Наш српски ХУМОРНИ мудрац Раша Попов завршава овај преглед са: "По свему, студиозни и духовити говор и књиге овог канадског мудраца, већ две су код нас преведене, далеко су од оптимистичког веровања у лак излазак из светске кризе.", чиме могу да додам следеће. Пошто се ради о РАЂАЊУ новог економског, политичког и социјалног система, који треба да ЗАМЕНИ досад владајућу ЗАПАДНУ ПАРАДИГМУ (демократија+капитализам), треба само констатовати да је СВАКИ ПОРОЂАЈ БОЛАН, ТЕЖАК, обично ДУГ и врло РИСКАНТАН ДОГАЂАЈ! Али после њега ступа на сцену НОВИ ЖИВОТ! Па ЗАШТО НЕ ПОМОЋИ РАЂАЊУ НОВОГ ЖИВОТА!?
Препоруке:
37
16
2
уторак, 20 септембар 2011 15:29
привремени карактер
Њом у време глобализма (и приватизације) влада доктрина да ће све нагомилане противречности решити тржиште
Балзак :
„Модерно грађанско друштво са својим политичарима, бирократима, банкарима,спекулантима,бонвиванима, кокотама и новинарима изгледа му као мора, као немилосрдна поворка једног dance macabre (Мртвачки плес--оп. Смирнов). Он сматра да је капитализам друштвена болест и извесно време поиграва се мишљу да га лечи с лекарске тачке гледишта у ”Патогији социјалног живота„”.
Арнолд Хаусер
Социјална историја уметности и књижевности
II том
стр. 256
Препоруке:
29
3
3
уторак, 20 септембар 2011 17:37
Po zasluzi i u skladu sa snovima.....
Baš te male dućandžije i "časni porodični ljudi" doneli su nam ovo dobro koje imamo u liku kapitalističkog korporatizma i neoliberalne demokratije. jer, niko se nije tako žestoko zaletao u dokazivanju nemoći socijalističkih društava, pre svega, na privrednom planu koliko ovi "uzorni porodični ljudi" i "sitni moralisti". Pa, oni su činili i najveći broj onih koji su pohrlili u taj vrli novi svet ultrarazvijenog kapitalizma i Zapada odakle su nam donosili bajke koje su, pa opet, pospešivale bežanje iz "opskurnog socijalizma" za kojim sada žude i bivši istočni Nemci. Šta se desilo? O oštre hridi razodevenog demokapitalizma razbile su se malograđanske iluzije tih sitnih dućandžija i još sitnijih dušica. Tako i treba jer to je nama naša borba dala da imamo kapitala generala. A kada su ustanovili da će im i cela država otići na doboš odjednom su postali pravoslavci, domaćini, Srbi, Velimirovićevci, bogobojažljiva sitnurija i paščad. Eto na šta su pale te sitne dućandžijske duše.
Препоруке:
25
6
4
уторак, 20 септембар 2011 18:18
Луди Ванко
Наравно.Није требало трошити много памети да се то открије.Ипак хвала.Нема конкуренције.То је шарена лажа.Само ако не могу да продају, снижавају цене.Све долази из једног центра.Продвци за тезгама су ситни егзекутори.Пробајте да дођете и понудите масовно нешто по знатно нижим ценама имаћете да издржите танталове муке да опстанете и брзо ћете бежати с тог просгтора главом без обзира.Говорим са огромним искуством на пијацама.А све остало ако се у по нечему разликује у методу и тактици је у основи исто:Видећете како ће проћи Обама с намерома да притисне милијардере.Код нас ће пре власт да прогута ноћ , него шгто ће смети да се тајкунима неко из ње озбиљно супротстави.Слажем се Рашом наравно, макар било све узалуд.
Препоруке:
22
2
5
уторак, 20 септембар 2011 19:54
TNT
Isti pisac Saul je u svojoj knjizi (nemam vremena da prevedem tacno na nas jezik, "The Doubters Companion") rekao sledece o konkurenciji:
Konkurencija je dogadjaj gde je vise gubitnika nego dobitnika. Drustvo koje se bazira na konkurenciji je zato primarno drustvo gobitnika.
Препоруке:
24
0
6
уторак, 20 септембар 2011 20:56
Zoran
Onaj ko je imao 2+ iz matematike u osnovnoj skoli mogao je da zakljuci svojom glavom da je slobodna konkurencija u protivrecnosti sa slobodom kapitala. Sloboda kapitala je cilj demokratije - rekao je i Djindjic. Znaci kapital je slobodan da se ponasa kako mu je volja pa cak i da krsi sopstvene zakone kada je to u njegovom interesu. A u interesu mu je da nema konkurenciju. Znaci unistiti, ubiti, iskoreniti konkurenciju i u tom cilju sva sredstva su opravdana. Ubistva, korupcija, genocid. Nacisti su stalno hteli da budu rasa iznad ostalih a demokrati hoce da ostali budu rasa ispod njih. O razlikama sudite sami.
Препоруке:
20
1
7
уторак, 20 септембар 2011 21:07
Petar
Kada je moj kolega radeci u jednoj poznatoj Nemackoj kompaniji u USA pitao svog sefa: "Kakav smisao ima placanje advokata koji radi na patentiranju tockova i slavina u korist nase kompanije i necemo valjda tuziti veliku Holandsku konkurentsku kompaniju sto im radnici peru ruke na slavini" dobio je odgovor:"Necemo jer oni imaju para da plate isto tako dobrog advokata. Proces ce se vuci godinama i svi cemo biti na gubitku osim advokata i sudija. Toliko nismo ludi. Ali ako mali Dzo iz susedne ulice pocne da pravi isti softver kao mi, tuzicemo ga i zatvoriti mu radnju. On nema pare da plati advokata i sudiju". Eto to je slobodna konkurencija. Kada imam i kada mi se moze zasto bi postovao zakon. Necu valjda zbog neke etike, morala i postenja i zakona da izgubim tolike pare.
.jpg)
Балзак :
„Модерно грађанско друштво са својим политичарима, бирократима, банкарима,спекулантима,бонвиванима, кокотама и новинарима изгледа му као мора, као немилосрдна поворка једног dance macabre (Мртвачки плес--оп. Смирнов). Он сматра да је капитализам друштвена болест и извесно време поиграва се мишљу да га лечи с лекарске тачке гледишта у ”Патогији социјалног живота„”.
Арнолд Хаусер
Социјална историја уметности и књижевности
II том
стр. 256
Konkurencija je dogadjaj gde je vise gubitnika nego dobitnika. Drustvo koje se bazira na konkurenciji je zato primarno drustvo gobitnika.