Мене тренутно највише оптерећује чињеница да се нико не бави суштином. Ваљда из страха да се неком не замере, радије прибегавају маргиналним методама. Међутим, добро знамо да се маргинализацијом не решава апсолутно ништа. Нико нема петље да каже да су главни play makeri једна мала, али, прилично моћна шачица људи која под контролом држи готово читав свет. Зашто сви избегавају да причају о томе, а то је, очигледно главна ствар. Зар треба да будемо вансеријски идиоти и да верујемо у то да је све то што нам се дешава случајно. Не, драги моји, ништа није случајно. Да ли се плашите да ће Вас неко ликвидирати ако говорите о томе? У чему је проблем? После ћемо оптуживати Дачића, Вучића, Николића... А они људи нису ништа криви, стављени су пред свршен чин и ништа значајно, што би нам из основа решило проблеме, не могу урадити, зато што то, једноставно није у њиховој моћи. Зашто о томе не причамо?
Препоруке:
51
7
2
уторак, 17 јул 2012 22:58
Миле
Одличан и важан текст господина Вучинића. Нама се под "анти-совјетским" комунизмом деценијама протурала суптилна американизација.
Препоруке:
39
3
3
уторак, 17 јул 2012 23:04
AMERIKANIZACIJA 1
Nisam čitao tekst gospođe Vučetić i stoga ne mogu da dam sud o tome. No poverovaću piscu ovih redova da narečena gospođa odviše glorifikuje Ameriku radi širenja svojih uverenja.Međutim, gospodin Vučinić ide u drugi ekstrem i pokušava da smanji uticaj američke popularne kulture u doba SFRJ i pri tome tom uticaju "suprostavlja" uticaju velikana evropske kulture, između ostalog i Solženjicina. Meni se čini da gospodin Vučinić nije u pravu. Po mom doživljaju američki filmovi i muzika su tada imali ogroman uticaj sve od pedesetih i "Bala na vodi" zaključno sa osamdesetim i početkom devedesetih kada su nas, pohodili Konan, Rambo, Roki... Teško da su se dela visoke umetničke vrednosti evropskih autora mogli sa tim porediti, bar kada je u pitanju popularnost u širokim narodnim masama. Tada ugled Amerike u nas je bio ogroman između ostalog i zbog invazije američke popularne kulture.
Препоруке:
31
3
4
уторак, 17 јул 2012 23:24
AMERIKANIZACIJA 2
Početkom devedestih situacija se iz korena menja. Tada, postajemo ponovo objekat istorije i Amerika iz ,ovih ili onih razloga, postaje presudan faktor u osujećivanju srpskih interesa. Kod svakog normalnog čoveka činjenica da Amerika pomaže sve neprijatelje Srba više od 20 godina je ono što je bitno kada se formira mišljenje o uticaju te supersile na nas a ne to što se 50-tih, 60-tih... moglo uživati u gledanju američkih filmova i pijenju koka kole. Naravno, ima nebaždarenih i/ili plaćenih ljudi koji šire priču o blagotvornom američkom uticaju ali sa time ne mogu puno ljudi prevariti.
Препоруке:
39
2
5
уторак, 17 јул 2012 23:29
фристајло
„Можда је проблем у томе што ми, без обзира на американизацију и загледаност у Запад, никада нисмо прихватили фундаменталне вредности Запада. Начела западне демократије, вишепартијски систем, суштинско значење речи слобода остале су далеко од југословенске реалности током хладноратовског периода, али и данас.“ Нисмо их прихватили из врло једноставног разлога; те вредности не постоје ни тамо. Јер, каква је то америчка демократија, у двопартијском систему- у коме обе "партије" владају на исти начин, тероришући велики део света по налогу једне те исте, врло мале групе врло богатих? То одавно нема никакве везе са демократијом, а постоје врло велике сумње у регуларност чак и самих председничких избора (Бушов други мандат и сумњиво бројање на Флориди); какве то слободе имају обични Американци, а да их ми немамо?
Да иду у Афганистан или Ирак, да зарађују своје наднице за страх пљачком и терором?
Добар текст, Вучинићу...
Препоруке:
65
0
6
уторак, 17 јул 2012 23:43
ау миле
Припадам генерацији с краја шездесетих. Највећи део моје генрације, рекао бих преко 90%, био је под апсолутним утицајем америчке популарне културе. Холивуд и рокенрол су били основа те меке америчке моћи. Просечном младом човеку, свакако су били пријемчивији једноставни, забавни садржаји од сиве, одбијајуће социјалистичке идеологије у чијем су центру били умазани радници у челичани и партијски другови у конгесним салама.
Перцепција необразоване већине се углавном и завршавала на спољним обележјима, као што су кока-кола, марлборо цигаре, левис фармерке, и читаве генерације су расле са представом о западу као рају на земљи који насупрот себе има социјализам , који је недемократски, неефикасан, сиромашан, досадан, без великих могућности за појединца. При том су Вијетнам, Чиле, Израел, Јужна Америка, биле довољно далеко да би критички спознали империјалну природу Америке.
Само изузетно мала мањина је имала довољно стрпљења и образовања да критички посматра запад, са свим својим манама.
Препоруке:
66
1
7
уторак, 17 јул 2012 23:56
ау миле
-наставак-
Нажалост, ни све оно што нас је снашло деведесетих, ни разне хуманитарне интервенције које је спровела Америка са својим сателитима, које су резултирале уништењем неколико земаља и смрћу неколико милиона људи, није било довољно да, од младости Америком индоктриниране људе, увери о империјалистичкој, чак бих рекао и фашистичко-геноцидној природи, не само скорашњих америчких администрација, већ и свих оних претходних.
Управо су ти људи најснажније америчко оружје које амерканци користе за контролу наше земље.
Ти људи седе у разним невладиним организацијама, заузимају најважније функције у власти (Динкић), испуњавају медијски простор.
Препознаћемо их по вокабулару: слободно тржиште, либерализам, конкуренција, приватизација,људска права, демократија. Пуно форме без икакве суштине.
Што је најжалосније, велика већина њих ЗАИСТА сматра да је Америка најдемократскија и земља са највише слобода, а НАТО је средство за ширење демократије и уклањање диктатора.
Препоруке:
61
2
8
среда, 18 јул 2012 03:01
Srboljub Savic
Posto autor kritikuje ili ocenjuje stav istoricarke(?) ciji tekst nije siroko dostupan,
imam utisak da je on nije ni razumeo.
Americka "kultura" se siri svetom mnogo pre II sv.rata. Ta nazovi kultura a propaganda, imala je
za cilj, da privuce (iluzijom) sto vise imigranata
(ne-Kineza)-neo-robove ali i druge.
Americka propaganda je imala vise vidova - film,
radio, reklame, proizvodi, ...Usmerena je na zemlje
"komunizma", pa je osim "istoka", Jugoslavije, ...
bila usmerena i na Francusku, Spaniju i Italiju-
zemlje gde su komunisticke partije bile znacajne.
[Johny Holidey, francuski primer.]
Vec 1949, posle raskida sa SSSR-om, kulturni uticaj
Rusije (i ostalih zemalja "soc.lagera") je bio
drasticno potisnut.
"Western"-"kaubojski" filmovi, potom i ostale
Holivudske "limunade", bilo da su glorifikovale
americki "zivot" ili herojizam americkih vojnika
(kao bitke po Pacifiku), plavile su bioskope.
"Glas Amerike"-radio, sto vise zabranjivan, bio je vise slusan. D.1
S. Savic
Препоруке:
17
3
9
среда, 18 јул 2012 03:35
Srboljub Savic
D.2 Iako je "gvozdena zavesa" bila brana direktnoj poplavi "kulture", "Coca Cole", i ostalih americkih proizvoda, narod (posebno omladina) je verovao, da je "tamo,iza" raj, "san snova". Koliko god se rukovostvo trudilo da, koliko-toliko realno, prikaze "zapad", nije se verovalo.
Pored osatlog, nama-Jugoslovenima su se divili i
zavideli, jer smo bili "kao na zapadu" pa su trazili od nas price o "raju".
Posle 90-tih i izlazaka u "raj", mnogi su priznali da su price rukovodstva, bile blage.
"Amerikanizacija" se prosirila na ceo svet i ima najvise uspeha u zemljama sa "diktatorskim rezimima", medju slojevima naroda nizeg obrazovanja.
Propaganda svakako nije sama-sebi cilj.
Ni filmovi, muzika, "Coca cola", "Malborough" ni ostalo se ne dele "dzabe", niti proizvodjaci, distributeri i trgovci rade za "eksere". Od ove-"naive" do aviona, naoruzanja, ..., mali je korak.
Medjutim, u periodu, od 49-e do 80-tih, bili smo i pod uticajem stvarnih vrednosti kulture Evrope.
S. Savic
Препоруке:
15
2
10
среда, 18 јул 2012 07:44
гаврило
Тај хуманистички милитаризам гдје вам бацају прво пакете хране а затим пакете бомби, јел те, да не умремо од глади, је више него трагичан!Жена у сваком случају није наивна одрадила је свој дио посла онако како је добила наредбу.Вјероватно је тај учинак и вреднован по европско-атлантским мјерилима и награђен?
Препоруке:
21
2
11
среда, 18 јул 2012 07:47
Томислав Милановић
И када вам неко намеће своју културу, зашто то чини? Да би вам променио свест, наравно, у своју корист. Заговорници феминизма, на пример, дају велика права женама, па их сада видимо и у војсци и полицији многих земаља и у Србији, такође. Раније тога није било. Одакле је то дошло? Из Америке. Зашто? Жене у Америци су велики и углавном неконтролисани потрошачи новца. Таквим својим активностима растурају бракове, Сѕако растурање брака дебело кошта, јер, да бисте решили бракоразводни случај у Америци, морате узети адвоката.
Препоруке:
18
2
12
среда, 18 јул 2012 09:58
ivan3012
Mislim da se pridaje isuvise vaznosti americkoj "kulturi" kad ona zapravo i ne postoji,jer se ne oslanja ni na istoriju ni na tradiciju/koje nema/kao fundamente identiteta nekog naroda tj.Njegove kulture....Postoje trendovi,iskoraci,modni elementi,leksicke perturbacije/Biti in ili out/..No kultura NE POSTOJI.Ako zanemarimo mali broj umetnika cenjenih van amerike,cija pojava sama po sebi ne cini kulturu,vec je izolovani doprinos svetskoj kulturnoj bastini.Umesto nje postoji svesna intencija politicko ekonomske prirode uvijena u pitku sladunjavu oblandu/american dream/ciji je cilj zatupljivanje masa da bi se ove odvojile od spoznaje pravih,utemeljenih kultupnih vrednosti..Pri tome koka kola ili marlboro nemaju ama bas nikakve veze sa bilo kakvom odrednicom bilo cije kulture,pa ni americke..Ljudi ih vole zbog njihove arome ili ukusa-nevezano za bilo kakvu i bilo ciju kulturnu matricu..Isto vazi i za ostale zabavne sadrzaje.Kao i sve sto nema vrednosti i utemeljenja - i ova zabluda odumire
Препоруке:
9
2
13
среда, 18 јул 2012 10:42
Србин
Много тога у вези са Америком сам исписао. Да изразим, кратко, суштину:
СМРТ АМЕРИЧКОМ НАТО ФАШИЗМУ - СЛОБОДА СРПСКОМ НАРОДУ!
Препоруке:
33
0
14
среда, 18 јул 2012 11:02
Bob
amerikanizacija = pseudocivilizacija
Препоруке:
18
1
15
среда, 18 јул 2012 11:19
Владан Ненадић
Ево још једног америчког доприноса нашој свакодневици.
Американци имају пословицу која каже да у нејасним ситуацијама само треба пратити траг новца. Преведено на наш случај, само треба пратити где је један такав текст објављен.
У Новом магазину, који је својеврстан пандан НИН-у и Времену, а претпоставља се да је његов власник Мирослав Богићевић, финансијер ДС-а, који се спомиње у овој најновијој афери око продаје дела власништва Политике.
У Новом магазину пишу "перјанице" српског новинарства као што су Надежда Гаће, Мијат Лакићевић, Миша Бркић, Јелка Јовановић и други заговорници евроатлантских интеграција и безалтернативних путева.
Тако да читав тај текст само представља обично препарирање јавног мнења и ауторкин жал за временом када се "живело лепо, путовало без виза итд". Таквих ствари смо се се наслушали преко сваке мере.
Препоруке:
27
1
16
среда, 18 јул 2012 11:45
Робеспијер
Бојим се да што из објективних (амерички империјализам), што због субјективних (висок степен традиционалног) разлога, ми све ''негативно'' што долази са стране, приписујемо Америци или Западу. Намерно сам ставио негативно под знаке навода, јер све зависи како на ствари гледамо. Нормално је да се са развојем свести и унапређењем технолошког живота, усвајају и другачији стандарди. Ствари су саме по себи вредносно неутралне, људи су ти који им дају значење. Када повежемо те две ствари, долазимо до тога да ако те ствари доприносе лакшем и угоднијем животу, па зашто их онда не усвојити, било одакле да долазе. Зашто ситуацију не преокренути у своју корист? Ја лично пијем кока-колу, али то пиће никако не може мене убедити у исправност америчке политике. Америчке цигарете, без обзира колико су добре, неће ме убедити да су САД нама пријатељи. Ја сам кока-коли дао само значење пића које ми је пријатно пити, нарочито након оброка. Чини ми пријатнијим тренутак, то је све.
Препоруке:
11
9
17
среда, 18 јул 2012 11:52
s.p.Lajković
Ta gospoja Radina izgleda da je svašta doživela i pročitala - ali ništa nije ukapirala (shvatila) ...tužno ali tipično !
Препоруке:
9
1
18
среда, 18 јул 2012 13:05
Андро Лутак
Да ли има веће отелотворење "америчког сна" од актуелног председника Републике?
Мислим да нема. Ни у САД се не памти да се син радника, рођен у радничкој бараци, касније грађевински техничар по градилиштима бивше Југе, и шеф гробља, раскинувши везу са својим политичким тутором који је затворен у Хагу, уз помоћ американаца преко ноћи направио своју ад хок партију без кадрова, и постао председник Републике.
Таква вртоглава каријера и остварање "америчког сна" могућа је била једино у американизованој Србији, а не у СФРЈ где се американизам сводио на читање америчких писаца ("Ловац у житу"), стрипова, гледање филмова, слушање рокенрола, укратко конзумирање свега оног вредног што је Америка дала свету. Међутим, не заборавимо и јаке студентске демонстрације против америчког ангажовања у Вијетнаму, и слична догађања уперена против оних америчких "производа" који не спадају у горе набројене (позитивне примере америчке културе).
Препоруке:
21
1
19
среда, 18 јул 2012 13:27
Музика и филмови
Сетите се само примера музике: Све што је било наше, с хармоником, фрулом итд лепљена му је "шунд-етикета".
А америчкој "музици" није.
Па данас 90% Србаља не зна ко је био Драгиша Недовић, а зна када Мадона, Шер, Бритни Спирс оду до захода, јер су то догађаји важни за културу.
У гимназији, по програму из физичког смо један дан имали народна кола.
Ни једно градско дете није знало да разликује Моравац од Ужичког.
*
Него, будмо реални, дошло је из УСА и паментих и опомињућих ствари. Рецимо, Форманов "лет изна дкукавилијег гензда", само га многи нису схватили. најбољи приказ савременог друштва.
Мада, исти Форман је снимио и "Косу", где слави дрогу,промискуиттени секс итд. Nеки пристојни људи спремали ћерки свадбу, а онда упадне разуларена и доргирана хорда да им се по..и на све. И публика пада у транс...
Морам да признам да сма "Косу" гледао чак 3 пута. Док се нисам опаметио и данас ми је огавна.
Препоруке:
20
2
20
среда, 18 јул 2012 13:34
Кад смо код УСА филмова, чему су нас научили
-Детектив може решити случај само ако је суспендован са дужности.
-Мушкарац неће показати знаке бола док прима најокрутније ударце, али дрхти док жена покушава да му очисти ране.
-Једна шибица довољна је да осветли собу било које величине.
-Човек који пуца у двадесет људи има више шансе да их побије, него двадесет људи који пуцају у једног човека.
-Није важно ако сте вишеструко бројнији у борби која укључује борилачке вештине - ваши непријатељи стрпљиво ће сашекати да вас нападну један по један, играјући около у претећој мантри, све док не срушите њихове претходнике.
-Поштени и вредни полицајци по правилу бивају рањени или убијени три дана пред пензију.
-Ако пожелите да се представите као немацки официр, није неопходно да знате немачки - довољан је немачки нагласак.
-Шеф полиције увек суспендује свога главног детектива или му даје немогући рок да заврши посао.
-Када се суочите са злим међународним терористом, сарказам и духовитост су ваше најбоље оружје.
Препоруке:
36
1
21
среда, 18 јул 2012 13:37
Кад смо код УСА филмова, чему су нас научили
наставак:
Када плаћате такси,не морате погледати у новчаник док вадите новац-само зграбите једну новчаницу насумце и дајте је возачу.Биће то увек тачан износ цене вожње.
-Када је особа онесвешћена ударцем у главу, никада неће претрпети потрес или оштећење мозга.
-Када се вози аутомобил, нормално је не гледати пут, већ у особу која седи поред или иза, за време читавог путовања.
-Преживећете било коју битку у било ком рату осим ако не направите грешку и не покажете неком фотографију ваше вољене код куће.
-Телевизијске дневне вести обично садрже причу која вас се нарочито тиче у том тренутку.
-Током свих полицијских истрага неопходно је бар једном посетити стриптиз-клуб.
-У УСА сваки „дејт” заврши „факингом”.
-У УСА је до 40.године сасвим О.К. живети с цимером/цимерком.Ни једна жена не планира удају пре 40-те.Ни једна жена не планира децу пре 45-те.
-Нико не ради физички посао,сви раде у канцеларијама или су глумци
-99% нећеш изгубити парницу ако те заступа главни лик.
Препоруке:
35
1
22
среда, 18 јул 2012 14:52
Андро Лутак @ музика и филмови
Ви сте велики оптимиста ако мислите да 10 % 'Србаља' зна ко је Дарагиша Недовић.
Помињете Мадону, америчке звезде... Изгледа да живите далеко од Србије, да пишете из дијаспоре.
Данас 'Србаљи' лудују за сваком старлетом - сплаварком неупоредиво више него за свим "Мадонама" северне америке.
У СФРЈ је јасно било одређено шта је шунд па је тај шунд, на коме су се обртале ОЗБИЉНЕ паре чак и тада, додатно опорезиван, а данас мени није познато да певачи и певачивце "турбо-дизел" верзије истог тог шунда плаћају било какав порез, а камоли додатни.
Нисам обожаватељ САД, напротив, али ако ме питате да ли је србијанска новокомпонована народна музика из 70тих (или ова данас) шунд у односу на рецимо овде много слушаног Џимија Хендрикса, рећу вам ИСТИНУ: да, јесте.
п.с. да не буде забуне: нису све плоче народних певача из СФРЈ биле додатно опорезиване као шунд.
Препоруке:
12
11
23
среда, 18 јул 2012 16:13
Музика и филмови @Anbdro Lutak
Не пишем из дијаспоре, него из пинковане Србије. А сва та американизација еј само утрла пут пиновању. Некада се дивiл glamuru Карингтонвих, данас...
да не буде забуне: нису све плоче народних певача из СФРЈ биле додатно опорезиване као шунд.
Јесте, почектом 70-их. Шунд налепницу је добила чак песма Добрце Ерића ккоју је компонвао чика Обрен, „Девојка из града“.
Мислим да још негде имам синглицу на којој су „Моравац“ и „Ужичко“ са фамозном налепницом. Једноставно, где на плочи виде хармонику или по изгелду певача закључе да је анродњак, ударају печат.
Јесте тада кренула хиперпродукција, али је тих година компоновано и доста песама које су прежеивеле, слушају се и дан-данас, и називају „изворним“ умстео „новокомпонованим“, да их не набрајам...
А ппоредити спску музичку баштину са Хендирксом, збиља је цинизам.
Препоруке:
22
2
24
среда, 18 јул 2012 16:28
Музика и филмови
Покушавам да се сетим колико сам гледао филмова са темом историје мог народа.
Не рачунам партизанске. Наравно, не рачунам ни спрдачину Срђана Драгојевића „Свети Георгије“
Овако: „Невесињска пушка“,
„Марш на Дрину“.
Није да нисам хтео да их гледам, него нису снимани.
Али зато, снимљено је бар 6-7 филмова,високобуџетних, о једном „славном догађају“, и обрачуну код неке штале.
На једној страни негативци.
На другој такође негативци: Један окорели коцкар и убица, у друштву шверцера сребром, који је касније прикачио звезду и назвао се Маршалом.
Није реч о Брозу.
Него о Вајату Ерпу.
*
Истини за вољу, када бејах дечак, беху у Забавнику стрипови о Дикану, Аканту и Огатају...
Али их онда превладаше Командант Марк, Загор, Текс Вилер, а такође и поменути Вајат, посебно серија о њему, псоебно о Д. Холидеју.
После дођоше Рокији, Рамбои, Терминатори...
Као и Stargate где се Курт Расел и још неки вратили у египатско време и средили фараоне једући кит-кат.
Препоруке:
21
3
25
среда, 18 јул 2012 16:33
МР
Србија и југословенски народи имају један велики, можда непремостиви проблем: оптерећени су историјом. Ту су биле инвазије и окупације великих сила и међусобна борба. Под тим условима увођење демократских система било је на последњем месту. Жеља је постојала, али је увек одлагана последњим ратом. Да демократија није била могућа у Југославији, доказ су 80е и 90е године. Чим је диктатура ослабила, Југославија се распаде. Поређење са Америком и Западном Европом је неумесно. Те земље су окончале своје стварање у 19ом веку у доба национализма. Од тада оне постоје као целине и нико не доводи у питање њихов опстанак. Њихова прошлост и историја су фундаментално друкчије. Оне су давно решиле своја верска и политичка питања. Југословенски народи још увек живе у деветнаестом век. 60е године су биле покушај да се направи скок у модерно доба. Нажалост, он је само делимично успео. Данашњим светским силама је стало до тога да земље остану мале, јер је тако лакше држати их под контролом.
Препоруке:
10
7
26
среда, 18 јул 2012 16:38
Слободан
Нисам (још увек) нашао чланак - повод за овај изванредан текст и зато нећу коментарисати сам чланак, али се придружујем онима чији је став да је утицај Америке био више негативан него позитиван. У набрајању "достигнућа" уз помоћ којих је Америка освајала свет не смеју се заборавити фармерке, сада неизбежан део, чак "свечане", одеће - није реткост видети их у позоришту!
Препоруке:
5
1
27
среда, 18 јул 2012 16:46
Андро Лутак @ музика и филмови
На почетку 70 тих заиста се вредновала само изворна народна музика, све остало је имало "налепницу". Али то је 70 /72 година.
Сабор у Гучи почео је шездесетих ккао културна манифестација, а данас је то World music festival! Не заборавите да је у СФРЈ ама баш све од наше србијанске културе ( и некултуре, односно шунд новокомпованог фолклора са Ибарске магистрале) добило пуну могућност изражавања. Познајем особу која је са фолклорним друштвом обишла читав свет.
Ајде да оставимо Хендрикса на страну, али не можете порећи су југословенски рокери створили посебан "поджанр" рок музике - типични југословенски рокенрол од Смака до Рибље Чорбе! Жалим, али вама драга "Девојка из града" јесте шунд И ТО ВЕЛИКИ у односу на ствари попут "Шумадијског блуза" и-или "Лутке са насловне стране".
Препоруке:
11
13
28
среда, 18 јул 2012 17:03
MP
Те земље су окончале своје стварање у 19ом веку у доба национализма. Од тада оне постоје као целине и нико не доводи у питање њихов опстанак.Оне су давно решиле своја верска и политичка питања.
О, заблуде!
Препоруке:
17
4
29
среда, 18 јул 2012 17:14
Робеспијер
Сјајно запажање коментатора МР. Ја бих само рекао да је нас историја прегазила. Нажалост, изгубили смо неколико кључних векова, у којима су се креирале модерне вредности и сада само каскамо, сопственом кривицом. Период друге Југославије је био сјајна прилика да коначно сустигнемо развијене земље, али се показало да су ретроградне снаге биле јаче. Таква шанса, бојим се, тешко да ће се опет указати. Овде и даље преовладава традиционално-верско-пољопривредни-митски начин размишљања, који ће нас увек стављати у инфериорни положај у односу на свет. Зато је и лако држати такве земље у покорности и под контролом.
Препоруке:
13
13
30
среда, 18 јул 2012 18:19
Музика и филмови
Жалим, али вама драга "Девојка из града" јесте шунд И ТО ВЕЛИКИ у односу на ствари попут "Шумадијског блуза" и-или "Лутке са насловне стране".
Не бих више с Вама полемисао. После овога нема пта да се каже.
Нисам музички стручњак, али се сматрам комптентним за поезију. Случајно познајем врло добро и Добрицу Ерића и Бору Ђорђевића.
И мислим да није Добрица једини који би негодовао на ове трвдње, него и Бора.
Предајем се.
Победили сте.
Скидам капу.
Прогиглајте мало име Обрен Пјеввић. Упоредите са вашим Хендирксом.
Жалим Вас.
Препоруке:
13
3
31
среда, 18 јул 2012 18:36
Kad smo kod Bore Čorbe
Бора је написао песму Нек ме не забраве“. Али се плашио да се не спрдају са њим, па се потписао као М. јанковић.
После је написао још доста народњака, али се охрабрио па их потписао својим именом.
Песму Гоце Стојићевић „Пусти ме да нађем срцу лек“ је написао Асим Сарван, бивши члан „С времена на време“.
Зна се који је бум направио Милић Вукашиновић са Ханком. То је шунд.
А када пева "Сад га ломи", мислећи на ону мушку ствар, то је уметност.
*
Гледајте двојне аршине: када је, (на жалост рано преминули) Лаза Ристовски свирао на плочама многих анродњака, говорило се да је ниско пао и тезгари. А када је одсиврао оних неколико тонова уводних за Оливера Мандића „Помагајте друговииии“, говорило се да је оплеменио песму.
Хајде да обрнемо ствари: Оплеменио је својом свирком народњаке, а ниско је пао пратећи Оливера.
То може само онај коме микимаус култура није попунила главу.
Препоруке:
10
4
32
среда, 18 јул 2012 18:44
Корејчад и српчад.
Када гледамо ону севернокорејску или многолску децу како певају „наше револуционарне“ песме, кажемо како је то гротеска, мучење деце итд.
Тачно.
Али, једном Енглези или Амеру из Харлема једнако глупо изгледа када Српче у Београду хипује, репује, не пере косу него лепи оне плетенице као црнци.
Њему је то исто. Она деца бар имају неки сјај у чима, макар от био сјај индоктринираних особа. А Српчад која хипују, какав сјај имају?
Једина разлика је ова: Та корејанска деца уче те песме по диктату тамошњег Вође.
А Српчад не по диктату него зато што им је на фињака испран мозак и не схватају шта се дешава са њима и њиховим критеријумима.
Ми микимаус културу прихватамо и још смо срећни. НИсмо ни свесни да нам је мозак испран.
Препоруке:
14
2
33
среда, 18 јул 2012 19:01
Aleksandar
Amerikanizacija = samo je profit bog.
samo je profit bog = anticivilizacija
--------------------------------------
Amerikanizacija = anticivilizacija
Препоруке:
13
1
34
среда, 18 јул 2012 19:06
Андро Лутак @ музика и филмови
Жалим и ја Вас.
Име Добрица Ерић ми ништа не значи, јер он је написао само речи, А знам песнике, свашта им пада на памет, и са снимањем плоче он нема везе. Не интересује ме, замислите, ча ни "чика Обрен"-цењени композитор. Песма је шунд онако како је "упакована", или што би индијанци рекли "аранжирана" као први(?) сељачко-урбани мега хит, по узору на велике америчких country звезда са "дијамантским" тиражима, и упрaво од те песмице (или од серије "Музиканти", нисам баш сигуран) креће генеза свепштог шунда новокомпоноване народне музике, јер је свако "девојку из града" замишљао као ДЕВОЈКУ ИЗ БЕОГРАД.
п.с поздравите бившег запосленог у министарству Културе Бору Чорбу који ДАНАС све воли и свему се диви ..
"Свирали су Дејвид Боуви и Пауци с Марса
Тад смо били као нови а данас смо фарса"
Препоруке:
5
13
35
среда, 18 јул 2012 19:58
МР
Кад год сам долазио у посету из Америке, нудили су ми Кока-Колу, мислећи да ће ме тако почастити нарочито добро. Говорио сам им да не пијем америчко ђубре, јер је Кока-Кола обично ђубре, уз то јако нездраво. Ја то некажем из мржње, то овде свако зна (али је ипак пију, дрогирани су). Брза храна (Мекдоналда) је такође нездрава. Зато има много срчаних обољења и операција - и дебелих. А о оним чипс од кромпира да и не говорим. Изванредна храна за производњу рака. Свестан сам да свака генерација има другачији укус, али рокенрол, чини ми се, ствара безосећајне људе. Тврде да је он музика, али музика без мелодије. И ја умем да лупам у шерпу. Ипак морам признати, било је пре неколико деценија и лепих америчких песама. Исто тако било је и добрих филмова, у њих не убрајам оне каубојске. Данашњи филмови су углавном пуни насиља и разарања. Што више експлозија, то боље. Негде сам читао да су нам Американци давали помоћ после великог рата под условом да увозимо њихове филмове. Културна пета колона.
Препоруке:
11
3
36
среда, 18 јул 2012 20:00
Андро Лутак @ музика и филмови
Не знам зашто је покојни Лаза (легенда, нека му слава!) ниско пао пратећи Оливера, Оливер је компоновао неке од најлепших Yu-песама?
Да ли по Вама Оливерова музика није Art?
Препоруке:
5
11
37
среда, 18 јул 2012 21:56
Ovaj svijet je tiran tiraninu,a nekmoli duši blagorodnoj.
Bombardovanjem informacija.Podmetanjem stupidnih i apsolutno bespotrebnih tema.Urušavanjem svega,uproštavanjem i banalizacijom poentira se na mnogim poljima a tiču se pre svega potpunog zaglupljivanja nacija iako je sve lepo upakovano u oblandu 'elitističkih"novointelektualaca koji elem na ovaj način razvijaju polemike,rasprave na nivou i ne sluteći da zapravo potpuno degradiraju na taj način bilo kakve priču od životne važnosti sa kojima se čitav svet suočava a tiče se potpune degradacije svega moralnog i duhovnog i potpuno uspostavljanje svih sfera društvenog života pod jednu kontrolu,kontrolu "Reality show live"....
Na čemu zapravo ovaj svet leži u ovom trenutku? Na kakvim postulatima?Kodeksima?
Kakve kokakolizacije i ostale banalizacije!?
Kakve debate? Koliko stanovnika naseljava planetu?Koliko u ovom trenutku umire od gladi? Koliko je njih žrtvovano radi balansa?
Od čega se pravi profit?Ko kontroliše geopolitičku mapu sveta? Kakva budućnost nas sve zajedno iščekuje?..
Препоруке:
9
1
38
среда, 18 јул 2012 23:31
сељак беземљаш ИСТОРИЈСКИ ШКРИПАЦ
Драгутин Гостушки јеу есеју историјски шкрипац српске музике објасни разлоге за наше невоље. .покушаћу да то укратко пренесем нужним скраћенима.
По обииљу и по разноврсности,наша народна музика не уступа ни пред мађарском,ни пред пољском,ни пред румунском,ни пред било којомдругом,међутум за разлику од њих ,наша народна музика није постала популарна у иностранству...
случај кола,једне од безббројних,привлачних,динамичних,мелодиозних,ритмички неодољивих малих музичких форми које су ту око нас,од рођења до смрти у хиљадама врста и варијанти.
Ми у нашој елитној,високој уметности никада нисмо имали једно обично коло,пристојно уређено,хармонизовано и оркестрирано тако да може да се изводи као самостална тачка ...како је то могуће.
Могуће је јер време за то нисмо дочекали за клавиром већ са кубуром у руци.....
Чак ни један Стеван Мокрањац није написао ништа за оркестар...можда зато..што није имало смисла писати симфонијска дела у земљи без оркестра.наставак
Препоруке:
6
1
39
среда, 18 јул 2012 23:54
сељак беземљаш
наставак..а онда је почела трка требало је солидно и дубоко одживети романтизам.у прагу и лајпцигу бечу где су ишли да нешто науче наше младе музичаре сачекали су модернисти чији се програм састојао у тоталној ликвидацији романтичарске идеологије.тада је дебиси застаревао,стравински прешао преко свог првог експресионизма...уосталом композитори нису били у некој специјалној ситуацији.
исто се десило сликарима и песницима који су измиривали дугове романтизму после инсталације надреализма и кубизма...
српски композитори кренули су у вратоломну вожњу преко кривудаве магистрале историје,излетали на кривинама,сударали се одбачене партитуре..али у суштини трка је добијена али скупо плаћена.архива репрезентативне народне музике почива на два слова.скоро никог између чобана и симфоничара.
насилно скраћивање нормалних етапа еволуције није остало без последица.
остало је доста побрканих појмова,сметених идеја..
а нарочито много сувише много осећања ниже вредности,неоправданог и штетног.
Препоруке:
8
1
40
четвртак, 19 јул 2012 00:31
сељак беземљаш
Оно што називамо амариканизацијом је продор масовне културе која просто прати тржиште.Памтим празне улице када се гледала серија ДУГО ВРЕЛО ЛЕТО Али то није Фокнер.Серија која би пратила Фокнера не би имала гледалаца.Волт Витмен је на нету али посетилаца нема.Да скратим причом о две заблуде.
Прва је да је рок музика квалитетна,КАКО МУЗИКОМ,ТАКО И ТЕКСТОВИМА.Обожаваоци и слушаоци као један у глас дају себи сертификат:образованог човека,префињеног естете,склоног прогресу сваке врсте.Самозадовољство јесте први знак глупости али то им не смета да се себи диве и другима чуде.
Друга заблуда је да су холивудске глумице и глумице ,одреда лепе па и оне које су у годинама када је присутан,ишијас,целулит,вене...
Препоруке:
7
0
41
четвртак, 19 јул 2012 08:51
Андро Лутак @ сељак беземљаш
За Ваша задња 3 коментара дао сам вам 3 "плуса", али никад се нећу сложити да сам у заблуди јер мислим да је (домаћа) рок музика добра.
Није свака плоча домаће рок музике добра, можда тек свака десета, али у том жанру музике имате врхунска остварења сазданих од благих тонова акустичне гитаре неког кантаутора, или од гитарских рифова једног Точка, или од сакралних оргуљашких деоница Лазе Ристовског.
Поред тога што је неспорно дао врхунска уметничка остварења, сјајне велике и мале плоче, југословенски рокенрол био је музички аутентично наш, није представљао копију ни америчког ни британског рока, а снимало се искључиво на (тада) српско-хрватском.
Мислим да је домаћи рокенрол попунио празнину између чобана и симфонијског оркестра. Можда је баш у томе скривена највећа вредност домаћег рок израза.
Наравно, онај ко је НАЦИОНАЛНО ОПТЕРЕЋЕН рећи ће да Yu-рок никада не може бити аутентичан, јер су корени рока као жанра на плантажама памука на југу САД.
Препоруке:
4
7
42
четвртак, 19 јул 2012 12:46
Душан Ковачев
Ипак, вреди се сетити да је Волтер Лакер у својој Историји Европе 1945-1992. навео да су мало кога у њој занимали Бергманови филмови. Вреди се сетити да је поп култура дериват америчког начела прагматизма који није успео да разреши проблем "пожељности добра". Америчка поп култура је само један вид симплификације прагматизма битно сведеног на хедонизам. У друштвима која држе до традиције, у публици која познаје традиционалне вредности, значај аскезе, стално се разоткрива вулгарност симплификованог прагматизма америчке поп-културе. Право питање је, међутим, сврха поп-културе. Чињеница је да је она значајно (не и битно) утицала на обарање комунистичке форме тоталитаризма. Да ли је потом помогла изградњу новог тоталитаризма? Бројни данашњи комунистички аутори се слажу да јесте.
Препоруке:
3
1
43
четвртак, 19 јул 2012 14:29
ГМ
Кад је реч о филмовима,један пример:
Неколико пута сам гледао „Sounds of muѕic“ који смо превели на романтичан начин,„моје пeсме моји снови“. Лепа прича, истинита, поучна, како треба са децом.
Плус што обожавам Алпе.
И онда, гуглајући фон Трапове, сазнам да је деценију пре холивудског спектакла, у Аустрији снимљена њихова „Прича о породици Фон Трап“, а да ову УСА верзију не воле, јер је „сувише холивудиш“.
А главни глумац К. Пламер, тај филм називао „sounds of mucus“.
Био сам разочаран и помислио „Шта закереају ови Аустријанци?!“
Данас не знам шта да мислим, можда су малкиц у праву...
Препоруке:
5
1
44
четвртак, 19 јул 2012 15:22
Srboljub Savic
Da li je neko gledao film "Kameni cvet"?
Sta on predstavlja u kinematografiji (i kulturi)?
S. Savic
Препоруке:
2
1
45
четвртак, 19 јул 2012 16:39
@Srboljub Savic
Тешко. Кад се прогугла, видие се да је то руска бајка.
Шта смо од руских филмова могли гелдати сем "Москва сузама " и "Цигани лете у небо".
Не само руских...
За дивно чудо, жути Студио Б приказује талијанске серије, понешто француско и шпанско. Иван Карл нам сервира све Рокије и све Рамбое на РТС.
И све друге УСА бајке...
Женски свет по 5 пута гледа "Дух" са Деми Мур и Патриком Свејзијем, који је велика прелсет са становишта сваке религије.
О уској вези Кокаколе и дедамраза је све већ познато...
Сваке Нове године нам сервирају по неколико филмова о стварном деда Мразу.
У време лошег комунизма, бар смо имали да читамо "Претпрзничко вече". Да огрејемо душу...
Данас у време демократије, деца не знају ни ко је био Алекса.
Препоруке:
7
1
46
четвртак, 19 јул 2012 18:20
Музика и филмови
@Сељак беземљаш
С Вама се може дискутовати,не намећете ми О.Мандића.
у нашој елитној,високој уметности никада нисмо имали једно обично коло,пристојно ређено,хармонизовано и оркестрирано
Ви то гледате са музичких висина.
Међутим,тема није баш та.Него утицај микимаус културе.
У овој причи није важно да ли је то коло хармонизовано.Оно је део наше традиције,фолкора, каво је–такво је.
Поента је:Знам људе који су расли уз неку чобанску музику на фрули и двојницама,коју су чули од свог деде,а овај од свог деде,
А њихова деца репују, хипују.Какав нагли прелаз!
Не знам како се музичких висина изгледају гајде,дипле итд, али су везани за нечију традицију, и природнији су тамoшњем народу него неки харлем-инструменти.
Иначе,званично је Милија Спасојевић аутор «Ужичког», Бгуари кажу да је то заправо «Граовско оро» Бориса Карлова.У сваком случају бешто својственије нама него брејкденс итд.
Гламочко глуво нема музику.Али оно је део наслеђа а не "Moonwalking"
Препоруке:
4
2
47
четвртак, 19 јул 2012 19:20
сељак беземљаш
&Андро лутак
Нисте ме разумели. Могуће мојом кривицом.Време када је Брамс(а и други)инспирисан мађарским фолклором стварао Мађарске игре(послушајте број пет)је неповратно прошло.Ми смо то време дочекали са кубуром а не нотном свеском у руци.Две су штете.
Нисмо били у прилици да најбоље фантазије сељачке музике убацимо у свет више цивилизације.
Морали смо да трчимо у чизмама од седам миља.Како у музици тако и иначе.Стигли смо на циљ али је све некако кусо.
Написао сам да рок музика,коју иначе и сам о мало слушам, нема неке нарочите квалитете.Једноставно то је музика масовне културе.Као Синан Сакић или Лепа Брена.А добар је колико је добар писац Паоло Куељо.
Препоруке:
5
2
48
четвртак, 19 јул 2012 22:11
сељак беземљаш
&МУЗИКА И ФИЛМОВИ
Потпуно вас разумем и делим ваше мишљење.Али није то од јуче. Змај је 1856.г. написао песму
БИЛДИНГ
Душанова два потомка
деветнести славе век
седе млади крај клавира
она nobl а он kek
cum entcikn ал још само
један валцер že vu pri
о слушајте како је getlih
овај нови потпури
још cum abšid он је један
одмауко пасторел
ви сте kinstel her fon
љубим руке madmazel
Душанова два потомка
деветнести славе век
схватили су дух времена
она ј nobl а он кек
смејо сам се да не плачем
гледајући онај јад
гледајући**сокак
гледајући НОВИ САД
Билдинг је немачка реч,тешко преводива и значи,образовање,обликовање.
Оно што се зове масовном културом увек постоји.Отпадне то као снег са грана када сунце угреје.
Препоруке:
6
2
49
петак, 20 јул 2012 10:04
Андро Лутак @ сељак беземљаш
Разумео сам ја Вас одлично, и слажем се.
Док смо ми давали јунаке за националне револуције, други су давали композиторе који су од свог трационалног, народног стваралаштва направили дела која ће вечно сијати попут звезда на небу европске класичне музике.
Али, Ви сте ипак само делимично у праву. Изгледа да нисте чули за "чика Обрена", генијалног композитора Девојке из града.
Препоруке:
2
2
50
петак, 20 јул 2012 13:24
Музика и филмови -Сељаку беземљашу
Искрено хвала на овој песми,мени непознатој,а мислио сам да познајем сатиру.Јача од „јутатахе“.
Хвала и за тврдњу са којом се слажем и коју сам много пута сам морао да доказујем:
рок музика...нема неке нарочите квалитете. Једноставно то је музика масовне културе.Као Синан Сакић или Лепа Брена.А добар је колико је добар писац Паоло Куељо.
Исто,разлика само у аранжману, код Синана оријент, код рокера гитаре.И Синан је аутентичнији, то бар мало "вуче" на циганско.
А панкер мандићољуб не схвата поенту теме: американизација.Чика Обрен,за кога нисам написао да је геније,представља нешто аутентичнио наше, а дрогоси попут Џенис,Елвиса,Хендиркса немају везе са овом народом,па макар били највећи генији.
Ј
една од строфа тандема Обрен-Добрица:
Сваког дна сам лутам по лугу
и тражим је у крунама цевћа
сваки славуј већ зна мју тугу
урезану у кору дрвећа.
Некада су момци урезивали у коре дрвећа неке иницијале, имена итд.
А дана сто раде писци графита.
Препоруке:
3
2
51
петак, 20 јул 2012 17:00
Андро Лутак @ музика и филмови
Слажемо да се не слажемо!
Из разлога што сте велики обожаваоц ВРХУНСКЕ уметности, нарочито поезије, али само са националним предзнаком, предлажем Вам књиге песама мога пријатеља Андреја Јелића Мариокова, песника родом из Ваљева (наравно у случају да га нисте читали премда би ме то зачудило јер сте наспорно велики познавалац поезије); и да уз сјајну Јелићеву поезију, понекад себи пустите (то би била нека моја музичка препорука, а нећете се покајати) на Вашем врхунском стерео уређају - мало гласније - ову дивну обраду Марша на Дрину.
Верујте ми, много је добра - као Ваша девојка из града!
Препоруке:
2
1
52
петак, 20 јул 2012 17:12
Андро Лутак @ музика и филмови
p.s. Ево Вам и линка - Марш на Дрину, Текла река Лепеница, Ој Мораво...
http://www.youtube.com/watch?v=c-OStOjCe0k
Препоруке:
1
1
53
петак, 20 јул 2012 23:37
Mузика и филмови @andro lutak
Ем баше ме просветли!
Прво ми предочи да је Оливер уметник.
А онда ми каза да је изцесни мариоков неки песник.
Баш нисам знао.
Ко беше тај Мариоков?
Препоруке:
1
1
54
петак, 20 јул 2012 23:42
Mузика и филмови @andro lutak
Хахде да те не држим у неизвесности.
Набићу му (Мариокову)на нос да има пријатеље затроваме микимаус културом.
Ако каже да је то његова ствар, рећи чу да није, него је наша ствар.
А леба ти, да ли су на свадби у Гујићима пустали Хендрикса или Мандића?
А шта је Молебни венац спрам "помагајте другови..."
Препоруке:
1
2
55
субота, 21 јул 2012 00:32
фристајло
@Srboljub Savic
Шта смо од руских филмова могли гелдати сем "Москва сузама " и "Цигани лете у небо".
Не само руских... Није руска кинематографија само то; Тарковски, са сввојим ремек делима, спада у сам врх светске уметности, а од Ејзенштајна су учили сви велики светски аутори. Руска позоришта су по метничком домету далеко испред комерцијализованог Бродвеја, а савремени руски филм бележи све боње резултате, од кад се решио идеолошких диктата...
Да и не помињем наш "црни талас", чешку школу, Вајду и Холандову, и да не набрајам даље...
Препоруке:
6
0
56
субота, 21 јул 2012 01:57
Jovan
Ako ste i sami razmišljali na ovu temu, morali ste primetiti da su do nas i te kako došli uticaji iz celog sveta (pa i Evrope), ali "prežvakani" amerićkim zubima, vrlo retko u svom izvornom obliku. Čak je i kada je dolazilo iz najbližih zemalja komšija, sve se obraćalo američkoj kulturi (politici, filozofiji, ekonomiji) kao referentnoj.
Препоруке:
2
1
57
субота, 21 јул 2012 09:47
Mузика и филмови
Ето, кад сам се похвалио да сам чуо за Марокова, чак и нешто мало прочитао, да се вратимо теми: американизацији.
Кад је реч о писцима, УСА је дала много великана. А ко је код нас познат? Ерика, Буковски и једно време Хародл Робинс.
Нису овде тема ни Обрен ни АЈ.М. Међутим, тај Обрен је још опевао и моравско предвечерје, па писао песме попут „Цело село дошло ми на прело“, чак и ону глупаву о Милету који вози тракторче.Али то је нешто аутентично.
А онда је завладала Маирна Т. која је написала и онај хит:
Кокакола, Малобро, Сузуки,
дискотеке, гитаре, бузуки
то је живот, то није реклама
ником није лепше него нама.
Просто химна новог хедонизма. Само, милсим да је овде бузуки уљез, да је убачен само због риме.
Иначе, није ни он наш аутентично, свјевремено га је Лари Нанос убацивао у наш мелос, преко Силване и Лепе.
*
А један од креатора новог св.поретка је похвалио Елвиса да је учинио за НСП него сви они заједно.
Препоруке:
2
1
58
субота, 21 јул 2012 09:52
Музика и филмови још оов па крај
Некада је у свакој српској кући иза шпорета била „куварица“, бело платно извезено, неки ликови и обично стихови попут
Куварице мање збори да ти ручак не загори,
или
рука руку мије, образ обадвије
А онда су, крајем 60-их, прво у градовима, почеле да нестају. И, добро се сећам ко их је први тамо заменио одатле: постери Роја Тиниса. Па су браћа Бајић певали:
Моја Мара лепша него Клара а ја дика лепши од БенКвика.
Иначе, пре наше раје, „сређена“ је америчка популација. Ево данас, видим кружи Нетом постер на коме је,с једне стране група научника,писаца итд а са десне стране порностарлета Ким Кардашиан. И пише: „Ако не знате ко су ови лево, а знате ко је дама десно, онда честитамо! Ви сте оно што је погрешно у вом свету!“
Значи, није проблем што нам је из УСА дошла нека културна матрица, него што је дошла она најнижа.
Рецимо, што нам, после Рокија и Рамба, ТС ево опет сервира С. Сигала и његве макљаже...
Препоруке:
2
1
59
субота, 21 јул 2012 12:14
Đorđe
Nisam čitao Radinin tekst tako da ne bih komentarisao sve ovo što je Vučinić napisao. Samo sam se hteo osvrnuti na jednu bitnu stvar koju možda nije svojim tekstom definisala Radina, a na koju se ni u svojoj kritici nije osvrnuo Marinko. Govorim o jednom osećanju za koje verujem da mnogo ljudi nosi u svom srcu. Sebe sam uvek smatrao amerikanofilom i rado sam se prepuštao svim dobrim stvarima koje su dolazile odande. Naravno ta moja amerikanofilija ne podrazumeva njihovu spoljnu politiku, njihove brendove, koka kolu, Mc Donalds i ostalo smeće. Moja amerikanofilija podrazumeva rokenrol, džez, najbolje filmove na svetu (Holivud do osamdesetih),romane Skota Ficdžeralda, Džona Stajnbeka, Džeka Keruaka, Bukovskog, Selindžera, Hemingveja, Henrija Milera, Normana Majlera, sve tekstove Bogdana Tirnanića!!!! Moj ćale je Tirketova generacija i on me je navukao na sve stvari koje sam naveo. Keva je frankofil. Preko nje sam zavoleo francuski novi talas, šansone, egzistencijaliste.Ima nas raznih!
Препоруке:
4
1
60
субота, 21 јул 2012 13:12
сељак беземљаш
&Ђорђе
Да ли и ви мислите да је ВЕЛИКИ ГЕТСБИ најбољи амерички роман.Тачније да ли мислите да је то"добар"роман.Ако је уопште роман.
Препоруке:
4
1
61
недеља, 22 јул 2012 19:11
Андро Лутак @ Ђорђе
Само бих на ове велике америчке писце које сте набројали, додао и (код нас релативно мало читаног) Гришама, а од филмића: сјајну Б-продукцију холивудских трилера деведесетих!
И да додам, уз покојног Тиркета кога поменусте (хвала вам!), и покојног Мому, и покојног Прелета... нека им је свима вечна слава и хвала!
Препоруке:
2
0
62
четвртак, 26 јул 2012 13:57
Kaca
Odlican tekst. Ono sto je dalazilo i dolazi iz SAD nije kultura to je subkultura ili undreground , koja se lako izvozila i izvozi. Prava kultura u SAD je , sto vec, neko rece oskudna ali snazna , zatvorena u odredjene socijalne krugove i nije namenjena za izvoz, jer takva kultura oplemenjuje ljude.Subkultura je bila i bice opijum koji smo i mi konzumirali i konzumiramo (na srecu sve veci broj ljudi uvidja pogubnost tog konzumerstva).Zahvaljujuci upravo preteranoj zloupotrebi u izvozu subkulture i neskladu izmedju reci i dela SAD danas se suceljevaju sa antiamerikanizmom.Iz komentara se uocava da nasa istoricarka sa setom pokusava da taj (opravdani) antiamerikanizam ublazi nasom navodnom nezahvlanoscu.Pitam se za sta smo mi to zahvalni toj subkulturi, jedino mozda sto nam je stvorila percepciju laznog slobodnog/demokratskog sveta koji tamo nije ni postojao ili je postojao i postoji samo za odabrane . Sve ostale ta subkultura posmatra kao stado za manipulaciju .
.jpg)
Нисмо их прихватили из врло једноставног разлога; те вредности не постоје ни тамо.
Јер, каква је то америчка демократија, у двопартијском систему- у коме обе "партије" владају на исти начин, тероришући велики део света по налогу једне те исте, врло мале групе врло богатих? То одавно нема никакве везе са демократијом, а постоје врло велике сумње у регуларност чак и самих председничких избора (Бушов други мандат и сумњиво бројање на Флориди); какве то слободе имају обични Американци, а да их ми немамо?
Да иду у Афганистан или Ирак, да зарађују своје наднице за страх пљачком и терором?
Добар текст, Вучинићу...
Перцепција необразоване већине се углавном и завршавала на спољним обележјима, као што су кока-кола, марлборо цигаре, левис фармерке, и читаве генерације су расле са представом о западу као рају на земљи који насупрот себе има социјализам , који је недемократски, неефикасан, сиромашан, досадан, без великих могућности за појединца. При том су Вијетнам, Чиле, Израел, Јужна Америка, биле довољно далеко да би критички спознали империјалну природу Америке.
Само изузетно мала мањина је имала довољно стрпљења и образовања да критички посматра запад, са свим својим манама.
Нажалост, ни све оно што нас је снашло деведесетих, ни разне хуманитарне интервенције које је спровела Америка са својим сателитима, које су резултирале уништењем неколико земаља и смрћу неколико милиона људи, није било довољно да, од младости Америком индоктриниране људе, увери о империјалистичкој, чак бих рекао и фашистичко-геноцидној природи, не само скорашњих америчких администрација, већ и свих оних претходних.
Управо су ти људи најснажније америчко оружје које амерканци користе за контролу наше земље.
Ти људи седе у разним невладиним организацијама, заузимају најважније функције у власти (Динкић), испуњавају медијски простор.
Препознаћемо их по вокабулару: слободно тржиште, либерализам, конкуренција, приватизација,људска права, демократија. Пуно форме без икакве суштине.
Што је најжалосније, велика већина њих ЗАИСТА сматра да је Америка најдемократскија и земља са највише слобода, а НАТО је средство за ширење демократије и уклањање диктатора.
imam utisak da je on nije ni razumeo.
Americka "kultura" se siri svetom mnogo pre II sv.rata. Ta nazovi kultura a propaganda, imala je
za cilj, da privuce (iluzijom) sto vise imigranata
(ne-Kineza)-neo-robove ali i druge.
Americka propaganda je imala vise vidova - film,
radio, reklame, proizvodi, ...Usmerena je na zemlje
"komunizma", pa je osim "istoka", Jugoslavije, ...
bila usmerena i na Francusku, Spaniju i Italiju-
zemlje gde su komunisticke partije bile znacajne.
[Johny Holidey, francuski primer.]
Vec 1949, posle raskida sa SSSR-om, kulturni uticaj
Rusije (i ostalih zemalja "soc.lagera") je bio
drasticno potisnut.
"Western"-"kaubojski" filmovi, potom i ostale
Holivudske "limunade", bilo da su glorifikovale
americki "zivot" ili herojizam americkih vojnika
(kao bitke po Pacifiku), plavile su bioskope.
"Glas Amerike"-radio, sto vise zabranjivan, bio je vise slusan. D.1
S. Savic
Pored osatlog, nama-Jugoslovenima su se divili i
zavideli, jer smo bili "kao na zapadu" pa su trazili od nas price o "raju".
Posle 90-tih i izlazaka u "raj", mnogi su priznali da su price rukovodstva, bile blage.
"Amerikanizacija" se prosirila na ceo svet i ima najvise uspeha u zemljama sa "diktatorskim rezimima", medju slojevima naroda nizeg obrazovanja.
Propaganda svakako nije sama-sebi cilj.
Ni filmovi, muzika, "Coca cola", "Malborough" ni ostalo se ne dele "dzabe", niti proizvodjaci, distributeri i trgovci rade za "eksere". Od ove-"naive" do aviona, naoruzanja, ..., mali je korak.
Medjutim, u periodu, od 49-e do 80-tih, bili smo i pod uticajem stvarnih vrednosti kulture Evrope.
S. Savic
СМРТ АМЕРИЧКОМ НАТО ФАШИЗМУ - СЛОБОДА СРПСКОМ НАРОДУ!
Американци имају пословицу која каже да у нејасним ситуацијама само треба пратити траг новца. Преведено на наш случај, само треба пратити где је један такав текст објављен.
У Новом магазину, који је својеврстан пандан НИН-у и Времену, а претпоставља се да је његов власник Мирослав Богићевић, финансијер ДС-а, који се спомиње у овој најновијој афери око продаје дела власништва Политике.
У Новом магазину пишу "перјанице" српског новинарства као што су Надежда Гаће, Мијат Лакићевић, Миша Бркић, Јелка Јовановић и други заговорници евроатлантских интеграција и безалтернативних путева.
Тако да читав тај текст само представља обично препарирање јавног мнења и ауторкин жал за временом када се "живело лепо, путовало без виза итд". Таквих ствари смо се се наслушали преко сваке мере.
Мислим да нема. Ни у САД се не памти да се син радника, рођен у радничкој бараци, касније грађевински техничар по градилиштима бивше Југе, и шеф гробља, раскинувши везу са својим политичким тутором који је затворен у Хагу, уз помоћ американаца преко ноћи направио своју ад хок партију без кадрова, и постао председник Републике.
Таква вртоглава каријера и остварање "америчког сна" могућа је била једино у американизованој Србији, а не у СФРЈ где се американизам сводио на читање америчких писаца ("Ловац у житу"), стрипова, гледање филмова, слушање рокенрола, укратко конзумирање свега оног вредног што је Америка дала свету. Међутим, не заборавимо и јаке студентске демонстрације против америчког ангажовања у Вијетнаму, и слична догађања уперена против оних америчких "производа" који не спадају у горе набројене (позитивне примере америчке културе).
А америчкој "музици" није.
Па данас 90% Србаља не зна ко је био Драгиша Недовић, а зна када Мадона, Шер, Бритни Спирс оду до захода, јер су то догађаји важни за културу.
У гимназији, по програму из физичког смо један дан имали народна кола.
Ни једно градско дете није знало да разликује Моравац од Ужичког.
*
Него, будмо реални, дошло је из УСА и паментих и опомињућих ствари. Рецимо, Форманов "лет изна дкукавилијег гензда", само га многи нису схватили. најбољи приказ савременог друштва.
Мада, исти Форман је снимио и "Косу", где слави дрогу,промискуиттени секс итд. Nеки пристојни људи спремали ћерки свадбу, а онда упадне разуларена и доргирана хорда да им се по..и на све. И публика пада у транс...
Морам да признам да сма "Косу" гледао чак 3 пута. Док се нисам опаметио и данас ми је огавна.
-Мушкарац неће показати знаке бола док прима најокрутније ударце, али дрхти док жена покушава да му очисти ране.
-Једна шибица довољна је да осветли собу било које величине.
-Човек који пуца у двадесет људи има више шансе да их побије, него двадесет људи који пуцају у једног човека.
-Није важно ако сте вишеструко бројнији у борби која укључује борилачке вештине - ваши непријатељи стрпљиво ће сашекати да вас нападну један по један, играјући около у претећој мантри, све док не срушите њихове претходнике.
-Поштени и вредни полицајци по правилу бивају рањени или убијени три дана пред пензију.
-Ако пожелите да се представите као немацки официр, није неопходно да знате немачки - довољан је немачки нагласак.
-Шеф полиције увек суспендује свога главног детектива или му даје немогући рок да заврши посао.
-Када се суочите са злим међународним терористом, сарказам и духовитост су ваше најбоље оружје.
Када плаћате такси,не морате погледати у новчаник док вадите новац-само зграбите једну новчаницу насумце и дајте је возачу.Биће то увек тачан износ цене вожње.
-Када је особа онесвешћена ударцем у главу, никада неће претрпети потрес или оштећење мозга.
-Када се вози аутомобил, нормално је не гледати пут, већ у особу која седи поред или иза, за време читавог путовања.
-Преживећете било коју битку у било ком рату осим ако не направите грешку и не покажете неком фотографију ваше вољене код куће.
-Телевизијске дневне вести обично садрже причу која вас се нарочито тиче у том тренутку.
-Током свих полицијских истрага неопходно је бар једном посетити стриптиз-клуб.
-У УСА сваки „дејт” заврши „факингом”.
-У УСА је до 40.године сасвим О.К. живети с цимером/цимерком.Ни једна жена не планира удају пре 40-те.Ни једна жена не планира децу пре 45-те.
-Нико не ради физички посао,сви раде у канцеларијама или су глумци
-99% нећеш изгубити парницу ако те заступа главни лик.
Помињете Мадону, америчке звезде... Изгледа да живите далеко од Србије, да пишете из дијаспоре.
Данас 'Србаљи' лудују за сваком старлетом - сплаварком неупоредиво више него за свим "Мадонама" северне америке.
У СФРЈ је јасно било одређено шта је шунд па је тај шунд, на коме су се обртале ОЗБИЉНЕ паре чак и тада, додатно опорезиван, а данас мени није познато да певачи и певачивце "турбо-дизел" верзије истог тог шунда плаћају било какав порез, а камоли додатни.
Нисам обожаватељ САД, напротив, али ако ме питате да ли је србијанска новокомпонована народна музика из 70тих (или ова данас) шунд у односу на рецимо овде много слушаног Џимија Хендрикса, рећу вам ИСТИНУ: да, јесте.
п.с. да не буде забуне: нису све плоче народних певача из СФРЈ биле додатно опорезиване као шунд.
Јесте, почектом 70-их. Шунд налепницу је добила чак песма Добрце Ерића ккоју је компонвао чика Обрен, „Девојка из града“.
Мислим да још негде имам синглицу на којој су „Моравац“ и „Ужичко“ са фамозном налепницом. Једноставно, где на плочи виде хармонику или по изгелду певача закључе да је анродњак, ударају печат.
Јесте тада кренула хиперпродукција, али је тих година компоновано и доста песама које су прежеивеле, слушају се и дан-данас, и називају „изворним“ умстео „новокомпонованим“, да их не набрајам...
А ппоредити спску музичку баштину са Хендирксом, збиља је цинизам.
Не рачунам партизанске. Наравно, не рачунам ни спрдачину Срђана Драгојевића „Свети Георгије“
Овако: „Невесињска пушка“,
„Марш на Дрину“.
Није да нисам хтео да их гледам, него нису снимани.
Али зато, снимљено је бар 6-7 филмова,високобуџетних, о једном „славном догађају“, и обрачуну код неке штале.
На једној страни негативци.
На другој такође негативци: Један окорели коцкар и убица, у друштву шверцера сребром, који је касније прикачио звезду и назвао се Маршалом.
Није реч о Брозу.
Него о Вајату Ерпу.
*
Истини за вољу, када бејах дечак, беху у Забавнику стрипови о Дикану, Аканту и Огатају...
Али их онда превладаше Командант Марк, Загор, Текс Вилер, а такође и поменути Вајат, посебно серија о њему, псоебно о Д. Холидеју.
После дођоше Рокији, Рамбои, Терминатори...
Као и Stargate где се Курт Расел и још неки вратили у египатско време и средили фараоне једући кит-кат.
Сабор у Гучи почео је шездесетих ккао културна манифестација, а данас је то World music festival! Не заборавите да је у СФРЈ ама баш све од наше србијанске културе ( и некултуре, односно шунд новокомпованог фолклора са Ибарске магистрале) добило пуну могућност изражавања. Познајем особу која је са фолклорним друштвом обишла читав свет.
Ајде да оставимо Хендрикса на страну, али не можете порећи су југословенски рокери створили посебан "поджанр" рок музике - типични југословенски рокенрол од Смака до Рибље Чорбе! Жалим, али вама драга "Девојка из града" јесте шунд И ТО ВЕЛИКИ у односу на ствари попут "Шумадијског блуза" и-или "Лутке са насловне стране".
О, заблуде!
Не бих више с Вама полемисао. После овога нема пта да се каже.
Нисам музички стручњак, али се сматрам комптентним за поезију. Случајно познајем врло добро и Добрицу Ерића и Бору Ђорђевића.
И мислим да није Добрица једини који би негодовао на ове трвдње, него и Бора.
Предајем се.
Победили сте.
Скидам капу.
Прогиглајте мало име Обрен Пјеввић. Упоредите са вашим Хендирксом.
Жалим Вас.
После је написао још доста народњака, али се охрабрио па их потписао својим именом.
Песму Гоце Стојићевић „Пусти ме да нађем срцу лек“ је написао Асим Сарван, бивши члан „С времена на време“.
Зна се који је бум направио Милић Вукашиновић са Ханком. То је шунд.
А када пева "Сад га ломи", мислећи на ону мушку ствар, то је уметност.
*
Гледајте двојне аршине: када је, (на жалост рано преминули) Лаза Ристовски свирао на плочама многих анродњака, говорило се да је ниско пао и тезгари.
А када је одсиврао оних неколико тонова уводних за Оливера Мандића „Помагајте друговииии“, говорило се да је оплеменио песму.
Хајде да обрнемо ствари: Оплеменио је својом свирком народњаке, а ниско је пао пратећи Оливера.
То може само онај коме микимаус култура није попунила главу.
Тачно.
Али, једном Енглези или Амеру из Харлема једнако глупо изгледа када Српче у Београду хипује, репује, не пере косу него лепи оне плетенице као црнци.
Њему је то исто. Она деца бар имају неки сјај у чима, макар от био сјај индоктринираних особа. А Српчад која хипују, какав сјај имају?
Једина разлика је ова: Та корејанска деца уче те песме по диктату тамошњег Вође.
А Српчад не по диктату него зато што им је на фињака испран мозак и не схватају шта се дешава са њима и њиховим критеријумима.
Ми микимаус културу прихватамо и још смо срећни. НИсмо ни свесни да нам је мозак испран.
samo je profit bog = anticivilizacija
--------------------------------------
Amerikanizacija = anticivilizacija
Име Добрица Ерић ми ништа не значи, јер он је написао само речи, А знам песнике, свашта им пада на памет, и са снимањем плоче он нема везе. Не интересује ме, замислите, ча ни "чика Обрен"-цењени композитор. Песма је шунд онако како је "упакована", или што би индијанци рекли "аранжирана" као први(?) сељачко-урбани мега хит, по узору на велике америчких country звезда са "дијамантским" тиражима, и упрaво од те песмице (или од серије "Музиканти", нисам баш сигуран) креће генеза свепштог шунда новокомпоноване народне музике, јер је свако "девојку из града" замишљао као ДЕВОЈКУ ИЗ БЕОГРАД.
п.с поздравите бившег запосленог у министарству Културе Бору Чорбу који ДАНАС све воли и свему се диви ..
"Свирали су Дејвид Боуви и Пауци с Марса
Тад смо били као нови а данас смо фарса"
Да ли по Вама Оливерова музика није Art?
Na čemu zapravo ovaj svet leži u ovom trenutku? Na kakvim postulatima?Kodeksima?
Kakve kokakolizacije i ostale banalizacije!?
Kakve debate? Koliko stanovnika naseljava planetu?Koliko u ovom trenutku umire od gladi? Koliko je njih žrtvovano radi balansa?
Od čega se pravi profit?Ko kontroliše geopolitičku mapu sveta? Kakva budućnost nas sve zajedno iščekuje?..
По обииљу и по разноврсности,наша народна музика не уступа ни пред мађарском,ни пред пољском,ни пред румунском,ни пред било којомдругом,међутум за разлику од њих ,наша народна музика није постала популарна у иностранству...
случај кола,једне од безббројних,привлачних,динамичних,мелодиозних,ритмички неодољивих малих музичких форми које су ту око нас,од рођења до смрти у хиљадама врста и варијанти.
Ми у нашој елитној,високој уметности никада нисмо имали једно обично коло,пристојно уређено,хармонизовано и оркестрирано тако да може да се изводи као самостална тачка ...како је то могуће.
Могуће је јер време за то нисмо дочекали за клавиром већ са кубуром у руци.....
Чак ни један Стеван Мокрањац није написао ништа за оркестар...можда зато..што није имало смисла писати симфонијска дела у земљи без оркестра.наставак
исто се десило сликарима и песницима који су измиривали дугове романтизму после инсталације надреализма и кубизма...
српски композитори кренули су у вратоломну вожњу преко кривудаве магистрале историје,излетали на кривинама,сударали се одбачене партитуре..али у суштини трка је добијена али скупо плаћена.архива репрезентативне народне музике почива на два слова.скоро никог између чобана и симфоничара.
насилно скраћивање нормалних етапа еволуције није остало без последица.
остало је доста побрканих појмова,сметених идеја..
а нарочито много сувише много осећања ниже вредности,неоправданог и штетног.
Прва је да је рок музика квалитетна,КАКО МУЗИКОМ,ТАКО И ТЕКСТОВИМА.Обожаваоци и слушаоци као један у глас дају себи сертификат:образованог човека,префињеног естете,склоног прогресу сваке врсте.Самозадовољство јесте први знак глупости али то им не смета да се себи диве и другима чуде.
Друга заблуда је да су холивудске глумице и глумице ,одреда лепе па и оне које су у годинама када је присутан,ишијас,целулит,вене...
Није свака плоча домаће рок музике добра, можда тек свака десета, али у том жанру музике имате врхунска остварења сазданих од благих тонова акустичне гитаре неког кантаутора, или од гитарских рифова једног Точка, или од сакралних оргуљашких деоница Лазе Ристовског.
Поред тога што је неспорно дао врхунска уметничка остварења, сјајне велике и мале плоче, југословенски рокенрол био је музички аутентично наш, није представљао копију ни америчког ни британског рока, а снимало се искључиво на (тада) српско-хрватском.
Мислим да је домаћи рокенрол попунио празнину између чобана и симфонијског оркестра. Можда је баш у томе скривена највећа вредност домаћег рок израза.
Наравно, онај ко је НАЦИОНАЛНО ОПТЕРЕЋЕН рећи ће да Yu-рок никада не може бити аутентичан, јер су корени рока као жанра на плантажама памука на југу САД.
Неколико пута сам гледао „Sounds of muѕic“ који смо превели на романтичан начин,„моје пeсме моји снови“. Лепа прича, истинита, поучна, како треба са децом.
Плус што обожавам Алпе.
И онда, гуглајући фон Трапове, сазнам да је деценију пре холивудског спектакла, у Аустрији снимљена њихова „Прича о породици Фон Трап“, а да ову УСА верзију не воле, јер је „сувише холивудиш“.
А главни глумац К. Пламер, тај филм називао „sounds of mucus“.
Био сам разочаран и помислио „Шта закереају ови Аустријанци?!“
Данас не знам шта да мислим, можда су малкиц у праву...
Sta on predstavlja u kinematografiji (i kulturi)?
S. Savic
Шта смо од руских филмова могли гелдати сем "Москва сузама " и "Цигани лете у небо".
Не само руских...
За дивно чудо, жути Студио Б приказује талијанске серије, понешто француско и шпанско. Иван Карл нам сервира све Рокије и све Рамбое на РТС.
И све друге УСА бајке...
Женски свет по 5 пута гледа "Дух" са Деми Мур и Патриком Свејзијем, који је велика прелсет са становишта сваке религије.
О уској вези Кокаколе и дедамраза је све већ познато...
Сваке Нове године нам сервирају по неколико филмова о стварном деда Мразу.
У време лошег комунизма, бар смо имали да читамо "Претпрзничко вече". Да огрејемо душу...
Данас у време демократије, деца не знају ни ко је био Алекса.
С Вама се може дискутовати,не намећете ми О.Мандића.
Ви то гледате са музичких висина.
Међутим,тема није баш та.Него утицај микимаус културе.
У овој причи није важно да ли је то коло хармонизовано.Оно је део наше традиције,фолкора, каво је–такво је.
Поента је:Знам људе који су расли уз неку чобанску музику на фрули и двојницама,коју су чули од свог деде,а овај од свог деде,
А њихова деца репују, хипују.Какав нагли прелаз!
Не знам како се музичких висина изгледају гајде,дипле итд, али су везани за нечију традицију, и природнији су тамoшњем народу него неки харлем-инструменти.
Иначе,званично је Милија Спасојевић аутор «Ужичког», Бгуари кажу да је то заправо «Граовско оро» Бориса Карлова.У сваком случају бешто својственије нама него брејкденс итд.
Гламочко глуво нема музику.Али оно је део наслеђа а не "Moonwalking"
Нисте ме разумели. Могуће мојом кривицом.Време када је Брамс(а и други)инспирисан мађарским фолклором стварао Мађарске игре(послушајте број пет)је неповратно прошло.Ми смо то време дочекали са кубуром а не нотном свеском у руци.Две су штете.
Нисмо били у прилици да најбоље фантазије сељачке музике убацимо у свет више цивилизације.
Морали смо да трчимо у чизмама од седам миља.Како у музици тако и иначе.Стигли смо на циљ али је све некако кусо.
Написао сам да рок музика,коју иначе и сам о мало слушам, нема неке нарочите квалитете.Једноставно то је музика масовне културе.Као Синан Сакић или Лепа Брена.А добар је колико је добар писац Паоло Куељо.
Потпуно вас разумем и делим ваше мишљење.Али није то од јуче. Змај је 1856.г. написао песму
БИЛДИНГ
Душанова два потомка
деветнести славе век
седе млади крај клавира
она nobl а он kek
cum entcikn ал још само
један валцер že vu pri
о слушајте како је getlih
овај нови потпури
још cum abšid он је један
одмауко пасторел
ви сте kinstel her fon
љубим руке madmazel
Душанова два потомка
деветнести славе век
схватили су дух времена
она ј nobl а он кек
смејо сам се да не плачем
гледајући онај јад
гледајући**сокак
гледајући НОВИ САД
Билдинг је немачка реч,тешко преводива и значи,образовање,обликовање.
Оно што се зове масовном културом увек постоји.Отпадне то као снег са грана када сунце угреје.
Док смо ми давали јунаке за националне револуције, други су давали композиторе који су од свог трационалног, народног стваралаштва направили дела која ће вечно сијати попут звезда на небу европске класичне музике.
Али, Ви сте ипак само делимично у праву. Изгледа да нисте чули за "чика Обрена", генијалног композитора Девојке из града.
Хвала и за тврдњу са којом се слажем и коју сам много пута сам морао да доказујем:
Исто,разлика само у аранжману, код Синана оријент, код рокера гитаре.И Синан је аутентичнији, то бар мало "вуче" на циганско.
А панкер мандићољуб не схвата поенту теме: американизација.Чика Обрен,за кога нисам написао да је геније,представља нешто аутентичнио наше, а дрогоси попут Џенис,Елвиса,Хендиркса немају везе са овом народом,па макар били највећи генији.
Ј
една од строфа тандема Обрен-Добрица:
Сваког дна сам лутам по лугу
и тражим је у крунама цевћа
сваки славуј већ зна мју тугу
урезану у кору дрвећа.
Некада су момци урезивали у коре дрвећа неке иницијале, имена итд.
А дана сто раде писци графита.
Из разлога што сте велики обожаваоц ВРХУНСКЕ уметности, нарочито поезије, али само са националним предзнаком, предлажем Вам књиге песама мога пријатеља Андреја Јелића Мариокова, песника родом из Ваљева (наравно у случају да га нисте читали премда би ме то зачудило јер сте наспорно велики познавалац поезије); и да уз сјајну Јелићеву поезију, понекад себи пустите (то би била нека моја музичка препорука, а нећете се покајати) на Вашем врхунском стерео уређају - мало гласније - ову дивну обраду Марша на Дрину.
Верујте ми, много је добра - као Ваша девојка из града!
http://www.youtube.com/watch?v=c-OStOjCe0k
Прво ми предочи да је Оливер уметник.
А онда ми каза да је изцесни мариоков неки песник.
Баш нисам знао.
Ко беше тај Мариоков?
Набићу му (Мариокову)на нос да има пријатеље затроваме микимаус културом.
Ако каже да је то његова ствар, рећи чу да није, него је наша ствар.
А леба ти, да ли су на свадби у Гујићима пустали Хендрикса или Мандића?
А шта је Молебни венац спрам "помагајте другови..."
Шта смо од руских филмова могли гелдати сем "Москва сузама " и "Цигани лете у небо".
Не само руских...
Није руска кинематографија само то; Тарковски, са сввојим ремек делима, спада у сам врх светске уметности, а од Ејзенштајна су учили сви велики светски аутори. Руска позоришта су по метничком домету далеко испред комерцијализованог Бродвеја, а савремени руски филм бележи све боње резултате, од кад се решио идеолошких диктата...
Да и не помињем наш "црни талас", чешку школу, Вајду и Холандову, и да не набрајам даље...
Кад је реч о писцима, УСА је дала много великана. А ко је код нас познат? Ерика, Буковски и једно време Хародл Робинс.
Нису овде тема ни Обрен ни АЈ.М. Међутим, тај Обрен је још опевао и моравско предвечерје, па писао песме попут „Цело село дошло ми на прело“, чак и ону глупаву о Милету који вози тракторче.Али то је нешто аутентично.
А онда је завладала Маирна Т. која је написала и онај хит:
Кокакола, Малобро, Сузуки,
дискотеке, гитаре, бузуки
то је живот, то није реклама
ником није лепше него нама.
Просто химна новог хедонизма. Само, милсим да је овде бузуки уљез, да је убачен само због риме.
Иначе, није ни он наш аутентично, свјевремено га је Лари Нанос убацивао у наш мелос, преко Силване и Лепе.
*
А један од креатора новог св.поретка је похвалио Елвиса да је учинио за НСП него сви они заједно.
Куварице мање збори да ти ручак не загори,
или
рука руку мије, образ обадвије
А онда су, крајем 60-их, прво у градовима, почеле да нестају. И, добро се сећам ко их је први тамо заменио одатле: постери Роја Тиниса. Па су браћа Бајић певали:
Моја Мара лепша него Клара а ја дика лепши од БенКвика.
Иначе, пре наше раје, „сређена“ је америчка популација. Ево данас, видим кружи Нетом постер на коме је,с једне стране група научника,писаца итд а са десне стране порностарлета Ким Кардашиан. И пише: „Ако не знате ко су ови лево, а знате ко је дама десно, онда честитамо! Ви сте оно што је погрешно у вом свету!“
Значи, није проблем што нам је из УСА дошла нека културна матрица, него што је дошла она најнижа.
Рецимо, што нам, после Рокија и Рамба, ТС ево опет сервира С. Сигала и његве макљаже...
Да ли и ви мислите да је ВЕЛИКИ ГЕТСБИ најбољи амерички роман.Тачније да ли мислите да је то"добар"роман.Ако је уопште роман.
И да додам, уз покојног Тиркета кога поменусте (хвала вам!), и покојног Мому, и покојног Прелета... нека им је свима вечна слава и хвала!