И као да још Фројд није говорио да болестан појединац указује на болесно друштво.
а министар одбране је за БГ хронику изјавио да мисли (пишем по сећању) "како није у питању социјални разлог."
јел можда се можда на тај страшан чин одлучио због благостања, итд.?
Препоруке:
61
1
2
субота, 17 децембар 2011 14:52
садржина живота
Ручак на столу, којег су уосталом имали и Јевреји у Аушвицу, није довољан ако Смисао изостане (како рече Достојевски, није важно само да се (пре)живи, већ и зашто се живи).
живот сводити на пуко храњење је нешто што потсећа на шталу итд....је апсолутни материјализам.
Препоруке:
57
2
3
субота, 17 децембар 2011 15:05
Давид Новаковић
Одлична анализа и одговор на поменути текст.
Чин Поњигера је стравичан али запитајте се колико је била безизлазна ситација која је довела до тога? Зар се није скоро мајка бацила са двоје деце?Људи се поливају бензином,закивају ексере у шаке - другим речима друштво је пукло кад су оваква дела постала свакодневница.А постала су из очаја!
Проблем је у овоме о чему господин Калик прича. Овај капиталистички систем је уништио све вредности, отуђио је људе, постали смо несолидарно друштво које само јури за парама.''Амерички сан'' је сада доступан свакоме, а ко не успе сам је крив. Таква реторика ослобађа систем од кривице. Отупели смо на поражавајуће услове у којима неки људи живе. Изгледа да у Србији важи она пословица сиртињо и Богу си тешка.
Треба подићи споменик овом човеку.Нека његово дело буде узбуна за ово друштво. Над просутим млеком не вреди плакати, зато морамо преиспитати систем вредности и пут којим се крећемо већ 10 година да се овакве трагедије не би понављале.
Препоруке:
48
4
4
субота, 17 децембар 2011 15:23
Starac Milija
Ne pije vodu ta priča o kapitalizmu kao ubici. A koji je to društveno-politički sistem na zemlji idealan? Pa pogledajte malo procente samoubistava po državama Evrope poslednjih 50 godina, ko vodi na listi: pa najrazvijeniji kao Švajcarska i Švedska, i uvek je Mađarska visoko. Ne rešava imovna situacija, i društveni sistem pitanje samoubistava.
Ovde je takođe u slučaju ove nesrećne porodice pre svega slučaj jednog ubistva, jednog pokušaja ubistva, i jednog samoubistva. Nemojmo od jedne nesreće praviti neke velike zaključke, jer je u konkretnom slučaju očito u pitanju i bolest, a i nedostatak ljubavi. Nikakav sistem i nikakva nepravda nisu naterale milijarde ljudi da zbog toga ubiju svoje maloletno dete.
Препоруке:
33
44
5
субота, 17 децембар 2011 15:24
Ludak
Odličan tekst. Sa Kalikom se inače retko slažem, ali ovaj put je skoro apsolutno u pravu. Reći da je Ponjiger uradio to što je uradio prosto zato što je bio "ludak", znači odbiti da se shvate okolnosti koje su ga do toga dovele. "Ludilo" je prosto naziv za motive koje ne želimo da razumemo, "ludak" ime za čoveka u čiju tačku gledišta ne želimo da se uživimo. Utešno je verovati da se "nama normalnima" tako nešto nikada ne bi moglo dogoviti. Utešno, ali potpuno pogrešno.Jedini problem je u zaključku teksta, gde se govori o ubijanju nekog drugog i herojskoj smrti. Ne mislim da je ubijanje bilo koga rešenje, baš kao ni samožrtvovanje. Postoje mnogi vidovi političke akcije koji ne zahtevaju ovako radikalne mere. A da je politička akcija potrebna, u to nema sumnje.
Препоруке:
36
4
6
субота, 17 децембар 2011 15:30
Марко Радовановић
Ако сам Вас добро разумео - Поњигер је извршио самоубиство зато што је био атеиста? Па нико га није спречавао да постане верујући. Он поготово је имао разлога да поверује у Бога јер му се родио син у готово немогућим околностима, и да ствар буде још већи доказ за постојање Бога - тај његов син је једини и преживео тај његов потез.
Околности и контекст су увек битни, слажем се, али такође су се самоубиства дешавала и у бољим временима. Један мој добар друг се убио у цвету младости због девојке, ништа није ни слутило да ће тако нешто да уради. После сам размишљао да је она ипак остала са њим, да ли би урадио исто то касније али због неког другог разлога? Верујем да би, да не помињем чињеницу да он никога другог није гурао у смрт са собом, чиме се показао доста хуманијим.
Идеали коме тежимо јесу инспиришући у смислу да требамо за НЕШТО да се боримо у животу, али већина људи промени циљ кад види да нешто од тога не може да оствари и настављају са животом. Таква врста људи то не ради.
Препоруке:
20
16
7
субота, 17 децембар 2011 15:33
Марко Радовановић
У крајњој линији, ако некоме смета овакво друштво, требао би да се активира и крене у некакву борбу против поретка, а не да се самосажаљева, јер тако нити ће га променити, нити ће њему лично бити боље.
Препоруке:
24
10
8
субота, 17 децембар 2011 16:37
Shooter_64
Једностававно сам био лијен да прегледам коментаре на текст Ј. Папан, гдје су "коментатори" здушно (колико се сјећам) подржали њен став.
А сада се подржава супротно мишљење.
Браво за "коментаторе".
Може ли ми ико од вас одговорити на једно питање:
Одакле том човјеку право да убије своје дијете?
Хвала.
Препоруке:
29
7
9
субота, 17 децембар 2011 17:15
Давид Новаковић
@Shooter_64
Не ради се овде о праву и правди, већ о томе да је систем натерао одраслог, формираног човека да престане да размишља рационално, да уради стравичну ствар. Не правдам ја његов чин већ причам о узроку. А узрок не лежи у његовој психи.
На то се назовезује оно што сам ја написао. Све чешће ћемо виђати овакве ствари јер су људи сатерани у ћошак! Неће се свако убити али било је и случајева да су нуђени органи на продају да би се људи извукли из тешког материјалног положаја! То је поражавајуће за 21. век!
Препоруке:
32
5
10
субота, 17 децембар 2011 17:16
утопистичка стварност
субота, 17 децембар 2011 14:23
Starac Milija
Ne pije vodu ta priča o kapitalizmu kao ubici. A koji je to društveno-politički sistem na zemlji idealan? Pa pogledajte malo procente samoubistava po državama Evrope poslednjih 50 godina, ko vodi na listi: pa najrazvijeniji kao Švajcarska i Švedska, i uvek je Mađarska visoko. Ne rešava imovna situacija, i društveni sistem pitanje samoubistava....
Балзак о капитализму:
„Модерно грађанско друштво са својим политичарима, бирократима, банкарима,спекулантима,бонвиванима, кокотама и новинарима изгледа му као мора, као немилосрдна поворка једног dance macabre (Мртвачки плес--оп. аутор). Он сматра да је капитализам друштвена болест и извесно време поиграва се мишљу да га лечи с лекарске тачке гледишта у ”Патогији социјалног живота„”.
Арнолд Хаусер
"Социјална историја уметности и књижевности"
II том
стр. 256
Препоруке:
24
4
11
субота, 17 децембар 2011 17:27
seljak bezemljas
Rado citam sve sto napisu i gospodin Mario Kalik i gospodja Jovana Papan.Moj stav.Teodor Drajzer je napisao roman opisjuci drustvene uslove koji su vodili mladog coveka da ubije trudnu devojku a naslov romana je AMERICKA TRAGEDIJA.Mi cekamo pisca.
Препоруке:
28
1
12
субота, 17 децембар 2011 17:32
црно-бели контрасти
Tako je govorio Nikola Tesla
»Mi živimo u vremenu tehničkih otkrića bez presedana, koja vode sve potpunijem ovladavanju silama prirode i neutralisanju vremena i prostora. Ali ovaj razvoj, iako doprinosi našem komforu, udobnosti i sigurnosti života, ne ide u pravcu istinske kulture i prosvetljenja. Sasvim suprotno, on je destruktivan za ideale...
Stvarni uzrok propasti naroda je nesposobnost čovečanstva da reši SOCIJALNE, MORALNE i DUHOVNE probleme. Sve dok je borba za egzistenciju takva da samo najprilagođeniji mogu da prežive, postoji zdrav razvoj vladavine individualizma. Kada se mehanizmi reakcija eliminišu iz individue, originalni napor i inicijativa suzbiju a kreativne sposobnosti naruše, rasa postepeno tone u divljaštvo i nestaje. Sličan kraj preti našoj današnjoj civilizaciji.« (Nikola Tesla)
dragas.biz/
Препоруке:
26
1
13
субота, 17 децембар 2011 17:58
olivera
Vaša ''ko ovde nije poludeo, taj nije normalan'' sve više dobija na težini, ali i realnosti, tako da je svaka reč, sem hvale o realnom shvatanju situacije, suvišna. Hvala Bogu da misao kao Vaša leti, jer će se sigurno povezati sa njom vema sličnom.
Препоруке:
18
2
14
субота, 17 децембар 2011 17:59
Marko Gay
владајући капиталистички систем. Систем који је суров, немилосрдан, изопачен. Који је на првом месту патолошки, да би затим, као такав, логично производио „патолошке случајеве“.
Autoru verovatno nije simpatican sadomazohizam, cim se ovako teskim recima ostrvio na kapitalizam (koji naravno jeste sadomazohisticki).
Mislim da je to stvar ukusa.
Препоруке:
4
25
15
субота, 17 децембар 2011 19:08
Делић
У име светости живота, они одлучују да себи одузму живот. Значи, самоубиство је посвећење живота (убиство из животољубља)?!
Да им живот ионако ништа не значи, не би га себи ни одузели. Ово делује збуњујуће. Као када бисмо рекли да неку вредност чувамо тако што је уништимо.
Зато је Поњигера и његову породицу гурнуо у смрт не толико он сам, колико владајући капиталистички систем. То је тешко доказива тврдња (успостављање узрочне везе између капиталистичког система (макро ниво анализе) и чина појединца је стари проблем социологије менталног здравља). То што је систем мањкав, не значи да треба одустати од борбе да се он учини хуманијим (а самоубиство јесте одустајање). Друго, зашто мењати цео систем ако он само одређене људе чини ''патолошким случајевима''? На крају, ако покушате да оправдате овај чин сами себи избијате из руку аргумент о неопходности борбе (која представља процес, и то напоран и неизвестан) за промену система.
