Браво!

Када се повуку две праве, једна симболизујући
титоизам, а друга усташтво, оне се на крају
неминовно, творећи tupi kut, пресецају у Београду.
У томе tupome kutu, svatko uz svoju pravu,окупљају
се поклоници две највеће пошасти 20.века-титоизма
и усташтва. А између њих, као кохезиони фактор,
делују београдски Крлежијанци, међу којима је
Басара главни кохез.Није то чудно.Ево већ 70 година
са обе ове праве, Србима се усађују измишљене
кривице и комплекси ниже вредности, чији је Басара
најбољи представник. Те се муке више ни у алкохол
утопити не могу.Јадничак.

Сурово. Али заслужено.

Светислав Басара КАКО ТО ГОРКО ЗВУЧИ.

На рубу памети,шта друго рећи за ове што промовишу Крлежу по Београду,као да су пали са Марса и то оног хрватског,фали још само да организују Банкет у Блитви и отпевају Баладе Петрице Керемпуха па да Голгота буде комплетирана,са оваквим као што је Басара и слични наша култура ће и даље да буде У агонији, е моја Господо Глембајеви из круга двојке

Разочаран стањем у Краљевини Југославији,Милош Срњански се окреће националној идеји.Пише о Светом Сави и Вожду.Пише текстове"Нација и саботажа""Трагедија српства""Нацрт окупљања националних снага""Победа нације над марксизмом"..
Сковао је реч франковлук о коме између осталог каже:
"франковлук је радио опробаним методама европејца против српства.На једној је страни тобоже култура,на другој некултура,на једној се страни тобоже плаћају огромни порези,на другој ништа,на једној страни су столетне правице,које треба поштовати,на другој српство са својим светињама које,разуме се треба збрисати,зашто,зато да би се угодило франковцима".
Свијим противницима одговарао је да"под својом маском они ниси гађали авет рата,него Србију,као основу свега".
Коча Поповић и Марко Ристић оценили су његово писање као"фашистичку орјентацију"
Та оцена и дан данас кружи Србијом.И има већину.Па јој се приклањају сви слаби,лењи и користољубиви духови.Песник је прогоњен,како за живота,тако и после смрти.

Ko je smogao sange da orčita sva 4 toma Čengićevih ''Razgovora s Krležom'' mogao se uveriti u Fricovu, blago rečeno, animoznost prema Srbima. Dalje od drugog toma ne mogoh. Pitam se gde su koreni te njegove netrpeljivosti, pokraj supruge Leposave? Sve te njegove srbofobične izlive, kao i Basarina brabonjanja mogu se opisati jednom od Krležinih rečenica: ''Vonjaju po gnjilim keficama za zube'' (ima i ona rezervna: ''vonjaju po galošama'').Što se tiče književnih dela (poeziju mu nedovoljno poznajem): većina romana mu je dosadna za čitanje, a od drama su dvezaista velike ''Gospoda Glembajevi'' i, malo slabija, ''U agoniji''. Ostali komadi su mu mahom luk i voda. Ovo je, svakako, samo moje privatno mišljenje.