Одличан текст.

Када сам указивао на снагу вриједности које се промовишу у њиховим серијама, квалитету порука који се шаљу мене су овдје оптуживали да се залажем за Ислам.

Заправо супротно.

Од Турске се доста тога може научити. И немамо се кога плашити, Турска жели себе наметнути као велику силу. Она је то била, али више није нити ће икада поново бити.

Међутим од њих се може научити како се воли своја земља, како се врши асимилација нетурског становништва итд.

Србија и српски народ имају сјајне геоплотичке услове, само што то кратковиди људи и међу патриотима и непатриотима не могу да виде.

Леп и зналачки текст, из ког се пуно тога може научити. Честитам господину Марковићу и молим га да, као добар познавалац Турске, чешће пише за НСПМ.

Наши се примају на којекакве серије и фарме као мушице на мед, а из приухватљивости може свашта да проистекне.

Da, definitivno bi mogli mnogo toga da naucimo o Turaka o promovisanju svoje zemlje.

Nadam se da ce bar neko iz ekipe "srpskog filma" procitati ovaj clanak i izvuci nekakvu pouku (pod pretpostavkom da ih predstavljanje Srbije u lepom svetlu uopste zanima kao kategorija, naravno).

Ма, пустите људе да гледају то, кад воле и немају своје животе или пројектују своје светоназоре и емоције кроз те серије.

Турци су мудри - сигурно не показују аљкаве/мусаве сточаре из Анадолије или Кападокије, јер тамо и нема ничега за показивање, а и Стамбол није Турска.

-----

За то време, у Србији: серије у којима натуршчици не глуме а професионалци шмирају као волови, па им је ултимативни досег "пуштање дима кроз оне носурде" (што рече Анин покојни отац поодавно).

Ретко који наш живи глумац/глумица уме да артикулише текст у нешто уверљиво и животно. Ако се не деру и колаче/бече се као у позоришту (што најчешће чине, јер боље и не умеју!), а онда отаљавају тезгу пуким читањем из главе наученог текста.

-----

Мој предлог за почетак: боље би било да екранизују СВЕ романе "Мир-Јам" па да понуде Балкану на увид и ползу - чак сам и ја гледао зимус серију "Грех њене мајке", истина - у болници, са осталим колегама из собе. Када је дошло оно финално љубљење/катарза сви пустисмо по сузу-радосницу, а ту је било озбиљних људи, од професора на факултету до свињара из Посавине.

Срећа се тешко дели а туга лако.

Не гледам ову сапуницу, јер не гледам сапунице, немам кад. Успела сам да видим пар епизода јер сам мајци правила друштво (она је потпуни зависник, на Онуру и Шехерезади сваки дан). Питала сам је зашто јој се толико свиђа баш ова сапуница, (она је архитекта у пензији)и рекла ми је да је то због занимљивих али уверљивих ликова и традиционалних породичних вредности које се представљају. Поред тога, свиђа јој се да препознаје речи којима се и ми служимо. У Стамболу никад није била али јој се свиђа како та метропола изгледа, чини јој се блиском и топлом. Да ли ће се због овога вратити "османлије"?! Па наравно да неће, али је боља ова сапуница од хиљаду простачких фарми!
Слажем се са коментаром неког од претходника; а кад смо се играли каубоја и индијанаца, да ли смо застрањивали, или је слепо прихватање америчких културних образаца једино прихватљиво. У крајњој линији, било који народ Медитерана нам је културно и породично и искуствено много ближи од неке тамо далеке прекоокеанске земље.
На крају, домаћа кинематографија није успела да пренесе никакве аутохтоне српске вредности чак ни домаћем становништву. Колико сте људи чули да "мрзе Кустурицу јер нас све представља као шугаве Цигане"? О домаћој телевизијској продукцији не вреди ни причати, срамота и брука, осим Шотриних покушаја, који су увек извикани као кич.
Ми имамо проблем као нација, стално и систематски ниподаштавамо и/или уздижемо друге нације без икаквог ваљаног и рационалног разлога, готово шизофрено.
Кад смо већ код тога, Стамбол је фасцинантан, вишеслојан, велелепан град, вечан као Рим или Јерусалим, где су људи услужни, топли и симпатични.

Семјуел Хантингтон, у често помињаном делу "Сукоб цивилизација", каже на једном месту, баш поводом Турске, ово: "Они не желе да модернизују ислам, него желе да исламизују модерност". То је била кратка дефиниција приче о томе да Турци не желе да се одрекну техничких, медицинских и других достигнућа, али ни ислама на рачун тога. Ислам је на првом месту.