Sasvim je tacno da je Monika Seles bila veliki sportista ali ne Srbije nego SFRJ.

Treba napomenuti:

-Nije htela da igra u reprezentaciji jer je vec trazila americko drzavljanstvo zato sto je imala mnogo problema u zapadnjackopm svetu ( USA i EU ) zbog toga sto nije iz "njihovog" sveta
-U Srbiju je veoma retko dolazila
-Ubrzo nakon sto je dobila americko drzavljanstvo,raspala se SFRJ a ona je uzela MADJARSKO drzavljanstvo (nikako ne srpsko)

Postujuci njenu volju i njene sportske uspehe,
sasvim je neprimereno da se Monika Seles racuna u dostignuca srpskog sporta.

Gospodine Dikicu

Prema tumacenju same Monike Seles, ona je poreklom iz SFRJ, drzave koje vise nema.
Ona danas ima drzavljanstvo USA i Madjarske i oni je u svojim sportskim enciklopedijama tako i definisu.

Bez obzira sta ste hteli ovim svojim clankom ( da nas podsetite na jednu veliku sportiskinju odraslu u Novom Sadu a prisiljenu da ode iz SFRJ da bi postala teniserka a sto je jos uvek sudbina svih koji zele uspesnu karijeru u tom sportu, da umanjite sportske uspehe jednog srpskog tenisera ili da prekorite mnogobrojne novinare zbog preterivanja kad je nas Novak u pitanju) ipak mislim da nemate prava da brkate pojmove...

Predlažem piscu ovog članka da se bavi politikom.

Verovatno bi bio uspešan političar.

Уз дужно поштовање, на ове спортске успехе, сваки пут када се српски спорт вине до врхунца, подсети сваки коректан спортски коментатор. Име и дело Монике Селеш заслужује само суперлативе, а баш у контексту Нолетовог освајања Вимблдона није се штедело ни на њима. Монике се сећамо врло добро, али журке поводом дочека су нешто новија традиција. Чини ми се да овај текст нема поенту, али зато има малициозан призвук.

Ljudi, jel vi čitate tekst ili samo početak. Ili svaku treću reč.

Ničim pisac teksta nije umanjio uspeh Novaka Đokovića. On je upoređivao sport i sportske uspehe danas i pre 20 godina. I zaključak je da je nešto što je pre 20 godina prošlo maltane nezapaženo (rezultati Monike Seleš) danas bila vest meseca (rezultati Novaka Đokovića). Jeste, upoređuje Srbiju i SFRJ, al ta SFRJ je bila sportska velesila, a današnje zemlje naslednice su male i beznačajne.

I to nas boli, kako da priznamo sami sebi da smo mali i beznačajni. I to ne samo u sportu, nego i u svemu ostalom.

Ако ћемо поштено, Моники Селеш никада ништа није значила земља у којој је рођена.
То се видело од самог почетка њене успешне каријере, а није да наши "политичари" и јавност нису желели да "славе" њене вансеријске успехе.
Сећам се да јој је поједине победе честитао и тадашњи председник Добрица Ћосић, Влада СРЈ, да се са одушевљењем писало по медијима, да смо оглувели од повика "наша Моника", али авај.
Моника се никада није осећала "нашом".
И то не нашом вољом.
Сама се определила, одмах узела америчко држављанство, и за земљу свог рођења није никада касније у животу показивала ни најмањи сентимент, ни најмањи знак позитивног осећања. Да не причамо о томе да чак ни вербално никада није у уста узела име своје бивше земље у било каквом, а камо ли позитивном контексту.
Сурови професионализам, шта ли.
Или се одмах "претворила" у лојалну Американку.
Дакле, Новак је драстично другачија прича.
Он хоће да буде "наш" и не одриче нас се.
Оваквих какви смо, са свим манама и врлинама.

@александар. Моника се никад није осећала нашом... Да ли смо је ми осећали својом? Ја лично јесам, исто као и Новака, али њен отац није могао то да превазиђе и каже себи у себи, "није важно што ми држава није дала ништа, важно је шта сам ја њој дао".

