За радозналије, од истог аутора, прича о А.А. Дармолатову, у "Гробници за Бориса Давидовича"
Довољно.
Препоруке:
8
2
2
среда, 11 мај 2011 18:45
Висарион
Од Ненадића је ваљало овде почети.Али и од онога ко не наводи само имена Добрице,Давича и Жике Павловића , него и оне који су те награде својим одлукама утемељивали.Уосталом тек сада имамао једну тенденцију да се наградама бежи од лика овог нашег света какав јесте или би могао да буде под тоталним светлима бомби,светских поредака,мита о "лошим момцима" итд.Треба наводити одлуке жирија о паучинастој књижевној драперинји којом је прекривена и ћутана Србија у делима Албахарија,о наградама Басари који је Србију онеређивао својим духовитостима и до избезумљења понижавао, о Бајецу који иде да тражи своје јунаке у Истамбулу о прећуткивању модерних описивача нашег села, који су нестали у анонимности и који чекају евентуалну милост времена која неће никада стићи а таквих је било,о Миру Вуксановићу који је добио четири награде за роман који је речник,који је постао академик тако што је знао како се треба прогурати, о "Тестаменту" В.С. који је огавна слика Србије из блата итд.Храбрије
Препоруке:
14
2
3
среда, 11 мај 2011 21:06
Мирко Грбић, Бањалука
Аксиом је да су транзицијска друштва друштва без система вриједности!Зар му онда нису и награде такве?
Препоруке:
7
3
4
среда, 11 мај 2011 21:19
Висарион 2
Бојим се да сте много више тенденциозни него смели.г Калезићу.То да се међу писцима чекао ред на награду је тачно.То је било чаршијско,еснафско право.Многи писци су говорили "Па он је већ добио".Достојевски је могао да добије све награде онога времена.Има писаца који су убедљиво изнад и кад добију две или три награде, треба видети да ли их заслужују или су некога оштетили или заузели место бољему.Жика Павловић је добио награду за Лапот кад је ту награду морао да добије Антоније Исаковиић за сјајан обрачун са самим собом и покретом коме је припадао у роману "Миран злочин".Знам да се многи неће сложити али ако неко чита и уме да гонета та дела видеће зашто то кажем.Али кад наређате имена Добрице, Давича и Павловића као да их осуђујете што су толико пута награђени "НИНОМ"ви као да стајете иза оних који с правом чекају свој ред.Или овим именовањем подмећете подтекст по коме ове писце који су описивали Србију треба отписивати или их статистичким мерилима треба ликвидирати.
Препоруке:
3
4
5
среда, 11 мај 2011 21:35
Висарион 3
Много је већи грех био кад Н.М. или Никола Милошевић није добио нинову награду за велики роман :Нит михољског лета а ту награду месо њега однео Макс Еренрајх за неки роман чијег се имена нико не сећа.Никола је својим делом изишао пред целу људску мисао, пред разум филозофа коме је посветио сав свој живот да би посумњао у сва знања до којих смо дошли и кренуо спиритом тајни до граница недокучивог и све то издигао на ниво изузетне приче и везао за искуство целог народа.Страшно је ако се романи Н.Ма никада не прочитају онако како заслужују и како су тим наградним завистима и намерним далтонизмима отерани из литературе.
И када стигнемо до г.Ћирјанић која је добила награду јер није било Албахарија или убедљивог Бајеца или прихватљивог Басаре, стигли смо до неопходности да се много озбиљније бавимо тим светом који суди и који показује знаке отупеле праксе,у којој котерије и табори, мале снаге и велике моћи одлучумју и управљају нашом књижевном судбином.Није грех 100 романа.Греј је
Препоруке:
5
0
6
среда, 11 мај 2011 21:37
Tanja Bulatović
Izvanredno promišljanje!
Препоруке:
6
1
7
среда, 11 мај 2011 21:51
Висарион 4
Грех је ако те романе читају они који унапред знају ко ће да однесе неку награду.Грех је ако прођу дела која не заслужују пажњу и још више ако такве грешке декуражирајуу оне који имају дара а изгубе перспективе.
Нисам од оних који мисле да литература има будућност.Свеједно што роман читаоцу пружа велику моћ да буде сам градитељ света, да буде власник позоришта у коме је сам свој редитељ сам замишља глумце као јунаке, сам учеструје и носи драму, бива патник и саучесник и то чини на властити јединствен и непоновљив начин.Време не ради за литературу.Али овај наш романескни бум није случајан.Ако вам се све двери затворе, остаје вам право да отварате врата властите маште и изказујете светске муке онако како нико не може да вам сугерира, намеће и где је слобода потпуна и моћ ослобађања веома велика.А наш удес као народа тражи, вапије за својим описивачима, ма како то неко желео да угуши, или отера на неку другу страну.Мит нас је одржао.Они који желе да нас од њега раставе то знају и
Препоруке:
8
0
8
четвртак, 12 мај 2011 15:00
kusur srpska elita
kome je do kulture neka se iseli iz srbije,jer srpska kvazi elita ne zna da je kultura i obrazovanje mesto sa koga jedino,jedino ova zajednica postaje,postoji,ide dalje...razvija se....ali,ne,niko,ni u medijima ni u kulturnim institucijama ni na fakultetima,ni po akademijama,ni u kancelarijama predsednika,državnika,među novinarima...niko nema svest o mestu kulture.jedino ko ima tu svest je soroš i uradio je 'posao' u srbiji!kupio je sve.za kusur.
Препоруке:
5
0
9
четвртак, 12 мај 2011 15:29
Милан
Хмммм! Па неће бити баш за Нинову награду све тачно. Не кажем добијали су је и лоши писци (Арсенијевић,Стевановић,...) али и одлични ( Павловић,Јосић Вишњић, Матијевић...) Ипак је то нјважнија награда код нас.
Препоруке:
3
2
10
четвртак, 12 мај 2011 18:44
Avakum
Posle svega sto se izdesavalo predlazem da se ukine Ninova nagrada.
Ovi "knjizevni moljci" razasuti po raznim zirijima su knjizevna mafija (cast izuzecima) protiv kojih treba(mo) pokrenuti istragu.
Broj nagrada se odavno priblizio broju zivih pisaca....
.jpg)
Данило Киш, Час анатомије
За радозналије, од истог аутора, прича о А.А. Дармолатову, у "Гробници за Бориса Давидовича"
Довољно.
И када стигнемо до г.Ћирјанић која је добила награду јер није било Албахарија или убедљивог Бајеца или прихватљивог Басаре, стигли смо до неопходности да се много озбиљније бавимо тим светом који суди и који показује знаке отупеле праксе,у којој котерије и табори, мале снаге и велике моћи одлучумју и управљају нашом књижевном судбином.Није грех 100 романа.Греј је
Нисам од оних који мисле да литература има будућност.Свеједно што роман читаоцу пружа велику моћ да буде сам градитељ света, да буде власник позоришта у коме је сам свој редитељ сам замишља глумце као јунаке, сам учеструје и носи драму, бива патник и саучесник и то чини на властити јединствен и непоновљив начин.Време не ради за литературу.Али овај наш романескни бум није случајан.Ако вам се све двери затворе, остаје вам право да отварате врата властите маште и изказујете светске муке онако како нико не може да вам сугерира, намеће и где је слобода потпуна и моћ ослобађања веома велика.А наш удес као народа тражи, вапије за својим описивачима, ма како то неко желео да угуши, или отера на неку другу страну.Мит нас је одржао.Они који желе да нас од њега раставе то знају и
Ovi "knjizevni moljci" razasuti po raznim zirijima su knjizevna mafija (cast izuzecima) protiv kojih treba(mo) pokrenuti istragu.
Broj nagrada se odavno priblizio broju zivih pisaca....