Када сам указивао на снагу вриједности које се промовишу у њиховим серијама, квалитету порука који се шаљу мене су овдје оптуживали да се залажем за Ислам.
Заправо супротно.
Од Турске се доста тога може научити. И немамо се кога плашити, Турска жели себе наметнути као велику силу. Она је то била, али више није нити ће икада поново бити.
Међутим од њих се може научити како се воли своја земља, како се врши асимилација нетурског становништва итд.
Србија и српски народ имају сјајне геоплотичке услове, само што то кратковиди људи и међу патриотима и непатриотима не могу да виде.
Препоруке:
0
0
2
субота, 11 децембар 2010 21:06
Ала
Хвала аутору,М.Б.Марковићу на педантној и веома интересантној анализи ове културолошке појаве.
Озбиљне државе,а Турска то итекако јесте,воде рачуна о свом представљању на свим нивоима.
Док САД виде Турску као своју савезничку базу(Инџирлик),значајни војни потенцијал и "најсавременију" исламску државу у региону,Израел,такође САД савезник,значајно је захладнео односе с Турском.
Ова и сличне серије само су димна завеса за ревитализацију ислама и национализма у Турској и све веће приближавање Ирану.
Положај хришћана,као и у свим арапским земљама, незавидан је као и увек.
У последњих десет година ТВ и филмска продукција Србије није изродила ама баш ништа што би промовисало вредности којима наше национално наслеђе обилује.
Сем Кустурице можда,остало је банализација стварности,псовке,насилан секс,насиље.Такви филмови финансирани су и од стране европских спонзора.
Они су најбоља слика аматеризма,неукости недостатка грађанске свести,шачице повлашћених режисера којима се одобравају средства за снимање.
Ми нисмо озбиљна држава а наши "Идоли" незанимљиви су и у Прћиловици.
Препоруке:
0
0
3
недеља, 12 децембар 2010 06:14
Младен
Леп и зналачки текст, из ког се пуно тога може научити. Честитам господину Марковићу и молим га да, као добар познавалац Турске, чешће пише за НСПМ.
Препоруке:
0
0
4
недеља, 12 децембар 2010 08:11
MП
Добро би било да наши грађани(гледаоци) сазнају и како и колико,поготово за колико новца се ради у изузетно успешном реалном сектору брзо расуће турске привреде.Сигурно има пуно тога што се од Турске може научити.Поготово о вечним интересима.
Препоруке:
0
0
5
недеља, 12 децембар 2010 09:34
Одбрана и последњи дани
Наши се примају на којекакве серије и фарме као мушице на мед, а из приухватљивости може свашта да проистекне.
Препоруке:
0
0
6
недеља, 12 децембар 2010 11:39
ау миле
Причати о "дипломатији преко малих екрана" и везивати овај појам за Шехерезаду је погрешно.
Због тога што не постоји сила која би приморала армију људи да добровољно седи прикована испред телевизора и гледа ову сапуницу.Настављајући ову аналогију можемо оптужити Мексико, Колумбију, Венецуелу за продукцију сличних серија у чијој је позадини намера да се прошири утицај.
Проста истина је да већина људи тражи лак и забаван садржај који га не оптерећује претерано и на неки начин релаксира. Типична забава за средњи слој друштва. Сетимо се и Касандре, Династије, Клинике Шварцвалд и сијасет других серија.
Утицај који Шехерезада има није занемарљив, али исти такав утицај су имале и све побројане серије.
Као што Мадону и Леди Гагу слушају милиони, а за уживање у класицима уметности већина људи нема интересовања, времена и капацитета.
Пример Америке је парадигматичан. Холивуд, џинс, џез и рокенрол су утицали да нас и пола света Америка освоји "изнутра", тако да већина људи Америку доживљава кроз перцепцију коју има о Америци из њене поп културе. Њихова поп култура нам није била НАМЕТНУТА. Проблем је у томе што ми сами у недовољној мери радимо на промовисању својих културних вредности, као и на проширењу "увоза" културе и из осталих простора изван Англо-америчког.
Иза Шехерезаде и свих сличних "пројеката" стоји пре свега профит а не неко смишљено "културно освајање".
Препоруке:
0
0
7
недеља, 12 децембар 2010 14:16
PedjaUAE
Da, definitivno bi mogli mnogo toga da naucimo o Turaka o promovisanju svoje zemlje.
