недеља, 23. фебруар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Крлежа као привремени Београђанин

Kоментари (52) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 четвртак, 24 мај 2012 13:54
Влада, Србија
Крлежа?!
То је онај средњееуропски књижевни комунистички политичар који проведе рат у усташком Загребу под Будаковом пријатељском заштитом?
А Бора Ћосић, прималац нациналне пензије Србије, његов највећи фан? То је тај лик!
Хоћемо ли доћи памети?
Препоруке:
47
3
2 четвртак, 24 мај 2012 14:25
au mile
Мирослав Крлежа је и за Србе значајан писац. Његов најзначајнији допинос уметности је обрачун са трулим, неморалним, истрошеним и лицемерним, грађанским друштвом Аустроугарске као и њеним наслеђем.
Такав фестивал би требало одржати Загребу, а никако у Београду.
По тој логици, могли би одржати фестивале у част сваког писца који се некад из неког разлога затекао у Београду. Кључна ствар је дефинисање јасног критеријума који је очигледно изостао.
Препоруке:
32
1
3 четвртак, 24 мај 2012 14:40
pedjauae
зар је могуће да ми и даље понављамо исте грешке и недоследности и не можемо да препознамо и реализујемо приоритете у развоју пре свега наше културне традиције као темељне претпоставке за рационалан однос према универзалним вредностима балканске и европске културе и цивилизације којој припадамо.

- diplomatski receno; a u prevodu na Srpski - dokle cemo vise morati da (za svoje rodjene pare) slusamo i trpimo bljuvotine o jugoslaviji koja nas je tako skupo kostala!? Promocija krleze u Beogradu - e ljudi moji, malo mi patimo koliko smo blesavi!!!
Препоруке:
38
1
4 четвртак, 24 мај 2012 15:00
Срђа
Свака част аутору на поређењу односа између Пекића и Крлеже.

Пекић је великан слободе, а Крлежа медиокритет тоталитаризма.

Нема потребе за арбитражом (југо)врхушке да би се Пекићева величина истакла, док се Крлежино присуство може само силом наметнути.

Толико о слободи, како индивидуалној, тако и националној која из претходне настаје.

P.S. Јовановић је изван категорија :)
Препоруке:
33
4
5 четвртак, 24 мај 2012 16:47
Bob
Skuvano u kuhinji anti-srbije. Miteleuropa.

Nebitno. Mene interesuje da li je rehabilitovan srpski pesnik Svetislav Stefanović? Streljali su ga komunisti ni krivog ni dužnog, i red bi bio da u našoj književnosti dobije zasluženo mesto.
Препоруке:
17
0
6 четвртак, 24 мај 2012 18:57
сељак беземљаш
Година 1980.Лозница.Средња економска школа.
Марурски рад из српског тада српскохрватског језика.
Тема за писмени рад ГОСПОДА ГЛЕМБАЈЕВИ.
Што је мени изгледало чудно.
Иако мислим да је М.Крлежа изузетан писац.И да га треба читати.Није проблем фестивал.Невоља је како је организован.теофил и Крлежа.У Загребу М.Крлежа и М.Будак.Према Хрватској књижевној енциклопедији М.Будак је други најзначајнији хрватски писац у двадесетом веку.Стигао је у лектиру.
Ради оцене стваралаштва ове лирске душице стављам на увид једну строфу.
С Велебита Анте кличе
зубље горе пушке оре
Бјежте псине преко Дрине
Хрвати се за Дом боре.
Наша несрећа огледа се у односу према Задужбини Милоша Црњанског.СРАМОТА ЗА СВЕ МИНИСТРЕ КУЛТУРЕ ОД 1977.г.ТО НАМ ЈЕ ОДНОС ПРЕМА КЊИЖЕВНОМ НАСЛЕЂУ.
Препоруке:
23
1
7 четвртак, 24 мај 2012 19:47
сељак беземљаш како је мирослав постао фриц
У листу ВРЕМЕ 1934.г.16. марта Милош Црњански објављује текст ОКЛЕВЕТАНИ РАТ.Долази до полемике између њега и Крлеже.у листу ДАНАС М.Крлежа напада Црњанског за милитаризам и да му је текст"na liniji Ggoebelsa ili von Papena"
За разлику од министарства културе даћемо Црњанском већи простор.
У листу ВРЕМЕ Црњански објављује текст МИРОСЛАВ КРЛЕЖА КАО ПАЦИФИСТ.
"Недавно као што је познато,била је у Скопљу прослава ступања у српску војску регрута из Старе Србије,који су учествовали у одбрани Смедерева и Београда 1914.г. У оквиру те прославе, у част тих ратника . написао сам чланак под насловом ОКЛЕВЕТАНИ РАТ...Што се тиче лично г.Крлеже-а цео његов памфлетић против мене је личан.ОН ЈЕ ПОСЛЕ СВОГ ПРЕЛАСКА У БЕОГРАД ПОСТАО НЕКА ВРСТА ЛИТЕРАРНОГ ПАПЕ И КАО НЕКИ ИДОЛ МАРКСИСТА И ПАЦИФИСТА.
Г.Мирослав Крлежа,данас одлучни пацифист,..био је питомац аустријске војне академије LUDOVICEUMA у ПЕШТИ..У ИНТИМНОМ КРУГУ НИКО ГА НЕ ЗОВЕ МИРОСЛАВ ВЕЋ ФРИЦ ФРИЦ КРЛЕЖА."завршен цитат
Препоруке:
23
1
8 четвртак, 24 мај 2012 21:08
сељак беземљаш
Највећи српски песник Милош Црњански умро је 30.новембра 1977.г.у 84.г.а сахрањен је 2. децемра у Алеји великана на Новом гробљу уз рецитовање
ЛАМЕНТА НАД БЕОГРАДОМ

ТИ МЕЂУТИМ СЈАШ И САД КРОЗ САН МОЈ ТАВНИ
КРОЗ БЕЗБРОЈ СУЗА НАШИХ ВЕЧАН.....

