Prelepo, dirljivo iz srca sročen tekst. Doživela sam ga lično ,emotivno.Kao što mi pesma "Đurđevdan"svaki put kad je čujem izmami suzu,kao i ona Đorđa Balaševića "Ne lomite mi bagreme".Ja nisam rođena na Kosovu, nisam čak nikada ni bila tamo.Nemam svoju ni baštu ni jabuku na Kosovu ali znam da ga negde duboko u srcu volim kao nešto svoje.Pa kako da ga ne volim kada su moji koreni tamo negde u sred tog napaćenog Kosova.Pa moj pradeda je nosio nadimak Đorđe Prištimlija?! A ja imam Sedamdeset godina!I sada treba tamo neki Čeda Jovanović sa svojim spiskom da me ubedi da ja treba da se odreknem svojih korena?! Meni je u stvari žao i Čede i svih onih sa njegovog spiska jer oni očigledno neznaju kakav je to osećaj da znaš gde su ti koreni.
Препоруке:
26
1
4
петак, 11 новембар 2011 18:29
Фристајло
Владимире,
ко тамо нема јабуку, није Србин. Ја, као атеиста, не дам српске манастире; никог тамо од рода немам, а сви су моји; нисам никад био, а тамо сам рођен; нећу, вероватно ни ићи, осим под оружјем; не да ми савест да поклањам туђе.
Бољи Срби од нас тамо изгинуше, бранећи и нас, данашње. Баш да видим- ко има право да се тих жртава одриче?
Та твоја јабука је јабука свих нас, Срба. Ко је као своју не види- никад ни једну није имао, нити ће имати. То су људи без садржаја; бивши Срби.
Но, има нас још.
Препоруке:
40
2
5
петак, 11 новембар 2011 18:30
Ученик @ Професор српскохрватског
Професоре српскохрватског језика, чланак је написан на српском. Потражите неког да Вам га преведе.
Препоруке:
42
3
6
петак, 11 новембар 2011 18:33
Бели Орао
@profesor SH.
Коме Ви професоре можете да дате кеца. То је мој штос. Оном алкару сам их надавао само така, а Вама ево један апсолутни нулац (-273,16).
Препоруке:
32
1
7
петак, 11 новембар 2011 22:05
Курјак
Профо,
јединицу (1) си написао ћирилицом.
Провоцираш профо. Препороду један.
На списку си Вука манитога.
Оно "Sedi" - поједи.
Setzen Sie sich, Bitte, Eins!
Живели поштени Немци, доле фашизам и Профан.
Препоруке:
22
0
8
петак, 11 новембар 2011 22:34
Обсервантес
Одлично од младог аутора. Косово и Метохија је суштина у Срба и темељ државе Србије. Професор српскохрватског можда оцењује „струком“ али како би оценио неке данашње неродољубиве политичке експоненте? По ономе како наступају, дотични професор не би имао шансу да им да било какву оцену. Они изгледа нису ни били на часовима.
Препоруке:
15
1
9
петак, 11 новембар 2011 22:39
NADA AP_2
Izvinjavam se čitaocima jer sam u svom prethodnom komentaru omaškom napisala pogrešan naziv pesme.Stoji "Đurđevdan" a treba "VIDOVDAN".Hvala na razumevanju.
Препоруке:
16
0
10
субота, 12 новембар 2011 01:17
Обсервантес
Заборавио сам да напишем да је млади аутор додирнуо метафизику исхода. Исхода који ће неминовно рехабилитовати један народ, српски, који је неправедно маргинализован и етикетиран нељудском пропагандом. Пошто је та пропаганда била хорска од цивилизацијских фаворита онда им слободно поручујем да српско питање више није питање Срба већ је то децидно њихов проблем. Њихово зло кроз Србе је препознато. И кад не буду знали шта ће са собом од немоћи Срби ће им први помоћи, аутентично лековито. Да се зна!
Препоруке:
21
0
11
субота, 12 новембар 2011 18:45
Bob
@Profesor srpskohrvatskog:
Kako može biti profesor neko ko ne zna ni kako mu se zove jezik??? Neverovatno.
Tvoj jezik je BHS!!! Dobro to zapamti!!!
Препоруке:
11
1
12
субота, 12 новембар 2011 23:38
кобац
Дрво је правило хлад, давало плодове људима у окружењу и штитило оближње куће од ветрова набујалих. И са истока и са запада дувале су олује али корен дрвета остао је да стоји мирно одолевајући. Исто дрво и даље брани оно мало преосталих кућа од недаћа. Све је исто као и некада а опт и није, јер у то дрво попела се змија отровница која говори јасним језиком свакоме који дође до дрвета. Змија кажа, берите људи што више плодова, а када све уберете продајте, а када продате дрво прерадите у грађу а од њега саградите себи куће на неком бољем месту. Просудите и сами каква је то змија могла бити?
Препоруке:
8
0
13
недеља, 13 новембар 2011 23:29
Милодан
Не знам да ли је писац овог текста Владимир Недељковић рођен на Косову или је тамо као дете повремено боравио код свог деде. У сваком случају разумем овакав осећај, то је љубав према завичају, пореклу а и сам тако осећам када одем у свој завичај, место мог рођења и одрастања а који нема никакве везе, @Бели Орао то зна, са Косовом и Метохијом.
То је један узвишен, тешко описив, осећај и веома жалим оне којима је одлазак у свој завичај из било којих разлога то ускраћено.
Препоруке:
3
0
14
понедељак, 14 новембар 2011 15:55
Бели Орао
@Милодан. Кад сте ме већ прозвали. Не сачувамо ли дететов завичај сутра ће ваш праунук да пише исте стихове (@професоре јави се). Moj прадеда се удавио у вашем завичају, а моја нана је три дана плакала јер му нису прочитали име. У то време мој деда је радио у Вашем или твом завичају, чији највећи град волим, јер сам се играо поред Лајковачке пруге. Ја сам тада био много мали, али сам понешто и разумео. Тек толико да Вам не останем дужан одговора.
.jpg)
ко тамо нема јабуку, није Србин. Ја, као атеиста, не дам српске манастире; никог тамо од рода немам, а сви су моји; нисам никад био, а тамо сам рођен; нећу, вероватно ни ићи, осим под оружјем; не да ми савест да поклањам туђе.
Бољи Срби од нас тамо изгинуше, бранећи и нас, данашње. Баш да видим- ко има право да се тих жртава одриче?
Та твоја јабука је јабука свих нас, Срба. Ко је као своју не види- никад ни једну није имао, нити ће имати. То су људи без садржаја; бивши Срби.
Но, има нас још.
Коме Ви професоре можете да дате кеца. То је мој штос. Оном алкару сам их надавао само така, а Вама ево један апсолутни нулац (-273,16).
јединицу (1) си написао ћирилицом.
Провоцираш профо. Препороду један.
На списку си Вука манитога.
Оно "Sedi" - поједи.
Setzen Sie sich, Bitte, Eins!
Живели поштени Немци, доле фашизам и Профан.
Kako može biti profesor neko ko ne zna ni kako mu se zove jezik??? Neverovatno.
Tvoj jezik je BHS!!! Dobro to zapamti!!!
То је један узвишен, тешко описив, осећај и веома жалим оне којима је одлазак у свој завичај из било којих разлога то ускраћено.