Према томе г-дине Ђорђе, политичаре ШТО ДАЉЕ од спорта, политиканте ШТО ДАЉЕ од државних одлука, таблоиде ШТО ДАЉЕ од информисања, лопове ШТО ДАЉЕ од привреде, а оне са ПРАЗИЛУКОМ зна се где (ово не говорим НАПАМЕТ, 1/2 студената Пољопривредног факултета у Земуну су РОЂЕНИ Београђани!), ШТО ДАЉЕ од пољопривреде и тако даље, томе слично, којечему, УГЛАВНОМ ТУЖНО и НИЧЕМУ, јер, АКО СЕ НЕ ТРГНЕМО и не ЗАСУЧЕМО РУКАВЕ, НИ Руси нам неће помоћи! Путин НЕ ВОЛИ ЛЕНШТИНЕ!
Препоруке:
59
60
2
уторак, 27 септембар 2011 13:39
ВШ
Слутим да би Ваше колумне могле бити пресудне у будућности.
Препоруке:
45
1
3
уторак, 27 септембар 2011 14:02
Владан Ненадић, први део
Па, имали смо ми, поштовани Ђорђе, не тако давно прилике да видимо пример несебичног пожртвовања у спорту и то, зачудо, баш у спорту који помињете у свом тексту.
Јасно, ради се о кошарци и о КК Партизан. Тај клуб (а могао је бити било који други, овај коментар нема намеру да буде навијачки обојен) је редак пример да заједништво, слога, посвећеност истом циљу, јасна расподела задатака и одговорности, и пре свега, стопостотно пожртвовање доносе резултат. Чак и у сударима са бољима, јачима у скупљима од себе!
Душко Вујошевић је једном говорећи о Лоренсу Робертсу рекао (онако сликовито како само он уме), да Робертс игра „на граници самоуништења“. Еј, Американац у српском клубу! Наравно, ово се односило и на све остале и на најбољи начин говори о атмосфери у клубу и пријему на који је тај момак наишао, а да вероватно пре тога није ни чуо за Србију.
Препоруке:
33
1
4
уторак, 27 септембар 2011 14:04
Владан Ненадић, други део
Пребацимо се сада на терен свакодневног живота и пробајмо да проценимо да ли тако нешто постоји око нас. Постоји ли такво заједништво, солидарност, потреба да се помогне другом, несебичност итд? Постоји ли спремност да се крваво ради, штеди, одрекне неважних тренутних задовољстава зарад важног заједничког циља? Колико смо сви спремни да радимо „на граници самоуништења“ да би нам, не сутра или прекосутра, већ у даљој будућности било боље? Колико имамо слуха за проблеме других и њихове патње и колико смо спремни да помогнемо?
Чини ми се не баш превише. Претворили смо се у друштво себичних, саможивих појединаца, који гледају само себе и никог другог и којима су кредитне картице, дозвољени минуси и тржни центри важнији од свега осталог. Не од државе и сународника, већ од члана породице или првог комшије!
Препоруке:
45
0
5
уторак, 27 септембар 2011 14:06
Владан Ненадић, трећи део
Оно што ме посебно боли као дугогодишњег љубитеља спорта је то што се то белодано видело на понашању наших кошаркаша са којима смо се некада дичили и не без разлога, мада свакако помало претенциозно, поручивали другима да наставе да тренирају.
И за крај још једна аналогија на понашање на спортском терену. Као што су кошаркаши Партизана у „паклу“ Пионира рушили екипе много боље од себе и правили мала спортска чуда, тако по мом мишљењу и у стварном животу, малу групу људи, заједницу, народ, државу итд. ако су јединствени, одлучни и решени да по сваку цену бране оно што мисле да им припада, не можете победити. Колико год да сте јачи.
Примери Вијетнама, Кореје, Сомалије говоре понешто о томе.
Препоруке:
44
0
6
уторак, 27 септембар 2011 14:11
Кувар Бродски
Делује ми да млади, свесни Американци који већ 11 дана учествују у неороченој акцији окупације Вол стрита имају тај неопходни ВОЉНИ МОМЕНАТ и истину и правду на својој страни. У тоталној су медијској блокади па предлажем цењеном уредништву да покушају да обраде тему. Можда је то почетак нечег заиста великог. И време му је!
Препоруке:
42
0
7
уторак, 27 септембар 2011 14:35
Ружичасти пантер
"Србија и српски народ су у финале последњег века ушли прилично неприпремљени, са вишком претенциозности и мањком познавања противника и новонасталих околности. А и геополитичка срећа која нас је пратила током већег дела овог периода, и која је понекад у нашу корист умела да расплете замршено историјско клупко, окренула нам је леђа."
Геополитичка срећа је пратила Србе током већег дела последње две деценије? Или ја ништа не разумем или је то нека грешка у тексту.
Узгред, Србија и српски народ су у финале последњег века ушли пре свега збуњени.Геополитичка ситуација деведесетих година је била таква да за српски народ једноставно није постојало добро решење. Постојао је само избор између неколико лоших решења. Мудрост (уз срећу) састојала се у томе да се изабере оно које је најмање лоше.Сада је јасно да није било довољно ни мудрости а ни среће.
Препоруке:
24
3
8
уторак, 27 септембар 2011 14:49
Миле
Леп је текст, само је аналогија погрешна. Управо је аутор упао у замку на коју је сам упозоравао - да не преценимо себе, а потценимо противнике.
Елем, аутор је драстично умањио утицај судија на меч. Не мислим на спорт него на ово друго о чему је говорио. Нису нама судије "ненаклоњене", него су нама судили противници, а то се, признаће и сам аутор, не дешава ни у каквом спорту. Кад ти је противник судија, нема те кондиције, ни те среће, а поготово морала који ти може помоћи да победиш. Онда му то учествовање дође само као легитимизација пораза.
Него браћо овде ми имамо још увек Лазареву дилему, само што ми се чини да се сада бира царство земаљско. Нема нам друге него или да погнемо главе и трпимо све што нас је снашло, или да хватамо гвожђе у шаке.
Препоруке:
35
5
9
уторак, 27 септембар 2011 15:03
MП
Ајде да направимо свеопшти величанствен испраћај Тадићу,Ђиласу,Шутановцу,Ђелићу,Дачићу,Динкићу у Брисел.Заслужили су то по резултатима које видимо свуда око себе.Поготово на Јарињу.
Препоруке:
50
0
10
уторак, 27 септембар 2011 15:47
le differenze
@tinkering maize
Pa, kada ste već započeli da razdvajate kukolj od žita onda bi trebalo i nastaviti gde ste, pomalo neopravdano ali i sasvim namerno, zastali. Na primer, ne smatrate li da bi trebalo udaljiti i mnoge popove od vere, pa demokrate od demokratije ili liberale od istinske slobode, tržišnike od ekonomista, "menadžere i eksperte" od struke, itd.....ne rekoste samo a ko bi trebalo da izvede tu trijažu? Možda, neki probrani ali, i od koga i u ime koga izabrani. Ta vaša nova ili prodestilisana Srbija, pa recimo i "naša" bojim se, pre da bi ličila na vašu "sistemsku retortu" nego na društvo slobodnih i kreativnih osoba ka čemu stremi moj ideološki nagon. Posle toliko namernih ideoloških saplitanja teško je poverovati iskreno u vaše, eventualno časne namere.
p.s. Baš ovih dana studiram zanimljivo štivo, A Social History of the Third Reich, autora Richarda Grunbergera. Vaša ideja me neodoljivo podseća na plastične primere iz svagdanjeg života Nazy Nemačke iznete u ovom delu.
Препоруке:
55
11
11
уторак, 27 септембар 2011 16:55
thinking maize@ сајбер марксисти
Знате шта ПРИЈАТЕЉУ, оканите ме се! Ви као да се лечите, истресајући се на мене са том Вашом НЕМАЧКОМ философијом! Нису џаба Ваши, Моји и Наши преци говорили: "Боље да Турчин бије сабљом, него Шваба пером!" За почетак, прочитајте ПАЖЉИВО шта је написао коментатор Владан Ненадић, а ЈОШ ПАЖЉИВИЈЕ шта је написао коментатор "Кувар Бродски"! Ако Вас И ТО НЕ ПРОСВЕТЛИ, већ наставите да машете са тим Хегелом и Марксом, ко Зевс са егидом, обратите се г-дину "nataši", такве ФИКСАЦИЈЕ су његова УЖЕ СТРУЧНА ОБЛАСТ! Ако се СТИДИТЕ, па прочитајте књигу Вашег земљака др Јове Рашковића "Нарцизам", ИЗВРСНА ЈЕ! Посебно обратите пажњу на његову СЈАЈНУ ПАРАБОЛУ о мачевању са СЕНКАМА, као животном стилу НАРЦИСА!
Препоруке:
15
56
12
уторак, 27 септембар 2011 17:20
Elektro
Da imamo srca, sad bi nas bilo MILION na severu, pa neka nas osudjuju svi redom.
Препоруке:
42
0
13
уторак, 27 септембар 2011 18:57
samoumišljenost
@tinkering maize
Ja nikada nisam imao želju da sa vama lično polemišem već me je interesovalo ono što je ideološko u vašem iskazu. Dakle, po ko zna koji put bavite se manipulacijom i još mi podmećete pa me čak i "savetujete". Uz to me oslovljavate i "prijateljem", po staroj dobroj ovdašnjoj tradiciji kada želite sagovorniku nešto rđavo reći. No, vas menjati bilo bi kao i kamen uzbrdo terati. Vi me ne zanimate ali vaše opservacije su tako tipične za ovdašnji mentalitet da provociraju ne samo moju malenkost.
Препоруке:
55
9
14
уторак, 27 септембар 2011 19:16
Шором шајке, а Дунавом чезе
"...међугенерацијска слога". Честитам господине. Начели сте, са овом синтагмом, једну озбиљну тему, проблем у Србији. Када су Досовци дошли на власт, потпуно су прекинули нит између младости и мудрости. Због тога у великој мери страда Србија и овај народ. Када је Свилановоћ дошао за министра спољних послова, у првом интервју у "Недељном телеграфу" је изјавио: "Имам 36 годин, у дипломатији нико неће остати изнад 36 година". У целоом свету, прави дипломати, а да се о министру и не говори, си изнад 50 година. А што се спорта конкретно тиче, да се одбојкаши плаћају, продавају, као фудбалери или кошаркаши, све би се поновило. Наиме, селектори за велике паре форсирају оне играче који су на продају. То је главни проблем. То је урадио Ивковић, то ради Пижон, то су радили сви селектори у назад 30 година, од када је почела продаја. Сада се продајом фудбалера између знаменитих тимова Европе, уствари пере огромни новац.
Препоруке:
11
0
15
уторак, 27 септембар 2011 19:18
Veštičja zaprška
@tinkering maize
Koliko se može biti pritvoran pa prozivati nekog zbog marksizma, socijalizma i komunizma a na drugoj strani, u nedostatku argumentacije, promovisati priloge drugih komentatora u kojima se apeluje za prikazom onoga što se ovih desetak dana zbiva na pločniku ispred Wall Streeta a što ima smisao upravo najvećeg oponiranja neoliberalnom konceptu, sa pravoslavnim primesama doduše, za kakav se zalaže navedeni adresat. To je /ne/moral ovdašnjih odocnelih petooktobarskih smutljivaca koji sada navrat-nanos menjaju sopstvena "ideološka ubeđenja". Sram vas bilo! Ljudi moraju znati s kim imaju posla. Pre podne kiša, popodne sunce i onda, zakonomerno, M R A K.
Препоруке:
19
4
16
уторак, 27 септембар 2011 19:26
nataša
Sve je to tako, ali kako operacionalizovati prekid EU integracija.
Odnosno kako se dostojanstveno povući iz te propasti, a da se ne napravi šteta. Naravno najveće ja šteta biti na tom putu, ali je takođe istina da imamo bitne privredne odnose sa mnogim zemljama koje treba da održimo, takođe i mnoge koje treba da prekinemo.
Takođe neka evropska rešenja u zakonodavstvu su zaista dobra i mogli bi da ih preuzmemo kao dobar model.
Da bi se vratili sebi i očuvanju svoje zemlje, najpreče nam je da prekinemo EU integracije. Mene to interesuje i od analitičara Vukadinovićevog profila i kapaciteta očekujem neke korisne sugestije u tom pravcu.
Препоруке:
24
0
17
уторак, 27 септембар 2011 19:59
@ружичасти пантер
[Србија и српски народ су у финале последњег века ушли прилично неприпремљени, са вишком претенциозности и мањком познавања противника и новонасталих околности. А и геополитичка срећа која нас је пратила током већег дела овог периода, и која је понекад у нашу корист умела да расплете замршено историјско клупко, окренула нам је леђа. Распоред мечева је био неповољан, судије ненаклоњене, а противници мотивисанији. (Сада се тек види цена свих оних ранијих неискоришћених шанси и зицера, које смо дуго и олако пропуштали и промашивали.) /quote]
Из контекста је очигледно да се мисли на већи део двадесетог века, а не на ових последњих двадесет година, када нас и та геополитичка срећа напустила. А то је посебно јасно када се погледа наставак и помињање свих оних "пропуштених зицера" и историјских шанси.
Сјајно запажање и по обичају изванредан, помало "филозофски" и алегоричан текст г. Вукадиновића.
Препоруке:
8
0
18
уторак, 27 септембар 2011 20:18
слободан стојшић
Моје скромно мишљење је да нема потребе да прекидамо са ЕУ.Европа је то одавно сама урадила, само јој то овдашњи властодршци до сада нису рекли (а и неће). Све што треба да урадимо је да изађемо на изборе.
Препоруке:
14
2
19
уторак, 27 септембар 2011 20:52
Освешћивање Роба Едипа (1)
"Комплекс ниже вредности" није наличје. Ако га има, а све сам уверенији да га има, он је управо један од узрока и овог и оног нашег пораза. Један аутор дијагностикује колективну психичку бољку Срба као варијанту комплекса ниже вредности именујући је као Комплекс Ропства (настао у Србима кроз генерације, кроз векове робовања Турцима, Немцима...). Комплекс није увек доминантан, али кад буде покренут и преузме власт над особом (или заједницом особа), онда се човек понаша другачије него у уобичајеном стању. Не делује из свог здравог центра (ако га има), већ њиме руководи аутономни комплекс. Онда се Роб "стегне" пред нпр. Немцем, али не пред нпр. Румуном. Ради потребе психичке равнотеже, комплекс се компензује испољавањем комплекса више вредности спрам нпр. Румуна, Бугара или сл., али кад станемо пред "господаре", они у нама активирају Комплекс Ропства. Роб у односу на господара мора бити подређен, потчињен (НЕ СМЕ победити, МОРА изгубити). И ми губимо.
Препоруке:
8
21
20
уторак, 27 септембар 2011 21:00
Ружичасти пантер
Чак и да нас Брисел не условљава, ЕУ интеграције би требало прекинути јер је то један пропали неоколонијални пројекат. Али ни одустајање од ЕУ не решава СРПСКО ПИТАЊЕ које је и даље отворено и за које нико није успео да нађе решење ни 1918, ни 1945, ни 1991. Тачније, српска политика није успела да нађе решење док "међународна заједница" од 1991. (а видимо и ове 2011.) ради управо на том питању. Све приче о демократији, тржишној привреди, људским правима, неизбежном Милошевићу, којима нас засипају од 1991,само су димна завеса за прекомпоновање балканског простора на коме је Србији намењено "да буде претворена у шикару". Изазов који стоји пред српским народом није ни питање економије ни питање демократије већ питање опстанка. Да бисмо опстали као народ, услов је да имамо много мудрости, много храбрости, много среће али пре свега свест о томе.
Препоруке:
19
1
21
уторак, 27 септембар 2011 21:01
Освешћивање Роба Едипа (2)
Кад због сталне снисходљивости, вентил на лонцу робове психе пропишти, онда се он разгоропади и накупљена мржња према господару тражи наплату. Онда бисмо ми Срби да средимо, не питамо за цену и Немце и Амере заједно. Заслепљени комплексом, мазохистички их чикамо (као онај пијани миш мачку), а они то једва дочекају да нас садистички изгазе и ми се опет покуњимо, клатно се опет врати на другу страну.
Тако Србин странца често не доживи равноправно, као другог човека. Или је у односу на њега снисходљив, „гостопримљив“ до неукуса и смехотреса кад у Београд дођу неки гости са Запада, или Русије, важно је да се уклапају у слику „Господара“, или му је странац предмет ниподаштавања и спрдње (Црнац, тута-Бугарин...).
Јова Рашковић је рекао отприлике да Срби „умеју“ да живе само у поразу, а победе их некако изненаде, као да су дошле случајно, не сналазе се у улози победника, па их несвесне силе у њима самима терају да победе претворе у поразе.
Препоруке:
10
24
22
уторак, 27 септембар 2011 21:14
Освешћивање Роба Едипа (3)
У књизи „Луда Земља“ Ј.Рашковић пише о доминантном Едиповом комплексу код његових пацијената–Срба. Тај је такође узрочник симптома Неурозе. Изгледа ми да би непревазиђен Едипов комплекс могао бити један од главних узрока међугенерацијске НЕСЛОГЕ, што је код нас у већини случај, а добро дође за извођење сваке наше олаке „револуције“.
Јунг је велике светске ратове описао и као „колективне психичке епидемије“. Верујем да би прави стручњаци за психу у тражењу одговора на питање "Шта нам је чинити?" могли открити доста о нама, што би нам свима могло помоћи. Претпостављам да је у питању комплекс ниже вредности и неуроза, који кад муче довољан број појединаца, попут епидемије муче и цело друштво. Ми Срби морамо да се храбро боримо да себи обезбедимо физички Опстанак, а истовремено да храбро превазиђемо унутрашње психичке ометаче и освојимо Слободу. Онда нам се ни рука, а ни остало неће „скратити“, а срећу ћемо заслужити.
Препоруке:
8
20
23
уторак, 27 септембар 2011 21:27
@@Ружичасти пантер
Не знам шта се тачно подразумева под "неискоришћеним шансама и зицерима". По мени таква шанса је постојала само 1918. године. А ако се под шансама подразумевају разни планови које нам је "међународна заједница" нудила од 1991. године, онда сам уверен да би све те шансе доживеле судбину Резолуције 1244. Друкчије речено, биле би погажене, прекршене,изигране. Као што је један коментатор написао, у мечу у коме Србија игра од 1991. (и који јој је наметнут), судије су њени противници.Сваки договор у том мечу биће погажен.
Препоруке:
12
1
24
уторак, 27 септембар 2011 21:30
nataša @ osvešćivanje Roba Edipa
Vaša priča o kompleksima nije utemeljena na poznatim psihološkim definicijama niti tumačenjima. Pre bih rekao da da o problematici o kojoj diskutujete ne znate ništa.
Vi čak i ne znate o čemu se radi kod kompleksa, vi o otme ne znate ništa.
Vi pričate o socijalnoj poziciji siromašnog Srbina u odnosu sa bogatim Nemcem i još siromašnijim Rumunom. Te situacije u stvarnosi su bile česte, ali sada i nisu baš tako izražene.
Mislite da tu ima neke specifičnosti.
Kakav je odnos siromašnog Nemca prma bogatom Srbinu.
Jeste li to gledali. jeste li gledali odnos siromašnog Španca ili Francuza prema bogatom rusu.
Snishodljivost koju britanci pokazuju prema Rusima koji kupuju njihove klubove fudbalske i omogućavaju im da prežive je veća d snishodljivosti Srba prema Nemcima u brozovo vreme.
Vi te fenomene potpuno neosnovano prevodite na psihološku ravan.
Препоруке:
26
2
25
уторак, 27 септембар 2011 21:54
Bravo
Али чак и у таквим околностима, да смо ми били мало бољи, вероватно бисмо и прошли боље. Хоћу рећи, противници јесу били јачи, или барем у савезу са јачима, и у таквој констелацији пораз се можда и није могао избећи. Али ипак нисмо морали бити баш овако поражени. Да смо, сви скупа, од руководства, до „елите“ и народа, били мало храбрији, паметнији, поштенији, борбенији и искренији, не бисмо изгубили са оволиком разликом – и не бисмо изгубили образ као што, нажалост, јесмо у читавом низу ситуација током ових двадесет година.
Mislim da je u ovome suština stvari.
Препоруке:
8
21
26
уторак, 27 септембар 2011 22:15
Analiza datog primerka 1
Razgovori sa "osećajnim" tipovima nisu ni malo laki. U pitanju je po Jungu ekstrovertan ženski osećajan tip, danas ne tako redak ni kod muškaraca. Oni žive prema merilu svog osećanja ali i pod jakom kontrolom NadJa. Takva ličnost se pojavljuje kao dobro uklopljena u "objektivne društvene odnose". Osećanja odgovaraju "objektivnim situacijama i opštevažećim vrednostima". I sve je dobro dok takvo osećanje ne poremeti nečije kritičko mišljenje. Otuda i potreba da se tuđe mišljenje "priguši" koliko god je moguće. Takav tip, naravno, razmišlja, ali je to njegovo razmišljanje samo privesak njegovog osećanja. Još kada dobije religioznu notu onda je nepodnošljivo. A kada počne gubiti subjektivni karakter ono postaje osećanje po sebi i podvrgava se "objektivnom osećanju". U današnjoj Srbiji to može značiti da se ličnost sasvim gubi u onome što trenutno prevladava. A znamo na kakav je stepen ovde dignuta pravoslavna dogma. No, spoljašnje se okolnostzi menjaju pa otuda i osećeanja. Tako je i taj
Препоруке:
11
1
27
уторак, 27 септембар 2011 22:30
Analiza jednog primerka 2
"osećajni tip" jednom jedno a onda sasvim drugo. Ustvari, takvo stanje je nemoguće, kaže Karl Gustav Jung. Pojavljuje se nejedinstvo i nesaglasnost sa samim sobom. Ekstravertni osećajni tip guši svoje mišljenje jer ono najlakše suzbija osećanje. Mišljenje takvog tipa je potisnuto ali ne sasvim. Ono, zapravo, robuje osećanju. Logika takvog mišljenja je potisnuta u nesvesno.Zato je nesvesni sadržaj ovakvog tipa mišljenje posebne vrste, infantilno, arhaično i negativno, kaže Jung. Ono stvara paranoju.
Препоруке:
10
1
28
уторак, 27 септембар 2011 22:40
наташа @ osvešćivanje roba Edipa 1
Ја сам заиста на почетку свог изучавања људске природе детаљно ишчитао Адлера, неко ми је поклонио сабрана дела па кад су се већ затекла рекох, ајд да прочитам. Он говори о "комплексу ниже вредности" као покретачу подсвесног и "надмоћности" као смислу односно циљу подсвесног. Адлер није достигао Фројдову славу али је дао заиста много. Пре него узмете у уста реч "комплекс мање вредности" ако мислите озбиљно да причате о томе прочитајте Адлера.
Оно о чему ви говорите је нека врста "огледања" можда малигног, тај феномен је описан у психоаналитичкој теорији.
Затим покушавате да објасните откд храброст Србима да се супроставе немцима и Американцима.
Ту сте се професионално, иако ви нисте професионалац, или ако јесте немате судско искуство, угрували потпуно, тумачећи суровост злостављаног према злостављачу "комплексом мање вредности".
Понудићу тумачење вашег псеудопсихологизирања, које бих назвао испразно паметовање, наклапање и злоупотреба психијатријског вокабулара.
Препоруке:
19
1
29
уторак, 27 септембар 2011 22:54
наташа @ osvešćivanje Roba Edipa 2
Имали смо пројекат Милошевић = Хитлер, а сада имамо пројекат Срби = робови, рођени робови, генетски рообови и све што им се ради и догађа су заслужили и сами то траже и то им треба. Треба им господар. Тај пројекат проистиче из хрватског концепта о српској егзистенцијалној кривици и није оригинално смишљен него је као и остало преписан.
Наиме ми што смо покушавали да протумачимо узрок и настанак немачког нацизма смо дошли до феномена "комплекс мање вредности".
То што су се немачке масе поистовећивале са њим још увек не значи и да су сви они појединачни имали "комплекс мање вредности". Не значи сигурмно, али поистовећивали се јесу. То није исто.
Препоруке:
19
2
30
уторак, 27 септембар 2011 23:09
наташа @ osvešćivanje Roba Edipa 3
Зашто су се онда за име Бога поистовећивали кад немају комплекс. Ево зашто. Изгубили су Први светски рат, злопатили су се са инфлацијом и бедом, Французи су имали "Belle epoque", и Немци су се осећали прикарћено, питали су се шта смо лошији, чиме смо заслужили подређен положај. То још није комплекс мање вредности него фрустрација и жудља за реваншом из осећаја неправде. Зато су се поистоветили са Хитлером.
Да би оправдали свој план "Срби треба да буду свачији робови, па и шиптарски", потпуно неприккладно примењују ту шему, мусру или клише о српком "комплексу ниже вредности" који проистиче и формира ропски менталитет који има генестка својства.
Дакле у основи тезе о "ропском менталитету Срба" је реваншизам и лоше намере.
У теоретском смислу има још једна грешка. Погрешни ставови, мишљења, па и самовредновање се може индуковати, осим индукованих погрешних самовредновања постоје и индуковане психозе, али то још увек није "комплекс мање вредности".
Мањак дистинкције.
Препоруке:
19
2
31
уторак, 27 септембар 2011 23:39
наташа @ onaj o ropskom mentalitetu i Edipu
1. није тачно да Срби имају наследни ропски менталитет
2.није тачно да љубав према домовиди потиче из едишповог комплекаса, потиче из интелигенције
3.нетачно и злонамерно интерпретирате речи Професора Рашковића како бисте били убедљивији
Препоруке:
20
3
32
среда, 28 септембар 2011 01:03
Marko Gay
Србија и српски народ су у финале последњег века ушли прилично неприпремљени, са вишком претенциозности
U zemljama koje su Srbiji slicne po nivou neto nacionalnog prihoda po glavi stanovnika, mladici starosti od 19 do 25 godina uglavnom deluju jako snishodljivo i usluzno.
Ali, ne i Srbi.
Iako vam se mozda cini da je srpska omladina stravicno materijalisticka, morate to gledati u poredenju sa ostalim zemljama.
I tako poredeci, vasi mladici zaista i danas odaju cudnu mesavinu ponosa, drcnosti i prepotencije, koja prosto ne ide uz taj nivo razvijenosti.
Da li je to samo refleks nekadasnjeg ponosa i prepotencije Jugoslovena, ili porodicne (pre)zasticenosti srpske omladine, ili cinjenice da je Srbija i danas jedna od zemalja s najvecom ekonomskom jednakoscu u svetu, ne znam.
Ali oni zaista odudaraju, tj upadljivo NE puze.
Препоруке:
5
2
33
среда, 28 септембар 2011 02:43
Марко Радовановић
Проблем са нама је што нам тзв. "шенлучење" којем смо као нација склони (из не знам ког разлога, будући да сам га се гадио од детинства) помути мозак те у тим тренуцима изгубимо контакт са стварношћу - разум, што наши противници лако искористе против нас.
У томе је суштина, ми увек чекамо да нам догори до ноктију да би нам мозак прорадио, и то је проблем српског менталитета који ће морати да се драстично мења.
Препоруке:
7
0
34
среда, 28 септембар 2011 03:21
Шмокљан
Ја чу седети у кучи и навијати за геј паради док оне србе на северу косове буду васпитавали!
Препоруке:
3
2
35
среда, 28 септембар 2011 04:09
Golub
Kao stalni citalac i kosarkaski trener dajem sebi za pravo da autoru skrenem paznju na veoma vaznu istinu u vezi sa parolom - Evropo nastavi da treniras.
SR Jugoslavija imala je 90-h godina reprezentaciju koja je bila jedan od najboljih timova u istoriji kosarke.
Zbog sankcija taj tim nije imao pravo da se takmici sve do 1995.
Izmisljali su razna imena, nastupali su kao NVO, humanitarna fondacija i neformalna druzina na nezvanicnim turnirima samo da bi osetili draz igre i pobede.
Kada im se konacno ukazala sansa osvojili su sve sto postoji u svetskoj kosarci, po dva puta.
Bili su ubedljivo najbolji tim u FIBA kosarci, a bili su zabranjeni pune cetiri godine.
Kada su se 1995. vratili na svetska i evropska prvenstva osvojili su cetiri zlatne i po jednu srebrnu i bronzanu medalju.
Sve sto su imali da kazu medjunarodnoj zajednici koja im je zabranila da nastupaju bilo je - nastavite da trenirate, misevi.
To je bila njihova poruka ispevana u narodu.
Препоруке:
12
2
36
среда, 28 септембар 2011 08:53
Штирлиц
Ваше запажање да наши, тј.српски младићи не пузе, је тачно.Али ту нема ничег чудног. Понос и самопоштовање немају никакве везе са материјалним статусом. У Quo Vadis-у чак има једна сцена кад господар коначно убија свог роба јер није могао више да поднесе његов презрив поглед.Узгред, ја мислим да објашњење нетрпељивости коју већина "развијених" народа несумњиво осећа према Србима (што већина Срба нажалост не схвата), управо лежи у тој нашој дрчности. Тако мали, тако сиромашни а ипак тако дрчни.Мени лично се дешавало да ми у неким дискусијама странци као аргумент кажу - али ја сам Француз,ја сам Енглез. И шта онда? Ја сам ЈА.
Препоруке:
9
1
37
среда, 28 септембар 2011 09:06
HERCEGOVKA
Odličan tekst!
Zanima me kada naši sportisti na dresovima nose obeležja hrvatskih sponzora, jel moše onda da kuca srce srpskog junaka i proradi srpski inat.
Tužno je i to što hranu u Srbiji proizvode "uvozne" firme.
Препоруке:
4
0
38
среда, 28 септембар 2011 09:37
наташа @ analiza jednog primerka
Ако се ради о анализи једног примерка онда вам морам рећи да се не ради тако.
Потребни су неки услови, први услов је да тај примерак дође баш вама и каже да баш он хоће да га баш ви анализирате. Затим долазере следећи услови.
Нешто другачије је кад се анализирају папири, налази или група.
Дакле нисте професионалац.
Најважније дијагноза се не поставља тако, као што ви радите или имплицирате, него на основу и једино, и никако другачије него на основу клиничког налаза, у противном ћете бити оптужени за шарлатаство.
Овако испаде да је Јунг писао и истраживао да бисте ви могли да га цитирате кад немате шта да кажете, а уједно појачате и своју позицију.
Дајкле, док се не испуне услови за анализу, и формални и стварни, пробаје да вежбате анализу на самоме себи.
И Фројд се самоанализирао, па за њим и сви остали.
Дакле не мислим ни лоше нити вас подцењујем тиме, али анализиајте себе.
Препоруке:
5
4
39
среда, 28 септембар 2011 09:53
гаврило
СРБИЈА функционише као Дудина екипа, катасрофално, само са тим да је ЕШ у Литванији завршен.Са СРБИЈОМ још није завршено тек када не буде текстова о Србији и њеном Народу моћи ћемо да кажемо да је Србија изгубила све своје битке и да је више нема.Да ли ће јој у томе помоћи Жута коалиција удружена са НВО или ми који само типкамо на својим рачунарима немајући друге храбрости показаће вријеме!???
Препоруке:
5
0
40
среда, 28 септембар 2011 11:10
брм
@ Освешћивање Роба Едипа (1
робовима се не свиђа ваш коментар (истина) 25-6 хејтова... типично за нове коментаоре овог сајта чија је филозофија "што се баби снило то јој се и збило"
поздрав од утсаше, сајбермарсксите, исламског фундаменталисте..у сваком случају несрбина
Препоруке:
2
8
41
среда, 28 септембар 2011 11:16
брм
"oni (млади Срби, прим БМ) zaista odudaraju, tj upadljivo NE puze."
ало робови - хејтери шта не ваља у овом коментару?
само што га је поставио Марко Гај?
типичан дискурс поданика није важно ШТА већ ко говори...
еееее због ваких је Цвијић грмио на рајински менталитет, а Анте Старчевић их назвао "пасмином славеносербскм" - па су неписмени доктори наука заједно с анеписменим усташама то (памфлет који се односи на присталице ШТРОСМАЈЕРОВЕ ПАРТИЈЕ У САБОРУ) касниије протумачили да се односи на Србе као посебан народ (од Хрвата)
Препоруке:
2
6
42
среда, 28 септембар 2011 12:09
Psihologija samo psihologizira
Gospodine "Наташа" analizirani primerak predstavlja samo veberovski "idealan tip" i otuda je on sasvim legitiman u mapred rečenom smislu. On je reprezentant mnogo zastupljenijeg mentaliteta dela ovog naroda. To psiholozi ili psihijatri ne mogu razumeti, ili, mogu ali u sasvim deformisanom obliku. Psihologija danas malo šta može objasniti jer su u pitanju matrice i obrasci jednog sistema koji je na izdisaju. Ta nauka niti raspolaže niti je u stanju da iznedri instrumente za takvu jednu analizu. Njena "naučnost" se svodi tek na okvire građanskog društva i tu se ona oseća na "svom terenu". Svaki temeljniji uvid u mehanizam i tokove odnosa kapitala i rada traži mnogo kompleksniju analizu ali i poznavanje same materije. U okviru svoje discipline psiholozi nemaju tu šta tražiti. Pozdrav!
Препоруке:
8
1
43
среда, 28 септембар 2011 13:08
Нимбус
Недавно гледам неки ТВ- прилог о једној приватној школи фудбала. Власник с понсом наводи успехе своје школе и истиче као веома важну компоненту васпитни рад. Видимо како деца уче дриблинге и скакућу преко препоница. Затим, још знојави и задихани дају свој први интервју. Пита их новинар шта би желели да постану у животу. Фудбалери, наравно; најпре да играју за Звезду или Партизан, понеки Војводину, а затим да оду у неки већи клуб, Барселону или Манчестер Сити рецимо. И ни један од дечака непомену да би желео да игра за репрезентацију Србије.
Дечак, петнаестогодишњак, више издржава родитеље него они њега. Тако се и понаша. Већ је под уговором са менаџером. Чека се само повољна прилика па да "иде". "Одрађује" тренинге, допунске приватне тренинге и утакмице. После га фудбал не интересује.
Родитељи се грчевито труде да сина што пре продају, и реше неке финансијске проблеме.
Препоруке:
8
0
44
среда, 28 септембар 2011 14:50
nataša @ psihologija psihologizira
Ako ste ulazili u "Peščanik" onda ste mogli videti i poternice za nekim osobama sve sa bezbedonosnim merama prema toj osobi. Ima ih više. Metode koje primenjuju su metode socijalne deprivacije i izolacije.
Dakle i time se bave. Takođe se bave nametanjem stavova tipa 1. Milošević = Hitler, 2. Srbi = svačiji robovi,3. patriotizam u Srba = ludilo, "sve te patriJote, tako kažu, su ludaci koji pate od Edipovog kompleksa",4. srpski narod ima "kompleks manje vrednosti" i to je objašnjenje što je agresivan prema susedima. U stvari je suprotno.
Da li ste video toga ja ne znam, nadam se da niste, ali to je razlog moje reakcije.
Uzgred, nije psihologija, a nije ni sociologija, šta je onda, vojna propaganda.
Znate li da u Beogradu sede, imaju svoje banke i ekstra profite ljudi koje Srbi iz Bosne smatraju ratnim zločincima. Znate li da ti finansiraju i Peščanik i LDP i mnoge pojedince koji "promiču" sve najgore i najcrnje što se može reći o jednom narodu i pojedincima?
Препоруке:
11
0
45
среда, 28 септембар 2011 16:46
Bob
@rob Edip:
Najpre, bilo šta ozbiljno promišljati u okviru psihoanaloške paradigme je nedostojno misaonog, duhovnog čoveka.
Zatim, posmastrati iz žablje perspektive - izvoli robe, ja ne mogu, ne umem.
I na kraju - sudbina ne postoji, zapamti. Ako možeš, ako si sposoban.
Препоруке:
3
1
46
среда, 28 септембар 2011 16:47
jedan me je popljuvao pa nazvao sajbermarksistom posle prijateljem
@Nataša
Gospodine, vi ste u pravu ali samo u odnosu na poslednji pasus. Ako ne znam ko su ljudi koji finansiraju takve institucije mogu pretpostaviti i prihvatam vaše ukazivanje tu činjenicu. U pitanju su gadovi najgore vrste. Ali, kažete, ako nije psihologija ni sociologija onda je vojna propaganda. Ma, ni jedno ni drugo ni treće. Politička ekonomija, stara buržoaska nauka, u današnje vreme izrazito prostituisana a i od ranije na Zapadu slovi kao "dismal science". A zgoreg ne bi bilo ni da se dohvatite Marksa, Šumpetera, Kejnsa, pa ako hoćete i jednog Keneta Liua. Dopuštam da tokovi kapitala mogu ponekada slediti tokove svesti, možda još pre podsvesti ali to ni izdaleka ne može pretendovati na naučnu preciznost i objašnjivost prirode kapitala i odnosa koji emaniraju iz njega. Uostalom, i sami shvatate koliko je to kompleksna i zapetljana materija. Višedimenzionalnost pristupa svakako ne škodi, al.....
Препоруке:
0
2
47
среда, 28 септембар 2011 17:15
thinking maize, онако искрено о којечему, углавном ничему, после чега следи расправа о ОСНОВНИМ ПОЈМОВИМА
Имам помало ружан обичај да својим коментарима дајем рогобатне називе. Модератор ме каткад у-скрати (сасвим легитимно и ПРИХВАТАМ!), каткад то ураде други коментатори (такође легитимно и исто ПРИХВАТАМ!), али одскора (тачније од моје критике Лењина (sic!) почеле су полемике са извесним КОНТРА-коментатором. Те полемике ВРЛО БРЗО напуштају тему првобитног текста и одлазе неким својим путевима... Што би можда било легитимно и допуштено на овом сајту да ме УПОРНОСТ и протејска ПРОМЕНЉИВОСТ (сваки коментар други nick! Ма какав nick, фраза је у питању!) нису почели мало нервирати, но све то било у оквиру ДОПУСТИВОГ на овом сајту (иако ми је СПОЧИТАВАНА и нека ИСКОНСТРУСАНА блискост нацизму!), да ми се нешто није учинило ПОЗНАТИМ! Deja vue, неко би рекао, а ја додајем НЕ ДА ЈЕ ВИЂЕНО, већ је ОБРАЗАЦ! Зато цитирам следећи пост од пре 2 недеље: "среда, 14 септембар 2011 23:28 Fristajlo:
Očito, imamo napad "Tadićevaca" na sajt, što se da videti po glasanjima na komentare... Neka; još malo..."
Препоруке:
4
1
48
среда, 28 септембар 2011 17:27
thinking maize, онако искрено о којечему, углавном ничему, после чега следи расправа о ОСНОВНИМ ПОЈМОВИМА, наставак
Неко би рекао теорија завере и ја би рекао да није после г-дина "Fristajla" уследио ЈОШ ЈЕДАН коментар сличне природе: "четвртак, 15 септембар 2011 00:51
Opis posla: "demokratsko" pisanje minusa! - @Fristajlo: "Očito, imamo napad 'Tadićevaca' na sajt, što se da videti po glasanjima na komentare...
Neka; još malo..." U pravu ste, Fristajlo - iako, za mene je to dobar znak! Ocito im se toliko suzio prostor delovanja, da im ostaje jos jedino da prave stetu tamo gde ih niko ne moze videti! Dosad su po Srbiji razmetljivo radili sta su hteli - evo im sad ostalo da pisu "minuse" reakcijama citalaca! "Neka, jos malo..." - kao sto lepo kazete. Uskoro ce biti: nisam ja, majke mi!" Знате, СВАШТА се овде прочита на НСПМ сајту, али да је ЗАВЕРИТИС тако ВИРУЛЕНТАН, да за МАЊЕ од САТ ВРЕМЕНА зарази ДРУГОГ ЧОВЕКА и то ПУТЕМ ИНТЕРНЕТА, извините МАЛО ЈЕ МНОГО! Тим пре, што су се ЗАПАЖАЊА г-дина "Fristajla" и његовог ИСТОМИШЉЕНИКА односила на ВЕЛИКИ ПОРАСТ ПОЗИТИВНОГ ГЛАСАЊА за Bojana Todorovića!
Препоруке:
4
1
49
среда, 28 септембар 2011 17:58
Обсервантес
Да, г. Вукадиновићу, некриричка еуфорија а касније би настала дисфорија. И уместо да хомоген наступ створи језгро нације које рефлексом треба да препозна егзистенцијалне изазове, под фирмом „авангардности демократије“ не питајући за цену, расипамао преко потребну енергију, снагу. Одговорност за нацију (репрезентацију) и посвећеност њој увек води успеху. Имати Бодирогу, Кићу, Сашу Ђорђевића или тежити томе да их имамо је прави пут. П.С. Сталност успеха ватерполиста и одбојкаша говори да овде постоје академије у овим трофејним спортовима. Ред би био више медијски афирмисати (и не само то) све оне професоре и спортске раднике који су ствараоци ових успешних генерација (господа: Беламарић, Боричић, Гроздановић и многи други).
Препоруке:
1
0
50
среда, 28 септембар 2011 18:03
nataša @ Bob
U hrišćanstvu postoji božija volja, a u islamu sudbina.
Postavlja se pitanje prvo izbora, a zatim odgovornosti za postupkečoveka kome je sudbina predodredila to i to.
Uglavnom hrišćanstvo negira sudbinu.
Međutim, baš hrišćanin, Švajcarac mađarskog porekla je napravio teoriju o porodičnom nesvesnom, iniciranu čitanjem Dostojevskog, u kome potvrđuje postojanje porodične predodređenosti po pet pitanja; izbor prijatelja, izbor smrti, izbor bolesti, izbor profesije i izbor bračnog partnera. Tu se pirtanje sudbine najbliže približilo nauci, ali ne i dotaklo.
Danas se smatra da je karakter čoveka njegova sudbina, odnosno da karakter određuje sudbinu.
Izvinjavam se zbog previše marksizma, ali i judeo-hrišćanske tradicije.
Druge metode ne znam i nisu mi prisni.
Препоруке:
5
0
51
среда, 28 септембар 2011 18:32
thinking maize, онако искрено о којечему, углавном ничему, после чега следи расправа о ОСНОВНИМ ПОЈМОВИМА, још један наставак
Значи "теорија завере" је у КОНКРЕТНОМ случају поткрепљена ФАКТИМА! Да се вратимо на мој "случај" и N.N. КОНТРАкоментатора (не наводећи ПРОТЕЈСКО ОБИЉЕ његових nick-ова и nick-фраза, добрим делом и на немачком) и описивање мог хабитуса као: "Kraljevački Srbin je "konkretan", nema šta. S neba pa u rebra odnosno slabinu! Ovaj put nije ideologija krvi i tla već krvi, kostiju i mesa. I sve to uz Nikolaja Velimirovića i slatkohrišćansko pomazanje", уз: "Reče mudrac.....Srbi su "prirodno okrenuti pravdi"! Ma da, otkud ih toliko samo beše u dnevnim porcijama u zgradama Gestapoa okupiranog Beograda ili na prijavnicama Specijalne policije i kojim povodom? Prijavljivali susede, takođe, "prirodno okrenute pravdi", možda. Grešim li? Jesu li "prirodno okrenuti pravdi" bili oni koji su tako zlokobno šetali ulicama beogradskim da bi nam namakli ludaćku košulju zaborava NATO žrtava? Niste li se, možda, među njima nalazili i vi, dragi gospodgospodine, sve sa svojim razapetim Hristom na grudima?"
Препоруке:
3
1
52
среда, 28 септембар 2011 18:58
Starac Milija
Što se ekipnih sportova tiče, a to važi i za košarku, imate dva izbora; ili da su igrači sjajni profesionalci, pravi posvećenici tog sporta, pa igraju na takmičenju najbolje što mogu, ili-i, imate timski duh u kome imate radost igre, igračku sinergiju, i nadigravanje sa protivnikom kao inspiraciju. Ivković nije napravio dobar izbor igrača, i stalno je delovalo da nam fali jedan igrač na terenu.
Препоруке:
1
0
53
среда, 28 септембар 2011 20:46
Jasna Simonović
Gdine Djordje, meni je ovo bilo prilično teško da pročitam, (ali sam nekako uspela kroz sve driblinge, poluvremena, finale iz prošlog milenijuma!), ali je bilo vredno čitanja: shvatila sam da ste hteli da kažete da je teret narodne nade na plećima pojedinaca često veliko breme za uspeh "srca u junaka"...kao i da je narodna depresija jedna kukavna kategorija ....odnosno da se iz krajnosti treba vratiti na pravu meru...
Posebno sada kada se već ukazala još jedna šansa (da prozovemo inostrane firme kroz generalna zastupstva kad već to nije učinio ni Tomica ni Svetlana V., pa da se ori sve do EU-R, a da se sledeći put ne uvozi od Imunološkog zavoda Zagreb već Beograd, pa da ostane i za naše sponzore!)...
A kome će pripasti poslednji zvižduk?...
Препоруке:
6
0
54
четвртак, 29 септембар 2011 01:12
Bob
@Nataša:
nešto ne razumem...
ako si muškarac, šta!?
to mafijaši koriste ženska imena.
ajde, objasni mi zašto si nataša, kao muško, a baš i me ne zanima, tvoja stvar, možda si seksualno neopredeljen.
odvratno je, glupo, tupo i bolesno tvoje korišćenje ženskog imena.
s tim u vezi, obraćamo ti se kao ženi.
Препоруке:
0
3
55
четвртак, 29 септембар 2011 01:17
Bob
drugo, @Natašo,
treba da znaš i druge stvari.
svakako treba da znaš,
jer je jako glupo i tupo soliti pamet drugima bez znanja,
a ovde još mnogo takvih ima, nisi jedina.
i, zapravo, ne znam s kim pričam, sa travestitom?
Препоруке:
0
3
56
четвртак, 29 септембар 2011 08:24
наташа @ Bob
Мислим да сам већ једном некоме то објашњавао.
"наташа" приметили сте да пишем малим словом је име које су мени дали неке службе за праћење.
Те службе у су ме такође представиле неким страним западним службама као руског човека, оперативца шпијуна, а "наташа" у жаргону са те стране значи руска проститутка. Тако ме воде у документацији Хашког трибунала. Е сад. Такво представљање може да има и добре последице, могу ме Руси узети под заштиту, признаћете, било би дивно, зато су ме ти исти представили Русима као комунисту, јер сад комунисти нису при властима, дакле опет конфронтација са неким.
А ја ни лук јео ни луком мирисао.
Волим руску културу.
Можете се насмејати, која је и каква то служба, ДБ , али то је ипак део једне велике службе турске.
Ја им се ругам на тај начин и показујем да им нешто знам и да ми не могу ништа.
Тако да питање откуд женско име иде њима.
Претпостављам да их нешто жуља и нервира око моје сексуалности.
Препоруке:
5
0
57
четвртак, 29 септембар 2011 08:31
наташа @ Bob
Ради се о ондашњем ДБ БиХ. У време кад су Караџићу дали конспитративно име "латас" и пратили га као "латаса" у истоо време су мени дали име "наташа".
Мислили су волови да ми то не знамо.
Препоруке:
5
0
58
четвртак, 29 септембар 2011 10:32
наташа @ Bob
Изволите питајте Зикрију Ђонка, мислим да га је сад кооптирао немачки БНД, јер је тамо послао породицу, а био је функционер босанског ДБ-а ко је "наташа" и зашто су му дали то име, зашто су га уопсталом оперативно обрађивали, као и зашто су послали дојаву да је близак са врхом СДС-а, Хашком трибуналу, и склон "тероризму" зашто су злостављали чланове његове"наташине" породице, старе и болесне чланове породице, и онда видите, зашто су га уврстили на листу "непријатеља Босне", колико је то заиста и глупо и одвратно и тотално разумски немотивисано, много више него што сте рекли и горе него што можете замислити.
Питајте их ко су им људи у Београду, где сада живим и какве мере предузимају према "наташи". Питајте молим вас, па и мени реците да знам.
А питајте и овдашње власти, поготово Вукчевићево и Векарићево тужилаштво шта они о томе мисле. И раде.
Питајте њих.
Па се на њих гадите и њих грдите, а не мене.
Препоруке:
3
0
59
четвртак, 29 септембар 2011 15:41
Ружичасти пантер
Да, у хришћанству постоји божја воља а у исламу судбина. Стари Римљани су међутим сматрали да наша судбина зависи од нашег имена . Имали су пословицу „Име је судбина“ (Nomen est omen)и посебне ритуале којима су умољавали богове да њиховом новорођенчету дају име које носи срећу. Парадоксално и неочекивано, ова пословица се данас све више потврђује у стварности. Статистике неумољиво говоре да један Пјер и један Мухамед , уз исто образовање, немају исте животне шансе у Француској, једна Естер и једна Фадила у Израелу, један Фрања и један Немања у Хрватској. О презименима на „ић“ да не говорим. Да се вратим на тему текста: поред јуначког срца и среће, пожељно је, дакле, имати и „политички коректно“ име. Нажалост, то се односи и на народе.
П.С. „Ђорђе“ и „Наташа“ су у том погледу имали среће - бар што се тиче личних имена.
Препоруке:
0
0
60
четвртак, 29 септембар 2011 16:46
nataša @ Bob, Ružičasti Panter
Nasuprot ustaljenom mišljenju da je Natalija rusko ime, najpopularnija Natalija u Americi je bila Natlie Wood, kćerka ruskog emigranta, Natalija je latinsko ime i ima koren od reči Božić, Natale, i znači na Božić rođena. U svim evropskim narodima, od Italije preko Francuske, Litvanije do Srbije i Rusije, se koristi, ali je popularnija kod pravoslavnih.
U Grčkom gradu Nikomedia, današnji Izmir, je ubijen izvesni Arian zbog prihvatanja hrišćanstva ( 300 A.D. ) i on i njegova žena Natalija, koji se slave 08.09. kao sveti Arijan i Natalija kod pravoslavnih, a samo sveti Arijan kod katolika.
Nataša je ruska verzija iz milja.
Primitivci i ostali nedovrši, su posebno voleli da se rugaju nečem što je drugima sveto, na primer mi imamo svetoga Lazara, u Sarajevu ime Lazar pominju kao pogrdu, u Izmiru kažu Natalija ili Nataša kad hoće da uvrede ženu, a ako je muško, onda je to neko koga mrze i koga bi narađe kastrirali da mogu.
Rugam im se nikom "nataša". Kul, zar ne?
Препоруке:
2
0
61
четвртак, 29 септембар 2011 19:11
Ружичасти пантер @ Наташа
Кад сам написао да сте имали срећу са личним именом имао сам у виду да на Западу, пре свега у Француској и Енглеској, сматрају да је то име руско али врло шик. Многе познате личности су своја француска имена мењале у Натали. Међу њима је (једна од) жена Алена Делона која је своје име Франсин (Канова) променила у Натали и постала Натали Делон.Укратко, за западњаке Натали и Наташа имају словенски шарм (који они наслућују али у основи не разумеју али то је друга тема). Поздрав.
.jpg)
Јасно, ради се о кошарци и о КК Партизан. Тај клуб (а могао је бити било који други, овај коментар нема намеру да буде навијачки обојен) је редак пример да заједништво, слога, посвећеност истом циљу, јасна расподела задатака и одговорности, и пре свега, стопостотно пожртвовање доносе резултат. Чак и у сударима са бољима, јачима у скупљима од себе!
Душко Вујошевић је једном говорећи о Лоренсу Робертсу рекао (онако сликовито како само он уме), да Робертс игра „на граници самоуништења“. Еј, Американац у српском клубу! Наравно, ово се односило и на све остале и на најбољи начин говори о атмосфери у клубу и пријему на који је тај момак наишао, а да вероватно пре тога није ни чуо за Србију.
Чини ми се не баш превише. Претворили смо се у друштво себичних, саможивих појединаца, који гледају само себе и никог другог и којима су кредитне картице, дозвољени минуси и тржни центри важнији од свега осталог. Не од државе и сународника, већ од члана породице или првог комшије!
И за крај још једна аналогија на понашање на спортском терену. Као што су кошаркаши Партизана у „паклу“ Пионира рушили екипе много боље од себе и правили мала спортска чуда, тако по мом мишљењу и у стварном животу, малу групу људи, заједницу, народ, државу итд. ако су јединствени, одлучни и решени да по сваку цену бране оно што мисле да им припада, не можете победити. Колико год да сте јачи.
Примери Вијетнама, Кореје, Сомалије говоре понешто о томе.
Геополитичка срећа је пратила Србе током већег дела последње две деценије? Или ја ништа не разумем или је то нека грешка у тексту.
Узгред, Србија и српски народ су у финале последњег века ушли пре свега збуњени.Геополитичка ситуација деведесетих година је била таква да за српски народ једноставно није постојало добро решење. Постојао је само избор између неколико лоших решења. Мудрост (уз срећу) састојала се у томе да се изабере оно које је најмање лоше.Сада је јасно да није било довољно ни мудрости а ни среће.
Елем, аутор је драстично умањио утицај судија на меч. Не мислим на спорт него на ово друго о чему је говорио. Нису нама судије "ненаклоњене", него су нама судили противници, а то се, признаће и сам аутор, не дешава ни у каквом спорту. Кад ти је противник судија, нема те кондиције, ни те среће, а поготово морала који ти може помоћи да победиш. Онда му то учествовање дође само као легитимизација пораза.
Него браћо овде ми имамо још увек Лазареву дилему, само што ми се чини да се сада бира царство земаљско. Нема нам друге него или да погнемо главе и трпимо све што нас је снашло, или да хватамо гвожђе у шаке.
Pa, kada ste već započeli da razdvajate kukolj od žita onda bi trebalo i nastaviti gde ste, pomalo neopravdano ali i sasvim namerno, zastali. Na primer, ne smatrate li da bi trebalo udaljiti i mnoge popove od vere, pa demokrate od demokratije ili liberale od istinske slobode, tržišnike od ekonomista, "menadžere i eksperte" od struke, itd.....ne rekoste samo a ko bi trebalo da izvede tu trijažu? Možda, neki probrani ali, i od koga i u ime koga izabrani. Ta vaša nova ili prodestilisana Srbija, pa recimo i "naša" bojim se, pre da bi ličila na vašu "sistemsku retortu" nego na društvo slobodnih i kreativnih osoba ka čemu stremi moj ideološki nagon. Posle toliko namernih ideoloških saplitanja teško je poverovati iskreno u vaše, eventualno časne namere.
p.s. Baš ovih dana studiram zanimljivo štivo, A Social History of the Third Reich, autora Richarda Grunbergera. Vaša ideja me neodoljivo podseća na plastične primere iz svagdanjeg života Nazy Nemačke iznete u ovom delu.
Ja nikada nisam imao želju da sa vama lično polemišem već me je interesovalo ono što je ideološko u vašem iskazu. Dakle, po ko zna koji put bavite se manipulacijom i još mi podmećete pa me čak i "savetujete". Uz to me oslovljavate i "prijateljem", po staroj dobroj ovdašnjoj tradiciji kada želite sagovorniku nešto rđavo reći. No, vas menjati bilo bi kao i kamen uzbrdo terati. Vi me ne zanimate ali vaše opservacije su tako tipične za ovdašnji mentalitet da provociraju ne samo moju malenkost.
Koliko se može biti pritvoran pa prozivati nekog zbog marksizma, socijalizma i komunizma a na drugoj strani, u nedostatku argumentacije, promovisati priloge drugih komentatora u kojima se apeluje za prikazom onoga što se ovih desetak dana zbiva na pločniku ispred Wall Streeta a što ima smisao upravo najvećeg oponiranja neoliberalnom konceptu, sa pravoslavnim primesama doduše, za kakav se zalaže navedeni adresat. To je /ne/moral ovdašnjih odocnelih petooktobarskih smutljivaca koji sada navrat-nanos menjaju sopstvena "ideološka ubeđenja". Sram vas bilo! Ljudi moraju znati s kim imaju posla. Pre podne kiša, popodne sunce i onda, zakonomerno, M R A K.
Odnosno kako se dostojanstveno povući iz te propasti, a da se ne napravi šteta. Naravno najveće ja šteta biti na tom putu, ali je takođe istina da imamo bitne privredne odnose sa mnogim zemljama koje treba da održimo, takođe i mnoge koje treba da prekinemo.
Takođe neka evropska rešenja u zakonodavstvu su zaista dobra i mogli bi da ih preuzmemo kao dobar model.
Da bi se vratili sebi i očuvanju svoje zemlje, najpreče nam je da prekinemo EU integracije. Mene to interesuje i od analitičara Vukadinovićevog profila i kapaciteta očekujem neke korisne sugestije u tom pravcu.
Из контекста је очигледно да се мисли на већи део двадесетог века, а не на ових последњих двадесет година, када нас и та геополитичка срећа напустила. А то је посебно јасно када се погледа наставак и помињање свих оних "пропуштених зицера" и историјских шанси.
Сјајно запажање и по обичају изванредан, помало "филозофски" и алегоричан текст г. Вукадиновића.
Тако Србин странца често не доживи равноправно, као другог човека. Или је у односу на њега снисходљив, „гостопримљив“ до неукуса и смехотреса кад у Београд дођу неки гости са Запада, или Русије, важно је да се уклапају у слику „Господара“, или му је странац предмет ниподаштавања и спрдње (Црнац, тута-Бугарин...).
Јова Рашковић је рекао отприлике да Срби „умеју“ да живе само у поразу, а победе их некако изненаде, као да су дошле случајно, не сналазе се у улози победника, па их несвесне силе у њима самима терају да победе претворе у поразе.
Јунг је велике светске ратове описао и као „колективне психичке епидемије“. Верујем да би прави стручњаци за психу у тражењу одговора на питање "Шта нам је чинити?" могли открити доста о нама, што би нам свима могло помоћи. Претпостављам да је у питању комплекс ниже вредности и неуроза, који кад муче довољан број појединаца, попут епидемије муче и цело друштво. Ми Срби морамо да се храбро боримо да себи обезбедимо физички Опстанак, а истовремено да храбро превазиђемо унутрашње психичке ометаче и освојимо Слободу. Онда нам се ни рука, а ни остало неће „скратити“, а срећу ћемо заслужити.
Vi čak i ne znate o čemu se radi kod kompleksa, vi o otme ne znate ništa.
Vi pričate o socijalnoj poziciji siromašnog Srbina u odnosu sa bogatim Nemcem i još siromašnijim Rumunom. Te situacije u stvarnosi su bile česte, ali sada i nisu baš tako izražene.
Mislite da tu ima neke specifičnosti.
Kakav je odnos siromašnog Nemca prma bogatom Srbinu.
Jeste li to gledali. jeste li gledali odnos siromašnog Španca ili Francuza prema bogatom rusu.
Snishodljivost koju britanci pokazuju prema Rusima koji kupuju njihove klubove fudbalske i omogućavaju im da prežive je veća d snishodljivosti Srba prema Nemcima u brozovo vreme.
Vi te fenomene potpuno neosnovano prevodite na psihološku ravan.
Mislim da je u ovome suština stvari.
Оно о чему ви говорите је нека врста "огледања" можда малигног, тај феномен је описан у психоаналитичкој теорији.
Затим покушавате да објасните откд храброст Србима да се супроставе немцима и Американцима.
Ту сте се професионално, иако ви нисте професионалац, или ако јесте немате судско искуство, угрували потпуно, тумачећи суровост злостављаног према злостављачу "комплексом мање вредности".
Понудићу тумачење вашег псеудопсихологизирања, које бих назвао испразно паметовање, наклапање и злоупотреба психијатријског вокабулара.
Наиме ми што смо покушавали да протумачимо узрок и настанак немачког нацизма смо дошли до феномена "комплекс мање вредности".
То што су се немачке масе поистовећивале са њим још увек не значи и да су сви они појединачни имали "комплекс мање вредности". Не значи сигурмно, али поистовећивали се јесу. То није исто.
Да би оправдали свој план "Срби треба да буду свачији робови, па и шиптарски", потпуно неприккладно примењују ту шему, мусру или клише о српком "комплексу ниже вредности" који проистиче и формира ропски менталитет који има генестка својства.
Дакле у основи тезе о "ропском менталитету Срба" је реваншизам и лоше намере.
У теоретском смислу има још једна грешка. Погрешни ставови, мишљења, па и самовредновање се може индуковати, осим индукованих погрешних самовредновања постоје и индуковане психозе, али то још увек није "комплекс мање вредности".
Мањак дистинкције.
2.није тачно да љубав према домовиди потиче из едишповог комплекаса, потиче из интелигенције
3.нетачно и злонамерно интерпретирате речи Професора Рашковића како бисте били убедљивији
U zemljama koje su Srbiji slicne po nivou neto nacionalnog prihoda po glavi stanovnika, mladici starosti od 19 do 25 godina uglavnom deluju jako snishodljivo i usluzno.
Ali, ne i Srbi.
Iako vam se mozda cini da je srpska omladina stravicno materijalisticka, morate to gledati u poredenju sa ostalim zemljama.
I tako poredeci, vasi mladici zaista i danas odaju cudnu mesavinu ponosa, drcnosti i prepotencije, koja prosto ne ide uz taj nivo razvijenosti.
Da li je to samo refleks nekadasnjeg ponosa i prepotencije Jugoslovena, ili porodicne (pre)zasticenosti srpske omladine, ili cinjenice da je Srbija i danas jedna od zemalja s najvecom ekonomskom jednakoscu u svetu, ne znam.
Ali oni zaista odudaraju, tj upadljivo NE puze.
У томе је суштина, ми увек чекамо да нам догори до ноктију да би нам мозак прорадио, и то је проблем српског менталитета који ће морати да се драстично мења.
SR Jugoslavija imala je 90-h godina reprezentaciju koja je bila jedan od najboljih timova u istoriji kosarke.
Zbog sankcija taj tim nije imao pravo da se takmici sve do 1995.
Izmisljali su razna imena, nastupali su kao NVO, humanitarna fondacija i neformalna druzina na nezvanicnim turnirima samo da bi osetili draz igre i pobede.
Kada im se konacno ukazala sansa osvojili su sve sto postoji u svetskoj kosarci, po dva puta.
Bili su ubedljivo najbolji tim u FIBA kosarci, a bili su zabranjeni pune cetiri godine.
Kada su se 1995. vratili na svetska i evropska prvenstva osvojili su cetiri zlatne i po jednu srebrnu i bronzanu medalju.
Sve sto su imali da kazu medjunarodnoj zajednici koja im je zabranila da nastupaju bilo je - nastavite da trenirate, misevi.
To je bila njihova poruka ispevana u narodu.
Zanima me kada naši sportisti na dresovima nose obeležja hrvatskih sponzora, jel moše onda da kuca srce srpskog junaka i proradi srpski inat.
Tužno je i to što hranu u Srbiji proizvode "uvozne" firme.
Потребни су неки услови, први услов је да тај примерак дође баш вама и каже да баш он хоће да га баш ви анализирате. Затим долазере следећи услови.
Нешто другачије је кад се анализирају папири, налази или група.
Дакле нисте професионалац.
Најважније дијагноза се не поставља тако, као што ви радите или имплицирате, него на основу и једино, и никако другачије него на основу клиничког налаза, у противном ћете бити оптужени за шарлатаство.
Овако испаде да је Јунг писао и истраживао да бисте ви могли да га цитирате кад немате шта да кажете, а уједно појачате и своју позицију.
Дајкле, док се не испуне услови за анализу, и формални и стварни, пробаје да вежбате анализу на самоме себи.
И Фројд се самоанализирао, па за њим и сви остали.
Дакле не мислим ни лоше нити вас подцењујем тиме, али анализиајте себе.
робовима се не свиђа ваш коментар (истина) 25-6 хејтова... типично за нове коментаоре овог сајта чија је филозофија "што се баби снило то јој се и збило"
поздрав од утсаше, сајбермарсксите, исламског фундаменталисте..у сваком случају несрбина
ало робови - хејтери шта не ваља у овом коментару?
само што га је поставио Марко Гај?
типичан дискурс поданика није важно ШТА већ ко говори...
еееее због ваких је Цвијић грмио на рајински менталитет, а Анте Старчевић их назвао "пасмином славеносербскм" - па су неписмени доктори наука заједно с анеписменим усташама то (памфлет који се односи на присталице ШТРОСМАЈЕРОВЕ ПАРТИЈЕ У САБОРУ) касниије протумачили да се односи на Србе као посебан народ (од Хрвата)
Дечак, петнаестогодишњак, више издржава родитеље него они њега. Тако се и понаша. Већ је под уговором са менаџером. Чека се само повољна прилика па да "иде". "Одрађује" тренинге, допунске приватне тренинге и утакмице. После га фудбал не интересује.
Родитељи се грчевито труде да сина што пре продају, и реше неке финансијске проблеме.
Dakle i time se bave. Takođe se bave nametanjem stavova tipa 1. Milošević = Hitler, 2. Srbi = svačiji robovi,3. patriotizam u Srba = ludilo, "sve te patriJote, tako kažu, su ludaci koji pate od Edipovog kompleksa",4. srpski narod ima "kompleks manje vrednosti" i to je objašnjenje što je agresivan prema susedima. U stvari je suprotno.
Da li ste video toga ja ne znam, nadam se da niste, ali to je razlog moje reakcije.
Uzgred, nije psihologija, a nije ni sociologija, šta je onda, vojna propaganda.
Znate li da u Beogradu sede, imaju svoje banke i ekstra profite ljudi koje Srbi iz Bosne smatraju ratnim zločincima. Znate li da ti finansiraju i Peščanik i LDP i mnoge pojedince koji "promiču" sve najgore i najcrnje što se može reći o jednom narodu i pojedincima?
Najpre, bilo šta ozbiljno promišljati u okviru psihoanaloške paradigme je nedostojno misaonog, duhovnog čoveka.
Zatim, posmastrati iz žablje perspektive - izvoli robe, ja ne mogu, ne umem.
I na kraju - sudbina ne postoji, zapamti. Ako možeš, ako si sposoban.
Gospodine, vi ste u pravu ali samo u odnosu na poslednji pasus. Ako ne znam ko su ljudi koji finansiraju takve institucije mogu pretpostaviti i prihvatam vaše ukazivanje tu činjenicu. U pitanju su gadovi najgore vrste. Ali, kažete, ako nije psihologija ni sociologija onda je vojna propaganda. Ma, ni jedno ni drugo ni treće. Politička ekonomija, stara buržoaska nauka, u današnje vreme izrazito prostituisana a i od ranije na Zapadu slovi kao "dismal science". A zgoreg ne bi bilo ni da se dohvatite Marksa, Šumpetera, Kejnsa, pa ako hoćete i jednog Keneta Liua. Dopuštam da tokovi kapitala mogu ponekada slediti tokove svesti, možda još pre podsvesti ali to ni izdaleka ne može pretendovati na naučnu preciznost i objašnjivost prirode kapitala i odnosa koji emaniraju iz njega. Uostalom, i sami shvatate koliko je to kompleksna i zapetljana materija. Višedimenzionalnost pristupa svakako ne škodi, al.....
Očito, imamo napad "Tadićevaca" na sajt, što se da videti po glasanjima na komentare... Neka; još malo..."
Opis posla: "demokratsko" pisanje minusa! - @Fristajlo: "Očito, imamo napad 'Tadićevaca' na sajt, što se da videti po glasanjima na komentare...
Neka; još malo..." U pravu ste, Fristajlo - iako, za mene je to dobar znak! Ocito im se toliko suzio prostor delovanja, da im ostaje jos jedino da prave stetu tamo gde ih niko ne moze videti! Dosad su po Srbiji razmetljivo radili sta su hteli - evo im sad ostalo da pisu "minuse" reakcijama citalaca! "Neka, jos malo..." - kao sto lepo kazete. Uskoro ce biti: nisam ja, majke mi!" Знате, СВАШТА се овде прочита на НСПМ сајту, али да је ЗАВЕРИТИС тако ВИРУЛЕНТАН, да за МАЊЕ од САТ ВРЕМЕНА зарази ДРУГОГ ЧОВЕКА и то ПУТЕМ ИНТЕРНЕТА, извините МАЛО ЈЕ МНОГО! Тим пре, што су се ЗАПАЖАЊА г-дина "Fristajla" и његовог ИСТОМИШЉЕНИКА односила на ВЕЛИКИ ПОРАСТ ПОЗИТИВНОГ ГЛАСАЊА за Bojana Todorovića!
Postavlja se pitanje prvo izbora, a zatim odgovornosti za postupkečoveka kome je sudbina predodredila to i to.
Uglavnom hrišćanstvo negira sudbinu.
Međutim, baš hrišćanin, Švajcarac mađarskog porekla je napravio teoriju o porodičnom nesvesnom, iniciranu čitanjem Dostojevskog, u kome potvrđuje postojanje porodične predodređenosti po pet pitanja; izbor prijatelja, izbor smrti, izbor bolesti, izbor profesije i izbor bračnog partnera. Tu se pirtanje sudbine najbliže približilo nauci, ali ne i dotaklo.
Danas se smatra da je karakter čoveka njegova sudbina, odnosno da karakter određuje sudbinu.
Izvinjavam se zbog previše marksizma, ali i judeo-hrišćanske tradicije.
Druge metode ne znam i nisu mi prisni.
Posebno sada kada se već ukazala još jedna šansa (da prozovemo inostrane firme kroz generalna zastupstva kad već to nije učinio ni Tomica ni Svetlana V., pa da se ori sve do EU-R, a da se sledeći put ne uvozi od Imunološkog zavoda Zagreb već Beograd, pa da ostane i za naše sponzore!)...
A kome će pripasti poslednji zvižduk?...
nešto ne razumem...
ako si muškarac, šta!?
to mafijaši koriste ženska imena.
ajde, objasni mi zašto si nataša, kao muško, a baš i me ne zanima, tvoja stvar, možda si seksualno neopredeljen.
odvratno je, glupo, tupo i bolesno tvoje korišćenje ženskog imena.
s tim u vezi, obraćamo ti se kao ženi.
treba da znaš i druge stvari.
svakako treba da znaš,
jer je jako glupo i tupo soliti pamet drugima bez znanja,
a ovde još mnogo takvih ima, nisi jedina.
i, zapravo, ne znam s kim pričam, sa travestitom?
"наташа" приметили сте да пишем малим словом је име које су мени дали неке службе за праћење.
Те службе у су ме такође представиле неким страним западним службама као руског човека, оперативца шпијуна, а "наташа" у жаргону са те стране значи руска проститутка. Тако ме воде у документацији Хашког трибунала. Е сад. Такво представљање може да има и добре последице, могу ме Руси узети под заштиту, признаћете, било би дивно, зато су ме ти исти представили Русима као комунисту, јер сад комунисти нису при властима, дакле опет конфронтација са неким.
А ја ни лук јео ни луком мирисао.
Волим руску културу.
Можете се насмејати, која је и каква то служба, ДБ , али то је ипак део једне велике службе турске.
Ја им се ругам на тај начин и показујем да им нешто знам и да ми не могу ништа.
Тако да питање откуд женско име иде њима.
Претпостављам да их нешто жуља и нервира око моје сексуалности.
Мислили су волови да ми то не знамо.
Питајте их ко су им људи у Београду, где сада живим и какве мере предузимају према "наташи". Питајте молим вас, па и мени реците да знам.
А питајте и овдашње власти, поготово Вукчевићево и Векарићево тужилаштво шта они о томе мисле. И раде.
Питајте њих.
Па се на њих гадите и њих грдите, а не мене.
П.С. „Ђорђе“ и „Наташа“ су у том погледу имали среће - бар што се тиче личних имена.
U Grčkom gradu Nikomedia, današnji Izmir, je ubijen izvesni Arian zbog prihvatanja hrišćanstva ( 300 A.D. ) i on i njegova žena Natalija, koji se slave 08.09. kao sveti Arijan i Natalija kod pravoslavnih, a samo sveti Arijan kod katolika.
Nataša je ruska verzija iz milja.
Primitivci i ostali nedovrši, su posebno voleli da se rugaju nečem što je drugima sveto, na primer mi imamo svetoga Lazara, u Sarajevu ime Lazar pominju kao pogrdu, u Izmiru kažu Natalija ili Nataša kad hoće da uvrede ženu, a ako je muško, onda je to neko koga mrze i koga bi narađe kastrirali da mogu.
Rugam im se nikom "nataša". Kul, zar ne?