А КАД УМОРНО СРЦЕ МОЈЕ УЋУТИ,ДА СПИ,
УЗГЛАВЉЕ МЕКО ЋЕШ МИ,У СНУ,БИТИ,ТИ..
Препоруке:
16
0
9 четвртак, 24 мај 2012 21:08
Ковач Југовић
Србија је захваљујући њеној савременој власти постала европско сметлиште - за нуклеарни отпад, стару технологију, лекове којима је прошао рок трајања итд. Тако доживљавам београдску крлежоманију. Има, ипак, један детаљ због кога Срби треба да знају за Крлежу. Он је, осим његових Балада Петрице Керемпуха (за које су у Загребу устврдили да је фалсификат) - писао на српском! Дакле: нека политичка "елита" у Србији иде својим путем, она српска има своје путеве. И они нису од јуче.
Препоруке:
11
0
10 четвртак, 24 мај 2012 21:23
Дијалектички антибасарус
Крлежа је штовао слободу и разобручења лиценце поетике, али се, по потреби, до грла закопчавао у средњоевропску грађанску културу кад се за то укаже потреба, на пример кад Србе треба погледати из неке перспективе (из птичје, с висока, ако смем рећи). Међу својима модерниста и жестоки шамарач малограђанског друштвеног укуса, а међу српским туђинима госпон, ма шта госпон, барун хабзбуршки.
Препоруке:
9
1
11 четвртак, 24 мај 2012 21:29
Турас
Сталне грешке и на културолошком,политичком и друштвеном пољу.О.С.Ракић прави концепцију без да приупита ХАНУ који су овог југословенско,"деломично оријентираног" писца отписали.Приупитати дотичну даму дали се налази грешком у Београду.Када ће у србију да коначно буде РАЗУМА што се тиче односа са Хрватском која и данас ради пуном паром против Србије на свим пољима.Немам ништа против "глембајевих",али докле ћемо дозвољавати"културним"медиокритетима да нам пљују у лице.
Препоруке:
8
0
12 четвртак, 24 мај 2012 22:11
Krleza, pravi pisac "druge Srbije"
Pravog su pisca izabrali u Beogradu, da ga predstave - kome? Pa, bice sebi samima! Jer, Srbe - kao ni Hrvate - Krleza ne zanima! Taj skriboman, u cijim tekstovima ima vise lupetanja nego smislenih recenica, nedouceni djak prepun kompleksa, zbog cega je tekstove punio "tudjicama", prepisanim iz recnika stranih reci, taj covek koji je uvek s visoka gledao na druge, i pritom uvek bio zasticen "odozgo", prvo od strane ustaskog duznosnika Vranesica, potom od strane austrijsko-sovjetskog marsala Broza, taj se covek posebno procuo po svojim demokratskim shvatanjima i ponasanjem, upravo u tom Beogradu, i upravo u odnosu na Srbe. Prvo nije trpeo da mu se zena (Srpkinja) zove Lepa, pa joj je promenio ime u Bela! A kad bi dosao u Klub knjizevnika - bilo je to kao da je Broz usao unutra! Jednom prilikom mu se nije dopalo kako jedan od gostiju zvace, i odmah je zatrazio da doticnog odstrane iz kluba! Kao onomad posluga restorana, tako sad "drugosrbijanci" sluze kultu nezivog pisca.
Препоруке:
17
1
13 петак, 25 мај 2012 04:45
Симић Манојло
Хе,хе,хе.Београдски Крлежијанци мисле све најлепше
о Титином теклићу у Павелића.Човек за везу.
Хрватски Фауст и хрватски Мефисто.
На оној чувеној фотографији објављеној уз интервју
Боре Кривокапића( Титиног Ђетића, Србину који би
могао да постави "незгодно" питање, не би био ни
дозвољен приступ Крлежи)неколико година пре последњег рата, стоји усташки војник или полицајац
(Вранешићев или Кватерников)крај кола("Фолксваген"
наравно)паркираних на цести испред Крлежине виле
на Гвозду, држи отворена врата, док Фриц улази у
кола. А испод слике,брозоморни потпис - Усташе
приводе Крлежу. И тако су га "приводили" на разговор са Павелићем, цело време рата пред крај
којег је, након консултација са Павелићем, и отишао у партизане.За хрватске интелектуалце је
борба против Срба и Србије била ефикаснија ако је
вођена у партизанима, него из усташког Загреба.
"Срби по читав боговетни дан жвачу црни лук, и
пљуцкају по апсанама".М.Крлежа.Не чуди ангажман
младог усташице Панчића.То је он.
Препоруке:
8
2
14 петак, 25 мај 2012 05:58
kristina
interesantno!
zanima me samo jedna stvar: da li je iko od organizatora ove "manifestacije" pokusao da procita neko krlezino "delo", evo, ja preporucujem "povratak filipa latinovica", ako ste procitali prvih desetak stranica i niste odustali, neka vam bude...
uzgred budi receno, rece taj: sacuvaj me boze srpskoga junastva i hrvatske kulture"
da li se tu negde krije "poanta"?
Препоруке:
2
6
15 петак, 25 мај 2012 07:19
НЕБОЈША СТРУГАР - БАР
БОЈКОТ!!!
Препоруке:
3
1
16 петак, 25 мај 2012 08:09
брм
"sacuvaj me boze srpskoga junastva i hrvatske kulture"
а шта је погрешно у овој болној дијагнози коју узгред није изрекао Крлежа, али свеједно јер вама су "сви Хрвати исти" Радић, Павелић, Фрањо Михалић Бобек, Северина, Просинечки све је то вама исто?
шта је лоше што су неки поштоваоци великог српског писца Крлеже посветили њему фестивал а шта је добро у томе што обожаватељи Пекића и Црњанског (лично их много више волим и ценим од Крлеже) ништа не раде, примају буџестске паре и гунђају на ове што нешто раде?
Крлежа је српски писац јер је писао на српском,., чак и по сопственом приознању, кад је кукао што су заборавили лепи хрватски језик... свако ко пише на српском српски је писац од Албахарија, Киша, Нуше, Стерије, Попе до Крлеже...и треба да га баштинимо...ако је Хрватима Миле Будак велики писац, зашто се угледате на њих и пљујете Крлежу?
и оно о"смислу Марковића" и "смислу Јовановића" је тачно... Марковић је заговорник језичког а Јовановић идеолошког принципа
Препоруке:
6
3
17 петак, 25 мај 2012 08:12
брм
доминација идеолошког принципа у 20. веку (прави Срби су само православне вере) нас је стајала губитка половине народног корпуса ..тренд настављате избацивањем све нових и нових Срба из корпуса српског народа... сваког ко се вама не свиђа..А КО СТЕ ВИ?
Препоруке:
6
6
18 петак, 25 мај 2012 09:03
szerbdeszentendre
Tako je, MI treba da brinemo o Krleži. Evo jedno neposlato pismo dotičnom:http://svisrbisveta.org/politika/jedno-neobjavljeno-pismo-upuceno-krlezi/?lang=lat#axzz1vrmJTAjn
Препоруке:
1
0
19 петак, 25 мај 2012 09:44
брм
ovo stvarno ima veze sa njegovim književnim delom...
Препоруке:
0
2
20 петак, 25 мај 2012 10:03
Žika Ž
Intelektualci uvek idu tamo gde ima para. Matoš i njegovi boravci u Beogradu mnogo su više doprineli razvoju identiteta Beograda, njegovog književnog stila i kritičke misli. Matoš je mnogo više Beograđanin nego Krleža. Tin Ujević je u Beogradu objavio svoje dve najznačajnije knjige pesama, prevode, kritike. On, rođeni ijekavac, piše, peva ekavicom. Spisak hrvatskih pisaca koji su dopustili da ih Beograd definiše, dajući mu mnogo toga zauzvrat, povelik je. I svi, ili gotovo svi, bolji su izbor od Krleže. Ali, kao što rekoh na početku, iza ovakvih manifestacija stoje lobiji, a iza lobija pare. A intelektualci ...
Препоруке:
5
0
21 петак, 25 мај 2012 10:13
Kome smeta dobra književnost
Stvarno ne razumem Vučinićevo pitanje, "zašto Krleža, a ne Pekić". Kad da se Festival jednog pisca održava jednom na svakih sto godina, a ne jednom godišnje. To što je ove godine o Krleži, ne znači da sledeće godine ne može o Pekiću, ili o Crnjanskom, ili o Bori Stankoviću, itd. Dobrih pisaca ima puno, a ima i dana, tako da će sasvim sigurno svi doći na red.

Ne vidim zašto bi ikome smetao Krleža, koji jeste bio naš pisac (kako god da tumečite to naš), koji je deo naše kulture, i koji je uticao na mnoge druge naše pisce (Kiša, na primer). Dosta je "čišćenja" književnosti po etničkom ključu - dobra književnost ne mari za etnički ključ.
Препоруке:
8
5
22 петак, 25 мај 2012 17:15
Bob
@Симић Манојло:

U hrvatskoj ne postoji Faust, samo Mefisto.
Препоруке:
0
0
23 петак, 25 мај 2012 18:19
@Kome smeta dobra književnost
Samo onaj ko nije studirao južnoslovenske književnosti može da ne zna da su Crnjanski, Bora Stanković i Pekić pisci srpske, a da Krleža kao pisac spada u korpus hrvatske književnosti. Po toposima, temama, jeziku i mnogo još čemu. Pa iako manifestacija "Festival jednog pisca" nigde izričito ne navodi da se radi o "jednom srpskom piscu", u praksi bi ipak trebalo da je tako. Na kraju krajeva, Krležina reputacija kao glavnog i odgovornog urednika Enciklopedije Jugoslavije trbalo bi da nas, bar za trenutak, zamisli. Da li onaj ko skraćuje članak o Crnjanskom "jer ga to veseli", dakle nesumnjivo eksponent "mekše" struje hrvatske kulturne politike, usred srede Beograda treba da dobije svoj festival? O tome bi vredelo razmisliti.
Препоруке:
6
0
24 петак, 25 мај 2012 18:19
Симић Манојло
& Bob

