Кад је Београд пао у аустроугарске руке, 1915. године, део страховладе окупатора је, између осталог била и забрана ћирилице. Све на југ до Чачка, сви натписи су морали бити на латинци, занатлије, кафане, општински органи, школе, да и у школама је забрањена ћирилица. Бора Станковић, књижевник, интерниран је у Сарајево, одакле је својој породици писао писма само на латиници, јер му је ћирилица забрањена.
Закључак: аустроугарски каплар ј.б.броз, смишљено наставља традицију окупатора из 1. рата, у Србији окупираној 1945. године од стране његове партизанске војске. Срби партизани, који су чинили већину те окупаторске војске, појма немају шта је суштина брозове борбе. Партизански унуци, ових дана, немају појма зашто не треба користити латиницу.

Ми смо и сада под окупацијом.

Волео бих много више оваквих текстова и других погодних начина да се, нпр. у радио и тв емисијама, новинама, часописима и слично, коначно и ова, врло важна ствар за један народ, поново успостави као један од најважнијих симбола нашег бића.
Јер, као што се зна, језик и писмо су оно најјаче што карактерише један народ. Не треба чекати више ни секунде већ се дићи и на сваки могући начин указивањем се борити да се наш народ врати својој изворној писмености. Са овим питањем би се сигурно неизоставно појавиле и друге негативности, не само везане за писменост, које исто тако представљају највиталније проблеме нашег опстанка као народа, те се једном за навек отарасити свих прљавих и подлих прозападних, ватиканских, комунистичких, турских и других утицаја.
А на крају и наших свих продатих издајника по било ком основу и било чијем платном списку. На овом путу никога не штедети па макар то био и један од тзв. реформатора ( у служби германских србомрзаца ) Вук Караџић! Нек се и ово једном...

Подржавам отварање расправе о србском језику и писму управо пред изборе. Нека гласачи виде за кога су гласали (ако су уопште и гласали за досманлије?!) и шта су нам урадили чак и у области језика и писма. Евентуално учлањење у ЕУ значило би промену србског источноправославног цивилизацијског кода у западно католички код. У том коду нема ћирилице! Нема чак ништа од србског духа, митова и идентитета. Уставом је прописано да је ћирилица званично писмо. То би значило да би Тијанићев досманлијски јавни радиодифузни сервис морао бити сав у ћирилици, на пример! А да ли је - сами видите. Да не говоримо о томе да нам Дачићев МУП не дозвољава издавање личних докумената на ћирилици. Регистарсте ауто-таблице су невиђено чудо и ругло. Децу нам у школама уче некаквом пижурица-правопису по којем србски језик наводно има два писма (прави аутори тог правописа су: пешикани, јерковићи, пижурице, клајнови...). Браћо Срби, ако одбраните ћирилицу, нећете одбранити ни саме себе ни своје потомке...

Једна од највећих подвала српском народу, је та да он има два писма,и да треба да је срећан због тога!Та гнусна лаж је дала "резултате",па тако многи од нас имају свакодневне расправе на ту тему,и морамо да доказујемо, доказано!Морам још једном да поновим ,да нам је зимус,преко ноћи београд освануо са уличним натписима на два писма.То је урађено ,тихо,и подмукло,и како ствари стоје,ствар је прошла!?Нико се није нашао да пита због чега је то урађено,и зашто се ако ништа друго,у време велике кризе,бацају паре!?Наводно се то ради због туриста,иако странци неће моћи да разумеју те речи ,на хрватској латиници!Треба још једном споменуту "Војбођанску банку",која је све натписе променила на латиницу,и то без икаквог образложења,а так то колико је коштало,можемо само да претпоставимо!?

Наше писмо се може вратити само онако како нам је и отето. Другог избора нема. Част је у питању. Ако је некима и до части.

Већ две године пишем Министарству спољних послова Србије због њиховог службеног сајта (искључиво) на латиници, без иједног слова службеног језика и писма, и - ништа. У порукама без потписа су пре више више од пола године рекли да раде на томе, пре тога су рекли да имају у плану, на моје тражење да писмо буде потписано и да ми, као службеном лицу, доставе податке о одговорном лицу које је донело одлуку о таквој употреби неслужбеног писма у јавној комуникацији с грађанима, уследило је - ћутање. Нико се није потписао, ниједну информацију (у складу са Законом о доступуности информација) нисам добио.
И, сад, ја кроз тај сајт и то министарство гледам и Владу, и целу Државу, и унутрашњу контролоу у њој, и законитост, и стање права ... и - слика није нимало добра. Другим речима, ужасно је лоша.
Докле?

@Александар Невски

Бољи комѣнтар одавно нисам прочитао! Свака част!

Аутор је добро приметио,има ту и покондирености,незнања али и зле намере.Јер ми смо окупирана земља,у питању је мека окупација али ја њу тешко подносим,буни се нешто у мени а како је тек нашој браћи на окупираном Космету само можемо да наслутимо.Лакше се дише једино у Републици Српској,опстала је Богу хвала да очува пламичак српства и врати га братски нама кад наступе нека боља времена

Симо, али треба погледати само називе нових фирми. Као на пример -купатило трејд, кухиња трејд, ченџ ми..... То све треба да се забрани, ти називи фирми који не одговарају нашем језику.

Посебан облик кварења језика везана је за скраћивање имена.Наша су имена дугачка јер су везана за епско осећање.Сада се потсецају,утањују.Љубомир постаје Љупче.Скинуо терет са леђа.Сакрио се од себе.МИКИ,БОКИ, ТОКИ, ВОКИ,КИКИ..Пуно име је израз слободе и достојанства личности.Шта да радиш са Буцом Буцићем,Може ли буца да служи војску.Па наравно да неможе.Буца је и у педесетој добро дете.Мирославка је скратила име у Мира.Кад је стигла у Београд постала Мики.За Београд приређено издање бивше Мирославке.Утоме помажу пријатељице обезимењене као и она.Имена нам казују да смо подетињили и да нам је тешко да носимо одговорност.Чини ми се да је све почело када се Милорад пропио.Када сам чуо Милораде бекрио све си паре попио..знао сам да неће издобрити.
И да закључим.Завршила Милка звана Мики(милка је наше значи просто)Родила сина и дала му по Алену Делону име Ален.Заостале тетке које незнају шта је лепо кажу Џабе школе џабе вакултети,незнаш дати име детету

"Латиницу у Србији генеришу..." savremeni tokovi civilizacijski i tehnološki. Masovna upotreba latinice u zemlji gde je službeno pismo ćirilično može se podvesti pod ono što je Borislav Pekić, čini mi se u 'Godinama koje su pojeli skakvci', nazvao 'takvim vremenom'. "Takvo je vreme", doslovno. A borba i silan napor uperen protiv sveprožimajućeg pisma podsećaju me na Francuze koji se siroti ubiše i oznojiše od muke da proteraju engleski jezik, tačnije frangleski. Ćirilicu, kao naš specifikum, kao dar i retkost, kao tradiciju ili ponos, moramo i treba očuvati, ali, Bože moj, ako završi kao relikvija, pa ... i staroslovenski nam je otfikaren jednim potezom 'čoveka s turskim prezimenom'. Drugo, postoji uvek u ljudima prkos koji će nas naterati da je čuvamo, makar samo da bismo je ispisivali kad kod nam se...

Живим у Републици Српској и користим искључиво Ћирилицу,а како сам у државној управи сви наши документи су ћирилични и то ми је посебно драго.Да ли ће наша прелијепа Ћирилица опстати зависи само од нас.Овај коментар пишем да истакнем како у Београду ипак још има ћириличних натписа.
Тешко је или немогуће пронаћи у Кнез Михајловој,али кад се пође булеваром ка Звездари или Палилули пада у очи да су скоро све пекарске радње са ћириличним натписима.Зато "Браво пекари".
Ја иначе када купујем књиге купујем искључиво на ћирилици и ако би што више нас од продаваца тражило књиге на ћирилици и напуштали радње ако их нема онда би се и издавачи морали прилагодити жељама купаца.Ово поготово радим јер имам сина основца и желим да одраста уз српско писмо,а морам признати да нам највећу помоћ у очувању ћирилице пружа Гугл.

@Александар Невски , свака част ! Лепота !!!!