Коректан и дипломатски, бесконфликтни разговор. Ипак, нешто је промакло. Изјава премијера Ердогана да је Турска спремна да војно интервенише на северу КиМ уколико албански лидери покрену оружану акцију. Проблематична изјава премијера да уколико Македонија не изађе у сусрет албанском становништву у сусрет његовим захтевима да је неминовна подела Македоније, што је прихватање цепање државе а не осуда сепаратизма у Македонији. Такође, то је уплитање у унутрашње послове једне суверене државе. Затим неразумем, чему лобирање, ако су дипломатски и билатерални односи искрени, међународноправни, и принципијелни. Неуралгичне тачке Балкана јесу БиХ, КиМ и Македонија али тамо је баш Нато десет до петнаест година. БиХ нема усаглашен став око уласка у Нато, зашто председник Гул онда apriori говори о уласку БиХ у Нато а не прво референдум о статусу Натоа у БиХ.
Препоруке:
7
2
2
четвртак, 17 мај 2012 16:08
thinking maize
У чувеном Гошинијевом стрипу архизлоћа Изногуд, кад реши да направи неку чарламу, почиње тако што потанко изложи план свом верном слузи. То почиње са: "Добри мој Дилат Ларате..." Тако и ја почињем свој "злобни" одговор турском председнику са: "Добри наш Абдулаше, КАД БУДЕМО ОДРЖАЛИ БОЖЈУ СЛУЖБУ БЛАГОДАРНОСТИ ЗБОГ ПОБЕДЕ ПРАВОСЛАВНОГ ОРУЖЈА и ОСЛОБОЂЕЊА НАШЕГ ЦАРСКОГ ГРАДА Константинополиса, а у САБОРНОЈ ЦРКВИ Свете Софије, онда ће бити мира између нас православних и Вас Турака! А до тада се у НАЈБОЉЕМ СЛУЧАЈУ... ПОДНОСИМО!"