Овакве анализе које делују застрашујуће никада, али никада не спомињу чињеницу да је продуктивност рада данас неколико хиљада пута виша у односу на период од пре 100 година, када је "индекс фискалног ризика" био много повољнији. У економском смислу старење може да буде проблем једино за случај да се деси катаклизма, тј. у случају да је масовно враћање на технологију седамнаестог века неминовност. То што се профит сада расподељује "мало другачије", па су нам богаташи милион пута богатији од оних од пре 100 година такође се "прескаче" у оваквим анализама...
Проблем старења становништва је битан због других, политичких разлога. Сви знамо, рецимо, последице беле куге у Србији, нарочито у неким њеним деловима (нпр. Косово и Метохија).

Држава има приходе (углавном из разних пореза) и расходе (сва давања из буџета, укључујући и државне пензије, помоћ незапосленима, социјалну помоћ, итд.). У једном тренутку – или стално, расходи премашују приходе, па се мора зајмити и онда се издају државне обвезнице – или се и (рас)продаје државна имовина – а обе опције истовремено, превасходно у случају држава солидних као што је Србија , па док иде-иде (али не може вечито). Међутим, суштинска релеванција овог чланка није толико у главном делу (он је ту за поређење, да се човек упита: ма шта се они побројани секирају?) , него у “примедби преводиоца“. То треба прочитати и бити обливен хладним знојем. Ако човек није оптимиста (боље речено: опсенар) типа Кркобабића, мора схватити да нешто мора да се мења. И то – хитно.

Prema anketi o radnoj snazi iz oktobra 2010 godine odnos izdržavanih (starijih od 64 godine) i aktivnih (uzrasta 15-64 godine) je 31%. Po ovom pokazatelju spadamo u visoko rizične zemlje u pogledu starosne strukture. Kamo sreće da su svi aktivni zaposleni. Stopa nezaposlenosti je 20% sa jednim velikom (svesnom) omaškom iz obračuna je izostavljeno oko 300 hiljada ljudi koji su u radnom dobu, mogu i žele da rade a ne mogu da nađu posao.Stvarna stopa nezaposlenosti je 27,4% odnosno 900 hiljada osoba je nezaposleno. U grupi zaposlenih (aktivnih) uvršteno je 450 hiljada poljoprivrednika. Tek jadna polovina je osigurana a daleko manji broj su registrovani kao robni proizvođači. Prema veličini poseda i prihodima, 200 hiljada poljoprivrednika se može svrstati u nezaposlene, slično onim koji prihoduju u sivoj ekonomiji bez plaćanja doprinosa i poreza. Sa ovom grupom stopa nezaposlenosti dostiže 33,5%.

Veoma dobar, to jest koristan tekst. I odlični komentari.

у Јапану се изузетно поштују старије особе, у филмовима за одрасле најбоље се види колико радно способни поклањају пажње пензионерима, ова је цивилизација блесава да блесавија не може бити.