Ма била је то алузија на познату позоришну представу "Хрватски Фауст", у којој, у типично
соцреалистичком маниру, хрватски глумци који су
играли представу пред салом пуном немачких официра,
директно са позоришних дасака, одлазе у партизане.
Било је одвратно смешно.
Код нас се стално занемарује факат да је Павелић
најозбиљније разматрао идеју да оснује Комунистичку
Партију Неовисне Државе Хрватске, а да је од ње
одустао само зато што Немци нису схватили, да је
био његов "кец из рукава".
Препоруке:
1
0
25 петак, 25 мај 2012 19:30
сељак беземљаш
&брм
Зашто вама не смета што"неће учествовати најбољи познаваоци и тумачи Крлежиног опуса"
Искупили се истомишљеници тачније истоинтересници.
То вам не смета.Има једна анегдота у којој Стојадиновић каже Милошу Црњанском зашто не може да добије боље место у дипломатији(био је аташе за штампу)па му каже:"
Господине Црњански, ми вас изузетно ценимо.Али вас не волимо.
Ако прихватате да је нормално да на фестивал посвећеном једном писцу нису позвани они који кајбоље познају дело писца ви прихватате да је нормално да волимо оне које не ценимо.И да се нецењени удружују и држе истакнута места у друштву.Идемо даље.
Сликовито речено није проблем Крлежа у целом граду.
Али докле Црњански у једној собици.И за живота и после смрти.
А Црњански је само пример.наставак
Препоруке:
3
0
26 петак, 25 мај 2012 19:46
Србислав
Gospodine Krleža,
U četvrtom broju "Republike", časopisa za književnost i umetnost, za mesec april 1954. godine, štampali ste Vaše zapise iz god. 1916, 1919, 1920, 1921. i 1933. godine. U zaglavlju "Godina 1919", pod naslovom "Smjena na jasenovačkoj stanici", na strani 277, kažete:
"Beč gladuje, Austrije nema, rulja zavladala svetom, rat su dobili ovi balkanski cigani, kakova li sramota!"
Na istoj strani na dnu kažete:
"Der švarc Georg (Karađorđe, moja prim.) igra danas na međunarodnoj ruleti i dobio je glavni zgoditak. Beogradskoj gospodi ide karta, tko bi to mogao da povjeruje? Grej, Lojd Džordž, Poenkare, Klemanso, Vilson, sve su to beogradski asovi. A tko je nas pobjedio? Ovi ušljivi balkanski cigani, koji čitave dane žvaću luk i pljuckaju po apsanama, ova nepismena bagra za vješala, toj danas Evropa vjeruje i dala joj je u ruke nekakve barjake. No Alzo sjavus. Gut šaun mraus".
Препоруке:
3
0
27 петак, 25 мај 2012 19:54
Србислав 2
Pošto se ove gadne rječi g. Krleža, odnose na srpski narod, jer je on jedini od Balkanskih naroda tada ratovao protiv Austrije, dužnost Vam je da odgovorite javnosti:
1. Da li su te reči izraz Vašeg duha i mišljenja o srpskoj vojsci, što će reći o srpskom narodu, ili da nije sredine u kojoj ste Vi bili i čuli ih?
2. Ako nisu izraz Vaših misli i osećanja, zašto ih ne stavite kao tuđe pod znake navoda, ili zašto se bar jednom rečenicom ne ogradite?
3. Kad pitate: "Tko nas je pobedio?", čim upotrebljavate ličnu zamenicu u prvom licu množine, "nas", vidi se da i sebe ubrajate u pobeđene, samo nije jasno koga smatrate sa Vama još pobjeđenim, da li sve austrijske podanike ili samo Hrvate, ili ste pak mislili na austrijsku vojsku u kojoj ste Vi bili feldvebel?
Препоруке:
3
0
28 петак, 25 мај 2012 20:03
Србислав 3
4. Zašto Vi ove zapise niste štampali pre ovoga rata, nego tek posle 35 godina, a to ste mogli bar u vremenu pre šestojanuarskog režima.
5. Šta bi bilo g. Krleža, kad bi jedan srpski književnik seo i napisao jedan roman o zločinima počinjenim od hrvatskih ustaša nad Srbima u ovom ratu i generalisao to kao delo celog hrvatskog naroda?
6. Vama je poznato g. Krleža, da je maršal Tito, na putu za Grčku položio venac žrtvama iz srpskog naroda u tom ratu, na ostrvu Visu. Pitam Vas da li su i te žrtve "ušljivi cigani"?
7. Smatrate li Vi g. Krleža da ovakvim književnim radom ubijate ratnički duh kod dece i unučadi onih heroja iz Prvog svetskog rata, kada ih nazivate "ušljivim ciganima" i "bagrom za vješala"? Итд, итд

Иначе, ово је дио писма Павла М.Бабца из 1954. године, а цијело писмо се налази на овом линку

http://www.pecat.co.rs/2012/02/antropoloska-i-druga-mudrovanja-feldvebela-krleze/
Препоруке:
1
0
29 петак, 25 мај 2012 20:05
сељак беземљаш
&брм
Каква вам је то прича да су Срби избацују део по део из свог националног корпуса.
Срби су почели да граде своју државу на европском принципу да је нација језик.
Постоји о томе многобројна литература.
Срби нису успели због снажног отпора католичке цркве.
Велики људски губици натерали су Србе после 1918 на дефанзиву.Задњи и то снажан ударац задали су комунисти.1945.г, победио је религијски тип нације.Верска припадност одредила је етничку припадност.Стварање синтетичких нација,расрбљавање по Црној Гори најављује Милован Ђилас већ 1. маја 1945.г. у БОРБИ.Агитовање лично и Кардеља према муслиманима....
Упућујем вас само на два детаља.Већ седамдесетих година Хрвати су ми скренули пажњу на спис Вука Карађића СРБИ СВИ И СВУДА.Они су то и тада и сада рачунали да је ВЕЛИКОСРПСКИ спис.
Цитираћу вам пола реченице"..У поменутијем мјестима ..биће најмање око пет милиона душа народа који говори једнијем језиком,али се по закону (религији)дијели натроје.. наставак
Препоруке:
4
0
30 петак, 25 мај 2012 20:29
сељак беземљаш
&брм
наставак Вуков спис је настао на опште прихваћеним европским принципима настанка нација али му је временом навучена лудачка кошуља.Означен је у негативном контексту као "великосрпски"са свим оним што су наши непријатељи могли да смисле.
Оно што је посебно занимљиво у вези са списом СРБИ СВИ И СВУДА је да је на том трагу Бранко Радичевић испевао стихове касније представљене као Бранково коло.Бранко у песми спомиње Србе све и свуда по географском пореклу(нема Словенаца).Како су ови стихови постали симбол југословенства нисам паметан.
И да завршим.Ако вам је стало да и ви лично списку измишљених српских кривица додајете једну пишите као и до сада.
А што се језика тиче ја о томе мислим исто што и Сњежана Кордић хрватски лингвиста.Ово је један језик али коме то казати.
Препоруке:
3
0
31 петак, 25 мај 2012 23:25
Турас
"брм"ценим неке ваше коментаре.Али би ми било драже да сте Србин.Једино Срби на Балкану су будале које се држе оног;Боже опрости им јер не знају шта раде.Ја сам један од тих,који и даље могу да игноришем оне који ме мрзе али нисам Господ да им опраштам.
Препоруке:
3
0
32 субота, 26 мај 2012 09:48
Kome smeta dobra književnost
Samo onaj ko nije studirao južnoslovenske književnosti može da ne zna da su Crnjanski, Bora Stanković i Pekić pisci srpske, a da Krleža kao pisac spada u korpus hrvatske književnosti. Po toposima, temama, jeziku i mnogo još čemu.


Samo onaj ko je studirao kjiževnost u nesrećnim i međusobnom na krv i nož posvađanim balkanskim državicama, može misliti da je granica između nacionalnih književnosti čvrsta i nedvosmislena, i to posebno između onih koje dele isti jezik. (Pitam se gde biste, zbog "toposa, tema i jezika", svrstali Vladana Desnicu). Krleža je naš pisac, on realno pripada srpsko-hrvatskoj kulturnoj sferi, koja se može podeliti samo veštački, neveštim hirurško-kasapskim zahvatima ovdašnjih i tamošnjih nacionalista. Što kaže pesnik (šta mislite, koji?):

Zdravo, na domu mrki pogledi,
mržnja i svađa.
Zdravo, u sramu, pokoru, bedi,
braća smo, braća!


Pomoći ću vam, nije Krleža.
Препоруке:
1
3
33 субота, 26 мај 2012 12:08
@Kome smeta dobra književnost
Nemam nameru da raspravljam oko srednjoškolskog gradiva nastave književnosti. Desnica je pisac srpske književnosti, ili srpski pisac, kako god hoćete. Ne vidim u tome nikakav problem: njegov izraz je primer dobrog srpskog književnog jezika. Andrić takođe. Krleža je, sa druge strane, pisac hrvatske književnosti. To nije podložno reviziji. I inače nisam čuo za slučaj nekakvog težeg revizionizma u ovom pravcu, barem ne na Beogradskom univerzitetu. Podela je uspostavljena na osnovu tema, toposa, istorijske pozadine, pa i jezika Krleže kao rođenog kajkavca koji je (uz dosta natezanja, vajkanja i lamentiranja) prihvatio štokavski književni izraz, naravno ne čist, već sa velikim leksičkim natrunama poreklom iz kajkavice i čakavice. Takođe, nemam ništa protiv sentimentalnih teza o tzv. "srpsko-hrvatskoj" kulturnoj sferi (mnogi su se srpski pisci, uključujući Crnjanskog, dvadesetih godina povodili za ovom idejom): problem je, naime, što ta "jugosfera" nikad nije funkcionisala. Čitajte.
Препоруке:
4
0
34 субота, 26 мај 2012 13:29
сељак беземљаш
&коме смета добра књижевност
Смета вама и организаторима фестивала.Играте на кварно.
Када сте већ завиривали у ЛИРИКУ ИТАКЕ нисте морали да узимате песму Југославији у којој Милош Црњански 1918 у Загребу каже"Загорче црни,лукави,злосутни,тврдоглави...страшна браћа". Могли сте узети стихове из песме Пролог у којој Црњански каже"Нећу да прескочим Крлежу ни Ћурчина"па да се сетимо Ћурчина.Црњански никад није рекао лошу реч o Крлежи као писцу али јесте о Крлежи као човеку и заступнику себичних хрватских интереса.
Могли сте у коментарима да нађете где Црњански каже
"Моја мржња на Аустрију била је постала толика,да бих муцао,при разговору о алејама вешала,која је Аустрија била у Србији подигла.
Амоје родољубље имало је,каткад,облик једног наслеђеног породичног лудила"или када каже
"..Али завичај знате,који волите,који осећате,за мене је Србија"наставак
Препоруке:
3
0
35 субота, 26 мај 2012 14:03
сељак беземљаш
&коме смета добра књижевност
наставак Писао сам већ о тексту ОКЛЕВЕТАНИ РАТ.Ко хоће разумеће да је Црњански протествовао против оних који су унижавали подвиге и резултате српског војника.Пацифизам је служио само као средство да се на око прихватљиво одради посао.
Црњански је изграо увек отворено и није имао смисла за кварне игре.
Године 1934 покреће лист ИДЕЈЕ.Први број на насловној страни доноси Извор Рашке.Тема:обнова националне идеологије.Објављује"Нацрт националног окупљања снага"Отвара питање места Срба и српске нације у Југославији Жали што 1918.г."није било победника и поражених"
"Годинама,у дневној штампи, ми смо износили национално добро из свих наших крајева...и хвалили са истом наивношћу којом смо веровали да је све добро.(а променуо је став) Тек кад смо упознали оне који се свакој несрећи ове државе,свим недаћама,злурадо,прикривено смеју,тек кад смо упознали индиференте којима је нација шеста брига и којима је свуд добро.НАСТАВАК
Препоруке:
3
0
36 субота, 26 мај 2012 14:37
сељак беземљаш ви сте за мене прочитана књига
&коме смета добра књижевност
У тексту ТРАГЕДИЈА СРПСТВА сковао је реч франковлук.
Пише"Прво се чинило све да се омаловажи војска,..пљувало се при самом помену Кајмакчалана,..певало срамну песму да је корупција српска,и само српска и српска.Франковлук је радио опробаним методама европејца против српства.На једној страни тобоже култура,на другој некултура,на једној се страни тобоже плаћају огромни порези,на другој ништа,на једној страни су столетне правице,које треба поштовати,на другој српство са својим светињама које треба збрисати"...
Додајмо овоме његове свађе са комунистима и имамо прави разлог зашто је овај песник прогоњен.И после смрти.Марко Ристић га је бар јавно живог покопао.
А ваш истомишљеник БРМ кварно тврди да су они који воде Задужбину Милоша Црњанског неспособни.Само троше паре из буџета .А да су организатори фестивала способни и да раде.Ма сетите се нечег уверљивијег.
Препоруке:
2
0
37 субота, 26 мај 2012 16:41
Kome smeta dobra književnost
Pa upravo polemika Krleža-Crnjanski ukazuje da su u pitanju ljudi koji su delili i kulturni prostor, i jezik, i književnost, da jugo-sfera u kutlrunom smislu nije bila nikakva iluzija, nego stvarnost, kao što je to i sada. Kakav je Krleža (ili Crnjanski) bio kao čovek, druga je tema. Mi ovde pričamo o književnosti. Ne treba preskakati ni Krležu, ni Ćurčina, baš kao ni Crnjanskog. Svi su oni deo naše kulture.

"Oklevetani rat" je inače jedna od najgorih stvari koje je Crnjanski napisao - fašizam i belicizam na tragu Ernsta Jingera - rat je veličantsven, higijena sveta, itsl. Poprilično jadno. U pravu je bio Krleža kada je rekao da je Crnjanskova tadašnja "pobuna protiv sebe sama, napor jalov i uzaludan i kako on danas puca iz svog brauninga po svojoj vlastitoj slici što se odrazuje u ogledalu njegove intimne lirike".

Čitajte i Krležu i Crnjanskog, dva izvrsna pisca. Ali ne Crnjanskog - osrednjeg fašističkog pamfletistu - već Crnjanskog - vrhunskog pesnika i romansijera.
Препоруке:
2
7
38 субота, 26 мај 2012 19:26
сељак беземљаш
&коме смета добра књижевност
"Ми смо били против њих не зато што им је мрска пушка,него зато што им је мрска славом увенчана српска војска,што под својом маском они нису гађали авет рата,него Србију,као основу свега,значај војске у стварању садашњости,значај српства."
Ово је објашњење Црњанског Сада са ове дистанце шта није овде тачно.
Као и многи пре вас ви сте узели један пасус и извукли га из контекста.Инаџија,пркосник,разгневљен прљавштином мирнодопског грађанског друштва,унижавањем српских жртава песник је претерао и вода је отишла на туђу воденицу.
Сукоб је био око оног што је наведено на почетку коментара а вешто је пребачен на "белицизам"Црњанског.
Откривајући фашизам код Срба и Милоша Црњанског као фашистичког памфлетисту ви само понављате оцену Коче Поповића и Марка Ристића.Оцена је дата на захтев КП.
Искрено се надам новим оценама.1991 НЕШТО ЈЕ ПОКУШАВАО Радивој Цветићанин али је испало пола риба пола девојка. наставак
Препоруке:
3
0
39 субота, 26 мај 2012 19:51
@Kome smeta dobra književnost
Upravo Krležine polemike snažno dokazuju da takozvane "jugosfere" kao prostora kulturne razmene lišene ideoloških konstrukata hrvatske kulturne politike - nikada nije bilo. S tim u vezi treba shvatiti i Krležinu preporuku da članak o Crnjanskom kao najvećem srpskom piscu, pisan za Enc. Jugoslavije, treba da skrati Mate Ujević, "barem za polovinu", ali samo "ako ga to veseli". Da li ovakav odnos prema najvećem srpskom piscu spada u ravan kulturne polemike? Rekao bih da ne. Krleža ni pre ni posle rata ne polemiše sa Crnjanskovim viđenjem stvari, već u kontinuitetu prezire i odbacuje celu liniju njegove poetike, koja u kulturnom ssmislu čini srž srži savremene srpske književnosti. Uostalom, i Vinaver je povodom Krležinih polemika rekao da ovaj emanira frankovluk preobučen u jugoslovenstvo. Ništa od toga nisu čisto književne stvari, ali ih treba znati. Tim pre, što je u književnosti malo toga tako čisto i idealno "književnog". Čitajte.
Препоруке:
3
0
40 субота, 26 мај 2012 20:07
сељак беземљаш како је од легенде остао виц
&коме смета добра књижевност
Занимљиво је да ви оцену КП преносите речима којима је Крлежа у како се то говорило свом београдском ДЕЛУ напао Црњанског.Нешто се за вас лепе памфлети.
И оцене КП.Како време пролази Марка Ристића ће памтити само по чланку од 5. новембра 1944.г у ПОЛИТИЦИ.Стигао Марко из Врњачке Бање из санаторијума свог таста Живадиновића где су се лечили болесни Немци и у написа СМРТ ФАШИЗМУ-СЛОБОДА НАРОДУ где тражи немилосрдну казнену политику"НЕМИЛОСРДНО УНИШТЕЊЕ РЕАКЦИЈЕ".Гадно улизиштво се завршава"..КАКО СУ ТО РЕКЛИ КОЧА ПОПОВИЋ И ПЕКО ДАПЧЕВИЋ ОБУХВАТА ОСВЕТУ УКЉУЧУЈЕ ОСВЕТУ..Господско дете поново галамом и туђим страдањима надокнадило недостатак талента и винуло се у врх.Као што знате судови сада рехабилитују"реакцију".Да знате чијој сте оцени поверовали.Додуше можда сте ви то прочитали пренето из треће руке.Тај као и други смрадови су се преносили механички.Узгред од оног другог оста само шала да је ишао маршалу по лед за виски.наставак
Препоруке:
2
0
41 субота, 26 мај 2012 20:46
сељак беземљаш
&коме смета добра књижевност
Ушанчили сте се испод овог псеуднима и мислите да сте рекли нешто значајно.
Они што читају читаће и без мене и вас а ове друге баш брига.
Мислио сам да има смисла и да је прилика да питамо зашто ни после 35.г од смрти није боље уређена Задужбина Црњанског.
Вама предлажем да напустите идеолошке оцене политичких списа Црњанског.Нетачне су неправедне су и не служе вам на част.
ЕВО ВАМ НЕШТО ЗАНИМЉИВО О КРЛЕЖИ
У БАЛАДАМА ПЕТРИЦЕ КЕРЕМПУХА У ПЕТРИЦА И ГАЛЖЕЊАКИ предратно издање 1936.г.
Гдо плашца не зна з ветром обарнути
море как свеча на ветру втарнути.
1946.г. оно море по сведочењу Вицка Распора претворило се у мора.Нов поглед на свет.Црњански то није умео.
У издању БАЛАДА које ја имам из 1976 Ослобођење Сарајево мора се вратило на море.
Препоруке:
3
0
42 субота, 26 мај 2012 20:56
сељак беземљаш
& & коме смета добра књижевност
Лепо је читати ваше коментаре.Искрено се надам да припадате млађој генерацији.Да је бар млађима ако не све јасно бар јасније него мојој генерацији.
Препоруке:
2
0
43 недеља, 27 мај 2012 09:31
Kome smeta dobra književnost
Upravo Krležine polemike snažno dokazuju da takozvane "jugosfere" kao prostora kulturne razmene lišene ideoloških konstrukata hrvatske kulturne politike - nikada nije bilo.


Da, da, lomparovština... Hrvatski nacionalisti tvrde to isto, samo, naravno, obrnuto - jugo-sfera je oduvek bila prostor srpske dominacije, its. Ali s onu stranu svake "dominacije" i "ideoloških kinstrukata", srpski i hrvatski pisci su jedni druge čitali, jedni na druge uticali, i jedni sa drugi razgovarali, slagali se, gložili, polemisali, itd. Dve nacionalne kulture poput srpske i hrvatske su, zbog proste činjenice da koriste isti jezik i da su decenijama, ako ne i stolećima upućene jedna na drugu, toliko isprepletane i međusobno srasle, da je nemoguće potpuno ih podeliti a da ozbiljno ne osakatite i jednu i drugu.
Препоруке:
1
0
44 недеља, 27 мај 2012 09:41
Kome smeta dobra književnost
Naravno, nacionalistima, i našim i njihovim, do književnosti i kulture nije ni stalo. Stalo im je samo do ostavinske rasprave, do razgraničenja, do podele, do etničkog čišćenja (nekada i pravog, a danas samo etničkog čišćenja književnosti od "etnički nepodobnih" pisaca). Ovi sitni umovi i duše, nikako da razumeju da kultura ne zna za granice ove vrste, i da je takva razgraničavanja i čišćenja samo sakate.Ipak, više od svega stalo im je da izbrišu sećanje na zajedničku državu, na činjenicu da je ona funckionisala uprkos svemu, a ponajviše na polju kulture, i da je bila veća i važnija od bilo koje danas postojeće državice koja je nastala njenim raspadom. Jer kad bi to priznali, priznali bi da su ratovi bili besmisleni, a to priznati ne smeju. A o Srbima i Hrvatima, Krleža je rekao svakako najmudriju stvar ikada rečenu na tu temu: "Srbi i Hrvati su kao gomila balege koju je točak istorije podelio na dva dela". Nije ni čudo da ga mrze i ovdašnji i ondašnji "rodoljupci".
Препоруке:
3
3
45 недеља, 27 мај 2012 10:21
@Kome smeta dobra književnost
Pitanje književnih granica i uticaja veoma je složeno, i ozbiljno, ozbiljnije nego što se na prvi pogled čini. Što više čitam, to sam skloniji mišljenju o razdvojenim književnim sferama. Onoliko razdvojenim koliko pisac ne piše za sebe i svoju besmrtnu dušicu (takvi nikada ne napišu nešto što valja), već svojim književnim delom odražava jednu poetiku koja ima uporište u kulturi, jeziku (teza dobrog poznavaoca ovog problema, Isidore Sekulić), istoriji (kao formi kolektivne svesti naroda), naciji. (Ne)postojanje uticaja između srpske i hrvatske književnosti ne može se svoditi na to šta je ko rekao u bašti Moskve. Zadržimo li se na Crnjanskom, lično ne znam kako je na Seobe ili Roman o Londonu mogao uticati Krleža sa Glembajevima ili Povratkom Filipa Latinovića (što su sve, bez sumnje, sjajna književna dela). Crnjanskog književno obavezuju Njegoš, kosovski zavet, poetski dijalog sa Andrićem. Krleža nema takvih opterećenja. Crnjanskog, za razliku od Krleže, književno obavezuje i Beograd.
Препоруке:
3
0
46 недеља, 27 мај 2012 10:40
@Kome smeta dobra književnost
... a u tome je i čvor, o tome hoćemo li Beogradu kao svojevrsnom književnom središtu, u sferi vlastite književne i ljudske odgovornosti, dati status centra neke nove jugosfere ili pak status kulturnog težišta srpske književnosti (od despota Stefana Lazarevića do Crnjanskovog Lamenta i Pekićevog Zlatnog runa). Drugačije rečeno, hoćemo li opet konstruisati nekakvu "kulturnu razmenu" koja će ići isključivo preko leđa srpske kulture, ili čemo se okrenuti sebi samima. Jer, primetićemo, u Zagrebu se slični festivali srpskim piscima ne posvećuju, već se oni izbacuju iz javnih biblioteka i simbolično spaljuju na trgovima. Što bi rekao naš narod: "Šta je tvoje, to je i tvoje i moje, a šta je moje, to je samo moje." Toliko o srpskoj "balezi", koja ipak lepše vonja na ovoj strani tog kolskog traga. Na kraju krajeva, još uvek nismo toliki europejci da se moramo stideti vonja srpske balege. To je đubrivo, i to vrlo dobro đubrivo. So i zemlja.
Препоруке:
4
0
47 недеља, 27 мај 2012 11:04
Kome smeta dobra književnost
Toliko o srpskoj "balezi", koja ipak lepše vonja na ovoj strani tog kolskog traga. Na kraju krajeva, još uvek nismo toliki europejci da se moramo stideti vonja srpske balege.


PA ne, naravno, vama smeta samo smrad hrvatske balege :) Ali znate, balega je - balega. To je poenta Krležine mudrosti, koju nikako ne uspevate da razumete.

Ono što takođe ne razumete jeste da "kulturna razmena" nije zaista nekakva razmena, poput one ekonomske, gde ćemo mi njima nešto da damo, a oni nama neće ništa, pa ćemo mi onda da ostanemo kratkih rukava. Kulturna razmena je spotnan proces života kulture, sve i da hoćete ne možete ga sprečiti, osim po cenu totlitarnih mera, zabrane i psaljivanja knjiga itd. Štaviše, kao što je komentator "brm" lepo primetio, ako i jeste reč o razmeni - onda asimetrija ide u našu korist - to što mi prihvatamo Krležu, a "oni" ne prihvataju, šta ja znam, Crnjanskog, zapravo nas čini bogatijim, ne obrnuto.
Препоруке:
1
0
48 недеља, 27 мај 2012 11:20
сељак беземљаш
коме смета добра књижевност
Ала сте духом лењи.Поновили сте једну општу оптужницу која циркулише Србијом деценијама.Ново је додавање етничког чишћења.Србима.Нека вам је на част.
Та оптужба некада је утеривала страх у кости.А сада као и некада служи да онемогући расправу.
Ја дакле "мрзим Крлежу"зато што мислим да је бранио хрватске националне интересе.Рачунајући и оне веома себиче,да не кажем нешто друго. Вешто користећи ветрове који дувају и од стране католичке цркве ,и од КП и...
А Црњански је фашиста зато што је био увређен и разјарен франковлуком.И зато треба и после смрти као и у животу да остане у једној собици.
Вама не вреди говорити да су Хрвати и Словенци јасно ставили до знања да ће када се стекну повољни услови изаћи из Југославије.
И да је са КП 1945.г победио религиозни принцип етничке припадности.Што је супротно европском принципу.Супротно рационалном принципу.Што нас је уместо у Лондон одвело у Лондондери предграђе Белфаста.ПА ВИ САДА ВИДИТЕ КО ЈЕ ПРОТИВНИК КУЛТУРЕ.
Препоруке:
3
0
49 недеља, 27 мај 2012 11:57
@Kome smeta dobra književnost
Mrzi me da se ponavljam, a i imam osećaj da sam dosta rekao i da ste me vrlo dobro razumeli. Stoga završavam ovu jalovu polemiku sledećim. Balega nije samo balega. Ona je ono što mi odaberemo da bude. Ako je podignemo i njome gađamo protivnika, to je go**o. Ako je u većim količinama bacimo na njivu, to je đubrivo. To kakvi smo mi ustvari zavisi od toga na šta nas prvo asocira njen miris. Dakle, balega je nešto nečisto samo za onoga ko se, u osećanju vlastite superiornosti nad primitivnom balkanskom sredinom i njenim mitovima, uzdigao iznad zemlje i gleda na svet vasionskim, kominternističkim pogledom. To su već malo komplikovaniji smradovi. I drugo. Samo onaj ko nikada nije bio u Zagrebu i video meru palanačkog u toj kulturnoj sredini može govoriti o nekakvoj "obostranoj kulturnoj razmeni". Što se mora tiče, ono me ne zanima, a osim njega nemaju šta mnogo da ponude. Srpskoj književnosti i kulturi su ionako bliži Berlin, Beč, ili Rim, ili London, za koje nam ne trebaju posrednici.
Препоруке:
3
1
50 недеља, 27 мај 2012 12:59
Kome smeta dobra književnost
I stvarno ne razumem te lažne dilema koje postavlja prvo Vučinić (zašto Krleža a ne Pekić?), a evo sad i vi (zašto Beograd kao centar jugosfere, a ne kao centar srpske kulture, ili štagod). A zašto ne i jedno i drugo? Beograd je čini mi se sve to i još mnogo pored toga - vliki gradovi su centri različitih stvari. Da li je Pariz manje Francuski time što je postao grad Hemingveja i Skota Ficdžeralda? Ni najmanje. Ne vidim zašto bi Beograd postao manje srpski time što je grad Krleže.

Elem, jasno je da vama u ovoj raspravi uopšte nije do kurluture koja nikada nije samo nacionalna - svaka kultura je po svojoj prirodi otvorena za druge uticaje i isprepletana sa njima. Vama je zapravo stalo do jednog političkog projekta - nacionalističkog, u kojem se kultura vidi tek kao nastavak rata drugim sredstvima. Otud ta stalna fascinacija zauzimanjem gradova, čišćenjem tuđih jedinica (pisaca) na našoj teritoriji. Zato se nedelja Krleže ne vidi kao običan kutlruni događaj, nego kao strana okupacija.
Препоруке:
2
4
51 недеља, 27 мај 2012 13:04
Kome smeta dobra književnost
Srpskoj kulturi naravno Berlin i Beč nisu bliži od Zagreba, iz prostog razloga što se u Zagrebu piše i govori istim jezikom kao i u Srbiji, što se čitaju iste knjige i gledaju isti filmovi. Srbi i Hrvati su jedni drugima najbliži, i to je ono što naše nacionaliste toliko i boli. Udžbenički primer narcizma malih razlika.
Препоруке:
2
6
52 уторак, 29 мај 2012 15:13
Ivan
bolje Krleža nego Đogo, Budak, Rašković ili sačuvajbože Karadžić
Препоруке:
3
3

Анкета

Да ли мислите да ће црногогорски „Закон о слободи вероисповести“ бити повучен?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер