Мораћу да разочарам европске и друге марксисте и комунисте – националисте. Особито источноевропске.
Њихове патриотске, идеолошке и националистичке изјаве о томе како капитализам уништава земље „гвоздене завесе“, а и голу Југославију (без завесе), да би се обогатио, постају беспредметне после примера Грчке. Овој земљи прети много гори сценарио од земаља ван „слободног света“, али и многим другим земљама „слободног света“. Зашто?
Зато што се мора узети у обзир рационалност и доследност англосаксонског мишљења. Оно садржи постулат да се ниједна прилика на путу опстанка не сме пропустити. Јер, свака је прилика - „наша прилика“, јер смо је „ми“ створили, креирали, спиновали, итд. - као своју прилику.
На том месту, ово мишљење прелази из физике у метафизику политичке филозофије.
Историја филозофије показује како је обрнут пут бескрајно немогућ; упркос многим филозофским школама модерне и постмодрене. Реч је о методу.
С поштовањем и уважавањем,
СРПСКИ ЛИБЕРАЛНИ САВЕТ
Препоруке:
0
4
2
петак, 02 март 2012 21:56
Слободан
И руски и чешки став у односу на евро ми је јасан као, уосталом, и кинески у односу на долар. Све су то покушаји да се искористе предности које припадност "јачој" страни пружа. Имајући искуство у виду јасно је да се " ... рационалност и доследност англосаксонског мишљења ... " заснива искључиво на предности јачега. А, како је дошло до предности у току две хиљада година је одавно објашњено.
Њихове патриотске, идеолошке и националистичке изјаве о томе како капитализам уништава земље „гвоздене завесе“, а и голу Југославију (без завесе), да би се обогатио, постају беспредметне после примера Грчке. Овој земљи прети много гори сценарио од земаља ван „слободног света“, али и многим другим земљама „слободног света“. Зашто?
Зато што се мора узети у обзир рационалност и доследност англосаксонског мишљења. Оно садржи постулат да се ниједна прилика на путу опстанка не сме пропустити. Јер, свака је прилика - „наша прилика“, јер смо је „ми“ створили, креирали, спиновали, итд. - као своју прилику.
На том месту, ово мишљење прелази из физике у метафизику политичке филозофије.
Историја филозофије показује како је обрнут пут бескрајно немогућ; упркос многим филозофским школама модерне и постмодрене. Реч је о методу.
С поштовањем и уважавањем,
СРПСКИ ЛИБЕРАЛНИ САВЕТ