Kada sam ukazivao na snagu vrijednosti koje se promovišu u njihovim serijama, kvalitetu poruka koji se šalju mene su ovdje optuživali da se zalažem za Islam.
Zapravo suprotno.
Od Turske se dosta toga može naučiti. I nemamo se koga plašiti, Turska želi sebe nametnuti kao veliku silu. Ona je to bila, ali više nije niti će ikada ponovo biti.
Međutim od njih se može naučiti kako se voli svoja zemlja, kako se vrši asimilacija neturskog stanovništva itd.
Srbija i srpski narod imaju sjajne geoplotičke uslove, samo što to kratkovidi ljudi i među patriotima i nepatriotima ne mogu da vide.
Preporuke:
0
0
2
subota, 11 decembar 2010 22:06
Ala
Hvala autoru,M.B.Markoviću na pedantnoj i veoma interesantnoj analizi ove kulturološke pojave.
Ozbiljne države,a Turska to itekako jeste,vode računa o svom predstavljanju na svim nivoima.
Dok SAD vide Tursku kao svoju savezničku bazu(Indžirlik),značajni vojni potencijal i "najsavremeniju" islamsku državu u regionu,Izrael,takođe SAD saveznik,značajno je zahladneo odnose s Turskom.
Ova i slične serije samo su dimna zavesa za revitalizaciju islama i nacionalizma u Turskoj i sve veće približavanje Iranu.
Položaj hrišćana,kao i u svim arapskim zemljama, nezavidan je kao i uvek.
U poslednjih deset godina TV i filmska produkcija Srbije nije izrodila ama baš ništa što bi promovisalo vrednosti kojima naše nacionalno nasleđe obiluje.
Sem Kusturice možda,ostalo je banalizacija stvarnosti,psovke,nasilan seks,nasilje.Takvi filmovi finansirani su i od strane evropskih sponzora.
Oni su najbolja slika amaterizma,neukosti nedostatka građanske svesti,šačice povlašćenih režisera kojima se odobravaju sredstva za snimanje.
Mi nismo ozbiljna država a naši "Idoli" nezanimljivi su i u Prćilovici.
Preporuke:
0
0
3
nedelja, 12 decembar 2010 07:14
Mladen
Lep i znalački tekst, iz kog se puno toga može naučiti. Čestitam gospodinu Markoviću i molim ga da, kao dobar poznavalac Turske, češće piše za NSPM.
Preporuke:
0
0
4
nedelja, 12 decembar 2010 09:11
MP
Dobro bi bilo da naši građani(gledaoci) saznaju i kako i koliko,pogotovo za koliko novca se radi u izuzetno uspešnom realnom sektoru brzo rasuće turske privrede.Sigurno ima puno toga što se od Turske može naučiti.Pogotovo o večnim interesima.
Preporuke:
0
0
5
nedelja, 12 decembar 2010 10:34
Odbrana i poslednji dani
Naši se primaju na kojekakve serije i farme kao mušice na med, a iz priuhvatljivosti može svašta da proistekne.
Preporuke:
0
0
6
nedelja, 12 decembar 2010 12:39
au mile
Pričati o "diplomatiji preko malih ekrana" i vezivati ovaj pojam za Šeherezadu je pogrešno.
Zbog toga što ne postoji sila koja bi primorala armiju ljudi da dobrovoljno sedi prikovana ispred televizora i gleda ovu sapunicu.Nastavljajući ovu analogiju možemo optužiti Meksiko, Kolumbiju, Venecuelu za produkciju sličnih serija u čijoj je pozadini namera da se proširi uticaj.
Prosta istina je da većina ljudi traži lak i zabavan sadržaj koji ga ne opterećuje preterano i na neki način relaksira. Tipična zabava za srednji sloj društva. Setimo se i Kasandre, Dinastije, Klinike Švarcvald i sijaset drugih serija.
Uticaj koji Šeherezada ima nije zanemarljiv, ali isti takav uticaj su imale i sve pobrojane serije.
Kao što Madonu i Ledi Gagu slušaju milioni, a za uživanje u klasicima umetnosti većina ljudi nema interesovanja, vremena i kapaciteta.
Primer Amerike je paradigmatičan. Holivud, džins, džez i rokenrol su uticali da nas i pola sveta Amerika osvoji "iznutra", tako da većina ljudi Ameriku doživljava kroz percepciju koju ima o Americi iz njene pop kulture. Njihova pop kultura nam nije bila NAMETNUTA. Problem je u tome što mi sami u nedovoljnoj meri radimo na promovisanju svojih kulturnih vrednosti, kao i na proširenju "uvoza" kulture i iz ostalih prostora izvan Anglo-američkog.
Iza Šeherezade i svih sličnih "projekata" stoji pre svega profit a ne neko smišljeno "kulturno osvajanje".
