петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

О тзв. левим и десним скретањима

Kоментари (44) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 петак, 30 март 2012 09:55
Сава Савановић
Како "кризе" настају?
Па неко "склони" паре из платног промета неке територије.
Како су људи то почели да називају правим именом, неко се сетио да "професори" ту тематику "стручно" обраде.
Године 1929. "десила се криза".
Године 1933. некоме је "препород пао са неба".
Европа 2011. опет има исту причу.
Препоруке:
25
1
2 петак, 30 март 2012 10:18
svetlana
odlican, brz, jasan odgovor i predlog. Za svaku pohvalu.
Препоруке:
32
0
3 петак, 30 март 2012 10:53
Ружичасти пантер
Уколико занемари проблем расподеле доходака и моћи, економска наука ништа не објашњава.А уколико укључи проблеме расподеле и моћи онда нужно постаје идеологизирана или бар мора да се ослони на неки вредносни систем.
Препоруке:
29
0
4 петак, 30 март 2012 12:49
Ево како изгледа 2011. по лондонском Економисту
2011 revisited Charting the year
http://www.economist.com/node/21542191
Препоруке:
19
0
5 петак, 30 март 2012 12:50
изгубљене године
Years lost to the financial crisis -Rolling back the years
America has lost almost a decade of progress to the financial crisis
Feb 23rd 2012, The Economist online
http://www.economist.com/blogs/graphicdetail/2012/02/daily-chart-15
Препоруке:
22
0
6 петак, 30 март 2012 14:03
london
U Srbiji izgleda sve mora da bude na jadnom nivou, pa tako i taj provincijalni balkanski (neo)liberalizam, zadnja pošta clds...
Препоруке:
29
0
7 петак, 30 март 2012 14:23
citalac
Svi moraju znati neke stvari, pa i ovi profesori koji polemisu preko medija. Nije tu vise stvar da li je neka opsteprihvacena ekonomska teorija dobra ili losa, i ne mogu se takve teorije vrednosno ocenjivati univerzalno za ceo svet. Postoje ekonomske teorije koje su univerzalne za sva vremena i za sve slucaje. S druge strane postoje ekonomske teorije koje se namecu kao univerzalne, primenljive za ceo svet i za sva vremena; i bez obzira sto one to nisu one se tako predstavljaju strucnoj javnosti. Ne moze se u 21.veku ekonomska teorija oslanjati na vrednosni sud ekonomskih postulata od pre nekoliko vekova. Sve se promenilo od tad, od tehike i tehnologije do broja stanovnika na planeti, ocekivanja, moralnih vrednosti, drustvenih normi, politickih i vojnih odnosa snaga u svetu...Sve se promenilo samo je ekonomska nauka zadrzala teorijske postulate od pre nekoliko vekova. Cak i takvi ekonomski sudovi,postulati, pojedinacne teorije od pre nekoliko vekova su imale samo jedan cilj.
Препоруке:
13
1
8 петак, 30 март 2012 14:35
citalac
Cilj svake ekonomske teorije koja se oslanja u ogromnoj meri na vrednosnim sudovima jeste promovisanje nekog nacina privredjivanja koje ce dati dobre rezultate za pojedine grupe, narode, drzave ili saveze. Kao sto je teorija Adama Smita i Davida Rikarda imala jedan jedini interes a to je rast Britanske imperije i njihovih saveznika, tako i sve druge teorije imaju svoje javne ili skrivene interese. Takva teorija je nametana ostalim narodima svete ne zato da svima na svetu bude dobro nego da Britanskoj imperiji bude dobro. Kina je sasvim normalno funkcionisala kao drzava i privreda sve dok joj nisu nametnute klasicne ekonomske teorije sa Zapada. Tako da nije puno proslo od trenutka kada je Kina prihvatila osnovne postulate zapadnjackih ekonomskih teorija do njenog politickog, privrednog i drustvenog kraha. Sve do pocetka 19.veka Kina je bila najveci svetski proizvodjac,a BDP per capita nije oskakao puno od zapadnoevropskog, a onda je prihvatila "prijateljske" savete sa strane.
Препоруке:
12
0
9 петак, 30 март 2012 14:51
citalac
Ne postoji najbolji moguci sistem za sva vremena. Kao sto su pisci i naucnici iz doba robovlasnistva govorili da je robovlasnistvo jedini moguci i najbolji drustveno-privredni sistem, da je najefikasniji i da ce zauvek ostati i opstati. Niko od njih nije sporio cinjenicu da je sistem nepravedan nego su govorili da drugaciji sistemi nisu moguci, i da nema alternative. Isto tako je bilo sa feudalizmom, a i danas sa kapitalizmom. Nije Vasingtonski konsenzus postulat koji je svetu nametnut za dobro celoga sveta, nego nametnut za dobro jednog dela sveta na stetu drugog dela sveta. Neoliberalizma je ispunio svoj zadatak bar sto se tice zapadnjackog ekonomskog modela. Isto tako je kejnzijanizam ispunio svoj zadatak. Klasicizam je ispunio svoj zadatak.Merkantilizam je ispunio svoj zadatak. Svi su oni ispunili zadatak pa su tek onda promenjeni. Znaci, uvek i u svim vremenima je postojala prica o kraju istorije(razne Fukujame), i o najboljem sistemu bez alternative.
Препоруке:
25
0
10 петак, 30 март 2012 15:57
фристајло
Мислим да би то било добро, а и коректно (поготово што се ради о државној, а не приватној издавачкој кући) да се код истог издавача поред његове и књига његових истомишљеника (нео)либерала објаве и књиге аутора који заступају другачије ставове.
А ја, опет, мислим да од тога нема ништа. Није он тамо зато да помогне "цветање 1000 цветова", већ да све који нису из њихове "баште" сузбија као коров. Мислим да је то до сада свакоме јасно.
Препоруке:
18
0
11 петак, 30 март 2012 17:22
Fhj
J m k.
Препоруке:
0
2
12 петак, 30 март 2012 18:09
Srđa
Za one sa jeftinijim ulaznicama, u koje spadam i ja, nije ništa prezentovano do ličnog prepucavanja i delegitimisanja ideologije kao takve.

Ako me lični sukobi i ne zanimaju mnogo, interesuje me zašto je autor protiv ideologija?
Препоруке:
1
9
13 петак, 30 март 2012 18:44
Jasna*
Nego sta je nego ideologija,i to ona najgore vrste,koja zagovara i stiti interese krupnog kapitala,ideologija koja obezbedjuje da bogati postanu jos bogatiji ,a siromasni jos siromasniji!
Препоруке:
13
0
14 петак, 30 март 2012 19:08
Курир Бошко
Поштовани г.Душанићута фела увек иде на човека, а не на идеју.Мало статистике, мало етикетирања и велика алергија на било какву расправу.И свако покрива ``свој терен``, ови ваши пишу економске памфлете о светским питањима и глатко семантику подваљују за знање,а са друге стране, видите само како се оно ....од овошталог бољшевика Капичића, лако уклопило у ЛДП прокламације. Он им је икона !Овим вашим ``економистима``се сво знање своди на:тржиште ће регулисати свеПризнаћете да им је таква једноставност економске теорије, много профитабилнија и лакша за употребу, од Ваших доказивања овог или оног економског постулата.Могу тако економично теоретисати на више свезака него што је изашло стрипа ``Загор - дух који хода``Ево и ја да дам допринос теоријама неолиберализма, (схватих да је то профитабилно):``тржиште (према мојем увиђају), пати од запушених чакри, те је неизоставно потребно да се танричке тачке тржишта, мултидимензионално стимулишу``
Препоруке:
9
0
15 петак, 30 март 2012 19:21
Srđa
@Jasna*

Koja ideologija? Liberalizam? Libertarijanizam?

Ja sam tržišni fundamentalista, i izvol'te pitajte šta nije jasno.
Препоруке:
1
11
16 петак, 30 март 2012 20:10
deluxe
Sasvim je dovoljan zaključak Seulskog samita G-20 od jeseni 2010.,kao i zvaničan izveštaj MMF-a od aprila 2011.o tome,da je Seulski konsenzus zamenio Vašingtonski konsenzus, pošto više ne odgovara realnim ekonomskim potrebama u svetu.
Препоруке:
7
0
17 петак, 30 март 2012 20:34
Jasna*@Srdja
Neoliberalna ekonomska politicka ideologija.Na tu ideologiju sam mislila,ciji su eksponenti neoliberalni nazovi "eksperti" sa kojima prof.Dusanic polemise.Ne znam sta bih vas pitala kad je meni sve jasno u vezi gore pomenute ideologije.Znam da ste trzisni fundamentalista ,to sam zakljucila na osnovu Vaseg komentara,zato sam Vam i dala minus.Mozda bih vas pitala samo kako se postaje trzisni fundamentalista sa jeftinom ulaznicom?
Препоруке:
10
0
18 петак, 30 март 2012 21:56
Srđa
@Jasna*
Tržišni fundamentalista daje samo jeftine ulaznice, dok svi drugi, uključujući i neo"liberale" (a to su sisice i apologete), prodaju skuplje ulaznice. Pa ako nema para, nema ni muzike. Tržišni fundamentalista, poput mene, obezbeđuje muziku, ma koliko malo para bilo, tj. nikome ne deli minuse, već isključivo pluseve, te sam drage volje i Jasni jedan dao.
Препоруке:
1
3
19 петак, 30 март 2012 22:35
@citalac
citalac je написао
Postoje ekonomske teorije koje su univerzalne za sva vremena i za sve slucaje.