Nije običaj da autor teksta polemiše sa čitaocima na ovaj način,ali kao veliki navijač Novaka Djokovića i srpske reprezentacije moram da odreagujem na sledeći način.
Moja iskrena želja je da Viktor Troicki zameni Novaka na mestu broj jedan već sledeće godine kao što je Jelena zamenila Anu,a za dve godine da to uradi Janko Tipsarević.
Da Partizan udje u Ligu Šampiona a Zvezda u Ligu Evrope.Da košarkaši osvoje zlato u Litvaniji.
Da vaterpolisti budu ponovo prvaci sveta.Da odbojkašice budu prve u Evropi.
Ja to kao navijač i ponosni Srbin od srca želim.
Zašto do toga ne dolazi nego imamo samo Novaka(ma koliko veliki bio)i vaterpoliste to je osnovno pitanje.
To dokazuje da je ovaj veliki narod zaboravio i ne pokazuje da je veliki i u sportu.
Želim da budemo uspešni u sportu kao Holandjani ili Kubanci.Ako ne i bolji.NAPRED SRBIJA!!!

Ko to kaže, Srbija je mala

Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala,
Nije mala, nije mala, triput ratovala.

Dvanaeste, dvanaeste, Turke isterala,
Trinaeste, trinaeste, pred Bugare stala.

Četrnaeste, četrnaeste, Švaba udario,
Osamnaeste, osamnaeste, Srbin pobedio.

Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala,
Nije mala, nije mala, uvek ratovala,
I opet će, i opet će, robovati neće.

Tekst je odlican i nacelno se slazem sa autorom.Do juce niko nije ni znao pravila tenisa. Ja sam licno naucio pravila na SEGA MEGA igricama :-) i bio jedini koji se kuzio u to sto Agasi i Pit Sampras rade. Prolazim juce ispred moje osnovne skole a djeca skinula odbojkasku mrezu i preko fudbalskog igralista napravili teniski teren.
Drago mi je kad cujem da Nole pobijedi ali iskreno ni dan danas nemam živaca nešto gledati 3-4 sata što nikada nisam gledao. ja sam prestar da bi se mijenjao , a mladi nek izvole. Mi smo oduvjek bili dobri u ekipnim sportovima i ja cu ih i dalje pratiti!

Петог октобра 2001. наступило је тотално помрачење Србије. Сви Ви који сте ударали у шерпе и лонце, дували у пиштаљке и демострирали на улици призвали сте то помрачење. у тотални мрак у којем сте чак ни сјајна комета звана Новак Ђоковић не може унијети лучу. Колапс у спорту је само вјерна слика стања у друштву. Бојим се да ће нас и Џибути претећи.

Vi želite Novaku da traje "jedno leto" , ja mu želim da traje kako dolikuje pravim šampionima, sve dok ne postane veteran.
Ma šta mi pojedinci želeli, Novak je čovek i sportista par exselans i zna da šampioni moraju da traju, želim mu dobro zdravlje a za rezultate ne brinem, Srbija i Srbi širom sveta imaju svoj ponos, NOVAK ĐOKOVIĆ !

Uporno govorimo o tome kako je nekada sve bilo bolje,o uspesima nasih sportista koji su bili na vrhovima evropskih lestvica...to je sve u biti tacno,i to jesu cinjenice,ali cesto zaboravljamo da je to bila neka poptuno druga zemlja,kultura,a ono najvaznije je da je to bio neki drugi svet u kome smo ziveli...u tom svetu sport je predstavljao vestinu,dokazivanje da si u necemu bolji,satisfakciju...danas je sport iskljucivo biznis u kojem male i siromasne zemlje kao sto smo mi,nemaju nikakve sanse,i jeste pravo cudo kada iz tog svog sivila ispliva biser kao sto je novak djokovic !
Jasno je potpuno zbog cega smo ostali vele-sila samo u vaterpolu,toliko je ocigledno da u tom sportu nema novca,i samim tim interesa mocnika...cesto se desava da pojedini vaterpolisti nakon zavrsetka karijere nemogu da obezbede svoju egzistenciju,pa cak to tesko rade i oni najuspesniji,koji igraju u najvecim klubovima,dok prosecni fudbaleri zarudjuju vise nego pristojne svote novca u prosecnim klubovima !!!

Уз сво поштовање према Новаку и Моники, као и осталим српским и ex-yu спортистима, сам текст је, да прафразирам г-ђу Кањевац, једно велико ХЕЈТОВАЊЕ!

Веома сам добро разумео текст аутора. Нажалост све је помало траљаво урађено, јер се послужио непримереном компарацијом, иако је идеја јасна, да се на бази сада постигнутог, разради једна неспретна анализа о "малим" спортским народима. Боље је да је написан аналитички чланак о континуираном паду нашег спорта, смањивању улагања и сл. на школском, аматерском и професионалном нивоу, а посебно уочи распада СФРЈ, када је спорт искоришћен за најпрљавије политичке игре (распад кошаркашке лиге, инциденти у Загребу и на другим местима).Као председник једног савеза, члан тадашње СОФК и ЈОК, ми српски представници смо се највише залагали за најмањи уплив политике у спорт. Ми смо и доживели да нас неко време "не препознају" наше бивше колеге из других република. Сада 20 година после, нас "нагло" позивају и препознају. А још више ће нас поштовати, ако се као држава и друштво боље ангажујемо и у континуитету осварујемо врхунске спортске резултате, у ма којој грани спорта. Зато Ноле, настави...

Господине Дикићу човек је велики онолико колико га други виде.Друго,ја сам случајно живео у време"ЈУ"спортискиње Монике Селеш.Случајно знам да је са првим освојеним титулама преселила у УСА ипримила хитро држављанство и никада није рекла да је из Србије,нити је више наступала за ЈУ државу,што тадашње коментаторе није спречавало да је и даље својатају као и Ви сада.Још чините једну,верујем намерну грешку упоређујете је са Ђоковићем који са поносом го вори да је Србин,носи србска обележја када даје интервјуе,дичи се Србијом као и сви ми.И то данас када поред овакве владе није нимало лако.Зато Дикићу волимо Ђоковића.А Ви?

"Šuplje je dublje od dna!"
U zemlji u koja je dno dna u Europi, što nikada nije bilo, a ne bojte se dobro biti neće, u kojoj očajni i više puta prevareni narod grca na ivici egzistencije, potreban je jedan briljantni dečko u svakom pogledu, Novak Đoković, da se poistovetimo sa njime i da lakše podnesemo sav jad i našu bedu (moralnu, financijsku, duševnu, nacionalnu...). Potreban je on i Predsedniku, i ministru spoljnih poslova, i drugim ministrima da bi neuspehe i izgubljene bitke pokrili njegovim uspesima.
U psihologiji je poznat pojam "identifikacije" kojima nedorasle, nezrele osobe ( i nacije) pokušavaju svoj jad i bedu da zaborave identifikujući se sa nekim uspešnim i projektuju njegove vrednosti na sebe same.
Sve čestitke Novaku i njegovoj familiji i oni najbolje znaju koliko koliko muke i odricanja treba da se postigne cilj.

Odlican tekst. Samo: vaterpolo je marginalan sport. Koga to interesuje van Madjarske i nekoliko zemalja bivse YU? Nikog! Ima vise ljudi koji zu zainteresovani za "Curling" i "Unihockey", a da ne pricam o sportovima poput "Lacrosse" itd. Npr. Nemci su vodeci u atraktivnom sportu koji oni zovu "Faustball", slede ih Svajcarci, Austrijanci, Brazilci, Argentinci, Italijani, pa Cileanci i Namibijci (?). Svetska prvenstva prate daleko vise ljudi, nego sto je slucaj sa vaterpolom. i sta sad? Nista. Nole je Nole. Odlican je ali je daleko od Monike Seles. Tako bilo i ostace za sva vremena.