dano sve veće. On sledi Hrista, a o tu stenu su se slupali i mnogo jači i oholiji nesretnici i preljubočinci od ovih danas koji iz pozicije "crkve" mogu čak i da hapse i sude. Živi bili pa videli još jednu pobedu Hristovu nad farisejima.

No, zaslužimo to ličnim i narodnim pokajanjem!

A sta je Sabor mogao (trebalo) da uradi u zatecenoj situaciji? Da li je ego pojedinca, tvrdoglavost, inat i apsolutna samouverenost u pravovernost svojih postupaka iznad ocuvanja jedinstva crkve? U samom vrhu crkve postoje duboke podele ne samo po geografskom poreklu vladika nego i po mnogim drugim pitanjima (vracanje na prastaro, vizantijsko sluzenje Liturgije ili zadrzavanje tradicionalno srpskog sluzenja o cemu posebna interna komisija tek treba da donese preporuku, odnosi sa Rimokatolickom crkvom, opstanak na Kosovu i Metohiji...). Ponasanje bivseg vladike Artemija samo je dolivalo ulje na vatru i zaista ne vidim kako su njegovi potezi od nedobrovoljnog umirovljenja do sada doprineli resavanju bilo kog problema sa kojima se crkva danas suocava, pogotovo ovaj poslednji upad u manastir bez igumanovog odobrenja. Ocekujem visi standard ponasanja od crkvenih lica, pogotovo vladika SPC, cak i kada su u pravu, a kada vecina njihove sabrace arhijereja misli da nisu. Inacenje im nikako ne pristaje, tim pre sto se sa velikom tacnoscu moglo pretpostaviti kako ce reagovati Sveti Arhijerejski Sabor na upad vladike pod suspenzijom u prostorije manastira u koje nije pozvan, premda on sam smatra da mu poziv nije potreban. Sto je najgore, on je dobro znao da ce njegovi postupci izazvati dodatno slabljenje crkve, mozda i raskol, od koga nijedna strana nece imati nikakve koristi a pretpece ogromnu stetu, pa se ipak odlucio na korake koje je preduzeo. Niko mu ne odrice zasluge za dugogodisnje vodjenje eparhije pod najtezim mogucim okolnostima i ja mu zbog toga izrazavam duboku zahvalnost i neizmerno postovanje ali me njegovi svesni postupci od februara naovamo rastuzuju.

@Zoran

Da li se Vi, poštovani g. Zorane, sećate kako je cela stvar počela i ko je, od samog početka, pa do ove eskalacije, sistematski prvi povlačio poteze? Ja ne bih rekao da je to bio Vladika Artemije. Naprotiv, on se sve vreme trudio da svojim ponašanjem umanji problem. Da je samo on u pitanju, ja sam uveren da bi on i dalje ćutao, ali problem je uveliko prevazišao i starca Artemija, i njegove monahe. U pitanju je napad na Pravoslavlje, na identitet ovog naroda i na njegovo pravo na postojanje. Činjenica jeste da je poslednji postupak Ep. Artemija bio drastičan, ali nije li nesravnjivo drastičniji i, rekao bih, ciničniji čin postavljenje Ep. Teodosija na katedru ERP? Kako to da ne nalazite da je problem, recimo, na strani Ep. Irineja Bulovića, koji je, izgleda, sve i svja u našoj Crkvi (bar po njegovom mišljenju), i koji deluje po onoj "kadija te tuži, kadija ti sudi"? Šta biste Vi uradili na mestu Ep. Artemija? Meditirali biste kao budista, ili biste probali da učinite nešto da sprečite ili bar ukažete na problem?

"Po delima njihovim poznaćete ih." Dela ovog Sinoda su, u zadnje vreme, više nego žalosna. U Boga se uzdajmo da će sve nas, i naše Vladike pre svih nas, On privesti razumu i pokajanju, pre nego što do kraja propadnemo.

@Joviša Vidić

Pa jasna stvar. Pitanje je samo da li ljudi iskreno žele da uporede stvari. A svakom čoveku, iole svesnom i savesnom, jedno od pitanja je dovoljno: Da li to pravoslavna crkava srpska (tj. pojedini njeni episkopi) radi kako treba kada je u stanju da upotrebi državnu ali i separeatističku policiju terorističke kvazi države Kosovo. O kakvim se jedninstvu i moći tu radi i ko na koga ovde liči?

@Maša

"Pozitivne promene su očigledne u crkvi. Ko se plaši promena, taj teško da je hrišćanin.
Kooperativnost sa Rimom? Vi ste od onih koji ne izlaze iz svog dvorišta?"

Preslišaste Vi nas, alal vera, ali ne preslišaste samu sebe.

Posle najnovijih događaja, reći da su "pozitivne promene očigledne" zvuči, zaista, kao neslan vic. Toliko mnogo ljudi tužnih, uznemirenih, a Vi pričate o nekakvim "pozitivnim promenama". Šta reći, a ne zaplakati.

Isto i o kooperativnosti sa Rimom. Pa da li se meni priviđa neprekidno prizivanje pape u Srbiju? Zar da rimski arhijeretik, bude bliži i važniji Njegovoj Svetosti od brata mu Artemija? Zašto? Zar je moguće da Patrijarh veruje da će nam "dijalog" nešto dobro doneti? Jedini dijalog sa njima je dijalog istine, sa kojom, ako ste hrišćanka, znate - nema kompromisa.

Što se promene kao kategorije u Crkvi tiče, vidim da ne govorite o potrebi da se mi menjamo, postanemo bolji, uzrastamo kao bogolika bića, već o tome da treba da se, tobože, vratimo nekim oblicima bogosluženja iz davne prošlosti. Vidite, Vi opet govorite o formi. Zašto Vam smeta forma koja je do sada bila uobičajena, koju je verni narod poznavao i voleo? Ta forma je rezultat naslaga, iskustava Svete Crkve. Priče o "obnovi" nekih starih formi niti su sasvim pouzdane, niti su smislene, jer negiraju značaj nagomilanog vekovnog duhovnog iskustva Crkve, pa i specifičnosti njenog lokalnog razvoja. Nismo mi drevni Romeji, mi smo Srbi, i sada je 21. vek. Dakle, Vi ste protiv promena, a ne ja. Te promene koje Vi zastupate, to je svođenje Crkve na teatar.

I na kraju... izađem ja ponekad iz svog dvorišta. Ali ne moram, nisam opsednut time. Ne moram nikad. Više volim svoje dvorište, kakvo god da je, nego najlepše vrtove tuđinske.

I nemojte diskutovati ad hominem. Nije baš ni etički, a pogotovo ne hrišćanski.

@Zoran

Pažljivo sam pročitao Vaš odgovor. Naša Crkva je zaista izložena pretnji raskola, ali i pretnji jeresi. Kao što je i naša država izložena pljački i izdaji. Sve je to povezano u jednu sliku našeg tragičnog stanja, pa o raskolu ne možemo govoriti izolovano. Uostalom, ko upravo ulazi u raskol, a ko mu se odupire, to samo Bog zna. Većina ne mora biti u pravu, zar ne?

Već sam napisao zašto se Vladika Artemije nije povukao. Pa znate i sami da mu nisu dali. Poslali su ga u Šišatovac na način kao da ga šalju u izgnanstvo. Nisu dali njegovom monaštvu kanonske otpuste. Nameštali su optužbe i blatili ih preko svih medija. Smetalo im je što narod dolazi u Šišatovac. Ponižavanje i šikaniranje je bilo sistematsko i beskrajno. Pa i to bi se istrpelo, verujem, da nije bilo u pitanju mnogo toga što je iznad i Artemija i njegovih monaha.

Većina arhijereja jeste bila za Artemijevu izolaciju. Međutim, ta većina (koja, ponavljam, ne mora biti u pravu samim tim što je većina) već dugo deluje kao jedna glasačka mašina, na, Bože mi oprosti, jedan urotnički način. Mnogi su proizvedeni u episkopski čin upravo sa razlogom stvaranja te mašine.