Nadam se da ce bar neko iz ekipe "srpskog filma" procitati ovaj clanak i izvuci nekakvu pouku (pod pretpostavkom da ih predstavljanje Srbije u lepom svetlu uopste zanima kao kategorija, naravno).
Препоруке:
0
0
8
понедељак, 13 децембар 2010 09:15
thinking maize@ аутору
Елем, Поштовани, исправно рекосте у закључку: "Ослањање на сопствену, не безначајну кинематографију у стицању или ширењу свог утицаја у региону, као и њени евентуални успеси, свакако би могли помоћи Србији да поврати бар део самопоуздања и самопоштовања." И то је ДОБРО. Но, као што неки од коментатора рекоше, а ја да проширим, СИГУРНО је да са којекаквим "Турнејама", "Српским филмовима", па и "Светом Георгију..." НЕМАМО ШТА ДА ТРАЖИМО, чак и у "Прћиловици". Историја и њена УПОТРЕБА у филму, су ЛОГИЧАН ИЗБОР, али КАКВА ИСТОРИЈА? Други светски рат? Па ту нисмо рашчистили сами са собом! Савремени живот? Ништа без Броза! Први светски рат и/или Балкански ратови? А што се побисмо са браћом Бугарима, а мирисмо са "браћом" Хрватима? У филму, КАО И У СВАКОЈ ПРОПАГАНДИ НЕМА НИЈАНСИРАЊА, САМО ЦРНО ИЛИ БЕЛО! Уосталом, КАКО ФУНКЦИОНИШЕ ХОЛИВУД? То је ВЕОМА ЛЕПО ПРИКАЗАНО у "1001 ноћи", поред Онура и Шехерезаде, који ВОЛЕ и ПАТЕ, ту је и Еда, АРХЕТИП АРХИЗЛОЋЕ! ПРОСТО КО ПАСУЉ! Било би ВЕОМА ЗАНИМЉИВО, не ако се ослањамо на српску НАЦИОНАЛНУ ИСТОРИЈУ, већ на историју НАШЕ ИСТОЧНО-ПРАВОСЛАВНЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ! Византије! Еее, ту већ имамо МОЋНЕ ПРИЧЕ! Замислите Кустурицу где снима ОДБРАНУ Цариграда 678 г. ОД ИСЛАМА! Па "грчка ватра", спектакуларне поморске битке, море црвено од крви, масовне сцене... Лепо као шлагворт за CLASH OF CIVILIZATION! Или све оне силне интриге на византијском двору, за које су заплети из "Династије" свађа из вртића! Па заљубљивања и одљубљивања! Слава и понижење, беда и сјај! Show must be go on! Мислите о томе!
Препоруке:
0
0
9
понедељак, 13 децембар 2010 11:31
Дарко Станојевић
Ма, пустите људе да гледају то, кад воле и немају своје животе или пројектују своје светоназоре и емоције кроз те серије.
Турци су мудри - сигурно не показују аљкаве/мусаве сточаре из Анадолије или Кападокије, јер тамо и нема ничега за показивање, а и Стамбол није Турска.
-----
За то време, у Србији: серије у којима натуршчици не глуме а професионалци шмирају као волови, па им је ултимативни досег "пуштање дима кроз оне носурде" (што рече Анин покојни отац поодавно).
Ретко који наш живи глумац/глумица уме да артикулише текст у нешто уверљиво и животно. Ако се не деру и колаче/бече се као у позоришту (што најчешће чине, јер боље и не умеју!), а онда отаљавају тезгу пуким читањем из главе наученог текста.
-----
Мој предлог за почетак: боље би било да екранизују СВЕ романе "Мир-Јам" па да понуде Балкану на увид и ползу - чак сам и ја гледао зимус серију "Грех њене мајке", истина - у болници, са осталим колегама из собе. Када је дошло оно финално љубљење/катарза сви пустисмо по сузу-радосницу, а ту је било озбиљних људи, од професора на факултету до свињара из Посавине.
Не гледам ову сапуницу, јер не гледам сапунице, немам кад. Успела сам да видим пар епизода јер сам мајци правила друштво (она је потпуни зависник, на Онуру и Шехерезади сваки дан). Питала сам је зашто јој се толико свиђа баш ова сапуница, (она је архитекта у пензији)и рекла ми је да је то због занимљивих али уверљивих ликова и традиционалних породичних вредности које се представљају. Поред тога, свиђа јој се да препознаје речи којима се и ми служимо. У Стамболу никад није била али јој се свиђа како та метропола изгледа, чини јој се блиском и топлом. Да ли ће се због овога вратити "османлије"?! Па наравно да неће, али је боља ова сапуница од хиљаду простачких фарми!
Слажем се са коментаром неког од претходника; а кад смо се играли каубоја и индијанаца, да ли смо застрањивали, или је слепо прихватање америчких културних образаца једино прихватљиво. У крајњој линији, било који народ Медитерана нам је културно и породично и искуствено много ближи од неке тамо далеке прекоокеанске земље.
На крају, домаћа кинематографија није успела да пренесе никакве аутохтоне српске вредности чак ни домаћем становништву. Колико сте људи чули да "мрзе Кустурицу јер нас све представља као шугаве Цигане"? О домаћој телевизијској продукцији не вреди ни причати, срамота и брука, осим Шотриних покушаја, који су увек извикани као кич.
Ми имамо проблем као нација, стално и систематски ниподаштавамо и/или уздижемо друге нације без икаквог ваљаног и рационалног разлога, готово шизофрено.
Кад смо већ код тога, Стамбол је фасцинантан, вишеслојан, велелепан град, вечан као Рим или Јерусалим, где су људи услужни, топли и симпатични.
Препоруке:
0
0
12
уторак, 14 децембар 2010 11:14
Тореадор
Наравно. У томе је квалитет ове серије. Идеја је крајње неоригинална, међутим презентација је одлична.
Људи раде, емотивни су, породица заузима високо мјесто, кад стари ђед подигне тон сви га слушају, нема оног из наших филмова "стари олади".
Кинематографија може много учинити на маркетингу једног другачијег погледа на живот. Рецимо она серија "Рањени орао" је имала за последицу да се доста дјевојака почело другачије односити према невиности и сексу.
Људи су бића склона имитацији, зато је велика одговорност на српској кинематографији. До сада, нису показали дасу дорасли овој улози.
Препоруке:
0
0
13
уторак, 14 децембар 2010 21:54
Зоран Ђорђевић
Семјуел Хантингтон, у често помињаном делу "Сукоб цивилизација", каже на једном месту, баш поводом Турске, ово: "Они не желе да модернизују ислам, него желе да исламизују модерност". То је била кратка дефиниција приче о томе да Турци не желе да се одрекну техничких, медицинских и других достигнућа, али ни ислама на рачун тога. Ислам је на првом месту.
.jpg)
Када сам указивао на снагу вриједности које се промовишу у њиховим серијама, квалитету порука који се шаљу мене су овдје оптуживали да се залажем за Ислам.
Заправо супротно.
Од Турске се доста тога може научити. И немамо се кога плашити, Турска жели себе наметнути као велику силу. Она је то била, али више није нити ће икада поново бити.
Међутим од њих се може научити како се воли своја земља, како се врши асимилација нетурског становништва итд.
Србија и српски народ имају сјајне геоплотичке услове, само што то кратковиди људи и међу патриотима и непатриотима не могу да виде.
Озбиљне државе,а Турска то итекако јесте,воде рачуна о свом представљању на свим нивоима.
Док САД виде Турску као своју савезничку базу(Инџирлик),значајни војни потенцијал и "најсавременију" исламску државу у региону,Израел,такође САД савезник,значајно је захладнео односе с Турском.
Ова и сличне серије само су димна завеса за ревитализацију ислама и национализма у Турској и све веће приближавање Ирану.
Положај хришћана,као и у свим арапским земљама, незавидан је као и увек.
У последњих десет година ТВ и филмска продукција Србије није изродила ама баш ништа што би промовисало вредности којима наше национално наслеђе обилује.
Сем Кустурице можда,остало је банализација стварности,псовке,насилан секс,насиље.Такви филмови финансирани су и од стране европских спонзора.
Они су најбоља слика аматеризма,неукости недостатка грађанске свести,шачице повлашћених режисера којима се одобравају средства за снимање.
Ми нисмо озбиљна држава а наши "Идоли" незанимљиви су и у Прћиловици.
Због тога што не постоји сила која би приморала армију људи да добровољно седи прикована испред телевизора и гледа ову сапуницу.Настављајући ову аналогију можемо оптужити Мексико, Колумбију, Венецуелу за продукцију сличних серија у чијој је позадини намера да се прошири утицај.
Проста истина је да већина људи тражи лак и забаван садржај који га не оптерећује претерано и на неки начин релаксира. Типична забава за средњи слој друштва. Сетимо се и Касандре, Династије, Клинике Шварцвалд и сијасет других серија.
Утицај који Шехерезада има није занемарљив, али исти такав утицај су имале и све побројане серије.
Као што Мадону и Леди Гагу слушају милиони, а за уживање у класицима уметности већина људи нема интересовања, времена и капацитета.
Пример Америке је парадигматичан. Холивуд, џинс, џез и рокенрол су утицали да нас и пола света Америка освоји "изнутра", тако да већина људи Америку доживљава кроз перцепцију коју има о Америци из њене поп културе. Њихова поп култура нам није била НАМЕТНУТА. Проблем је у томе што ми сами у недовољној мери радимо на промовисању својих културних вредности, као и на проширењу "увоза" културе и из осталих простора изван Англо-америчког.
Иза Шехерезаде и свих сличних "пројеката" стоји пре свега профит а не неко смишљено "културно освајање".
Nadam se da ce bar neko iz ekipe "srpskog filma" procitati ovaj clanak i izvuci nekakvu pouku (pod pretpostavkom da ih predstavljanje Srbije u lepom svetlu uopste zanima kao kategorija, naravno).
Турци су мудри - сигурно не показују аљкаве/мусаве сточаре из Анадолије или Кападокије, јер тамо и нема ничега за показивање, а и Стамбол није Турска.
-----
За то време, у Србији: серије у којима натуршчици не глуме а професионалци шмирају као волови, па им је ултимативни досег "пуштање дима кроз оне носурде" (што рече Анин покојни отац поодавно).
Ретко који наш живи глумац/глумица уме да артикулише текст у нешто уверљиво и животно. Ако се не деру и колаче/бече се као у позоришту (што најчешће чине, јер боље и не умеју!), а онда отаљавају тезгу пуким читањем из главе наученог текста.
-----
Мој предлог за почетак: боље би било да екранизују СВЕ романе "Мир-Јам" па да понуде Балкану на увид и ползу - чак сам и ја гледао зимус серију "Грех њене мајке", истина - у болници, са осталим колегама из собе. Када је дошло оно финално љубљење/катарза сви пустисмо по сузу-радосницу, а ту је било озбиљних људи, од професора на факултету до свињара из Посавине.
Срећа се тешко дели а туга лако.
http://www.njuz.net/ceo-svet-priznao-zaveru-protiv-srba/
Слажем се са коментаром неког од претходника; а кад смо се играли каубоја и индијанаца, да ли смо застрањивали, или је слепо прихватање америчких културних образаца једино прихватљиво. У крајњој линији, било који народ Медитерана нам је културно и породично и искуствено много ближи од неке тамо далеке прекоокеанске земље.
На крају, домаћа кинематографија није успела да пренесе никакве аутохтоне српске вредности чак ни домаћем становништву. Колико сте људи чули да "мрзе Кустурицу јер нас све представља као шугаве Цигане"? О домаћој телевизијској продукцији не вреди ни причати, срамота и брука, осим Шотриних покушаја, који су увек извикани као кич.
Ми имамо проблем као нација, стално и систематски ниподаштавамо и/или уздижемо друге нације без икаквог ваљаног и рационалног разлога, готово шизофрено.
Кад смо већ код тога, Стамбол је фасцинантан, вишеслојан, велелепан град, вечан као Рим или Јерусалим, где су људи услужни, топли и симпатични.
Људи раде, емотивни су, породица заузима високо мјесто, кад стари ђед подигне тон сви га слушају, нема оног из наших филмова "стари олади".
Кинематографија може много учинити на маркетингу једног другачијег погледа на живот. Рецимо она серија "Рањени орао" је имала за последицу да се доста дјевојака почело другачије односити према невиности и сексу.
Људи су бића склона имитацији, зато је велика одговорност на српској кинематографији. До сада, нису показали дасу дорасли овој улози.