Препоруке:
20
8
16
субота, 17 децембар 2011 19:32
Miloš
U proseku, oko četvoro ljudi se ubije svakodnevno u Srbiji pa (uglavnom) ne budu u vestima. Ovaj čovek je ubio dvoje--i to svoje dete i njegovu majku--pa tek onda sebe. Zato se o ovom slučaju toliko govori. Ali, takođe, iz istog tog razloga Ponjigerov čin ne može da se posmatra u okvirima Kamijevog pitanja i ne može njegova analiza da se svede na lamentiranje nad čovekom koji je "zaćutao i umirio se." Ponjiger je pre svega ubica, pa tek onda samoubica.Drugo, zapanjujuće je koliko daleko je Kalik spreman da ode iz pukih ideoloških razloga:Зато је Поњигера и његову породицу гурнуо у смрт не толико он сам, колико владајући капиталистички системZar u tom trulom, surovom, stravičnom, izopačenom kapitalizmu ne postoji sloboda volje? Da li Kalik stvarno misli da postoji takav društveni sistem u kojem ljudi neće podizati ruku na svoje bližnje iz očajanja?
Препоруке:
10
18
17
субота, 17 децембар 2011 19:43
nele
Jovana Papan je pre svega kritikovala društvo koje razume, žali i opravdava ubicu, a potpuno zanemaruje njegove žrtve. Ko može naći opravdanje za Amerikance koji poubijaju decu po školama, ili Kineze koji ubijaju decu po vrtićima, pa na kraju ubiju i sebe? Verujem da ne može niko to da opravdava. Sve ubice bi onda imale opravdanja u nepravednom društu koje ih maltretira na neki način.
Drugo, psihijatrijska oboljenja su za zločince olakšavajuća okolnost, a ne uvreda. Odsustvo psihičkog poremećaja kod ubice koji ubije ženu i pokuša da ubije dete ga pred očima pravosuđa, ljudi, crkve i boga svrstava u red najgorih zločinaca.
Treće, srpski mediji podstiču struju koja opravdava ovakve zločine, nazivanjem ovakvih događaja "porodičnim tragedijama", a ne "zločinima u porodici", uvek je i ubica predstavljen i kao žrtva, a nikada ubicu ne nazivaju zločincem. Društvo i mediji treba da uvek imaju osuđujući ton prema ovakvim zločinima.
Препоруке:
14
12
18
субота, 17 децембар 2011 19:50
цртица ет аутор
Чланак је врло добар, али вам је закључак идеолошки обојен. Бојим се да сувише олако судите о људским судбинама, а управо вам је то био подмет који сте пронашли у тексту колегинице Папан. Стиче се утисак као да бисте оправдали убиство када би оно којим случајем било уперено против система који критикујете.
Цитат: "Ако је већ одлучио да неког убије, требало је да изабере другу мету и у том сукобу можда и херојски погине".
То је већ изузетно озбиљна тема. У односу на то ваш чланак више личи на манифест, пре него на искрен одговор упућен Јовани Папан.
Препоруке:
9
23
19
субота, 17 децембар 2011 19:50
nele
Hvala Bogu, uživo nisam sretala ljude koji imaju opravdanja za ovo ubistvo. Ne želim ni da ih upoznajem.
Препоруке:
11
15
20
субота, 17 децембар 2011 20:58
фристајло
И даље сам мишљења да је Јована у праву, и да је ово "адвокатисање" једном слабом човеку само алиби за сопствену слабост.
Официр, који треба да брани земљу, да издржи оно што обичан човек не може, да поседује снагу карактера којом ће да предводи друге, слабије- бацио се са терасе, јер му је тешко?
Није ни чудо што изгубисмо ратове...
Препоруке:
23
24
21
субота, 17 децембар 2011 21:31
ел нињо
највише самоубистава буде у Финској,они живе у просперитетној земљи па опет се убијају
Препоруке:
11
13
22
субота, 17 децембар 2011 22:53
mali perica
Cek polako.
Koji je zlocin sistema, sto nije dobio stan?
Bezizlazna situacija? Sa 500evra sto je vise od proseka? Proseka za celu porodicu u srbiji.
Pobogu ljudi sta je vama.
Dobo je dete pod stare dane i umesto da se bori on je okoncao pricu?
Nudjeni organi na prodaju isl price, sta pricate vi?
Nije mogao da na 30 km od bg-a iznami kucu, zasadi bastu i gaji dete kao covek?
Mogao je kako nije mogao.
Teska vremena? Pa koja nisu bila teska? Ovde se jedino 70-tih zivelo normalno. Pre toga nije imao za sta pas da nas ujede, posle toga samo krize.
I uopste nije rec o kapitalistickom sistemu koji ga je navodno gurmuo vec o prethodnom tzv socijalizmu koji je vojnicki soj naucio i vaspitao da se stan dobija. Vecna je isla u sluzbu jer su ‘dobijali stanove’ i isli mladi u penziju.
50god i penzija od 50.000…
Ne mogu da verujem sta citam. Jovana jeste u pravu – nas mentalitet je da su uvek drugi krivi.
Препоруке:
23
18
23
субота, 17 децембар 2011 23:21
Jasna Simonović
Vaš tekst je izuzetan, hvala...veoma se slaže sa komentarom koji sam dala pri tekstu gdje Jovane...
Posebno osvrt na religiju...(Nedavno sam u meni dragoj crkvi naišla na molbu za priloge za izgradnju...A ja se "ubih" pišući da crkva pola treba da izdvaja za gladne)...
Mislim da je vaša kritika ipak prešla suviše na osudu gde Jovane jer treba razumeti "bes" koji ponekad zatre dobru nameru, a sve u cilju da se problemi reše što pre...
U osnovi besa verovatno je strah da "pošast" ne zahvati i nas...ili nemoć da se pogleda u oči činjenici da "svakoga može sve da snadje u životu"...
Kažu da je u osnovi samoubistva neizdrživ bol...
Možda je prvi korak u ozdravljenju društva ne činiti drugima bol...
A ja vašoj sestri želim da što pre dobije stan...
Da li je Srbija podnela tužbu za osiromašeni uranijum kojim smo gađani? Da li je JNA podnela tužbu za 42 vojnika koji su mučki ubijeni u Sloveniji?
Препоруке:
12
8
24
субота, 17 децембар 2011 23:36
3 – 1 ~ 1
У овом случају је највероватније било породичне патологије при чему недужно дете није имало избора. Психијатрија као наука би најбоље објаснила самоубиство као такво или оно колективно(породично). Особа, самоубица је болесна. Болесном треба помоћ. Неуказивање помоћи или непрепознавање болести је кључни део (потенцијални самоубица обично шаље апеле које у оваквом амбијенту нема ко да чује - проблем наметнуте отуђености произашле из укупне осиромашености, не само материјалне него и оне душевне). Постоје и „самоубиства“ из алтруистичних мотива или из разлога „виших вредности“ (мајор Тепић, Стеван Синђелић...која се књиже као херојство једног народа чији јунаци се немире с агресијом и губитком слободе народа коме припадају).
Препоруке:
10
3
25
субота, 17 децембар 2011 23:37
3 – 1 ~ 1
Самоубиства у данашњој Србији су дијагностичка, друштвена категорија за морбидан амбијент који је наметнут овом народу сталном поробљивачком, дводеценијском непријатељском, спољашњом акцијом. То је наш проблем. Ту је и шанса за нашу унутрашњу интервенцију само је потребно да се то прогласи за приоритет. У Србији треба афирмисати доброг човека а не роба. А не да се, наочиглед свих, замењују понашања, афирмишу неприродности за овај народ („параде поноса“...) док се вапај обичног у безнадежној ситуацији гура у страну и који вапај сутра обично заврши на насловној страни као трагични специјал или тиражно изненађење.
Препоруке:
8
3
26
субота, 17 децембар 2011 23:38
3 – 1 ~ 1
Од политичара се може чути: ми можемо, ми хоћемо, ми морамо безалтернативно али је очигледно да постоји дискрепанца у томе што еуфорични политичари (позицијом и, или, отуђени од реалног) не виде да њихову политику народ не може да испрати. Тај моменат непрепознавања како дише друштвени организам је често доказ лошег политичког вођења или примораности на такво вођење. Мислим да је код нас ово друго у питању. Оно прво би говорило да смо као народ неспособан да створи компетентну политичку елиту и друштвену организацију уприличену човеку, што у ствари непријатељ све време жели да докаже па се шареним лажама и уценама нуди као „спасоносни“ тутор.
Препоруке:
6
4
27
недеља, 18 децембар 2011 03:32
3 – 1 ~ 1
Г. Папан је у праву, у једној димензији која не треба да оправда мотиве за одлуку да се деси оваква породична трагедија (очигледно је да је „домаћин куће“ оболео). Г. Калик је у праву када помиње амбијент у коме се изроде овакве болести. Господине Калик, самоубица који је улудо гурнуо породицу није лудак већ болестан човек коме је интервенција медицине можда могла да помогне. Човек је оболео (због фаталистичне фиксације – изгубити „само“ СТАН тамо где су многи аутохтони Срби изгубилили породице није здрава референца) јер је ипак имао животну алтернативу за себе и породицу под условом да је у овој причи циљ: породица! Зашто интервенција друштва овде недостаје? То су главна питања српског друштва данас. Отворити ово питање је срж свих питања јер иницира каскаду друштвених промена и определења за данас и за у будуће.
Препоруке:
5
7
28
недеља, 18 децембар 2011 03:38
Ultravisitor uno
Ne razumem zasto je ovaj osvrt na porodicnu tragediju ideoloski obojen, kako to neki komentatori navode u svom kritickom osvrtu na autorov clanak. Niko normalan ne podrzava bilo koji oblik ubistva pa ni samoubistvo. Tacno je da je cela porodica zrtvovana, i da je dete srecom prezivelo, ali ostaje nejasno ko je inspirator ili kreator tragicnog cina. Ne mogu da razumem da jedna policijska rekonstrukcija u drzavi takozvanoj Srbiji moze biti kompetentna, bez obzira na njen sadrzaj. Ako cemo o ljudskim slabostima onda se radi zaista o slabosti jednog coveka koji nije uspeo da se izbori sa svojim teskim zivotom. Pitanje je samo koliko je i njegova supruga bila spremna za borbu za zivot. Ako je on prvo ubio zenu i dete onda je dvostruki ubica. Medjutim, vracam se na pricu o sistemu jer je ona centralna u ovom tekstu. Covek je prozvao kapitalizam uopste. Mnogi su se osetili uvredjenim i prigovorili na ideolosku obojenost clanka.
Препоруке:
5
4
29
недеља, 18 децембар 2011 03:44
3 – 1 ~ 1
У текстовима Г. Папан и Г. Калика препознајем добру намеру родољубивог и хуманог активизма али бих додао да овај случај ипак припада уској струци која очигледно нема снаге да се избори са свим изазовима које ово, ново време производи у изобиљу(како ће српска психијатрија да одговори на наметнуту епидемију наркоманије, алкохолизма, коцкарских...зависника које све, пре или касније воде у несрећу, у самоубиство?). Амбијент је створен и некритички увезен од споља под фирмом европејства и авангардности, ослобађања од (пази ово!)„сопствених традиционалних стега“. Ово се, палијативно, козметичким политичким напором, неда уредити. Србија треба да промени државни егзистенцијални став. Проблеми су идентификовани и већ су упола решени за паметне, поштене и одговорне. Треба болна акција уз саучествовање целог друштва. Бар ћемо знати да је овај пут бол, бол добронамерног пута а не оног бомбардерског, зликовачког који je донео епидемију самодеструкције овом народу под слоганима безалтернативности.
Препоруке:
4
1
30
недеља, 18 децембар 2011 03:48
Учкур Чакширски
Како дошло тако прошло.
Препоруке:
1
3
31
недеља, 18 децембар 2011 03:53
Ultravisitor due
Medjutim, da li je ideoloska obojenost podrzavati kapitalisticki sistem? Koja je dobrobit podrzavati sistem koji u osnovi ima eksploataciju slabijeg. Neko ko tezi da opstane u kapitalistickom sistemu a da ne bude eksploatisan, mora biti jak, finansijski podmazan, imati nasledje ili kriminalni dosije koji vise nije aktuelan jer je u medjuvremenu postao biznismen. A postao je biznismen jer je ceo sistem korumpiran, placena je policija i politicki establisment, dobro je i njima i onome ko je jak. Zakon vazi samo za slabije. Zalosno je da ljudi koji imaju casti i pameti mogu verovati da jedan takav sistem moze imati dusu ili ljudsko lice. U svakom slucaju, ono sto je poenta teksta je to da je u Srbiji najcrnji moguci mrak i svi oni koji nemaju dovoljno snage da sacekaju dolazak svetlosti, koju vise niko nema na vidiku, mogu imati jako losih pet minuta. A to sto se ubijaju u Finskoj nije zbog standarda nego zbog smisla o kojem je pisao Dostojevski.
Препоруке:
8
1
32
недеља, 18 децембар 2011 10:43
Mарио Калик
@ Старац Милија
Да сте пажљивије прочитали текст, схватили бисте да ја и нисам рекао да само имовинска ситуација, тј. материјална база, решава проблем. Штавише, експлицитно сам рекао да тек с обзиром на целину друштвеног система можемо разумети ову трагедију. А део система је и његова надградња, владајући систем вредности (идеологија), тип и квалитет међуљудских односа, (не)постојање Смисла. У потпуној напуштености појединца од стране државе која би у крајњем ипак требало да га штити и о њему брине, у одсуству елементарне људске емпатије и солидарности, једном речју, у колективном губитку алтруистичног Смисла друштва и живота којем данас и овде присуствујемо, овакве трагедије постају врло вероватне и очекиване. Уосталом, зашто их у тој мери није било у ранијим системима ако систем с тим нема никакве везе?
И није реч само о једној несрећи, хиљаде људи је у овом систему унесрећено и упропаштено. Ова несрећа је само трагичнија и симптоматичнија од осталих.
Препоруке:
9
1
33
недеља, 18 децембар 2011 10:45
Марио Калик
@ Старац Милија
Њена огољена трагичност само огољује злочиначку природу система која нам махом није сасвим видљива. И зато изазива овакву пажњу и реакције јавности.
И колико, по вама, још самоубистава, убистава и других породичних трагедија треба да се деси да бисмо имали право да изводимо генералне закључке о систему? Колико још мртвих и обогаљених треба принети на његов олтар да бисмо коначно признали себи да је до сржи злоћудан и нељудски? Наравно, најлакше је, али и најнаивније рећи то су само појединци и појединости, то нема везе ни са чим осталим, реч је о пуким болесницима и безосећајним бићима. Али, зашто има толико болесних и безосећајних, свакако више него раније? Не ради се о томе да већина (наизглед) није таква, већ зашто има толико ових "других". Социологија и социјална психологија на то може дати одговор, а не приземан, "здрав" разум на који се ослањате. Још је Емил Диркем показао да степен самоубиства расте у друштвима која губе унутрашњу кохезију, тј. солидарност.
Препоруке:
9
2
34
недеља, 18 децембар 2011 11:10
Марио Калик
@ Лудак
Хвала на позитивној оцени и коментару. Лепо сте објаснили наивност преовлађујуће, стереотипне представе о "лудима" и "нормалнима".
Што се тиче ваше примедбе, ја и нисам рекао да су нпр. атентати (најбоље) решење, већ да АКО је већ одлучио да неког убије, боље да је нациљао неког другог, неког упечатљивог представника злочиначког и тлачитељског система. Не треба имати илузије. Кад имате посла са системом који на разне начине УБИЈА људе, гурајући их у неизлечиве болести, психичка растројства, самоубиства (или оваква породична убиства), па и тешка разбојништва и слично (и ту је одговорност система позамашна, а не тек "обичних разбојника"), и КАД остале, "нерадикалне" мере не дају резултате, морате бити СПРЕМНИ и на то да у самоодбрани убијете неког на оној другој, непријатељској страни. Не кажем, дакле, да то треба сасвим укључити у борбу, већ да се то НЕ СМЕ САСВИМ ИСЉУЧИТИ.
Препоруке:
10
2
35
недеља, 18 децембар 2011 11:18
Ruzica Vujovic
Odgovornost za ubistvo i pokusaj ubistva je kod ubice, nikako kod "drustva" i "sistema". Ovu odgovornost umanjuje eventulno okolnost da je ubica bio dusevno bolestan, o cemu postoje indicije. Jovana Papan osudjuje sa punim pravom nesuvisle reakcije na ovaj cin.Porodica o kojoj je rec bila je iz Bingule, idilicnog sela u Sremu. Imali su tamo kucu, ogromni prostor, nesto zemlje, rodbinu. To je mnogo vise nego sto imaju, recimo, siromasni iz Londona. Necu da budem licna, ali ja sam nedavno u susednom selu kupila kucu. Ovde je raj za decu (i odrasle). Ljudi su dobri i solidarni. Nisu bogati, ali imaju svega.
Препоруке:
7
7
36
недеља, 18 децембар 2011 11:23
Jasna Simonović
Kada je pre nekoliko godina nekada uspešni privatni biznismen Darko Marić koga je JAT finansijski uništio, što je imalo nesagledive posledice po njegovu porodicu, ušao u rezidenciju predsednika Srbije sa bombom nameravajući da se tamo ubije, smešten je u zatvor...i naravno tretiran je kao "ubica"...a ne kao samoubica u nameri...
Njegovu su maloletnu ćerku kasnije novinari intervjuisali i ona je otprilike jedina stala uz svog oca...
O ovome sam tada napisala članak koji je objavljen na nspm-u...http://www.nspm.rs/komentar-dana/na-rubu-pameti.html...Poslala sam ga i na kabinet predsednika...
Nisam čula da je iko pomogao da se reši uzrok koji je doveo da čovek dođe u bolesno stanje...
Препоруке:
8
0
37
недеља, 18 децембар 2011 11:59
Марио Калик
@ Марко Радовановић
Нисте ме добро разумели. Наравно да није извршио самоубиство (само) зато што је био атеиста (то није овде ни битно). Већ да је у друштву у коме се не само разграђује вера у Бога, већ и вера у човека (друге људе) и Човека, овако нешто што је учинио Поњигер врло могуће. Ако нисте знали, постоји и атеистички хуманизам, а не само теистички (питање колико је овај други истински хуманизам).
Нико га није спречавао да верује у Бога? А зашто би морао да верује у Бога? Само зато да не би извршио самоубиство? Да би имао утеху или избегао Божју казну (самоубиство је грех)? А шта ако Бог, односно загробни живот, уопште не постоји, другим речима, шта ако су та утеха и тај страх лажни, неосновани? Шта ако онда бесмислено или кукавички трпи и пати у овом животу? Зашто би то било часније од непристајања на такав понижавајући живот? Зашто би живот човека који нема никакав идеал, већ само живи да би преживео, био вреднији од оног који на такав мизеран живот не пристаје?
Препоруке:
7
2
38
недеља, 18 децембар 2011 12:00
Марио Калик
@ Марко Радовановић
И немојте ову трагедију да искоришћавате за личне сврхе, тј. за доказивање ваше приватне вере у Бога. Син му се родио захваљујући његовој изузетној борби и напорима, а то што је преживео, нека мишљења кажу да је узрок томе начин на који га је држао, да га је ипак на неки начин желео заштитити. Зато је ова трагедија много сложенија него што ви и, на жалост, многи други овде приказују.
Самоубиство због девојке је ствар ИНДИВИДУАЛНЕ психо(пато)логије, а самоубиство Поњигера СОЦИЈАЛНЕ. Контекст је битно другачији, па су и оквири тумачења битно различити. А то што ваш друг није убио нпр. девојку, можда је само зато што му није била жена. Емотивне везе између мужа и жене су другачије, па и чвршће. Зато приликом пуцања једног човека често страда и оно што је с њим у дубљој вези. Нарочито ако му се постави ручак на сто. Управо то може бити окидач. Али треба имати интелект који може да продре тако дубоко да то разуме...
Препоруке:
9
2
39
недеља, 18 децембар 2011 12:11
Марио Калик
Марко Радовановић
У крајњој линији, ако некоме смета овакво друштво, требао би да се активира и крене у некакву борбу против поретка, а не да се самосажаљева, јер тако нити ће га променити, нити ће њему лично бити боље.
Ко се то не бори или није борио против поретка, ко се то само сажаљева? О коме то причате?
Смета ли вама уопште ово друштво? По интонацији би се рекло и не нешто превише. Наравно, кад себе убедимо да ће све неправде и патње бити искупљене на "оном" свету, на сваку "овоземаљску" неправду можемо гледати мирно, спокојно, са дистанце.
А ако грешим, ако бисте се и ви активније борили на "овом" свету, како онда да се боримо против поретка и како ћемо га променити? Да само верујемо у Бога? Или куцкамо овакве коментаре по тастатури?
Препоруке:
10
1
40
недеља, 18 децембар 2011 12:21
Томислав Милановић
Без намере да кудим или хвалим било кога. Јовани Папин у сваком случају хвала што је покренула једну овакву тему. Хвала и господину Мариу што је на неки начин уочио пропусте наведене ауторке. Шта ћете, ко ради, тај и греши, тако је то у животу. Оно, што бих ја додао, а што на неки начин посебно забрињава, то је, да смо ми као друштво произвели један врло болестан и поремећен амбијент. Из таквог амбијента настају болесни и поремећени људи. Још трагичнија ствар је, да се у смислу хоспитализације и хуманог односа према тим људима скоро ништа значајно не предузима. То је најтужнија чињеница. Да не идемо даље, најбаналнији пример је понашање људи у саобраћају. Ту ћете видети све и свашта и на основу тога закључити на ком смо психо нивоу. На државној телевизији требало би да имамо бар једну емисију која ће се озбиљно бавити овим проблемима. Нажалост, сведоци смо времена у коме живимо и оно што свакодневно пратимо у разноразним медијима никако не може да нас охрабри.
Препоруке:
3
0
41
недеља, 18 децембар 2011 13:04
Марио Калик
@ Делић
Да бисте разумели самоубиство, морате да размишљате дијалектички, а не здраворазумски. Зато је то, како рече Ками, озбиљан филозофски проблем. Ако не желите да се уздигнете на тај ниво, ја вам ту не могу помоћи...
Живот је свет, што значи да треба да има неку вишу вредност од пуког преживљавања. Када та вредност изостане, када се живот сведе само на пуко преживљавање, они који животу придају већу вредност (цену) долазе у ситуацију да могу да изврше самоубиство. Они у име светости живота не пристају на свој актуелни живот који је ту светост изгубио, који је оскрнављен и деградиран. А они којима живот не значи ништа више од пуког преживљавања себи не одузимају живот све док могу да просто само преживе. Данас је сасвим ретко да се уопште не може преживети. Увек има отпадака по контејнерима и добрих људи који ће сиромаху уделити неки динар. Имамо ли право да то захтевамо од сваког човека, да пристане да постане пас или просјак?
Препоруке:
9
1
42
недеља, 18 децембар 2011 13:06
Марио Калик
@ Делић
Кажете да је тешко доказива узрочна веза између капитализма и чина појединца. Па ја и не говорим о пуком појединцу, већ о појединцу који заправо симболише страдање многих других у овом систему. Многи се у овом систему убијају, убијају своје супружнике, па и децу, нон-стоп се о томе извештава. Ако то нема никакве везе са капитализмом, зашто тога има далеко више у капитализму него у другим друштвеним системима? Зашто нпр. тога није толико било у социјализму, већ се захуктава са "транзицијом"?
Генерално је проблем већине коментатора овде што, на жалост, како би рекао Хегел, од појединачног дрвећа не виде шуму. Тј. не виде даље од свог носа, од онога што им је пред очима. А треба ићи шире и дубље, до саме шуме као целине. Шума је систем који није, како ви мислите, просто мањкав. Он је, напротив, труо до сржи и не може се хуманизовати. Он се мора зато у сржи променити, искоренити, напустити, да би хуманитет уопште постао могућ.
Препоруке:
7
3
43
недеља, 18 децембар 2011 13:06
Марио Калик
@ Делић
"Зашто мењати цео систем ако он само одређене људе чини "патолошким случајевима"? Као што рекох, а колико то још "патолошких случајева" треба да се деси да бисмо схватили да је реч о злочиначком систему, а не о пуким "случајним" појединцима, и да бисмо почели да радикално мењамо такав систем? Друго, није реч само о мањем броју "случајева". И ми "нормални" смо на други начин патолошки. Фром је говорио о патологији "нормалног". Патолошки је бити "нормалан" у овом систему, конформирати се са његовом патологијом, не препознавати је као патологију. Нпр. игнорисати овакве трагедије, релативизовати их, чак нападати острвљено жртве (Поњигера) уместо џелата (систем).
Понављам по ко зна који пут, нигде нисам рекао да је Поњигеров чин оправдан. Само покушавам да га дубље разумем, а не да се препуштам површности и плиткоумности. И када би се већина нас борила против система као што се он дуго времена борио, вероватно до ове трагедије не би ни дошло. Толико о томе ко се и како бори.
Препоруке:
10
3
44
недеља, 18 децембар 2011 13:12
Марко Радовановић
@Марио Калик
Нисам имао намеру да одговорим, али ипак сам решио чисто да не би испало да сам одћутао.
Дакле, испада зато што немам разумевања за овакав потез г. Поњигера и сличне, да браним овај систем, док је ствар управо супротна - овај систем ће се одржавати док год се људи попут њега буду "самоелиминисали" (не нужно самоубиством, већ и апатијом, недостатком воље за некакву акцију и сл.) чиме ће се проценат оних који су свесни поражавајућег учинка оваквог друштва смањивати у корист оних који овакав систем одржавају.
Какво је то сад питање зашто је МОРАО да верује у баш у Бога? Није морао, могао је да верује у боље сутра, у свог сина, у своју породицу... Небитно. Али није.
А у оном делу сам причао о Поњигеру и сличнима (ваљда је било очигледно) што је, мислим, било очигледно.
Препоруке:
4
2
45
недеља, 18 децембар 2011 14:21
дуга химна
недеља, 18 децембар 2011 11:00
Марио Калик
Самоубиство због девојке је ствар ИНДИВИДУАЛНЕ психо(пато)логије, а самоубиство Поњигера СОЦИЈАЛНЕ. Контекст је битно другачији, па су и оквири тумачења битно различити.
још мислим да би било врло значајно истаћи да, (према познатим подацима) страшном самоубиству није био разлог свађа, што би га опет сврстало у неки други контекст.
Препоруке:
0
1
46
недеља, 18 децембар 2011 14:58
Pitalica @ Autor @ Ludak
Gospodine Kalik, u vašem odgovoru upućenom komentatora koji se potpisao kao Ludak napisali ste sledeće
:"АКО је већ одлучио да неког убије, боље да је нациљао неког другог, неког упечатљивог представника злочиначког и тлачитељског система".
Sa kojim pravom vi odlučujete koga i kada je ispravno ubiti. Ko je taj ko treba nekoga da ubije. Neko drugi ili Vi?
Dakle Vaše revolucinarne ideje sačuvajte za sebe ili se sami latite oružja pa krenite u svoju borbu, ali budite sigurni da ćete naići na isti takav odgovor sa druge strane.
To na šta Vi indirktno pozivate je vrlo opasno.
Gospodine Kalik, vi ste levičar i to što ste intelektualac ne daje Vam za pravo da pozivate narod da gine za ideje koje Vi smatrate ispravnim. Suviše puta su se u istoriji pokazale jednako pogubne kao i kapitalizam koji kritikujete.
Препоруке:
11
10
47
недеља, 18 децембар 2011 15:18
Ружичасти пантер @Марио Калик 18 дец. 12:04
То је суштина. Сјајан коментар.
Препоруке:
7
1
48
недеља, 18 децембар 2011 15:41
Марио Калик
@ Милош
"Ponjiger je pre svega ubica, pa tek onda samoubica". Једна мисао каже: "Ако убијеш једног човека, онда си убица, ако убијеш милионе, онда си освајач, ако их побијеш све, онда си Бог". У овој ироничној сентенци видимо како величанственост неког злочинца расте са масовношћу његових убистава. Тако и овде. Поњигер је чиста мизерија, али не и систем који је крвав до гуше. Ово прво нам је непосредно видљиво и наизглед непобитно, али за ово друго се већ треба мисаоно потрудити. Многи, на жалост, не желе да учине тај корак.
Друго, не идем ја "толико далеко" (па приписујем одговорност за ову трагедију систему) из "пуких идеолошких", већ из људских разлога. Односно, нисам ја против капитализма јер сам "заробљеник своје идеологије", већ сам ја "заробљеник своје идеологије" јер сам против капитализма. Како је могуће не бити против система у којем се овакве трагедије непрестано дешавају?!
Препоруке:
9
3
49
недеља, 18 децембар 2011 15:43
Марио Калик
@ Милош
Колико слеп и ограничен треба бити па не схватити да нешто није у реду са самим тим системом, а не само са "појединцима" који у њему страдају на овај или онај начин? Ја сам против капитализма јер није могућ капитализам са људским лицем. Зато ни "најбољи" капитализам није решио проблем човековог отуђења. Наведени примери Швајцарске и Шведске које предњаче по броју самоубистава најбоље илуструју ову опору истину.
Лепо што сте споменули тај мит о слободи воље. Наравно, у капиталистичкој идеологији сви смо ми слободни да будемо и учинимо ово или оно. Проблем је "само" у томе што, кад се спустимо у капиталистичку стварност, такве слободе бивају обичне химере за оне који су на друштвеној маргини, односно дну. Они раде оно што не желе, а желе оно што не раде. Поњигер је желео живот достојан човека за себе и своју породицу, а убио је и себе и своју породицу. Степен слободе воље опада сразмерно опадању положаја на друштвеној лествици. На дну се вероватноћа приближава нули...
Цитат: Степен слободе воље опада сразмерно опадању положаја на друштвеној лествици. На дну се вероватноћа приближава нули...
Na stepenu koji vi pominjete sužena je sloboda izbora, ali ne i sloboda volje.
Препоруке:
4
7
51
недеља, 18 децембар 2011 15:58
Марко Радовановић
@Марио Калик
Све то што сте написали о нео-либералном капитализму јесте истина, немам ја намеру да противуречим нечему што је очигледно (уосталом, погледајте моје коментаре на текст гђе Папан).
Али, самоубиство је индивидуална ствар, и не може никакав спољни систем да буде "крив" за то. Са друге стране, ако хоћете да кажете да су људи са маргине склонији томе у оваквом друштву, и ту сте у праву, нема сумње, али тако нешто је увек ствар индивидуалног избора - или ћете се убити, или нећете. Што се тиче мог друга којег сам поменуо, то није било случајно; самоубиство увек има везе са неком ИДЕАЛИЗОВАНОМ СЛИКОМ о томе како наш живот треба да изгледа, било да се ради стану, већој плати или вољеној особи.
Кад се то не добије, да ли то заиста значи да нам је такав живот непотребан, или да смо превише хтели, или да нисмо заслужили, или да је систем неправедан? Свашта је могуће, али чак и да је ово задње у питању, зашто би неко кажњавао себе ако је он најмање крив за своју ситуацију?
Препоруке:
3
3
52
недеља, 18 децембар 2011 16:13
Марио Калик
@ Питалица
А са којим правом ви забрањујете некоме да убије у самоодбрани? Са којим правом ви одлучујете да тај треба пре да буде убијен? То на шта се ви индиректно позивате је врло опасно. То је позив на ропство и спремност да те убију само зато што, забога, ти "не смеш" да убијеш. Убице смеју да убијају, али ти не смеш да убијеш убицу. Заиста, бриљантна мудрост!
Ја нећу да чувам своје револуционарне идеје за себе, ако ни због чега другог, онда због тога што ни ви не чувате своје контрареволуционарне идеје за себе. Да чувате, не бисте овако реаговали. А ја ћу увек, док сам жив и док имам снаге, реаговати на такве реакционарне идеје које људе препуштају тлачењу и погибељи у име "светости" и "неповредивости" живота. Као да живот потлачених и убијаних у вашем контрареволуционарном систему није такође свет и неповредив...
Препоруке:
9
5
53
недеља, 18 децембар 2011 16:18
Марио Калик
нетачно @ Марио Калик - недеља, 18 децембар 2011 14:43 Цитат: Степен слободе воље опада сразмерно опадању положаја на друштвеној лествици. На дну се вероватноћа приближава нули...
Na stepenu koji vi pominjete sužena je sloboda izbora, ali ne i sloboda volje
Није шија, него врат. Имам слободу да бирам само оно што не желим. Односно, немам слободу да бирам оно што желим. Заиста, неокрњена и неограничена слобода воље!
Препоруке:
10
2
54
недеља, 18 децембар 2011 17:09
Pitalica @ Mario Kalik
"Није шија, него врат. Имам слободу да бирам само оно што не желим. Односно, немам слободу да бирам оно што желим. Заиста, неокрњена и неограничена слобода воље!"
E upravo tu grešite, sloboda volje se upečatljivo manifestuje upravo onda kada biramo život koliko god on loš bio. Dakle, ja biram život iako mi teško pada sva njegova surovost. To je ono o čemu je pisala Jovana Papan.
Vi možda ne možete da ostvarite ono što želite, ali imate slobodu da to birate i da živite u skladu sa svojim željama kako bi ih nekada možda u budućnosti ostvarili.
Na tom primeru otcrtava vaš revolucionarni karakter. Hoću sad i hoću sve.
Da ne bude zabune. Ja se skoro u potpunosti slažem sa vašom kritikom kapitalizma, ali se ne slažem sa rešenjem koje vi nudite.
Hvala vam što redovno odgovarate na kritike.
Lično sam prisustvovao jednom samoubistvu. Verujte, da se takvi postupci vrlo teško mogu objasniti. Izuzetno su van vremenski i vanprostorni.
Srdačno V.N.
Препоруке:
7
5
55
недеља, 18 децембар 2011 17:17
iz_Holandije
Gospodine M.Kalik hvala na ovom clanku, cisto zato sto sam bila zapanjena clankom J.Papan- i jos vise tadasnjim komentarima! Covek se precesto laca prelako,osuduje..zasnovanih na cemu?Ne bih ja Kamija,ali samoubistvo je uistinu tema za sebe!
Kada ovo ispisujem, svesna sam, da sam majka,jos uvek,mrtvog sina, jedinog deteta- o samoubistvu sam toliko puta razmisljala, toliko puta..mozda i zelela..ali kao sto vidite tu sam-iz prostog razloga sto ja SEBI nisam dala zivot, niti imam pravo da ga uzmem!To, je MOJE religiozno postojanje, ali da istovetno mogu da razumem da covek koji zivi neke druge 'vrednosti'vise ne moze, ne damu se i kvrc- je realnost, i razumem; Srbija prolazi, kroz jezivu fazu, koju NE RAZUME, ni kamo ni zasto? Kapitalizam,-potrosacka himera- za koju nije vazno KO trosi( ako se pedest bace kroz prozor..ostaje jos 5000 koji ce da trose)je uistinu ubica svoje dece,SRBE je kroz celu istoriju spasavalo 'srpstvo'korporativnost, sada se raspada;
Препоруке:
9
3
56
недеља, 18 децембар 2011 17:30
iz_Holandije
Ne,nije Srbija jos dosla do drustva u kome ja zivim- zato sto ste do Boga posvadani- i koliko god idiotski zvucalo JOS uvek zivite- strasno dolazi tek kada SVI manje vise isto mislite!A, u meduvremenu 'koletararna steta'samoubistava, samodestrukcije,samomrnje,samo....se nastavlja; malo sam se samozagubila,odlutala od teme..mislim da, Gospode Boze, svi su u pravu, naravno, da ziveti TAMO nije lepota ALI baciti (se)dete KAKO je to moguce?
Za to mora da postoji VISE nego sto ja mogu da razumem;zato bih rade da svi bar trenutak zacutimo, i kazemo: ne do Bog! A, posle toga radimo, radimo i VOLIMO!
Препоруке:
3
2
57
недеља, 18 децембар 2011 17:43
Mario Dražić
Pretpostavljam da stav Jovane Papan o tome da osudi samoubistvo proističe iz dogmatskog stava Crkve da je samoubistvo zločin. Ako je tako, nije dobro da jedan savremeni autor kog i sam cenim, nekritički gleda na stavove zvanične Crkve, posebno zato što u njima ima zaista vrlo mnogo spornih i, najblaže rečeno, zastarelih. Naročito je za SPC karakteristično da teško prihvata novija saznanja nauke, a pogotovo društvenih nauka, mada čak i prirodnih. Na primer, setimo se da je SPC tek pedesetih godina prošlog veka priznala da je Zemlja okrugla. Zamislite koliko će joj trebati da se zapita nad filozofskim pitanjem samoubistva...
Препоруке:
2
10
58
недеља, 18 децембар 2011 18:14
Шанга
Бриљантан коментар.
Убеђен сам да би аутор имао шта да каже (напише) на тему - шта предузимати да се изгради систем за људе? Ко, када, како?
Препоруке:
6
1
59
недеља, 18 децембар 2011 18:38
Делић
@Марио Калик
Уважени господине, ја, заправо, сматрам да човек мора да размишља својом главом (а како другачије), па му ту одређење 'дијалектички' или 'здраворазумски' нити шта додаје нити одузима. Уколико грешим, извињавам се што се мој дух још није винуо до тог нивоа спекулативности. Живот је или свет (чињеница?), или такав треба да буде (нормативно)? У име светости живота, ја укидам живот и његову светост?! Пошто огроман број људи у овој држави последњих 20 година преживљава (ту убрајам и себе), да ли то значи да ми (који се још нисмо убили) придајемо мању вредност животу од оних који су то већ учинили? Ја нисам рекао да капитализам ни на који начин не утиче, већ да је тешко утврдити директну каузалну везу (без узимања у обзир бројних посредујућих чинилаца). То што је таквих пракси било мање у социјализму не значи само по себи да је то био бољи систем, иначе би неко могао приговорити да је ратно (ванредно) стање још бољи (пожељнији) 'систем', јер је тада стопа самоубиства најнижа.
Препоруке:
4
3
60
недеља, 18 децембар 2011 19:01
Делић
@Марио Калик
Ако смо сви на неки начин 'патологизовани' (у већој или мањој мери), питам се одакле потенцијал за свеобухватну промену система (који је потпуно дехуманизован). Као што не мислим да је социјализам био систем без добрих страна, тако не мислим ни да је капитализам у целини рђав. Што се тиче Хегела, ја могу да кажем да постоји и друга крајност - да се од шуме не види богатство дрвећа.
Свако добро.
С поштовањем,
Д.
Препоруке:
2
3
61
недеља, 18 децембар 2011 20:31
Марко Радовановић
@Делић
Управо тако.
Препоруке:
0
3
62
недеља, 18 децембар 2011 21:49
3 – 1 ~ 1
Систем итекако има утицаја на број самоубистава. Систем може бити моћан, мање моћан или немоћан. Праведан или мање праведан. Систем утврђује правила. Правила могу бити хумана, мање хумана или нехумана (ропска). Да ли сваки појединац може да одговори свим правилима својом вољом? Да ли сваки појединац има исти витални енергетски капацитет или потенцијал? Ова нација је на 13. месту у Европи по броју самоубистава(извор „Политика“)! То је аларм! То говори да постоји „ново“ што је овај народ променило. То „ново“ је агресивно од споља према појединцу коме је промењен амбијент за „бити човек“ (спољашња агресија, промена система под силом те агресије и на крају производ – суицидална епидемија). Или се у Србији десила „самоубилачка генерација“ па ето, ником ништа? Ко је овом народу наметнуо вишегодишњу, пропагандом сејану кривицу? Овом народу се отима, краде буквално све! Убица тражи кривицу у другоме а самоубица у себи. Зато прича о борби за достојанство има смисла.
... Како је могуће не бити против система у којем се овакве трагедије непрестано дешавају?!
11.12.2011 11:40
Srbija 13. u svetu po samoubistvima, broj se povećava
U Srbiji dramatično raste broj samoubistava. Uzroci uglavnom kriza i teški uslovi života. U najvećem riziku osobe starije od 50 godina koje su suočene sa brojnim problemima. U svetu se godišnje beleži oko milion samoubistava.
извор: smedia.rs
Препоруке:
2
2
64
недеља, 18 децембар 2011 22:35
3 – 1 ~ 1
Дакле, у две деценије од споља се инплантира болест овом народу са два идентификована отклона. Када се српски народ бранио проглашен је за „колективног убицу“ (хашки детерминисано!). Тад је окупатор још увек био напољу. Данас, имамо новостворени производ од Срба: „самоубицу“. У оба случаја, када се посматра темпо агресије од споља овом народу је наметана и индукована ненормалност. Србин је крив, Србија је мета. Па смо добили производ те дводеценијске радње: Србину пресуде или он то учини себи. Бити нормалан, достојанствен и равноправан е то не треба допустити Србима, стално нам говоре а овде то упорно многи не виде!
Препоруке:
4
1
65
недеља, 18 децембар 2011 22:56
@Pitalica @ Mario Kalik
Не, нећу сад и нећу све. Хоћу само достојанство а достојанствено се може живети и у сиромаштву под условом да се поштује она чувена просветитељска парола - „братство и једнакост“.
Препоруке:
5
0
66
уторак, 20 децембар 2011 09:42
Filozofija
Sa tekstom se slazem u onoj mjeri u kojoj postoji empatija prema covjeku koji strada. Nisam ni shvatila iz teksta da vi, gospodine Kalik, smatrate da je samoubistvo prihvatljiva drustvena pojava kojoj treba aplaudirati vec da je bolest, dusevna ili psihicka, produkt drustva koje treba da se zamisli nad sobom.
Vidim da mnogi komentatori pominju Dostojevskog. Osnovna misao u Braci Karamazovim je problem slobode. Postujem slobodu ovog covjeka, ali se pitam, u kontekstu ono sto je rekao starac Zosima: Svi smo mi krivi i odgovorni za drugog!, da li smo mi stvorili smisao. Da li se u ovom drustvu borimo da nas kapitalizam i kapitulacija duha ne pregaze?
Препоруке:
2
0
67
петак, 23 децембар 2011 14:35
Зоран Ристић
Слажем се са аутором овог текста. Нисам коментарисао изворни текст ауторке, јер нисам хтео да је отворено критикујем. Само бих је замолио да више не пише такве контроверзне текстове, пошто не располаже ни довољним информацијама о догађају. Да би се могли донети морални судови о нечему као што је нпр. "убиство" супруге, мора се знати да ли је она добровољно кренула у смрт са њим, или ју је он на силу изгурао. Дете које не разуме свет око себе је, наравно, сасвим друга прича. Коначно, зар неко заиста мисли да је овај човек једини који је дигао руку на себе и своју породицу? Нажалост, таквих случајева има много више него што су људи свесни, само се о томе не говори и не изводе се на овако спектакуларан начин, већ људи најчешће оду у смрт у тишини свог дома. То онда никоме, изгледа, није интересантно - то је онда само статистика.
Препоруке:
2
1
68
среда, 28 децембар 2011 11:53
Nena
Ludacke okolnosti?!?! Sta to zapravo znaci? Nije imao stan, novac... Imao je penziju, imao je zenu, imao je dete, uspela mu je vantelesna oplodnja (ja o uspesnoj vantelesnoj mogu samo da sanjam!) I sta je onda od svega toga ludacko? Svako od nas daje odredjenu vrednost razlicitim dogadjajima u svom zivotu. Na taj nacin sam i razumela tekst J. Papan o odgovornosti pojedinca, a ne drustvenim okolnostima kao determinanti ovog cina. Pojedinac je taj koji treba da nadje smisao u svom zivotu, ne moze ocekivati od drugih da to urade za njega.
P.S. Ne mislim da je drustvo apsolutno bez uticaja. Ipak, na kraju, svako od nas odlucuje svojom slobodnom voljom.
.jpg)
а министар одбране је за БГ хронику изјавио да мисли (пишем по сећању) "како није у питању социјални разлог."
јел можда се можда на тај страшан чин одлучио због благостања, итд.?
живот сводити на пуко храњење је нешто што потсећа на шталу итд....је апсолутни материјализам.
Чин Поњигера је стравичан али запитајте се колико је била безизлазна ситација која је довела до тога? Зар се није скоро мајка бацила са двоје деце?Људи се поливају бензином,закивају ексере у шаке - другим речима друштво је пукло кад су оваква дела постала свакодневница.А постала су из очаја!
Проблем је у овоме о чему господин Калик прича. Овај капиталистички систем је уништио све вредности, отуђио је људе, постали смо несолидарно друштво које само јури за парама.''Амерички сан'' је сада доступан свакоме, а ко не успе сам је крив. Таква реторика ослобађа систем од кривице. Отупели смо на поражавајуће услове у којима неки људи живе. Изгледа да у Србији важи она пословица сиртињо и Богу си тешка.
Треба подићи споменик овом човеку.Нека његово дело буде узбуна за ово друштво. Над просутим млеком не вреди плакати, зато морамо преиспитати систем вредности и пут којим се крећемо већ 10 година да се овакве трагедије не би понављале.
Ovde je takođe u slučaju ove nesrećne porodice pre svega slučaj jednog ubistva, jednog pokušaja ubistva, i jednog samoubistva. Nemojmo od jedne nesreće praviti neke velike zaključke, jer je u konkretnom slučaju očito u pitanju i bolest, a i nedostatak ljubavi. Nikakav sistem i nikakva nepravda nisu naterale milijarde ljudi da zbog toga ubiju svoje maloletno dete.
Околности и контекст су увек битни, слажем се, али такође су се самоубиства дешавала и у бољим временима. Један мој добар друг се убио у цвету младости због девојке, ништа није ни слутило да ће тако нешто да уради. После сам размишљао да је она ипак остала са њим, да ли би урадио исто то касније али због неког другог разлога? Верујем да би, да не помињем чињеницу да он никога другог није гурао у смрт са собом, чиме се показао доста хуманијим.
Идеали коме тежимо јесу инспиришући у смислу да требамо за НЕШТО да се боримо у животу, али већина људи промени циљ кад види да нешто од тога не може да оствари и настављају са животом. Таква врста људи то не ради.
А сада се подржава супротно мишљење.
Браво за "коментаторе".
Може ли ми ико од вас одговорити на једно питање:
Одакле том човјеку право да убије своје дијете?
Хвала.
Не ради се овде о праву и правди, већ о томе да је систем натерао одраслог, формираног човека да престане да размишља рационално, да уради стравичну ствар. Не правдам ја његов чин већ причам о узроку. А узрок не лежи у његовој психи.
На то се назовезује оно што сам ја написао. Све чешће ћемо виђати овакве ствари јер су људи сатерани у ћошак! Неће се свако убити али било је и случајева да су нуђени органи на продају да би се људи извукли из тешког материјалног положаја! То је поражавајуће за 21. век!
Starac Milija
Ne pije vodu ta priča o kapitalizmu kao ubici. A koji je to društveno-politički sistem na zemlji idealan? Pa pogledajte malo procente samoubistava po državama Evrope poslednjih 50 godina, ko vodi na listi: pa najrazvijeniji kao Švajcarska i Švedska, i uvek je Mađarska visoko. Ne rešava imovna situacija, i društveni sistem pitanje samoubistava....
Балзак о капитализму:
Арнолд Хаусер
"Социјална историја уметности и књижевности"
II том
стр. 256
Stvarni uzrok propasti naroda je nesposobnost čovečanstva da reši SOCIJALNE, MORALNE i DUHOVNE probleme. Sve dok je borba za egzistenciju takva da samo najprilagođeniji mogu da prežive, postoji zdrav razvoj vladavine individualizma. Kada se mehanizmi reakcija eliminišu iz individue, originalni napor i inicijativa suzbiju a kreativne sposobnosti naruše, rasa postepeno tone u divljaštvo i nestaje. Sličan kraj preti našoj današnjoj civilizaciji.« (Nikola Tesla)
dragas.biz/
Autoru verovatno nije simpatican sadomazohizam, cim se ovako teskim recima ostrvio na kapitalizam (koji naravno jeste sadomazohisticki).
Mislim da je to stvar ukusa.
Да им живот ионако ништа не значи, не би га себи ни одузели. Ово делује збуњујуће. Као када бисмо рекли да неку вредност чувамо тако што је уништимо.
Зато је Поњигера и његову породицу гурнуо у смрт не толико он сам, колико владајући капиталистички систем. То је тешко доказива тврдња (успостављање узрочне везе између капиталистичког система (макро ниво анализе) и чина појединца је стари проблем социологије менталног здравља). То што је систем мањкав, не значи да треба одустати од борбе да се он учини хуманијим (а самоубиство јесте одустајање). Друго, зашто мењати цео систем ако он само одређене људе чини ''патолошким случајевима''? На крају, ако покушате да оправдате овај чин сами себи избијате из руку аргумент о неопходности борбе (која представља процес, и то напоран и неизвестан) за промену система.
Drugo, psihijatrijska oboljenja su za zločince olakšavajuća okolnost, a ne uvreda. Odsustvo psihičkog poremećaja kod ubice koji ubije ženu i pokuša da ubije dete ga pred očima pravosuđa, ljudi, crkve i boga svrstava u red najgorih zločinaca.
Treće, srpski mediji podstiču struju koja opravdava ovakve zločine, nazivanjem ovakvih događaja "porodičnim tragedijama", a ne "zločinima u porodici", uvek je i ubica predstavljen i kao žrtva, a nikada ubicu ne nazivaju zločincem. Društvo i mediji treba da uvek imaju osuđujući ton prema ovakvim zločinima.
Цитат: "Ако је већ одлучио да неког убије, требало је да изабере другу мету и у том сукобу можда и херојски погине".
То је већ изузетно озбиљна тема. У односу на то ваш чланак више личи на манифест, пре него на искрен одговор упућен Јовани Папан.
Официр, који треба да брани земљу, да издржи оно што обичан човек не може, да поседује снагу карактера којом ће да предводи друге, слабије- бацио се са терасе, јер му је тешко?
Није ни чудо што изгубисмо ратове...
Koji je zlocin sistema, sto nije dobio stan?
Bezizlazna situacija? Sa 500evra sto je vise od proseka? Proseka za celu porodicu u srbiji.
Pobogu ljudi sta je vama.
Dobo je dete pod stare dane i umesto da se bori on je okoncao pricu?
Nudjeni organi na prodaju isl price, sta pricate vi?
Nije mogao da na 30 km od bg-a iznami kucu, zasadi bastu i gaji dete kao covek?
Mogao je kako nije mogao.
Teska vremena? Pa koja nisu bila teska? Ovde se jedino 70-tih zivelo normalno. Pre toga nije imao za sta pas da nas ujede, posle toga samo krize.
I uopste nije rec o kapitalistickom sistemu koji ga je navodno gurmuo vec o prethodnom tzv socijalizmu koji je vojnicki soj naucio i vaspitao da se stan dobija. Vecna je isla u sluzbu jer su ‘dobijali stanove’ i isli mladi u penziju.
50god i penzija od 50.000…
Ne mogu da verujem sta citam. Jovana jeste u pravu – nas mentalitet je da su uvek drugi krivi.
Posebno osvrt na religiju...(Nedavno sam u meni dragoj crkvi naišla na molbu za priloge za izgradnju...A ja se "ubih" pišući da crkva pola treba da izdvaja za gladne)...
Mislim da je vaša kritika ipak prešla suviše na osudu gde Jovane jer treba razumeti "bes" koji ponekad zatre dobru nameru, a sve u cilju da se problemi reše što pre...
U osnovi besa verovatno je strah da "pošast" ne zahvati i nas...ili nemoć da se pogleda u oči činjenici da "svakoga može sve da snadje u životu"...
Kažu da je u osnovi samoubistva neizdrživ bol...
Možda je prvi korak u ozdravljenju društva ne činiti drugima bol...
A ja vašoj sestri želim da što pre dobije stan...
Da li je Srbija podnela tužbu za osiromašeni uranijum kojim smo gađani? Da li je JNA podnela tužbu za 42 vojnika koji su mučki ubijeni u Sloveniji?
Да сте пажљивије прочитали текст, схватили бисте да ја и нисам рекао да само имовинска ситуација, тј. материјална база, решава проблем. Штавише, експлицитно сам рекао да тек с обзиром на целину друштвеног система можемо разумети ову трагедију. А део система је и његова надградња, владајући систем вредности (идеологија), тип и квалитет међуљудских односа, (не)постојање Смисла. У потпуној напуштености појединца од стране државе која би у крајњем ипак требало да га штити и о њему брине, у одсуству елементарне људске емпатије и солидарности, једном речју, у колективном губитку алтруистичног Смисла друштва и живота којем данас и овде присуствујемо, овакве трагедије постају врло вероватне и очекиване. Уосталом, зашто их у тој мери није било у ранијим системима ако систем с тим нема никакве везе?
И није реч само о једној несрећи, хиљаде људи је у овом систему унесрећено и упропаштено. Ова несрећа је само трагичнија и симптоматичнија од осталих.
Њена огољена трагичност само огољује злочиначку природу система која нам махом није сасвим видљива. И зато изазива овакву пажњу и реакције јавности.
И колико, по вама, још самоубистава, убистава и других породичних трагедија треба да се деси да бисмо имали право да изводимо генералне закључке о систему? Колико још мртвих и обогаљених треба принети на његов олтар да бисмо коначно признали себи да је до сржи злоћудан и нељудски? Наравно, најлакше је, али и најнаивније рећи то су само појединци и појединости, то нема везе ни са чим осталим, реч је о пуким болесницима и безосећајним бићима. Али, зашто има толико болесних и безосећајних, свакако више него раније? Не ради се о томе да већина (наизглед) није таква, већ зашто има толико ових "других". Социологија и социјална психологија на то може дати одговор, а не приземан, "здрав" разум на који се ослањате. Још је Емил Диркем показао да степен самоубиства расте у друштвима која губе унутрашњу кохезију, тј. солидарност.
Хвала на позитивној оцени и коментару. Лепо сте објаснили наивност преовлађујуће, стереотипне представе о "лудима" и "нормалнима".
Што се тиче ваше примедбе, ја и нисам рекао да су нпр. атентати (најбоље) решење, већ да АКО је већ одлучио да неког убије, боље да је нациљао неког другог, неког упечатљивог представника злочиначког и тлачитељског система. Не треба имати илузије. Кад имате посла са системом који на разне начине УБИЈА људе, гурајући их у неизлечиве болести, психичка растројства, самоубиства (или оваква породична убиства), па и тешка разбојништва и слично (и ту је одговорност система позамашна, а не тек "обичних разбојника"), и КАД остале, "нерадикалне" мере не дају резултате, морате бити СПРЕМНИ и на то да у самоодбрани убијете неког на оној другој, непријатељској страни. Не кажем, дакле, да то треба сасвим укључити у борбу, већ да се то НЕ СМЕ САСВИМ ИСЉУЧИТИ.
Njegovu su maloletnu ćerku kasnije novinari intervjuisali i ona je otprilike jedina stala uz svog oca...
O ovome sam tada napisala članak koji je objavljen na nspm-u...http://www.nspm.rs/komentar-dana/na-rubu-pameti.html...Poslala sam ga i na kabinet predsednika...
Nisam čula da je iko pomogao da se reši uzrok koji je doveo da čovek dođe u bolesno stanje...
Нисте ме добро разумели. Наравно да није извршио самоубиство (само) зато што је био атеиста (то није овде ни битно). Већ да је у друштву у коме се не само разграђује вера у Бога, већ и вера у човека (друге људе) и Човека, овако нешто што је учинио Поњигер врло могуће. Ако нисте знали, постоји и атеистички хуманизам, а не само теистички (питање колико је овај други истински хуманизам).
Нико га није спречавао да верује у Бога? А зашто би морао да верује у Бога? Само зато да не би извршио самоубиство? Да би имао утеху или избегао Божју казну (самоубиство је грех)? А шта ако Бог, односно загробни живот, уопште не постоји, другим речима, шта ако су та утеха и тај страх лажни, неосновани? Шта ако онда бесмислено или кукавички трпи и пати у овом животу? Зашто би то било часније од непристајања на такав понижавајући живот? Зашто би живот човека који нема никакав идеал, већ само живи да би преживео, био вреднији од оног који на такав мизеран живот не пристаје?
И немојте ову трагедију да искоришћавате за личне сврхе, тј. за доказивање ваше приватне вере у Бога. Син му се родио захваљујући његовој изузетној борби и напорима, а то што је преживео, нека мишљења кажу да је узрок томе начин на који га је држао, да га је ипак на неки начин желео заштитити. Зато је ова трагедија много сложенија него што ви и, на жалост, многи други овде приказују.
Самоубиство због девојке је ствар ИНДИВИДУАЛНЕ психо(пато)логије, а самоубиство Поњигера СОЦИЈАЛНЕ. Контекст је битно другачији, па су и оквири тумачења битно различити. А то што ваш друг није убио нпр. девојку, можда је само зато што му није била жена. Емотивне везе између мужа и жене су другачије, па и чвршће. Зато приликом пуцања једног човека често страда и оно што је с њим у дубљој вези. Нарочито ако му се постави ручак на сто. Управо то може бити окидач. Али треба имати интелект који може да продре тако дубоко да то разуме...
Марко Радовановић
У крајњој линији, ако некоме смета овакво друштво, требао би да се активира и крене у некакву борбу против поретка, а не да се самосажаљева, јер тако нити ће га променити, нити ће њему лично бити боље.
Ко се то не бори или није борио против поретка, ко се то само сажаљева? О коме то причате?
Смета ли вама уопште ово друштво? По интонацији би се рекло и не нешто превише. Наравно, кад себе убедимо да ће све неправде и патње бити искупљене на "оном" свету, на сваку "овоземаљску" неправду можемо гледати мирно, спокојно, са дистанце.
А ако грешим, ако бисте се и ви активније борили на "овом" свету, како онда да се боримо против поретка и како ћемо га променити? Да само верујемо у Бога? Или куцкамо овакве коментаре по тастатури?
Да бисте разумели самоубиство, морате да размишљате дијалектички, а не здраворазумски. Зато је то, како рече Ками, озбиљан филозофски проблем. Ако не желите да се уздигнете на тај ниво, ја вам ту не могу помоћи...
Живот је свет, што значи да треба да има неку вишу вредност од пуког преживљавања. Када та вредност изостане, када се живот сведе само на пуко преживљавање, они који животу придају већу вредност (цену) долазе у ситуацију да могу да изврше самоубиство. Они у име светости живота не пристају на свој актуелни живот који је ту светост изгубио, који је оскрнављен и деградиран. А они којима живот не значи ништа више од пуког преживљавања себи не одузимају живот све док могу да просто само преживе. Данас је сасвим ретко да се уопште не може преживети. Увек има отпадака по контејнерима и добрих људи који ће сиромаху уделити неки динар. Имамо ли право да то захтевамо од сваког човека, да пристане да постане пас или просјак?
Кажете да је тешко доказива узрочна веза између капитализма и чина појединца. Па ја и не говорим о пуком појединцу, већ о појединцу који заправо симболише страдање многих других у овом систему. Многи се у овом систему убијају, убијају своје супружнике, па и децу, нон-стоп се о томе извештава. Ако то нема никакве везе са капитализмом, зашто тога има далеко више у капитализму него у другим друштвеним системима? Зашто нпр. тога није толико било у социјализму, већ се захуктава са "транзицијом"?
Генерално је проблем већине коментатора овде што, на жалост, како би рекао Хегел, од појединачног дрвећа не виде шуму. Тј. не виде даље од свог носа, од онога што им је пред очима. А треба ићи шире и дубље, до саме шуме као целине. Шума је систем који није, како ви мислите, просто мањкав. Он је, напротив, труо до сржи и не може се хуманизовати. Он се мора зато у сржи променити, искоренити, напустити, да би хуманитет уопште постао могућ.
"Зашто мењати цео систем ако он само одређене људе чини "патолошким случајевима"? Као што рекох, а колико то још "патолошких случајева" треба да се деси да бисмо схватили да је реч о злочиначком систему, а не о пуким "случајним" појединцима, и да бисмо почели да радикално мењамо такав систем? Друго, није реч само о мањем броју "случајева". И ми "нормални" смо на други начин патолошки. Фром је говорио о патологији "нормалног". Патолошки је бити "нормалан" у овом систему, конформирати се са његовом патологијом, не препознавати је као патологију. Нпр. игнорисати овакве трагедије, релативизовати их, чак нападати острвљено жртве (Поњигера) уместо џелата (систем).
Понављам по ко зна који пут, нигде нисам рекао да је Поњигеров чин оправдан. Само покушавам да га дубље разумем, а не да се препуштам површности и плиткоумности. И када би се већина нас борила против система као што се он дуго времена борио, вероватно до ове трагедије не би ни дошло. Толико о томе ко се и како бори.
Нисам имао намеру да одговорим, али ипак сам решио чисто да не би испало да сам одћутао.
Дакле, испада зато што немам разумевања за овакав потез г. Поњигера и сличне, да браним овај систем, док је ствар управо супротна - овај систем ће се одржавати док год се људи попут њега буду "самоелиминисали" (не нужно самоубиством, већ и апатијом, недостатком воље за некакву акцију и сл.) чиме ће се проценат оних који су свесни поражавајућег учинка оваквог друштва смањивати у корист оних који овакав систем одржавају.
Какво је то сад питање зашто је МОРАО да верује у баш у Бога? Није морао, могао је да верује у боље сутра, у свог сина, у своју породицу... Небитно. Али није.
А у оном делу сам причао о Поњигеру и сличнима (ваљда је било очигледно) што је, мислим, било очигледно.
Марио Калик
Самоубиство због девојке је ствар ИНДИВИДУАЛНЕ психо(пато)логије, а самоубиство Поњигера СОЦИЈАЛНЕ. Контекст је битно другачији, па су и оквири тумачења битно различити.
још мислим да би било врло значајно истаћи да, (према познатим подацима) страшном самоубиству није био разлог свађа, што би га опет сврстало у неки други контекст.
:"АКО је већ одлучио да неког убије, боље да је нациљао неког другог, неког упечатљивог представника злочиначког и тлачитељског система".
Sa kojim pravom vi odlučujete koga i kada je ispravno ubiti. Ko je taj ko treba nekoga da ubije. Neko drugi ili Vi?
Dakle Vaše revolucinarne ideje sačuvajte za sebe ili se sami latite oružja pa krenite u svoju borbu, ali budite sigurni da ćete naići na isti takav odgovor sa druge strane.
To na šta Vi indirktno pozivate je vrlo opasno.
Gospodine Kalik, vi ste levičar i to što ste intelektualac ne daje Vam za pravo da pozivate narod da gine za ideje koje Vi smatrate ispravnim. Suviše puta su se u istoriji pokazale jednako pogubne kao i kapitalizam koji kritikujete.
"Ponjiger je pre svega ubica, pa tek onda samoubica". Једна мисао каже: "Ако убијеш једног човека, онда си убица, ако убијеш милионе, онда си освајач, ако их побијеш све, онда си Бог". У овој ироничној сентенци видимо како величанственост неког злочинца расте са масовношћу његових убистава. Тако и овде. Поњигер је чиста мизерија, али не и систем који је крвав до гуше. Ово прво нам је непосредно видљиво и наизглед непобитно, али за ово друго се већ треба мисаоно потрудити. Многи, на жалост, не желе да учине тај корак.
Друго, не идем ја "толико далеко" (па приписујем одговорност за ову трагедију систему) из "пуких идеолошких", већ из људских разлога. Односно, нисам ја против капитализма јер сам "заробљеник своје идеологије", већ сам ја "заробљеник своје идеологије" јер сам против капитализма. Како је могуће не бити против система у којем се овакве трагедије непрестано дешавају?!
Колико слеп и ограничен треба бити па не схватити да нешто није у реду са самим тим системом, а не само са "појединцима" који у њему страдају на овај или онај начин? Ја сам против капитализма јер није могућ капитализам са људским лицем. Зато ни "најбољи" капитализам није решио проблем човековог отуђења. Наведени примери Швајцарске и Шведске које предњаче по броју самоубистава најбоље илуструју ову опору истину.
Лепо што сте споменули тај мит о слободи воље. Наравно, у капиталистичкој идеологији сви смо ми слободни да будемо и учинимо ово или оно. Проблем је "само" у томе што, кад се спустимо у капиталистичку стварност, такве слободе бивају обичне химере за оне који су на друштвеној маргини, односно дну. Они раде оно што не желе, а желе оно што не раде. Поњигер је желео живот достојан човека за себе и своју породицу, а убио је и себе и своју породицу. Степен слободе воље опада сразмерно опадању положаја на друштвеној лествици. На дну се вероватноћа приближава нули...
Na stepenu koji vi pominjete sužena je sloboda izbora, ali ne i sloboda volje.
Све то што сте написали о нео-либералном капитализму јесте истина, немам ја намеру да противуречим нечему што је очигледно (уосталом, погледајте моје коментаре на текст гђе Папан).
Али, самоубиство је индивидуална ствар, и не може никакав спољни систем да буде "крив" за то. Са друге стране, ако хоћете да кажете да су људи са маргине склонији томе у оваквом друштву, и ту сте у праву, нема сумње, али тако нешто је увек ствар индивидуалног избора - или ћете се убити, или нећете. Што се тиче мог друга којег сам поменуо, то није било случајно; самоубиство увек има везе са неком ИДЕАЛИЗОВАНОМ СЛИКОМ о томе како наш живот треба да изгледа, било да се ради стану, већој плати или вољеној особи.
Кад се то не добије, да ли то заиста значи да нам је такав живот непотребан, или да смо превише хтели, или да нисмо заслужили, или да је систем неправедан? Свашта је могуће, али чак и да је ово задње у питању, зашто би неко кажњавао себе ако је он најмање крив за своју ситуацију?
А са којим правом ви забрањујете некоме да убије у самоодбрани? Са којим правом ви одлучујете да тај треба пре да буде убијен? То на шта се ви индиректно позивате је врло опасно. То је позив на ропство и спремност да те убију само зато што, забога, ти "не смеш" да убијеш. Убице смеју да убијају, али ти не смеш да убијеш убицу. Заиста, бриљантна мудрост!
Ја нећу да чувам своје револуционарне идеје за себе, ако ни због чега другог, онда због тога што ни ви не чувате своје контрареволуционарне идеје за себе. Да чувате, не бисте овако реаговали. А ја ћу увек, док сам жив и док имам снаге, реаговати на такве реакционарне идеје које људе препуштају тлачењу и погибељи у име "светости" и "неповредивости" живота. Као да живот потлачених и убијаних у вашем контрареволуционарном систему није такође свет и неповредив...
Na stepenu koji vi pominjete sužena je sloboda izbora, ali ne i sloboda volje
Није шија, него врат. Имам слободу да бирам само оно што не желим. Односно, немам слободу да бирам оно што желим. Заиста, неокрњена и неограничена слобода воље!
E upravo tu grešite, sloboda volje se upečatljivo manifestuje upravo onda kada biramo život koliko god on loš bio. Dakle, ja biram život iako mi teško pada sva njegova surovost. To je ono o čemu je pisala Jovana Papan.
Vi možda ne možete da ostvarite ono što želite, ali imate slobodu da to birate i da živite u skladu sa svojim željama kako bi ih nekada možda u budućnosti ostvarili.
Na tom primeru otcrtava vaš revolucionarni karakter. Hoću sad i hoću sve.
Da ne bude zabune. Ja se skoro u potpunosti slažem sa vašom kritikom kapitalizma, ali se ne slažem sa rešenjem koje vi nudite.
Hvala vam što redovno odgovarate na kritike.
Lično sam prisustvovao jednom samoubistvu. Verujte, da se takvi postupci vrlo teško mogu objasniti. Izuzetno su van vremenski i vanprostorni.
Srdačno V.N.
Kada ovo ispisujem, svesna sam, da sam majka,jos uvek,mrtvog sina, jedinog deteta- o samoubistvu sam toliko puta razmisljala, toliko puta..mozda i zelela..ali kao sto vidite tu sam-iz prostog razloga sto ja SEBI nisam dala zivot, niti imam pravo da ga uzmem!To, je MOJE religiozno postojanje, ali da istovetno mogu da razumem da covek koji zivi neke druge 'vrednosti'vise ne moze, ne damu se i kvrc- je realnost, i razumem; Srbija prolazi, kroz jezivu fazu, koju NE RAZUME, ni kamo ni zasto? Kapitalizam,-potrosacka himera- za koju nije vazno KO trosi( ako se pedest bace kroz prozor..ostaje jos 5000 koji ce da trose)je uistinu ubica svoje dece,SRBE je kroz celu istoriju spasavalo 'srpstvo'korporativnost, sada se raspada;
Za to mora da postoji VISE nego sto ja mogu da razumem;zato bih rade da svi bar trenutak zacutimo, i kazemo: ne do Bog! A, posle toga radimo, radimo i VOLIMO!
Убеђен сам да би аутор имао шта да каже (напише) на тему - шта предузимати да се изгради систем за људе? Ко, када, како?
Уважени господине, ја, заправо, сматрам да човек мора да размишља својом главом (а како другачије), па му ту одређење 'дијалектички' или 'здраворазумски' нити шта додаје нити одузима. Уколико грешим, извињавам се што се мој дух још није винуо до тог нивоа спекулативности. Живот је или свет (чињеница?), или такав треба да буде (нормативно)? У име светости живота, ја укидам живот и његову светост?! Пошто огроман број људи у овој држави последњих 20 година преживљава (ту убрајам и себе), да ли то значи да ми (који се још нисмо убили) придајемо мању вредност животу од оних који су то већ учинили? Ја нисам рекао да капитализам ни на који начин не утиче, већ да је тешко утврдити директну каузалну везу (без узимања у обзир бројних посредујућих чинилаца). То што је таквих пракси било мање у социјализму не значи само по себи да је то био бољи систем, иначе би неко могао приговорити да је ратно (ванредно) стање још бољи (пожељнији) 'систем', јер је тада стопа самоубиства најнижа.
Ако смо сви на неки начин 'патологизовани' (у већој или мањој мери), питам се одакле потенцијал за свеобухватну промену система (који је потпуно дехуманизован). Као што не мислим да је социјализам био систем без добрих страна, тако не мислим ни да је капитализам у целини рђав. Што се тиче Хегела, ја могу да кажем да постоји и друга крајност - да се од шуме не види богатство дрвећа.
Свако добро.
С поштовањем,
Д.
Управо тако.
Марио Калик
@ Милош
... Како је могуће не бити против система у којем се овакве трагедије непрестано дешавају?!
Srbija 13. u svetu po samoubistvima, broj se povećava
U Srbiji dramatično raste broj samoubistava. Uzroci uglavnom kriza i teški uslovi života. U najvećem riziku osobe starije od 50 godina koje su suočene sa brojnim problemima. U svetu se godišnje beleži oko milion samoubistava.
извор: smedia.rs
Vidim da mnogi komentatori pominju Dostojevskog. Osnovna misao u Braci Karamazovim je problem slobode. Postujem slobodu ovog covjeka, ali se pitam, u kontekstu ono sto je rekao starac Zosima: Svi smo mi krivi i odgovorni za drugog!, da li smo mi stvorili smisao. Da li se u ovom drustvu borimo da nas kapitalizam i kapitulacija duha ne pregaze?
P.S. Ne mislim da je drustvo apsolutno bez uticaja. Ipak, na kraju, svako od nas odlucuje svojom slobodnom voljom.