Почело је почело. Египат полако иде ка Ирачком и Авганистанском сценарију. И тамо су били на власти заиста недемократски режими, али су и талибани и Садам постигли стабилност. Јавни ред и мир су били очувани, није било верских и етничких сукоба. Обичан мали човек је могао да пошаље дете у школу, имао је посао, улицом је могао да прође мирно. Сада то но може. Корупција, незапосленост, дрога, ортмице, бомбаши самоубице сеју смрт. Етничке и верске групе су се сукобиле и људи гину масовно. Значи да интервенција у име демократије доноси само горе и циљ је нешто друго, а не брига за демократију у тим земљама.