субота, 04. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

„Устаничка улица“ – скоро стваран покушај суочавања са стварношћу

Kоментари (28) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 недеља, 25 март 2012 15:01
Cimerka
Kao i uvek odlicna analiza gospodina Tanasica, uvek sa uzivanjem citam njegove tekstove!
Samo napred!
Препоруке:
34
23
2 недеља, 25 март 2012 18:14
Саша
Ма све је у реду што Танасић пише, само има једна овде несразмера. Како то да у Србији скоро сваки филм је филм "суочавања са стварношћу", "приказа трагике тренутка", а да таквих филмова у Хрватској на пример има једва 2. У српским филмовима Срби су приказани као злочинци, а у Хрватској се не може замислити да Хрват буде злочинац. Лепо је имати снаге за "суочавање са стварношћу", али несразмера између српске и комшијских кинематографија у том "суочавању" је огромна.
Препоруке:
104
6
3 недеља, 25 март 2012 19:03
Ђорђе Трикош
Саша, ти управо упадаш у ту замку да од филма очекујеш да буде национално ангажован, и то на исти онај начин на који су по твом мишљењу ангажовани остали српски филмови, само са другачијим предзанком. Ти очекујеш да филм треба да испрати твоју или представу по мишљењу теби блиских људи, а то је управо оно што је у овој виспреној критици најубедљивије поткачено.

Највећи број наших филмова - и ту се слажем са Николом - пати од вишка политичке коректности, често и ауторове потребе да разреши своју идентитетску антиномију садржану у истовременој потреби за припадањем и дистанцирањем од онога што схвата нацијом. Но, да не прође ни све без својеврсне ироноје, мени се чини да Николина похвала (устаничком) жанровском филму садржи приметну дозу ангажованости, и то оне која је заснована ни на чему другом до политичкој опцији која је у трењу са а(нти)националним актерима у друштву. Притом се веома смело филмска збиља проглашава верном представом реалности. Олако и неутемељено.
Препоруке:
12
34
4 недеља, 25 март 2012 19:12
ел нињо
увек сам више поштовао немце од енглеза. немци вас даве голим шакама,а енглези у рукавицама.
Препоруке:
68
1
5 недеља, 25 март 2012 21:12
Здравко
Није доста што смо пропагандно у свијету унакажени и наружени до монструма, сад ће нам Терзићев филм да појасни да су извјесни криминогени српски елементи у ратовима 90-тих сјекли главе својим непријатељима. То једноставно није тачно. Тачно је да су муџахедини и шиптари сјекли српске главе и све се сликали с њима. Сценаристи су још могли да упишу да су Срби и продавали људске органе вађене из својих непријатеља или још боље невиних цивила и продавали их на црном медицинском тржишту. Аман, људи! Па зар је свјетски аксиом у снимаљу филмова било које продукције, приказати Србе ко људождере. Има ли ико храбрости да посумња и сними нешто другачије? Има ли Срба у филмској индустрији или је све похрваћени југословен? Докле ћемо гледати на властите проблеме из хрватске (или хашке, свеједно)перспективе и тако се понашати према проблемима? Читао сам приказ истога филма у најновијем броју "Печата" и то ко да није исти филм. Двојица људи о истом фиму пишу ко да није исти фима. Неко ту дебело ....
Препоруке:
68
2
6 недеља, 25 март 2012 23:13
Саша
@Ђорђе Трикош&Никола Танасић
Ја спадам у оне који од свих филмова икад снимљених, на прво место ставља филм "Велики Диктатор" великог Чарлија Чаплина. По времену у ком је снимљен, по савршенству дистрибуције, по иновацијама (почев од језика до опште хуманих порука)... Није Чаплин (и сам Јеврејин) тада осудио само прогон Јевреја, иако се могао ограничити само на то и сви би га разумели, него је осудио сваки прогон тако ефектно, да и ја који сам знатно после тог времена рођен, ту поруку могу да разумем.
Ова садашња српска кинематографија, која трага за "суочавањем са стварношћу", се не напаја Чаплином, него Вељком Булајићем.
Да не будем баш искључив, не осуђујем ја све редитеље који су радили у добу комунизма, само због Вељка Булајића. На пример Хајрудин Шиба Крвавац, је био и у то зло доба пре свега веран уметности. Ђорђе, не мислите ваљда да су десетине милијарди Кинеза гледале Валтера само зато што у свету није било других филмова о 2. светском рату. Не, него је Шиба био мајстор.
Препоруке:
43
0
7 недеља, 25 март 2012 23:28
А.Ђ.
@Ђорђе Трикош
Свака мисао је субјективна, а да ли то онда значи да објективност уопште не постоји и да јој не можемо тежити? Таутолошке исказе морамо везати за рудиментарне појмове, за које је иронија одвећ сложена. Господин Танасић на све могуће начине покушава да избегне улогу великог судије било националне или антинационалне опције. Он покушава да у нашу кинематографију врати људску, а не српску или европску тематику. Његове намере су сасвим часне, али као што и сам знаш из Радосављевићеве Методологије, сваки научник формира своје исказе полазећи прво од субјективног погледа на свет, тако да ни ја ни ти нисмо слободни од тога, али можемо да тежимо нечему бољем :).
Препоруке:
19
2
8 понедељак, 26 март 2012 00:03
Одбрана и последњи дани 1
Да бих испоштовао Тарантина,који је човек Американац и кога сматрам квалитетним ражисером,прво ћу да кренем од краја,па ћу се врнем на почетак.Оно што ви сматрате највећом заслугом ја сматрам неумесним. Правити узбудљиву ратну причу на тему стварних ратних злочина,без обзира како их интерпретирали,за мене је прилично дегутантно.Мислите да је проблем перцепције ратних злочина и свега око злочина решен жанровским приступом.Најмање се може жанром решити.Американци су своју историју жанровски обрађивали и сад имамо ово што имамо.Ми смо индијанци,а они каубоји.Цело човечанство трпи последице једнога жанра.А трпеће и Американци.Значи жанром се не може „раскрстити са прошлошћу“.Волео бих да ми неко објасни шта значи то „раскрстити са прошлошћу“?Шта то све подразумева у овом нашем случају?Г.Танасићу,можемо се ми,колико хоћемо,позивати на фикцију,али је тема више него стварна.Тема су ратни злочини које су,као што сте и сами рекли,починиле српске паравојне формације у прошлом рату.
Препоруке:
25
0
9 понедељак, 26 март 2012 00:03
Одбрана и последњи дани 2
Кажете да их се сценариста „згодно“ решио тако што их је ликвидирао током Косовског рата.(за мене то није био Косовски рат,него агресија НАТО-пакта).Уверења сам да сценариста јесте „најкривљи“ за оно што се дешава у филму,а овде се прилично огрешио,јер није био веродостојан,није испоштовао фактографију.Ко је то од оних који су направили тешке ратне злочине ликвидиран од српске стране?Злочинци из Сребренице крећу се слободно по свету,нико их не дира,не позивају их ни за сведоке на суду.Опет нам се потура нешто што су други радили.„Сценариста“ из Сарајева на тај је начин „раскршћавао са прошлошћу“.Прво је, недуго после формирања Хашког трибунала за бившу Југославију,у крвавом сарајевском окршају убијен Мушан Топаловић-Цацо(у познатом локалу "Хамам-бар" једне ноћи донео пуну врећу српских глава-писали сарајевски „Дани“,главни осумњичени за „Казане"). Након рата је ликвидиран и Рамиз Делалић Ћело у време када је његов злочин(убистви Николе Гардовића)дошао до суда(писало Време).
Препоруке:
29
1
10 понедељак, 26 март 2012 00:04
Одбрана и последњи дани 3
Наравно да ви сада можете рећи да ауторима овог филма и није било до тога да буду веродостојни и да се баве фактографијом,али прича јесте базирана на конкретним догађајима из прошлог рата.Да су направили филм о томе како „Интерпол“ истражује злочине које су починила бића са других планета могли би да говоримо о фикцији.Кажете ово:„ Иако филм јасно ставља на знање да је у питању Србин-Крајишник,који је убијао по налозима центара моћи са ове стране Дрине… При томе, „Устаничка улица“ јасно избегава данас тако саморазумљиви одговор да је у „позадини злочина“ била „националистичка хистерија“ и „ратнохушкачка политика ненародног режима Слободана Милошевића“.Зар ово није контрадикторно?Није ако су у питању неки отуђени,криминални центри моћи,за чији рачун негативац убија,али тешко да ће то бити виђено на тај начин.Углавном,ће ту већина да препозна „ненародни режим Слободана Милошевића“ и оно што је у Хагу верификовано као „Удружени злочиначки подухват“.
Препоруке:
28
1
11 понедељак, 26 март 2012 00:04
Одбрана и последњи дани 4
Аутори су на линији Марковићеве „Турнеје“ када је у питању Крајишник заведен од индивидуа са друге стране Дрине.И Марковић у свом филму то покушава да протури. Наивни и искрени Крајишници су изманипулисани од стране „прљавог злочиначког ума“ из Београда. Што се тиче „Специјалног суда за ратне злочине“ тешко је не бити острашћен.Шта ви мислите о том суду? Колико је Немаца осуђено у Нирнбергу,а колико Срба у Хагу? Добро,ако нису хтели да хапсе Немце,нису морали ни да их спасавају.Да се ми, ипак, вратимо филму.Сем што имају техничке,филмови треба да имају и друге квалитете.Најбоље сам филмове видео у кинотеци.Биле су лоше траке,али изванредне приче.Није проблем Холивуда само Анђелина Џоли,него целокупна продукција.Мишљења сам да се данас у Холивуду праве ужасно лоши филмови,ма колико то г. Танасићу изгледало инфантилно.
Препоруке:
29
0
12 понедељак, 26 март 2012 00:05
Одбрана и последњи дани 5
Насупрот те инфантилности коју је г. Танасић идентификовао,ја идентификујем другу.Инфантилну америчку публику којој се уз кокице продају идиотске приче.Шта ми имамо од тог напретка и сарадње са светским компанијама када се у нашој новијој кинематографији по глави становника сними најмање центиметар „антисрпске траке“ по глави становника. Имамо то да ће ти филмови бити добро технички опремљени.И на крају о глумцима.Кичић је неизбежан кад је у питању „раскршћавање са прошлошћу“.Увек је ту да нам покаже како смо лоши и никакви.Кад га гледам почнем да се самомрзим што значи да је добар глумац.По чему је Раде Шербеџија икона светске кинематографије?У којим је значајним филмовима глумио и које је значајне улоге остварио у тој светској кинематографији?Углавном је играо улоге пијаних Руса и лоших и покварених Балканаца,а у задње време Срба злочинаца.Шта хоћу да кажем. Нека се он суочава са својом прошлошћу,а моју нека остави на миру.
Препоруке:
43
0
13 понедељак, 26 март 2012 00:29
Maja
Ne mogu prosto da verujem da nasi filmski radnici,
sem filmova u kojima su Srbi obavezno prikazani kao
zlocinci a svi drugi kao zrtve,ne mogu da nadju nikakvu drugu temu za film o Srbima.Nemci su u drugom svetskom ratu ubili blizu sest miliona ljudi,ali se ja ne secam da su snimali toliko filmova u kojima sebe prikazuju kao zlocince.Nema
filmova o streljanju djaka u Kragujevcu,Kraljevu
Nisu,Beogradu itd.Nema filmova o logorima: Ausvicu,
Dahauu;Banjici,starom sajmistu u Beogradu.Ako je to obaveza nametnuta Srbiji onda to treba reci
ovom narodu.Zasto niko od Amerikanaca ne snima filmove o njihovoj borbi protiv terorista kad jedan vojnik ubije citavu porodicu u Iraku 16 ili Avganistanu 17 osoba.Pritom americkim vojnicima
mogu samo americki sudovi suditi.Za ostale postoji
sud u Hagu.
Препоруке:
30
1
14 понедељак, 26 март 2012 00:52
Ralle
Ovaj film su pomogle razne nevladine organizacije ( Fond za otvoreno društvo,The Balkan Trust for Democracy), kao i Ambasada Holandije.

www.ustanickaulica.com
Препоруке:
38
0
15 понедељак, 26 март 2012 01:28
Betelgeuse
Da je Rade Serbedzija "ikona" pa jos i "svetske" kinematografije, nisam znao, ali sam se nasmejao. Covek je glumio u filmovima u kojima je ili bio ruski mafijas, koji je vrlo brzo skoncavao, ili generalno imao kratak "rok trajanja", uz par progovorenih reci. Nije on nikakva ikona svetske kinematografije, vec je glumio u svim filmovima koji su mu ponudjeni. Da li treba da se doda da nije imao NIJEDNU glavnu ulogu. Sto se njegove americke karijere tice, nema tu ni traga nekoj umetnosti, vec se radi o pukom prezivljavanju i cistom biznisu. To je tako, i zao mi je sto je car go.
Препоруке:
41
1
16 понедељак, 26 март 2012 01:42
Sale
Problem koji nikako da shvate naši umetnici je da se sve vrste medija u svetu koriste za potrebe interesa. Jedino kod nas je sve u službi "pravde". Kako to da baš mi moramo da raskrstimo sa svim tim stvarima a niko nema snage da napravi film o stvarnoj istini koja se dešavala pred našim očima?
Jedino mi imamo "običnu" i "poštenu" inteligenciju.
Bar na stranicama NSPM imamo svakodnevno priliku da upoznamo ljude sa istorijskim trenutkom u kome se nalazimo i pred kakvu aždaju smo stali. Još neko treba da letnji dan o podne dodaje vodu aždaji umesto junaku.
Stavite prst na čelo i nemojte praviti ništa što može činiti uslugu toj aždaji. A filmove koji treba da nas probude kao društvo pravite kada nam spadne "težina lanaca".
Препоруке:
26
1
17 понедељак, 26 март 2012 02:35
Итака
"Нека се он(и) суочава са својом прошлошћу,а моју нека остави на миру."

Хвала на дивној реченици. Запамтићу је.
Јер је у њој целокупно разоткривање балегара.
Препоруке:
29
0
18 понедељак, 26 март 2012 12:42
Beograđanka
I ja mislim da je došlo vreme za suočavanje sa prošlošću. Za sve su krivi zli starci! Mlade ljude treba pustiti da dišu! Posebno mi se dopada to što u ovom filmu zločinca igra jedan Albanac. Zašto? Sigurna sam da ovaj film referiše na film "Stršljen" Gorčina Stojanovića, a svi se sećamo kako je Gorčin plastično prikazao pravu prirodu Albanaca u tom svom rediteljskom prvencu...
Препоруке:
10
13
19 понедељак, 26 март 2012 13:25
Симић Манојло
Ако је у филму речено(само назначено,или показано)
да су Срби одсијецали главе, онда то није слободан
умјетнички израз, него материјална повреда истине,
и на фону је даљње сатанизације целог Народа, а не
"индивидуалних кривица",како се то слатко подмеће.
Управо је обрнуто-Србима су одсијецане главе и у
Босни и на Косову.Постоје документи.
А да Срби никад нису успели да се суоче са својом
прошлошћу, сведочи чињеница да су Титин комунистички покрет, и Павелићев фашистички, били,
када је у питању решавање српског националног
проблема на Балкану,међусобно компатибилни.
Примереније име за такав филм било би "Усташка улица", уместо "устаничка".Та снажна потреба
београдских филмаџија да се допадну "другима"и свој
занат подреде наметнутој политичкој коректности,и
није ништа друго до израз поданичког менталитета и
спремности на послушност.
Уосталом, Срби су једини Народ на свету,којем је
поморено 110.000 деце од 1-12 г.у конц.логорима
НДХ.Каква "уметност", после тога?
Препоруке:
28
0
20 понедељак, 26 март 2012 13:27
Beograđanka
„... као што се оптужени пред тим судом једнако (неправедно) сматрају и зликовцима и монструмима, и херојима и патриотама."
"А највећа заслуга „Устаничке улице“ је у томе што осетљивом питању ратних злочина, питању са којим ово друштво мора да се суочи и на које до сада није понуђено много ваљаних одговора..."


I ja mislim da ovo društvo mora da se suoči sa ratnim zločinima! A svako glorifikovanje "srpskih heroja" mora hitno da prestane!
Препоруке:
8
27
21 понедељак, 26 март 2012 14:09
Beograđanka
Ратни злочинац у скривању (Фехмиу), члан јединице која је током рата вршила егзекуције и тешке облике мучења и злостављања, истовремено је најпластичнији и, парадоксално, најпозитивнији лик међу главним јунацима.

Očigledna je aluzija na Dražena Erdemovića, ključnog svedoka tužilaštva u Hagu. Ako me sećanje ne vara, ni on nije Srbin ali je počinio zločine u srpsko ime. I ja moram da dodam da je, barem u mojim očima, u pitanju jedan pozitivan lik - zato što je doprineo rasvetljavanju istine i političke pozadine zločina.
Препоруке:
1
21
22 понедељак, 26 март 2012 15:22
Pavo
@Maja, broj ljudi koje su njemci ubili u 2. svjetskom ratu mnogo je veći od 6 miliona. Samo je broj ubijenih Jevreja toliki, a đe su Rusi, Poljaci, Srbi, Romi...
Препоруке:
20
0
23 понедељак, 26 март 2012 15:35
Симић Манојло
& Beogradjanka

Наравно да паметни Радован Караџић јесте велики и
прави српски Херој. Да није било његове способности
да организује отпор у отаџбинско-одбрамбеном рату,
поновио би се до танчина ендехазијски геноцид над
Србима у Босни.Већ је био почео, управо на данашњи
дан 26.3.1992.г. у Сијековцу, гдје су Хрвати и
Муслимани побили 50 Срба и спалили много кућа,
тачно 10 дана пре почетка рата у Босни.
Они који не познају прилике у Босни, односно о њима
знају само из титоистичких мантри,требало би да
заобилазе ту тему.
Препоруке:
22
1
24 понедељак, 26 март 2012 16:21
Beograđanka
"...као да је у питању истраживачки документарац, а не парче тинејџерске фикције."


Pa... nisam sasvim sigurna da barem jedan momenat u filmu nije suviše "dokumetaristički". Naime, svi znamo ko je u ovoj našoj zemlji - син славног професора филозофије права !? Ali, mogu potpuno da se složim sa uvidom da je autor ovu činjenicu "наменски прећутао"...
Препоруке:
2
11
25 понедељак, 26 март 2012 18:26
SM.
@odbrana i poslednji dani

Raskrstiti sa prošlošću,odnosno momenat raskrsta,je onaj momenat,kad umrlom postave krst, pobadajući krst u sveže iskopanu zemlju.Tada umrli raskrsti sa prošlošću.
Препоруке:
11
0
26 понедељак, 26 март 2012 19:02
NIje nego
Нисам гледао филм.И немам намеру.Паметном довољна чињеница да играју Шербеџија и Кичић. Дакле, видим њих двојицу, а видим и чувену флоскулу "суочавање са прошлошћу".И онда ми неко прича о реалности. Не знам само на који се мамац упецо Пера Б.
Препоруке:
20
1
27 субота, 31 март 2012 04:48
Žiko
Dokle ćemo mi Srbi pametovati i prvi i jedini kritikovati svoje negativnosti u svim uslovima pa i u ratnim. Jesmo li to mi pametniji od Hrvata i Muslimana koji su nad nama počinili strahovite zločine u svim prošlim ratovima? Zašto mi to nemamo strpljenja pa bar ne sačekamo da oni prvi krenu sa demistifikacijom nekih svojih zločina? Mi uvijek pod utiskom trenutne politike snimamo kojekakve filmove i sami sebi skačemo u stomak. Krenuli smo kako treba, predali smo osumnjičene za zločine, neke osudili i zašto sada ići dalje. Valjda trebamo prvo sačekati i naše protivnike da nas stignu pa tek onda ići dalje ili sačekati njih da oni krenu dalje. Ne samo smo mi uvijek najpametniji. Uzgred, Lepa sela i Turneja su ipak malo objektivniji filmovi gdje je realnost prisutna makar i malo. A onaj Šerbedžija se uvijek nadje u nekim antisprskim filmovima, a prvi je pobjegao od demokracije u Beograd.
Препоруке:
3
1
28 субота, 31 март 2012 18:50
жанр пристанка на смрт као судбина
'Цело човечанство трпи последице једнога жанра'...заиста!као да је жанр решење за све и врхунско достигнуће као елементарна писменост па се ми,овде одушевимо ако је неко дело дошло до жанра:тако се говорило и за феномен тржишта('све ће да реши тржиште'...е,па видели смо како тржиште решава по животима,људима,животној средини...баш еколошки решава ...до нестајања,до смрти).
одлични коментари 'одбрана и последнји дани'...и,заиста увек треба погледати финансијере неког пројекта,за сваки случај.И мени је Сорос центар док је још под тим именом функционисао у Србији-финансирао,додуше једва-један каталог,средином 90тих.Ретки су,тада знали,да је посао тих канцеларија по источној Европи хипердефинисан.Касније је постало јасно да без њих не би било ни бомби ни 5.октобра ни садашњег беспућа и двадесетогодишњег ропства,економског исцрпљивања,психичког и физичког убијања које је још у току.Ми смо сви,овде,робови,заточеници,логораши тог жанра,а када ћемо се ослободити...не видим.
Препоруке:
3
1

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер