Уважени професор Стиглиц се у многим својим иступима (не само у овом тексту) понаша као француска собарица. Он се овде, рецимо, чуди што САД не смањују војне издатке (иако је Хладни рат окончан), и тиме ставља до знања (коме?) да не разуме да америчка економија функционише, између осталог, захваљујући "производњи" непријатеља, која онда као последицу има развој војне индустрије. Друго, он се чуди што САД субвенционишу своје произвођаче (памука, или било чега другог, нема везе), и чуди се како они (ко? америчка влада?) не схватају да тиме гуше произвођаче у другим (сиромашним) земљама. А да питамо професора Стиглица - зашто би америчка влада водила рачуна о произвођачима у другим (сиромашним, или било којим другим земљама)?
Само да се подсетимо, када је својом књигом Противречности глобализације изазвао широм света реакције које су га могле окарактерисати као непријатеља глобализације (и САД, које процесом глобализације остварују то што остварују), Стиглиц се врло брзо повукао. Аферим.

То је све којешта.Они не могу да не ратују.Они морају да трпе ратну индустрију и морају да је развијају, да би је развијали морају да продају оружје и још више де траже оне тачке где могу да га употребе .То је карцином ове демократије.Повећање буџета за одбрану је неизбежно.Чим то стане стаје Америка,.У томе је тајна свега.Наравно да непрјијатеља нема.Они га морају створити.Тешко онима на које се окоме.И ту лека нема.Само да неком лудаку пукне филм и распали сву ту атомску силу стоковану по магацинима и све букне.Нека већ једном лудаци униште свет.То се и пророкује.Да ли ће бити 12те или неке друге године - то није битно. Али ми смо направили толико оружја да одавно можемо четири пута да уништимо живот на планети.И ником не пада на памет да те који то раде назове лудацима и тражи лек за ту болест која се зове свраб од оружја и страх од непостојећих непријатеља.

Ni autor članka ni komentatori ne znaju da je povučen potez koji je veliki dan za SAD i za čitav svet. Kongresmen Dennis Kucinich, 17.decembra 2010. godine, podneo je Kongresu Bill HR 6550 pod nazivom National Emergency Employment Defense Act, kojim se predviđa uvođenje nekreditnog novca u SAD. Novac se poklanja za infrastrukturu, penzije, zdravastvo i prosvetu. Smanjuju se porezi za 30%. Nestaje zaduživanje. Kongres izdaje dolare na kojima piše United States Note a prestaje izdavanje dolara na kojima piše Federal Reserve Note. Zato se ovaj zakon zove i End the FED, tj. Kraj FED-a. Ruši se vladajući sistem kreditnog novca i uvodi novi sistem nekreditnog novca.
U parlamentu Britanije, 29. novembra 2010. godine, počela je debata o UK banking reform bill, koja se odnosi na uvođenje 100% obavezne rezerve, nasuprot sadašnjoj frakcionalnoj rezervi. To takođe znači kraj sadašnjeg sistema centralnih banaka. Za to je i Mervyn King, guverner Bank of England.
Vreme je da Srbija sazna za to.

The democracy [the rule of law] will cease to exist when you take away from those who are willing to work and give to those who would not – Thomas Jefferson

"The point is that you can't have it all: A country must pick two out of three. It can fix its exchange rate without emasculating its central bank, but only by maintaining controls on capital flows (like China today); it can leave capital movement free but retain monetary autonomy, but only by letting the exchange rate fluctuate (like Britain – or Canada); or it can choose to leave capital free and stabilize the currency, but only by abandoning any ability to adjust interest rates to fight inflation or recession (like Argentina today,[5] or for that matter most of Europe)."
PAUL KRUGMANN

THE ECONOMICS OF U.S. IMPERIALISM AT THE TURN OF THE 21st CENTURY
Gérard Duménil+ and Dominique Lévy

http://www.ucm.es/info/ec/jec9/pdf/P1%20-%20Dum%E9nil,%20G%E9rard%20y%20L%E9vy,%20Dominique%20(2).pdf