Preporuke:
0
0
7
nedelja, 12 decembar 2010 15:16
PedjaUAE
Da, definitivno bi mogli mnogo toga da naucimo o Turaka o promovisanju svoje zemlje.
Nadam se da ce bar neko iz ekipe "srpskog filma" procitati ovaj clanak i izvuci nekakvu pouku (pod pretpostavkom da ih predstavljanje Srbije u lepom svetlu uopste zanima kao kategorija, naravno).
Preporuke:
0
0
8
ponedeljak, 13 decembar 2010 10:15
thinking maize@ autoru
Elem, Poštovani, ispravno rekoste u zaključku: "Oslanjanje na sopstvenu, ne beznačajnu kinematografiju u sticanju ili širenju svog uticaja u regionu, kao i njeni eventualni uspesi, svakako bi mogli pomoći Srbiji da povrati bar deo samopouzdanja i samopoštovanja." I to je DOBRO. No, kao što neki od komentatora rekoše, a ja da proširim, SIGURNO je da sa kojekakvim "Turnejama", "Srpskim filmovima", pa i "Svetom Georgiju..." NEMAMO ŠTA DA TRAŽIMO, čak i u "Prćilovici". Istorija i njena UPOTREBA u filmu, su LOGIČAN IZBOR, ali KAKVA ISTORIJA? Drugi svetski rat? Pa tu nismo raščistili sami sa sobom! Savremeni život? Ništa bez Broza! Prvi svetski rat i/ili Balkanski ratovi? A što se pobismo sa braćom Bugarima, a mirismo sa "braćom" Hrvatima? U filmu, KAO I U SVAKOJ PROPAGANDI NEMA NIJANSIRANjA, SAMO CRNO ILI BELO! Uostalom, KAKO FUNKCIONIŠE HOLIVUD? To je VEOMA LEPO PRIKAZANO u "1001 noći", pored Onura i Šeherezade, koji VOLE i PATE, tu je i Eda, ARHETIP ARHIZLOĆE! PROSTO KO PASULj! Bilo bi VEOMA ZANIMLjIVO, ne ako se oslanjamo na srpsku NACIONALNU ISTORIJU, već na istoriju NAŠE ISTOČNO-PRAVOSLAVNE CIVILIZACIJE! Vizantije! Eee, tu već imamo MOĆNE PRIČE! Zamislite Kusturicu gde snima ODBRANU Carigrada 678 g. OD ISLAMA! Pa "grčka vatra", spektakularne pomorske bitke, more crveno od krvi, masovne scene... Lepo kao šlagvort za CLASH OF CIVILIZATION! Ili sve one silne intrige na vizantijskom dvoru, za koje su zapleti iz "Dinastije" svađa iz vrtića! Pa zaljubljivanja i odljubljivanja! Slava i poniženje, beda i sjaj! Show must be go on! Mislite o tome!
Preporuke:
0
0
9
ponedeljak, 13 decembar 2010 12:31
Darko Stanojević
Ma, pustite ljude da gledaju to, kad vole i nemaju svoje živote ili projektuju svoje svetonazore i emocije kroz te serije.
Turci su mudri - sigurno ne pokazuju aljkave/musave stočare iz Anadolije ili Kapadokije, jer tamo i nema ničega za pokazivanje, a i Stambol nije Turska.
-----
Za to vreme, u Srbiji: serije u kojima naturščici ne glume a profesionalci šmiraju kao volovi, pa im je ultimativni doseg "puštanje dima kroz one nosurde" (što reče Anin pokojni otac poodavno).
Retko koji naš živi glumac/glumica ume da artikuliše tekst u nešto uverljivo i životno. Ako se ne deru i kolače/beče se kao u pozorištu (što najčešće čine, jer bolje i ne umeju!), a onda otaljavaju tezgu pukim čitanjem iz glave naučenog teksta.
-----
Moj predlog za početak: bolje bi bilo da ekranizuju SVE romane "Mir-Jam" pa da ponude Balkanu na uvid i polzu - čak sam i ja gledao zimus seriju "Greh njene majke", istina - u bolnici, sa ostalim kolegama iz sobe. Kada je došlo ono finalno ljubljenje/katarza svi pustismo po suzu-radosnicu, a tu je bilo ozbiljnih ljudi, od profesora na fakultetu do svinjara iz Posavine.
Ne gledam ovu sapunicu, jer ne gledam sapunice, nemam kad. Uspela sam da vidim par epizoda jer sam majci pravila društvo (ona je potpuni zavisnik, na Onuru i Šeherezadi svaki dan). Pitala sam je zašto joj se toliko sviđa baš ova sapunica, (ona je arhitekta u penziji)i rekla mi je da je to zbog zanimljivih ali uverljivih likova i tradicionalnih porodičnih vrednosti koje se predstavljaju. Pored toga, sviđa joj se da prepoznaje reči kojima se i mi služimo. U Stambolu nikad nije bila ali joj se sviđa kako ta metropola izgleda, čini joj se bliskom i toplom. Da li će se zbog ovoga vratiti "osmanlije"?! Pa naravno da neće, ali je bolja ova sapunica od hiljadu prostačkih farmi!
Slažem se sa komentarom nekog od prethodnika; a kad smo se igrali kauboja i indijanaca, da li smo zastranjivali, ili je slepo prihvatanje američkih kulturnih obrazaca jedino prihvatljivo. U krajnjoj liniji, bilo koji narod Mediterana nam je kulturno i porodično i iskustveno mnogo bliži od neke tamo daleke prekookeanske zemlje.
Na kraju, domaća kinematografija nije uspela da prenese nikakve autohtone srpske vrednosti čak ni domaćem stanovništvu. Koliko ste ljudi čuli da "mrze Kusturicu jer nas sve predstavlja kao šugave Cigane"? O domaćoj televizijskoj produkciji ne vredi ni pričati, sramota i bruka, osim Šotrinih pokušaja, koji su uvek izvikani kao kič.
Mi imamo problem kao nacija, stalno i sistematski nipodaštavamo i/ili uzdižemo druge nacije bez ikakvog valjanog i racionalnog razloga, gotovo šizofreno.
Kad smo već kod toga, Stambol je fascinantan, višeslojan, velelepan grad, večan kao Rim ili Jerusalim, gde su ljudi uslužni, topli i simpatični.
Preporuke:
0
0
12
utorak, 14 decembar 2010 12:14
Toreador
Naravno. U tome je kvalitet ove serije. Ideja je krajnje neoriginalna, međutim prezentacija je odlična.
Ljudi rade, emotivni su, porodica zauzima visoko mjesto, kad stari đed podigne ton svi ga slušaju, nema onog iz naših filmova "stari oladi".
Kinematografija može mnogo učiniti na marketingu jednog drugačijeg pogleda na život. Recimo ona serija "Ranjeni orao" je imala za posledicu da se dosta djevojaka počelo drugačije odnositi prema nevinosti i seksu.
Ljudi su bića sklona imitaciji, zato je velika odgovornost na srpskoj kinematografiji. Do sada, nisu pokazali dasu dorasli ovoj ulozi.
Preporuke:
0
0
13
utorak, 14 decembar 2010 22:54
Zoran Đorđević
Semjuel Hantington, u često pominjanom delu "Sukob civilizacija", kaže na jednom mestu, baš povodom Turske, ovo: "Oni ne žele da modernizuju islam, nego žele da islamizuju modernost". To je bila kratka definicija priče o tome da Turci ne žele da se odreknu tehničkih, medicinskih i drugih dostignuća, ali ni islama na račun toga. Islam je na prvom mestu.
.jpg)
Kada sam ukazivao na snagu vrijednosti koje se promovišu u njihovim serijama, kvalitetu poruka koji se šalju mene su ovdje optuživali da se zalažem za Islam.
Zapravo suprotno.
Od Turske se dosta toga može naučiti. I nemamo se koga plašiti, Turska želi sebe nametnuti kao veliku silu. Ona je to bila, ali više nije niti će ikada ponovo biti.
Međutim od njih se može naučiti kako se voli svoja zemlja, kako se vrši asimilacija neturskog stanovništva itd.
Srbija i srpski narod imaju sjajne geoplotičke uslove, samo što to kratkovidi ljudi i među patriotima i nepatriotima ne mogu da vide.
Ozbiljne države,a Turska to itekako jeste,vode računa o svom predstavljanju na svim nivoima.
Dok SAD vide Tursku kao svoju savezničku bazu(Indžirlik),značajni vojni potencijal i "najsavremeniju" islamsku državu u regionu,Izrael,takođe SAD saveznik,značajno je zahladneo odnose s Turskom.
Ova i slične serije samo su dimna zavesa za revitalizaciju islama i nacionalizma u Turskoj i sve veće približavanje Iranu.
Položaj hrišćana,kao i u svim arapskim zemljama, nezavidan je kao i uvek.
U poslednjih deset godina TV i filmska produkcija Srbije nije izrodila ama baš ništa što bi promovisalo vrednosti kojima naše nacionalno nasleđe obiluje.
Sem Kusturice možda,ostalo je banalizacija stvarnosti,psovke,nasilan seks,nasilje.Takvi filmovi finansirani su i od strane evropskih sponzora.
Oni su najbolja slika amaterizma,neukosti nedostatka građanske svesti,šačice povlašćenih režisera kojima se odobravaju sredstva za snimanje.
Mi nismo ozbiljna država a naši "Idoli" nezanimljivi su i u Prćilovici.
Zbog toga što ne postoji sila koja bi primorala armiju ljudi da dobrovoljno sedi prikovana ispred televizora i gleda ovu sapunicu.Nastavljajući ovu analogiju možemo optužiti Meksiko, Kolumbiju, Venecuelu za produkciju sličnih serija u čijoj je pozadini namera da se proširi uticaj.
Prosta istina je da većina ljudi traži lak i zabavan sadržaj koji ga ne opterećuje preterano i na neki način relaksira. Tipična zabava za srednji sloj društva. Setimo se i Kasandre, Dinastije, Klinike Švarcvald i sijaset drugih serija.
Uticaj koji Šeherezada ima nije zanemarljiv, ali isti takav uticaj su imale i sve pobrojane serije.
Kao što Madonu i Ledi Gagu slušaju milioni, a za uživanje u klasicima umetnosti većina ljudi nema interesovanja, vremena i kapaciteta.
Primer Amerike je paradigmatičan. Holivud, džins, džez i rokenrol su uticali da nas i pola sveta Amerika osvoji "iznutra", tako da većina ljudi Ameriku doživljava kroz percepciju koju ima o Americi iz njene pop kulture. Njihova pop kultura nam nije bila NAMETNUTA. Problem je u tome što mi sami u nedovoljnoj meri radimo na promovisanju svojih kulturnih vrednosti, kao i na proširenju "uvoza" kulture i iz ostalih prostora izvan Anglo-američkog.
Iza Šeherezade i svih sličnih "projekata" stoji pre svega profit a ne neko smišljeno "kulturno osvajanje".
Nadam se da ce bar neko iz ekipe "srpskog filma" procitati ovaj clanak i izvuci nekakvu pouku (pod pretpostavkom da ih predstavljanje Srbije u lepom svetlu uopste zanima kao kategorija, naravno).
Turci su mudri - sigurno ne pokazuju aljkave/musave stočare iz Anadolije ili Kapadokije, jer tamo i nema ničega za pokazivanje, a i Stambol nije Turska.
-----
Za to vreme, u Srbiji: serije u kojima naturščici ne glume a profesionalci šmiraju kao volovi, pa im je ultimativni doseg "puštanje dima kroz one nosurde" (što reče Anin pokojni otac poodavno).
Retko koji naš živi glumac/glumica ume da artikuliše tekst u nešto uverljivo i životno. Ako se ne deru i kolače/beče se kao u pozorištu (što najčešće čine, jer bolje i ne umeju!), a onda otaljavaju tezgu pukim čitanjem iz glave naučenog teksta.
-----
Moj predlog za početak: bolje bi bilo da ekranizuju SVE romane "Mir-Jam" pa da ponude Balkanu na uvid i polzu - čak sam i ja gledao zimus seriju "Greh njene majke", istina - u bolnici, sa ostalim kolegama iz sobe. Kada je došlo ono finalno ljubljenje/katarza svi pustismo po suzu-radosnicu, a tu je bilo ozbiljnih ljudi, od profesora na fakultetu do svinjara iz Posavine.
Sreća se teško deli a tuga lako.
http://www.njuz.net/ceo-svet-priznao-zaveru-protiv-srba/
Slažem se sa komentarom nekog od prethodnika; a kad smo se igrali kauboja i indijanaca, da li smo zastranjivali, ili je slepo prihvatanje američkih kulturnih obrazaca jedino prihvatljivo. U krajnjoj liniji, bilo koji narod Mediterana nam je kulturno i porodično i iskustveno mnogo bliži od neke tamo daleke prekookeanske zemlje.
Na kraju, domaća kinematografija nije uspela da prenese nikakve autohtone srpske vrednosti čak ni domaćem stanovništvu. Koliko ste ljudi čuli da "mrze Kusturicu jer nas sve predstavlja kao šugave Cigane"? O domaćoj televizijskoj produkciji ne vredi ni pričati, sramota i bruka, osim Šotrinih pokušaja, koji su uvek izvikani kao kič.
Mi imamo problem kao nacija, stalno i sistematski nipodaštavamo i/ili uzdižemo druge nacije bez ikakvog valjanog i racionalnog razloga, gotovo šizofreno.
Kad smo već kod toga, Stambol je fascinantan, višeslojan, velelepan grad, večan kao Rim ili Jerusalim, gde su ljudi uslužni, topli i simpatični.
Ljudi rade, emotivni su, porodica zauzima visoko mjesto, kad stari đed podigne ton svi ga slušaju, nema onog iz naših filmova "stari oladi".
Kinematografija može mnogo učiniti na marketingu jednog drugačijeg pogleda na život. Recimo ona serija "Ranjeni orao" je imala za posledicu da se dosta djevojaka počelo drugačije odnositi prema nevinosti i seksu.
Ljudi su bića sklona imitaciji, zato je velika odgovornost na srpskoj kinematografiji. Do sada, nisu pokazali dasu dorasli ovoj ulozi.