Drugo, mnogi koje je Artemije takođe bio dužan da sasluša očigledno nisu bili za izolaciju, već za odlučno delovanje: monaštvo, znatan deo sveštenstva i vernog naroda (posebno na KiM)... Pa, izgleda, i neki episkopi. Strah je sada jak, ljudi se boje za egzistenciju, za gubitak privilegija, ali šta ako se još neko, sem Artemija i njegovih monaha, osmeli? Šta ako rukavica poleti prejako i u drugom smeru (u vidu dolaska pape, npr)?

Mislim da je trenutak kada se krenulo na ovaj put, sa koga izgleda kao da nema povratka, bio kada je donesena odluka o imenovanju Vl. Teodosija za Episkopa ERP i KiM. No, povratka ipak ima, i on sada izgleda kao neverovatno čudo ili san. A do povratka i rešenja vodi samo jedno - pokajanje svih. Naravno, i svih nas koji u ovim debatama, očajni, učestvujemo.

Dalje neću odgovarati, Vama svako dobro od Gospoda i praštajte.

Govorimo o "organizaciji" koja svoju dugovečnost duguje viševekovnim dogmama-kanonima .Nepridržavanjem propisa urušavaju samu instituciju .Zatim:"Ne postoji mogućnost apelacije jer je Sabor najviše telo Crkve". Najviše telo je verujući narod , zbog koga ta organizacija i postoji.Hipotetički , postoji mogućnost da kompletan narod pređe u "drugu organizaciju".

@Zoran

Za početak mogao je da se drži Ustava SPC - najvećeg zakonskog akta, koji je i dalje važeći i kujem jasno piše:


Vladika Artemije je hitno, kasno noću, raščinjen najobičnijim preglasavanjem u Saboru (21:13), a da ga prethodno nisu pozvali na saslušanje, čime je takvo raščinjenje očigledno neustavno i protivzakonito. Zaista ne treba biti neki vrhunski advokat pa videti tako očiglednu činjenicu.

Petru Janketicu: Zar ne smatrate da je bivsi Vladika preko pisama Sinodu i Patrijarhu i svojim delima nakon majskog SA Sabora vec u potpunosti objasnio svoju poziciju i da formalno usmeno saslusanje nebi donelo nikakva nova razjasnjenja njegove pozicije, a to je da on smatra da Sinod deluje nekanonski i da ne priznaje njihove odluke koje on smatra nekanonskim. Da li je bilo neophodno saslusanje nakon njegovog upada u manastir za koje nije imao odobrenje nadleznog episkopa jer on smatra da mu to odobrnje nije potrebno ili je Sabor, znacajnom vecinom, posto je u to vreme zasedao, mogao izreci disciplinsku meru za koju je smatrao da prilici tezini prekrsaja? Ako Sabor ne moze nesto jednoglasno da odluci pa odluci vecinom glasova, ko je merodavan da sudi o ispravnosti tog postupka: bivsi vladika kome je izrecena disciplinska mera? Vi? Ja? Neko treci? Ko je merodavan da izrice sud o postupcima bivseg vladike? Sabor, ali samo ako je jednoglasan? A sta ako nije jednoglasan? Da li ta cinjenica, da Sabor nije jedinstven, sama po sebi daje pravo jednom od episkopa da vodi crkvu na ivicu raskola zato sto on misli da je u pravu i da je vecina njegove sabrace u krivu? Zar nije celishodnije u ovakvoj situaciji, kada bivsi vladika ima vecinu svoje sabrace protiv sebe, da se povuce u manastir i pise knjige o pravoslavlju koje inace odlicno pise i spreci dalje rasulo u crkvi ili Vi verujete da ce se kriza prebroditi tako sto ce Sabor povuci svoju odluku, pokajati se, smeniti Episkopa Teodosija i vratiti bivseg Episkopa Artemija u Eparhiju Rasko-Prizrensku? Ja sam spreman u svakom momentu na kolenima da preklinjem bivseg episkopa da se povuce i spreci raskol jer nema podrsku osetne vecine clanova SA Sabora, makar i da je u pravu a Sabor u krivu. U svakom sukobu postoji momenat kada je celishodno licnu ambiciju i samouverenost u sluzenju Istini podrediti opstem dobru a to opste dobro je sprecavanje raskola. Taj momenat je odavno dosao i prosao no g. Artemije to ne uvidja. Steta.