Можете навести примере таквих теорија?

S druge strane postoje ekonomske teorije koje se namecu kao univerzalne, primenljive za ceo svet i za sva vremena; i bez obzira sto one to nisu one se tako predstavljaju strucnoj javnosti.

У коју групу би сместили Рикардов принцип компаративне предности, а где Марксове тезе?
Препоруке:
0
3
20 субота, 31 март 2012 13:27
Lika
Ono što napisaše jedan i drugi profesor nije ni približno onome što je Marks napisao u 30. glavi petog odeljka Kapitala /III tom/. "Poslednji uzrok svih stvarnih kriza ostaje uvek siromaštvo masa i ograničenje njihove potrošnje, nasuprot težnji kapitalističke proizvodnje da proizvodne snage razvije tako kao da njenu granicu predstavlja samo apsolutna potrošačka sposobnost društva". Treba li još nešto?
Препоруке:
3
0
21 субота, 31 март 2012 14:55
@@Čitalac
По Рикардовој теорији компаративних предности земље Азије којима је пиринач основна храна требало би да дигну руке од гајења те културе и да се специјализирају за склапање компјутера - рецимо. С друге стране, гајењем пиринча би требало да се бави нека земља која има компаративне предности (услови климе, земљишта, итд) над азијским земљама.
Земља X која би само склапала компјутере постигла би максималну продуктивност у томе, а земља Y која само гаји пиринач имала би максималне приносе.
Заиста,врло лепо, врло универзално и врло без везе са реалним светом - као и већина економских теорија.
Проблем са економском науком (која заправо није наука) је у томе што се те безвезне теорије даље разрађују па тако постоји - уколико смо већ код Рикарда - и теорија апсолутних предности, и Хекшер-Олинов модел и још неколико других.
Какве то везе има са реалним светом - колонијализмом,лобирањем, митом, бомбардовањем "компаративно" надмоћних...
Препоруке:
9
0
22 субота, 31 март 2012 15:08
@@Čitalac
P.S.
Пошто се економске теорије заснивају на апстрактним претпоставкама, то Рикардова теорија не објашњава шта ће се десити у случају непријатељстава између земље X и земље Y и прекида трговинских веза између њих. Шта ће јести грађани земље X? Економске теорије се не баве таквим "тривијалностима" мада просечан грађанин очекује да управо економска наука пружи конкретна решења за побољшање материјалног положаја и животног стандарда људи а не да их бомбардује високопарним фразама.
Препоруке:
7
0
23 субота, 31 март 2012 15:18
@Srđa
Пошто се нудите да објасните нејасноће око тржишта био бих вам захвалан да наведете на основу ког тржишног закона се дели профит између предузетника и радника? Ево један конкретан пример. Неки наш предузетник је на основу личних веза успео да испослује изградњу стамбеног блока у Русији. Запослио је 100 људи од којих 50 врхунских инжењера, архитеката и грађевинаца. На основу ког тржишног закона се одређује колико вреде везе тог предузетника (јер је он уложио само везе у добијање посла и кредита) и знање инжењера?
Конкретно - како тржиште одређује колико вреде везе а колико високостручан рад?
Препоруке:
3
0
24 субота, 31 март 2012 15:35
Ружичасти пантер@Srđa
Ни мене лични сукоби не занимају много али ме занима кад се једна идеологија представља као наука што је случај са (нео)либерализмом. Опште узев, не волим лажне етикете.
Препоруке:
4
0
25 субота, 31 март 2012 20:18
МР
Г. Мијатовић се ослања на оца неолиберализма америчког економисту Фелдмана. Данас у Америци нико се не усуђује да говори о њему као важном економисти. Истина је да неолиберализам потстиче колонијализам чак и у земљама у развоју као што је Кина. Јуче је објављен случај електронске фирме Епл. Њихови радници у Кини су принуђени да раде минимум од 60 сати недељно без плаћеног прековременог рада. Тако морају да раде 11 дана узастопце пре него што добију један слободан дан. То много личи на либералну економију 19ог века. Кад је тако у Кини, можете замислити како је тек у осталим земљама Трећег света.
Препоруке:
3
0
26 субота, 31 март 2012 20:23
Иван К.
"По Рикардовој теорији компаративних предности земље Азије којима је пиринач основна храна требало би да дигну руке од гајења те културе и да се специјализирају за склапање компјутера - рецимо. С друге стране, гајењем пиринча би требало да се бави нека земља која има компаративне предности (услови климе, земљишта, итд) над азијским земљама."
...........

Је л има неко компаративне предности над азијским земљама у производњи пиринча?! И није важно. О специјализацији земаља се говори у контексту међународне трговине, не и за сваку трговину уопште, да не говоримо о узгајању хране на својем плоту за своју породицу. Тако Русија извози нафту, али не и прехранбене производе, јер њих сама и производи и троши, јер тако јој се исплати.

Поменули сте економске теорије које су универзалне. Ја сам питао које су оне? Ако је економска наука лажна наука, је ли и Маркс кад пише о економији лажно научан?

Ја мислим да економија није наука (стриктно), али економски нихилиста нисам.
Препоруке:
0
0
27 субота, 31 март 2012 20:53
Иван К.
П.С. Видим да су ми слупали минусеве на коментар који се састоји од мојих радозналих питања. Које год вредносне системе имали Адам Смит, Карл Маркс и Полањи, ваш је свакако, свакако различит.
Препоруке:
0
3
28 субота, 31 март 2012 22:12
Srđa
Nema šta da se deli profit, već se ugovorne obaveze isplaćuju.
U zemlji gde nema (kodifikovanog) građanskog zakonika, gde se stečajevi politički zaustavljaju i pokreću (konverzija duga u vlasništvo), gde nema osuda za prevare, gde se čak i informacija o prevari prikriva, a ogromna, prevelika javna sredstva troše, i to diskreciono, jedini tržišni zakon je onaj između "preduzetnika" i vrhuške, i ako postoje ikakvi izbori, između glasača i vrhuške. Drugim rečima, vrhuška je suveren, a svi ostali vlasništvo.
Препоруке:
5
1
29 субота, 31 март 2012 22:45
Lika
kada pominjete ekonmsu teoriju onda bar nemojte Marxa svrstavati u tzv. ekonomiste jer on to nikada i nije bio.Ako je uopšte iz tog domena on je kritičar klasične političke ekonomije a njegova kritika je toliko suptilna da je pre filosofija nego ekonomija. Ekonomija svakako jeste nauka u modernom smislu te reči. Naravno, može se diskutovati šta je nauka a šta nije nauka. Za mene je nauka, na primer, pre svega, obična ideologija jer je i dalje opterećena građanskim pogledom na svet koji je daleko od humanističkog principa koji joj tek onda može dati univerzalan karakter na koji, inače, pretenduje. K tome pledira i Marxov pogled na svet, dok je njegov "doprinos" u smislu o kome se diskutuje samo specifičan aspekt rakvog pristupa.
Препоруке:
1
0
30 субота, 31 март 2012 23:33
@ Srđa
На основу којих критеријума ће се одредити износ зарада радника у том уговору?
Препоруке:
0
0
31 субота, 31 март 2012 23:35
@Иван К.
Пре свега, Рикардова теорија је једна здраворазумска констатација. Свакоме је јасно да ако се неки појединац, група или читава заједница посвете само једној делатности у којој су бољи од других, да ће имати врхунске резултате и да ће разменом добара произведених у тој делатности имати максималне користи. Није потребно бити Рикардо па то видети. Дакле, посматрано „у контексту међународне трговине“ то је тачно. Али управо у томе и јесте проблем. Пошто међународна трговина (или трговина уопште) није једини аспект егзистенције једне заједнице, и пошто међусобно трговање није једина сврха постојања народа и држава, онда није јасно чему служи та назови теорија.
Препоруке:
2
0
32 субота, 31 март 2012 23:38
@ Иван К.
Друго, не постоје универзалне економске теорије нити постоје универзални економски закони. Начин производње, расподеле и потрошње (што је суштина економије) су се мењали у разним срединама и разним епохама и зависе од укупних друштвених односа. Постоји покушај да се рационално и економско изједначе па би економија била наука о рационалном понашању у области производње, расподеле и потрошње. Али онда се ту јавља проблем дефинисања „рационалног“. Наиме, рационално се може дефинисати само с обзиром на циљ. Оно што је рационално за један циљ није рационално за неки други циљ. Ако је циљ једног друштва да сви грађани имају бесплатно школство, здравство и становање – онда је рационално да у расподели уведе уравниловку јер ће тако остварити циљ. Ако је пак циљ једног друштва да има 5 одсто милијардера и 95 одсто сиротиње, онда је рационално да у расподели дозволи да оних 5 одсто по свом ћефу одређују наднице за оних 95 одсто.
Препоруке:
2
0
33 субота, 31 март 2012 23:44
@ Иван К.
Таква расподела, тј. експлоатација ће се онда прогласити за „економску законитост“ мада је у питању однос снага у датом друштву, дакле један превасходно политички феномен.
Узгред, да би дали ореол научности својим тврдњама, неолиберали су успели да наметну назив „Нобелова награда за економију“ за награду коју шведска банка додељује у спомен Нобела. Дакле, Нобелова награда за економију не постоји јер је Нобел завештао ту награду за научне дисциплине, мир и литературу а ту није убројао економију.
Коначно о Марксу. У његовој оптици економија се не може одвојити од историје, социологије, антропологије. Покушао је да кроз историјски материјализам обухвати све те дисциплине у једну науку о друштву па га је тешко сврстати само у једну од тих области.
P.S.Мој вредносни систем је социјална правда. Себе дефинишем као хришћанског социјалисту и сматрам да је хришћанство као вредносни систем изнад марксизма.
Препоруке:
2
0
34 недеља, 01 април 2012 10:06
S
@Иван К.
Hrišćanstvo je samo objavljeni ili proklamovani sistem vrednosti koji je u sekularnom dobu potpuno devalvirao. Danas je izgubio na privlačnosti jer je još više razmakao deklarativno od stvarnog. U građanskom društvu one institucije koje istupaju u ime hrišćanstva napravile su kompromis sa predstavnicima laičke vlasti, odnosno predstavnicima kapitala i njegovih interesa i tu su potpuno izgubili legitimitet. Crkva je danas reakcionarna ustanova koja brani interese povlašćenih slojeva. Hrišćanstvo kao sistem dogmi kojih se praktično niko više ni ne drži predstavlja više karikaturu nego stvarnu moralnu snagu. Otuda je i komično upoređivati hrišćanstvo sa marksizmom pogotovo što nije jasno šta bi to marksizam danas trebalo da predstavlja.
Препоруке:
2
0
35 недеља, 01 април 2012 11:28
@S@Иван К
Кад се каже вредносни систем мисли се на идеје – слобода, једнакост, милосрђе.... Социолог Шалом Шварц рецимо сматра да постоји 10 универзалних идеја које су основа вредносних система па ту чак убраја и хедонизам. Разне религије, политички системи, уметнички правци у својој основи увек имају неку идеју на коју се позивају мање или више експлицитно. Комунизам се позива на идеју једнакости, либерализам на идеју слободе а хришћанство на идеју милосрђа. Те идеје могу бити материјализоване кроз систем норми али не морају. Комунизам као политички систем је кроз систем норми материјализовао идеју једнакости позивајући се на марксизам.
Религије, политички системи, уметнички правци који се позивају на одређену идеју могу се претворити у карикатуру те идеја – то је чак најчешће случај. Али саме идеје не могу „девалвирати“. Оне су једноставно недодирљиве и вечне. Идеје милосрђа и правде које су у основи хришћанства ће постојати чак и кад на земљи не буде постојао ниједан хришћанин.
Препоруке:
3
0
36 недеља, 01 април 2012 11:31
@S@ Иван К.
P.S.Мислим да смо на сасвим различитим таласним дужинама. Даља дискусија је бесмислена а и није тема Душанићевог текста.
Препоруке:
0
1
37 недеља, 01 април 2012 12:09
Srđa
Na osnovu stanja na tržištu rada, zapošljavanja.
Препоруке:
0
0
38 недеља, 01 април 2012 13:01
Иван К.
Покушаћу да се оријентишем ка суштини: Суочени смо са катастрофом. Разумемо и доста од њених узрока. Огорченост нам не недостаје. Прошлог пута када смо критичко разумевање и огорченост претворили у политички резултат, свргнули смо (нелегално) председника и остатак владајуће структуре због економске мафије коју су они дозволили.

Испало је да је оно чему смо се онда радовали управо оно што је економска мафија хтела.

Отуд, мени на крај памети није да се одрекнем 1. елементарних правила понашања и 2. прецизног размишљања, о ширем контексту. Шта ће одређени противник неолиберализма да ради када неолиберализам буде одбачен? Неолиберализам је лажа уз помоћ које смо доведени довде - једна од више њих. Надам се да ћемо учествовати у ширим и темељнијим дискусијама, не само у њеном демистификовању.
Препоруке:
2
0
39 недеља, 01 април 2012 13:35
@Srđa
На основу стања на финансијским тржиштима, САД и Европска унија (укључујући Немачку) су банкрот.
Препоруке:
0
0
40 недеља, 01 април 2012 13:48
@Srđa
Пошто сте очигледно зналац за питања економије можда бисте могли да ми одговорите на два питања која су ме увек интригирала:

Прво, зашто су економске законитости једине законитости које човек мора слепо да поштује и не сме да их мења, мада увелико мења законе генетике. Дакле, зашто су економски закони изнад свих осталих закона, једини које човек не сме да мења.

Друго, зашто се ти економски закони морају слепо поштовати само кад су у питању радници а могу се кршити када су у питању власници (банака, компанија,фондова...).
Препоруке:
1
0
41 недеља, 01 април 2012 14:08
@@Srđa
Nisam ja "ekonomski znalac", već tržišni fundamentalista.

Da su bankrot, jesu, ali će obezvređivanjem valuta teret prebaciti na siromašnije sekcije stanovništva, jer bogatije, u zavisnosti od uređenja države imaju veći ili manji uticaj u zemljama većeg ili manjeg polja intervencionizma.

Ne moraju se poštovati ekonomski zakon. Ne mora se poštovati ni zakon teže. Dok letiš sve je u redu, problem nastaje sa udarcem u tlo.
Препоруке:
0
0
42 недеља, 01 април 2012 15:18
@Иван К.
У потпуности се слажем са Вашим констатацијама. А што се тиче питања, ако сам добро схватио Вас интересује шта је алтернатива неолиберализму.По мени систем у коме држава има могућност интервенције у привреди. Нисам сигуран да су сви противници неолиберализма тог мишљења. Професор Цвјетићанин, рецимо, који критикује садашњу власт и ситуацију у земљи, је огорчен противник сваке државне интрвенције а какав је став професора Душанића о томе не знам.
Поздрављам Вас.
Препоруке:
1
0
43 недеља, 01 април 2012 15:25
S
Diskusija o marksizmu je moguća ako druga strana uopšte shvata šta je marks poručio. Ali, to, izgleda, u Srbiji nije slučaj pa, tako, ni eventualna diskusija o njemu praktično nije moguća. Ljudi pa i tzv. profesori jedva razumeju i shvataju njegov Kapital. To je relativno lako primetiti baš po kadrovima koje su u proteklom periodu iznedrili. Marks je u Srbiji u širokom luku zaobiđen kako od onih koji su bili pozvani da na akademski način o tome progovore tako još i više u široj javnosti. Marks je do krajnosti zaboravljen i skrajnut sve kako bi sanjali "nestvarnu stvarnost" koja nas je upravo zbog toga i zadesila. A saveti tipa da se kobajagi nepremostivo razilazimo pojedinim komentatorima ovde služe samo da bi zaobišči neprijatnu temu o kojoj iovako nisu u stanju makar malo i promucati. trebalo bi biti iskreniji i pošteniji pa tako šta priznati a ne ostavljati druge u maglovitim očekivanjima da neko o tome nekom drugom prilikon uopšte nešto može saopštiti.
Препоруке:
2
0
44 недеља, 01 април 2012 15:49
@Srđa
Другим речима, кад неолиберали кажу "тржишне законитости" они у ствари мисле на законе џунгле. Добро, може и тако али размислите ипак - јер знате како је, батина ипак има два краја.
Препоруке:
2
0

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер