Од Шекспира ваља прочитати "Млетачки трговац-Venice merchant", а од Шилера "Мефистофел".

Ne znam da li to jeste trend ili namera - ili sam ja paranoican? - ali, u americkim filmovima, a posebno u britanskim filmovima i serijama, lopov, prevarant, sitna dusa, uskogrudi komsija, itd., uvek je ili Indus, ili Rus, niposto takve stvari ne bi radio Britanac. Osim kad ga ne vide ili mu ne mogu nista, iako ga svi vide.

Текст следи најбоље традиције уметности, као медијума који разматра људску природу. Чак и у грчким трагедијама сам deus ex machina је НЕДОКУЧИВ, док је ГЛАВНИ проблем те уметности ЉУДСКА ПРИРОДА, застала на пола пута између Звери и Анђела! Тако се и код Танасића види та РАСПОЛУЋЕНОСТ ЉУДСКЕ ПРИРОДЕ, почев од Анђеоске Лепоте саме Уметности и Звери у Човеку, као Предмета те Уметности! Како аутор луцидно примети, та РАСПОЛУЋЕНОСТ ЉУДСКЕ ПРИРОДЕ још белоданије је ИЗНЕТА СТАВОМ УМЕТНИКА, Спејсија и Мендеса! Као коментар могу доћи речи Беле Хамваша: "Тиме што фарисеј свој начин живота изграђен искључиво на световном стицању, покрива моралним лицемерјем и не само што жели да се обогати, него жели да живи у привиду интактне превласти, то није трик, и није превара и није правни случај, али чак ни иморалност, него лаж бивства, јер није стварна чињеница, него се доводи у заблуду о правом лицу његовог бића. Фарисејство није друштвена и није морална квареж, него организована корупција бивства!"

БАШ та ИСТИНА, тако бачена у Прашину и Кал, она ИСТИНА којој се ПОДСМЕВАМО, не видећи да се СМЕЈЕМО не њеној, већ НАШОЈ САХРАНИ! Истина БОЛИ, Истина НИЈЕ ПОПУЛАРНА, она се "НЕ МАЖЕ НА ЛЕБА", али се "леба" са Истином и у Слободи МНОГО СЛАЂЕ ЈЕДЕ! На жалост овде, у Србији се ВИШЕ ГОВОРИ о КОЛАЧИМА, а НЕ О ЛЕБУ, а СЛОБОДА и ИСТИНА се и не ПОМИЊУ! Не видим ДРУГОГ НАЧИНА него начина Стефана Немање! Ти исти, тзв. "Богу мили" залагали су се за Христово хришћанство (како говораху), неку врсту прото-комунизма, не видећи да је Бог Свет створио РАЗНОВРСНИМ, а не УНИФОРМНИМ! Па и свакојаке РАЗЛИКЕ између људи су ПРИРОДНЕ, што ти, ЛАЖНИ "Богу мили" оспораваху! Ови нови "Богу (читај: Марксу) мили" исто тако су ТАЛАМБАСАЛИ о ЈЕДНАКОСТИ заборављајући на СЛОБОДУ и БРАТСТВО! А сада неки ДРУГИ "Богу (читај: Мамону) мили" одбацују ЈЕДНАКОСТ, таламбасају о СЛОБОДИ (као да нисмо чули за Орвела!), а НЕБРАТСКИ нас ПРОГЛАШАВАЈУ за Звери! Зато БАШ као и Немања са КНЕЗОВИМА ЛАЖИ, ДРУГИМ НАЧИНОМ, а ИСТИМ ЦИЉЕМ!

За остала убиства из комада је поуздано од стране историчара доказано да Ричард није био крив. Nа основу портрета и описа савременика се показала нетачном физичка слика Ричарда Трећег из Шекспировог комада која га приказује као грбавца и богаља.Одакле онда тако негативан приказ Ричарда Трећег као монструма? Шекспир се пре свега ослањао на писанија Сер Томаса Мора који је по налогу Хенрија Осмог, сина и наследника Хенрија Тјудора, у најцрњем светлу описао Ричарда. Након што је Ричард Трећи пао у бици на Босвортском пољу Хенри Тјудор се крунисао за краља али његов легитимитет је по традиционалним мерилима био прилично климав, јер су Тјудори били само даљи рођаци са дотадашњом династијом Плантаџенета. Тјудорима је било потребно да њихово запоседање престола не изгледа као да почива на голој сили и стога су себе представљали као спасиоцe Енглеске од монструозног тиранина. С правом се може сматрати да су управо Тјудори увели културу вилификације противника у западну историогрaфију.