odlican, brz, jasan odgovor i predlog. Za svaku pohvalu.

2011 revisited Charting the year
http://www.economist.com/node/21542191

U Srbiji izgleda sve mora da bude na jadnom nivou, pa tako i taj provincijalni balkanski (neo)liberalizam, zadnja pošta clds...

Cilj svake ekonomske teorije koja se oslanja u ogromnoj meri na vrednosnim sudovima jeste promovisanje nekog nacina privredjivanja koje ce dati dobre rezultate za pojedine grupe, narode, drzave ili saveze. Kao sto je teorija Adama Smita i Davida Rikarda imala jedan jedini interes a to je rast Britanske imperije i njihovih saveznika, tako i sve druge teorije imaju svoje javne ili skrivene interese. Takva teorija je nametana ostalim narodima svete ne zato da svima na svetu bude dobro nego da Britanskoj imperiji bude dobro. Kina je sasvim normalno funkcionisala kao drzava i privreda sve dok joj nisu nametnute klasicne ekonomske teorije sa Zapada. Tako da nije puno proslo od trenutka kada je Kina prihvatila osnovne postulate zapadnjackih ekonomskih teorija do njenog politickog, privrednog i drustvenog kraha. Sve do pocetka 19.veka Kina je bila najveci svetski proizvodjac,a BDP per capita nije oskakao puno od zapadnoevropskog, a onda je prihvatila "prijateljske" savete sa strane.

Мислим да би то било добро, а и коректно (поготово што се ради о државној, а не приватној издавачкој кући) да се код истог издавача поред његове и књига његових истомишљеника (нео)либерала објаве и књиге аутора који заступају другачије ставове.
А ја, опет, мислим да од тога нема ништа. Није он тамо зато да помогне "цветање 1000 цветова", већ да све који нису из њихове "баште" сузбија као коров. Мислим да је то до сада свакоме јасно.

Za one sa jeftinijim ulaznicama, u koje spadam i ja, nije ništa prezentovano do ličnog prepucavanja i delegitimisanja ideologije kao takve.

Ako me lični sukobi i ne zanimaju mnogo, interesuje me zašto je autor protiv ideologija?

Поштовани г.Душанићута фела увек иде на човека, а не на идеју.Мало статистике, мало етикетирања и велика алергија на било какву расправу.И свако покрива ``свој терен``, ови ваши пишу економске памфлете о светским питањима и глатко семантику подваљују за знање,а са друге стране, видите само како се оно ....од овошталог бољшевика Капичића, лако уклопило у ЛДП прокламације. Он им је икона !Овим вашим ``економистима``се сво знање своди на:тржиште ће регулисати свеПризнаћете да им је таква једноставност економске теорије, много профитабилнија и лакша за употребу, од Ваших доказивања овог или оног економског постулата.Могу тако економично теоретисати на више свезака него што је изашло стрипа ``Загор - дух који хода``Ево и ја да дам допринос теоријама неолиберализма, (схватих да је то профитабилно):``тржиште (према мојем увиђају), пати од запушених чакри, те је неизоставно потребно да се танричке тачке тржишта, мултидимензионално стимулишу``

Sasvim je dovoljan zaključak Seulskog samita G-20 od jeseni 2010.,kao i zvaničan izveštaj MMF-a od aprila 2011.o tome,da je Seulski konsenzus zamenio Vašingtonski konsenzus, pošto više ne odgovara realnim ekonomskim potrebama u svetu.

@Jasna*
Tržišni fundamentalista daje samo jeftine ulaznice, dok svi drugi, uključujući i neo"liberale" (a to su sisice i apologete), prodaju skuplje ulaznice. Pa ako nema para, nema ni muzike. Tržišni fundamentalista, poput mene, obezbeđuje muziku, ma koliko malo para bilo, tj. nikome ne deli minuse, već isključivo pluseve, te sam drage volje i Jasni jedan dao.

Ono što napisaše jedan i drugi profesor nije ni približno onome što je Marks napisao u 30. glavi petog odeljka Kapitala /III tom/. "Poslednji uzrok svih stvarnih kriza ostaje uvek siromaštvo masa i ograničenje njihove potrošnje, nasuprot težnji kapitalističke proizvodnje da proizvodne snage razvije tako kao da njenu granicu predstavlja samo apsolutna potrošačka sposobnost društva". Treba li još nešto?

P.S.
Пошто се економске теорије заснивају на апстрактним претпоставкама, то Рикардова теорија не објашњава шта ће се десити у случају непријатељстава између земље X и земље Y и прекида трговинских веза између њих. Шта ће јести грађани земље X? Економске теорије се не баве таквим "тривијалностима" мада просечан грађанин очекује да управо економска наука пружи конкретна решења за побољшање материјалног положаја и животног стандарда људи а не да их бомбардује високопарним фразама.

Ни мене лични сукоби не занимају много али ме занима кад се једна идеологија представља као наука што је случај са (нео)либерализмом. Опште узев, не волим лажне етикете.

"По Рикардовој теорији компаративних предности земље Азије којима је пиринач основна храна требало би да дигну руке од гајења те културе и да се специјализирају за склапање компјутера - рецимо. С друге стране, гајењем пиринча би требало да се бави нека земља која има компаративне предности (услови климе, земљишта, итд) над азијским земљама."
...........

Је л има неко компаративне предности над азијским земљама у производњи пиринча?! И није важно. О специјализацији земаља се говори у контексту међународне трговине, не и за сваку трговину уопште, да не говоримо о узгајању хране на својем плоту за своју породицу. Тако Русија извози нафту, али не и прехранбене производе, јер њих сама и производи и троши, јер тако јој се исплати.

Поменули сте економске теорије које су универзалне. Ја сам питао које су оне? Ако је економска наука лажна наука, је ли и Маркс кад пише о економији лажно научан?

Ја мислим да економија није наука (стриктно), али економски нихилиста нисам.

Nema šta da se deli profit, već se ugovorne obaveze isplaćuju.
U zemlji gde nema (kodifikovanog) građanskog zakonika, gde se stečajevi politički zaustavljaju i pokreću (konverzija duga u vlasništvo), gde nema osuda za prevare, gde se čak i informacija o prevari prikriva, a ogromna, prevelika javna sredstva troše, i to diskreciono, jedini tržišni zakon je onaj između "preduzetnika" i vrhuške, i ako postoje ikakvi izbori, između glasača i vrhuške. Drugim rečima, vrhuška je suveren, a svi ostali vlasništvo.

На основу којих критеријума ће се одредити износ зарада радника у том уговору?

Друго, не постоје универзалне економске теорије нити постоје универзални економски закони. Начин производње, расподеле и потрошње (што је суштина економије) су се мењали у разним срединама и разним епохама и зависе од укупних друштвених односа. Постоји покушај да се рационално и економско изједначе па би економија била наука о рационалном понашању у области производње, расподеле и потрошње. Али онда се ту јавља проблем дефинисања „рационалног“. Наиме, рационално се може дефинисати само с обзиром на циљ. Оно што је рационално за један циљ није рационално за неки други циљ. Ако је циљ једног друштва да сви грађани имају бесплатно школство, здравство и становање – онда је рационално да у расподели уведе уравниловку јер ће тако остварити циљ. Ако је пак циљ једног друштва да има 5 одсто милијардера и 95 одсто сиротиње, онда је рационално да у расподели дозволи да оних 5 одсто по свом ћефу одређују наднице за оних 95 одсто.

@Иван К.
Hrišćanstvo je samo objavljeni ili proklamovani sistem vrednosti koji je u sekularnom dobu potpuno devalvirao. Danas je izgubio na privlačnosti jer je još više razmakao deklarativno od stvarnog. U građanskom društvu one institucije koje istupaju u ime hrišćanstva napravile su kompromis sa predstavnicima laičke vlasti, odnosno predstavnicima kapitala i njegovih interesa i tu su potpuno izgubili legitimitet. Crkva je danas reakcionarna ustanova koja brani interese povlašćenih slojeva. Hrišćanstvo kao sistem dogmi kojih se praktično niko više ni ne drži predstavlja više karikaturu nego stvarnu moralnu snagu. Otuda je i komično upoređivati hrišćanstvo sa marksizmom pogotovo što nije jasno šta bi to marksizam danas trebalo da predstavlja.

P.S.Мислим да смо на сасвим различитим таласним дужинама. Даља дискусија је бесмислена а и није тема Душанићевог текста.

Покушаћу да се оријентишем ка суштини: Суочени смо са катастрофом. Разумемо и доста од њених узрока. Огорченост нам не недостаје. Прошлог пута када смо критичко разумевање и огорченост претворили у политички резултат, свргнули смо (нелегално) председника и остатак владајуће структуре због економске мафије коју су они дозволили.

Испало је да је оно чему смо се онда радовали управо оно што је економска мафија хтела.

Отуд, мени на крај памети није да се одрекнем 1. елементарних правила понашања и 2. прецизног размишљања, о ширем контексту. Шта ће одређени противник неолиберализма да ради када неолиберализам буде одбачен? Неолиберализам је лажа уз помоћ које смо доведени довде - једна од више њих. Надам се да ћемо учествовати у ширим и темељнијим дискусијама, не само у њеном демистификовању.

Пошто сте очигледно зналац за питања економије можда бисте могли да ми одговорите на два питања која су ме увек интригирала:

Прво, зашто су економске законитости једине законитости које човек мора слепо да поштује и не сме да их мења, мада увелико мења законе генетике. Дакле, зашто су економски закони изнад свих осталих закона, једини које човек не сме да мења.

Друго, зашто се ти економски закони морају слепо поштовати само кад су у питању радници а могу се кршити када су у питању власници (банака, компанија,фондова...).

У потпуности се слажем са Вашим констатацијама. А што се тиче питања, ако сам добро схватио Вас интересује шта је алтернатива неолиберализму.По мени систем у коме држава има могућност интервенције у привреди. Нисам сигуран да су сви противници неолиберализма тог мишљења. Професор Цвјетићанин, рецимо, који критикује садашњу власт и ситуацију у земљи, је огорчен противник сваке државне интрвенције а какав је став професора Душанића о томе не знам.
Поздрављам Вас.

Другим речима, кад неолиберали кажу "тржишне законитости" они у ствари мисле на законе џунгле. Добро, може и тако али размислите ипак - јер знате како је, батина ипак има два краја.