Усвајање Маркса од стране данашњих добростојећих душебрижника око похлепе и економског раста не указује на то да се марксизам враћа – оно потврђује да он мртав. И овај текст ми личи на нешто што би у истинитост те тврдње требало да нас увери; но, ја сам прешао тај "Рубикон" полузнања, па не наседам.
Чињеница је да је Маркс на неким местима- погрешио.
Но, у нечему је био и у праву, и не треба се заносити да је његово учење могуће неутралисати релативизацијом, каквом се О'Нил бави у овом тексту. Панични страх запада од Марксових идеја је видљивији него икад; отуд и хистерична потреба за ширењем приче о смрти марксизма.
Јер, марксизам је негација свега, што запад јесте; он је суштина онога што вековима желе да униште, и да зацементирају неједнакости као једини модел људског битисања.
Присетимо се: фашизам, нацизам, класе, аристократија, робовласништво, сегрегација, војна и политичка доминација, и да не набрајам- све су то "тековине" западне "цивилизације"...
Препоруке:
48
6
2
недеља, 15 јул 2012 13:01
МП
Маркса избациш кроз прозор, а он се врати на ВЕЛИКА врата!!!
Препоруке:
37
4
3
недеља, 15 јул 2012 13:32
Stanić Milan
S vremena na vreme,poštovaoci marxizma kao nauke do
đu"na svoje".A,kako i ne bi kad se današnji svet ne može drugačije ni tumačiti,a da se u kritici kapitalizma( sa podvarijantama) ne pozovemo na Marxa.Prema hrišćanskoj dogmi,duša odlazi iz tela na nebo.Prema dogmi građ.ekonomista,novac u svojoj terminalnoj fazi kad se pojavi na tržištu beskrajno može stvarati novac, s tim da ga je moguće odeliti od proizvodnog procesa.A, da li je tako?Vrednost dionica može rasti transakcijama sve dotle dok postoji dotok kapitala na tržište.Ali,budući da fin. kapital špekulativnim poslovima raste iznad svoje vrednosti,smanjujući proizvodni kapital,fiktivni kapital ne može izbeći svoje poreklo.U određenom trenutku konfrontira se s činjenicom da on postavlja pravo na višak vrednosti,međutim višak vrednosti ne može se naći na finasijskom nebu kao virtuelna stvarnost,nego se mora izvući od radničke klase,jer višak vrednosti uvek predstavlja "ugoni kamen" kapitalizma.
Препоруке:
25
1
4
недеља, 15 јул 2012 14:27
Живорад М.
деветнаестовековног немачког филозофа
. Човек који живи 19 векова мора да бидне у ренесансу.
Препоруке:
6
15
5
недеља, 15 јул 2012 14:29
Svetozar D.
Marks nije bio politicar vec naucnik. On se nije bavio prorocanstvima, niti je pisao nesto sto ce da vazi za sva vremena, otuda je pogresna konstatacija da je on gresio. On je dao analizu ekonomskog sistema u uslovima ondasnjeg politickog sistema, a ta analiza je vazila samo za taj trenutak. Nekakvo Marksovo UCENJE ne postoji, to je izmisljotina koja se etablirala pocetkom 20. veka. Marksizam je konglomerat svakojakih ucenja i teorija, koji je izmisljen da teorijski podupre neke politicke sisteme. Marksa treba posmatrati iskljucivo kao naucnika, a ne kao ideologa ove ili one partije. Nesto od njegovog naucnog rada verovatno ima i danas znacaj, ali je pre svega vazno razumeti, da se njegov rad odnosio na period druge polovine 19. veka.
Препоруке:
27
6
6
недеља, 15 јул 2012 14:31
Иван К.
Панични страх запада од Марксових идеја је видљивији него икад; отуд и хистерична потреба за ширењем приче о смрти марксизма.
Да, отуд и његово пропагирање у Гардијану.
Јер, марксизам је негација свега, што запад јесте
Гомила дефиниција, табела и реторике, позив на рат до истребљења: нигде сумње у себе, нигде чојства: марксизам.
Препоруке:
10
31
7
недеља, 15 јул 2012 15:05
Симо
Аутор само констатује: да не постоји пролетеријат
кога би се капиталисти требали да боје. Откопали су Марксов гроб да би се уверили, да је мртав, да неће васкрснути. Време револуција не станује у овом времену у коме живимо. Запад са Кубом и Северном Корејом као експонатима привредне и сваке друге неуспешности убио је вољу свим пролетерима на земљиној кугли за било каквим револуцијама. Једина нада су им остале старе лађе с којима почесто
завршавају на дну мора у нади да ће се домоћи обала
Запада.
Препоруке:
15
20
8
недеља, 15 јул 2012 16:26
Stanić Milan 2
Opservacija g. Svetozara D.je tačna,iako Marx preduzima neke praktične korake,kao što je formiranje Saveza komunista te npr.učestvuje u stvaranju I Internacionale gde je kao član Privremenog komiteta odigrao ključnu ulogu u pisanju Statuta i Osnivačkog manifesta.Marksizam danas predstavlja sveukupnost ideja,pojmova,teorija i metodoliških postavki,a isto tako i političke prakse.Marx svoje filozofsko izvorište izvlači iz francuskog materijalizma,Hegelovog klasičnog idealizma,Fojerbahova materijalizma,engleske klasične političke ekonomije.Vrednost marxizma kao pogleda na svet temelji se u večnom kretanju i mjeni-marksizam nije a priorni sistem završenih stvari.Ono što je najhumanije u njegovom učenju je oslobođenje čoveka kao induvidue,radničke klase kao kolektiviteta od svih vidova otuđenja.Običnom čoveku se vrlo teško odlučiti da li je dao najveći doprinos u filozofiji,sociološkoj nauci,ekonomskom učenju ili politici.
Препоруке:
18
3
9
недеља, 15 јул 2012 16:37
"uhovni teroristi"
Kako je moguće da ne postoji proletarijat a da postoji višak vrednosti? U tom smislu se baš ništa nije promenilo od Marxa do danas. Marx je aktuelniji danas nego u svoje vreme. Revolucije nisu stvar proletarijata nego oblik razrešavanja protivrečnosti. one se odvijaju uprkos naivnoj svesti i po liniji najmanjeg otpora pretpostavljenom ishodu. Smešne su želje onih koji bi da očuvaju stari red stvari ali i sasvim razumljive jer u pitanju su interesi za očuvanjem unosnih pozicija. I nije sve počelo od Marksa. Hegel je još intrigantniji. Njih dvojica su Zapadu trno u oku, nešto kao duhovni teroristi. Razumljivo jer ga istorijski opozivaju.
Препоруке:
27
3
10
понедељак, 16 јул 2012 00:45
MANGUSTA
@ Симо
да не постоји пролетеријат
и да и не, јер ме постоји пролетаријат у смислу оном који је постојао у Марксово време тј. нема масовне индустријске производње осим у Кини, али је она (барем званично) марксистичке идеологије.
Запад са Кубом и Северном Корејом као експонатима привредне и сваке друге неуспешности
нисам љубитељ комунизма али ово мислим да није тачно барем што се тиче Кубе јер је она створила најсавршенији здравствени систем на свету, што се у последње време све чешће чује чак и тамо где не би сте то очекивали. Зашто најбогатији американци преко Канаде иду на Кубу да се лече ако је то пример неуспешности? Затим зашто ЦИА већ 50 година прави планове о инвазији Кубе ако је то поредак који је неуспешан у сваком погледу, биће да је управо супротно да је то заразан пример којим би и други кренули, и да га зато амерички империјалисти морају спречити.
Препоруке:
14
2
11
понедељак, 16 јул 2012 08:16
сељак беземљаш
Маркс и његови филозофски радови немају никакву везу са комунизмом који смо ми упознали.
Препоруке:
7
7
12
понедељак, 16 јул 2012 09:31
улагање и дуг
@сељак беземљаш
По вама испаде да су лјуди у СФРЈ добровољно четири и по деценије трпели систем који им није пријао. Тачније би било рећи да у извесним сегментима није одговарао интенцијама Марксове мисли. Наравно, недостаци су били видни али на томе се могла градити перспектива са још више социјализма. Социјалиам је у Југославији извео захват предодређен за капитализам који, бар овде у Србији, и није одиграо своју историјску мисију. На пример, акумулацију капитала. То је била неопходност а цену тога је "платио" социјализам, односно, углавном српски сељак и српско село. Масовним запошљавањем у индустрији као и масовним школовањем те широком здравственом бригом а посебно културним уздизањем становништва "дуг" је унеколико враћен. Изграђена је снажна држава са веома изразитим утицајем у међународним односима чији је повратни утицај био на економском плану. У контексту међународних околности систем је изгубио легитимитет. Данас је нова шанса за његову реафирмацију.
Препоруке:
17
1
13
понедељак, 16 јул 2012 09:40
KM
@Manguista
Uopšte nije važno u kom smislu postoji proletarijat. Bitno je da on stvara višak vrednosti. Danas u proletarijat ulaze, svejedno, naučnici ili radnici. Posmatrajte današnje okolnosti i shvatićete da se u vreme restrikcija zakida i na mnogim naučnim programima. Tačnije, onim programima koji ne mogu neposredno donositi profit. Na primer, odustalo se od brojnih NASA programa. Programi prehrane svetskog stanovništva se ukidaju a da ne pričam o programima ekološke zaštite. Time su direktno ugroženi naučnici različitih profila. Oni gube posao baš kao i nekvalifikovani radnici. Oni su u istom odnosu prema kapitalu. Obustavljaju se i brojni programi naoružanja i izgradnje sličnih sistema. Opet gube oni koji takve zada realizuju. Kapital nije vezan za profesiju već za vlasnštvo.
Препоруке:
7
1
14
понедељак, 16 јул 2012 10:59
Луди Ванко
Маркс и данас представља мерни систем на ваги свих криза.Кризе су предворје револуција.Револуције руше и граде.Можда се Маркс може припитомити.Али погледајте Вотстрит.Они су стварали "вишак вредности" на банкарски начин.Алавост им је прелазила све норме и нису бирали средства да капитал оплођују.Спекулативност је урушила све постојеће равнотеже.Незајажљивост једних ишшла је преко свих граница.На улици се није нашао пролетаријат него цела једна такозвана осиротела средња класа.(Само да се разумемо:пролетери нису Тита довели на власт, него интелектуалци који су тек закорачили у свере поимања света, они којима лети памет и који су социјални јаз пожелеи да униште.То је лепо као ентузијазам али није оствариво као пракса)Шатори по јужним деловима Америке множе се на све стране.Ту живе они који нису могли да плаћају рате и камате.Како изаћи из криза?Силом или милом.Маркс мисли силом.Буш мисли милом.Модерни Маркс без драстике био би користан.Али свет клизи у катастрофу без њега.Дуга прича
Препоруке:
12
2
15
понедељак, 16 јул 2012 14:09
Leka
Zaista ne vidim ništa ni novo ni pompezno u ovom tekstu. Marksizam je bio i ostao jedina naučna misao koja se relevantno suprustavila kapitalizmu , dao njegovu kritiku i REŠENJE. Otud i ne treba čuditi da se ljudi vezuju za tu misao u nedostatku bilo koje druge, a koja bi dala razumne odgovore. Dok kod postoji kapitalizam i problemi koje on stvara, postojaće i marksizam. Dosta tema se obradjuje i na jednom portalu... za promenu, iz ugla savremenog i marksizma ali pomalo hmmm ... agresivno , što treba razumeti , s obzirom na uslove u kojima kao narod živimo.
Препоруке:
8
1
16
понедељак, 16 јул 2012 17:08
Stanić Milan 3
Iz panela proistječe jedno pitanje.Šta je danas marxizam? Mnogi američki naučnici bavili su se ovom tematiku,između inih i ugledni američki sociolog Majkl Kastels.Praveći poređenje između USA i SSSR-a,odnosno konkretnom činjenicom zašto je propao socijalizam- u svom trećem svesku"Kraj milenijuma" analizira neuspeh SSSR-a, iako je još 1936.dostigao USA po pitanju ind.proizvodnje, s tim što je bio u prednosti radi posedovanja sirovina. Autor tvrdi da Rusi nisu proveli informatičku revoluciju paralelno sa indust.revol.koja bi na bazi znanja i informacija spojila proizvodni proces u jednu celinu.Na Zapadu su imali ovu činjenicu u vidu pa već 50 -tih napuštaju krupna preduzeća sa masom zaposlenih,ubacuju robotiku i stvaraju"umreženo društvo".To posledično stvara"aristrokratizovanu"(v.obrazovanu) radnu snagu čime se menja i sam produkcioni odnos.Na monitorima inž. i teh. kontrolišu digitalizovan proizvodni proces.Oni više nisu najamni radnici-često su dioničari u firmi u kojoj rade.
Препоруке:
4
5
17
понедељак, 16 јул 2012 17:18
Predrag Pajic
#фристајло
Јер, марксизам је негација свега, што запад јесте;
Marksizam je Judaizam za Slovene, kao sto je Liberalizam Judaizam za zapad. Judaizam za Jevreje je nesto sasvim drugo.
Препоруке:
3
6
18
уторак, 17 јул 2012 07:14
Nemac
Nekoliko napomena od coveka koji posmatra sa strane. Pojavile su se nove vrste ekonomskih odnosa i proizvodnji. Narocito naglasavam bazu i nove proizvodnje vezane za nju. Marxizam jednostavno ne fituje. Kako Marx kaze, da je praxa, koja ne radi, kriterijum istine. Iako se upinju, marxisti ne uspevaju da se nose sa danasnjom realnoscu. Obicno to objasnjavaju korektnoscu marxizma, a nedostatkom svesti ili vec necega, sto je sumnjivo. To ne znaci da ga ne bi mozda trebalo doradjivati ili poboljsavati. Ako je nauka, onda neka je, napr marxizam analogon Newtonove klasicne mehanike. Medjutim, ne negirajuci je, kasnije su dosli na ovu mehaniku kvantna mehanika, teorija relativnosti itd, slicno bi trebalo da vazi za marxizam. Ako je ideologija, ima ljudskih, moralnih, drustvenih vrednosti, ili slicno, to je druga, ali slicna prica. Kao kritika kapitalizma, nesto se ne razvija adekvatno njemu. Imam u vidu ljude koji se sve vise mire sa ostrom socijalnom nejednakoscu i nemogucnoscu da zive.
Препоруке:
4
3
19
уторак, 17 јул 2012 10:17
Смарач
Докази на све стране: радници губе права а немају начин да их поврате. Много незапослених.
Препоруке:
8
0
20
уторак, 17 јул 2012 13:48
Lom i krš
Ceo Zapad i kapitalizam su doživeli moralni i intelektualni slom pred veličanstvenim umom Karla Marksa!
Препоруке:
6
6
21
уторак, 17 јул 2012 16:41
Slavomir Srpski
Posto vise nema proleterijata, dobro je da je Mrksova teorija sara uzina za salonske diskusije o (ne)mogucim revolucijama. Tako da ne shvatam zal autora: da nije ostalo nesto tih malo preostalih salonskih umovanja o marksizmu, sta bi onda oj od toga ostalo.
Neka se lepo uhvate u kolo sa salonskim misliteljima, pa zasto ne i neku zurku: tek da privuku i onu mladez koja nema pojma o marsovom kapitalu, i mnogo vise zna o splavovima na Dunavu i Savi. Napolsetku, neki naucenjak politickih nauka mogao bi tamo u salonima da nesto i (pri)postigne, izvan akademskih skucenijeh prostranija. Sve u svemu marksisticki salonizam bi bio trendy, cool, i ne zanam sta jos: moz da bidne neki novi muzicki stil?. To cemo tek da vidimo. Sve najbolje.
Препоруке:
5
5
22
уторак, 17 јул 2012 18:31
ФЕ
Тачно је да пролетаријат ствара вишак вредности, тачно је да у њега данас спадају и многи припадници средње класе, тачно је да се супротност између рада и капитала заоштрава, да је степен експлоатације све интензивнији - све је то тачно. Али нико не даје одговор на питање зашто у тим условима експлоатисана радничка класа не диже револуцију? Зашто пролетери у земљама у којима је био успостављен социјализам (а затим транзицијом укинут), дакле зашто ти радници не преузму поново фабрике уместо што жељно очекују „стране инвеститоре“, тј. стране капиталисте за које ће стварати вишак вредностити? Зашто пролетери у земљама у којима није било ни самоуправљања ни социјализма али је постојала тзв. welfare state, тј. систем са развијеним радничким правима – дакле зашто радници у тим земљама толеришу урушавање својих права и једино што их интересује то је да задрже радно место на коме ће стварати вишак вредности?
Уместо одговора на та суштинска питања слушамо безброј пута поновљене фразе.
Препоруке:
3
5
23
уторак, 17 јул 2012 21:29
Слободан
Да ништа друго није написао, речи које цитирам чине текст изванредним: "... оно на шта она стварно указује јесте пражњење марксизма, преображај марксизма од истински револуционарне, громогласне идеологије која је надахњивала милионе гневних, често наоружаних људи, до нечега што је толико безопасно ..." и "Разлог због кога марксизам данас може да постане мејнстрим, ... лежи управо у томе што је данас нестало оно што га је некада чинило толико ужасавајућим за господаре друштва и све „пристојне“ људе – а то је организовани пролетаријат и изгледи да он спроведе револуцију.
Марксизам је, суштински говорећи, теорија пролетерске револуције."
Додао бих само још то да је страшан осећај да је капитализам финансијски поробљавајући свет успео да у тој мери умртви пролетеријат да већина, чак, ни схвата да су људи једнаких права и да за та права мора се и вреди се борити. Они, који су приграбили сво богатство света, неће га дати милом.
Препоруке:
5
2
24
уторак, 17 јул 2012 23:01
Za one koji čekaju
Za revoluciju nisu obavezne crvene zastave i srp i čekić. One se odvijaju i pod sasvim drugim znamenjem. Ko to ne vidi taj ništa ne vidi. Otuda i naivna pitanja zašto proleteri vole da ćute. Ćute jer su u pitanju lumpenproleteri. A u takve ulaze i čitave nacije, na primer, ovakve kao što je srpska. Okrenite se oko sebe pa ćete videti šta se dešava.
Препоруке:
7
0
25
уторак, 17 јул 2012 23:45
...
Marksizam je bolest,bolesti treba lečiti bez kompromisa
Препоруке:
6
10
26
среда, 18 јул 2012 07:45
Molba
Mole se nekompetentni da ne dosađuju.
Препоруке:
6
4
27
среда, 18 јул 2012 18:01
poruka
Antikomunizam je bolest i trebalo bi je lečiti radikalno a to znači i bukvalno korenito, mislim čišćenjem ne samo osnovnih sastojaka već i preostalog đubreta.
.jpg)
И овај текст ми личи на нешто што би у истинитост те тврдње требало да нас увери; но, ја сам прешао тај "Рубикон" полузнања, па не наседам.
Чињеница је да је Маркс на неким местима- погрешио.
Но, у нечему је био и у праву, и не треба се заносити да је његово учење могуће неутралисати релативизацијом, каквом се О'Нил бави у овом тексту. Панични страх запада од Марксових идеја је видљивији него икад; отуд и хистерична потреба за ширењем приче о смрти марксизма.
Јер, марксизам је негација свега, што запад јесте; он је суштина онога што вековима желе да униште, и да зацементирају неједнакости као једини модел људског битисања.
Присетимо се: фашизам, нацизам, класе, аристократија, робовласништво, сегрегација, војна и политичка доминација, и да не набрајам- све су то "тековине" западне "цивилизације"...
đu"na svoje".A,kako i ne bi kad se današnji svet ne može drugačije ni tumačiti,a da se u kritici kapitalizma( sa podvarijantama) ne pozovemo na Marxa.Prema hrišćanskoj dogmi,duša odlazi iz tela na nebo.Prema dogmi građ.ekonomista,novac u svojoj terminalnoj fazi kad se pojavi na tržištu beskrajno može stvarati novac, s tim da ga je moguće odeliti od proizvodnog procesa.A, da li je tako?Vrednost dionica može rasti transakcijama sve dotle dok postoji dotok kapitala na tržište.Ali,budući da fin. kapital špekulativnim poslovima raste iznad svoje vrednosti,smanjujući proizvodni kapital,fiktivni kapital ne može izbeći svoje poreklo.U određenom trenutku konfrontira se s činjenicom da on postavlja pravo na višak vrednosti,međutim višak vrednosti ne može se naći na finasijskom nebu kao virtuelna stvarnost,nego se mora izvući od radničke klase,jer višak vrednosti uvek predstavlja "ugoni kamen" kapitalizma.
Да, отуд и његово пропагирање у Гардијану.
Гомила дефиниција, табела и реторике, позив на рат до истребљења: нигде сумње у себе, нигде чојства: марксизам.
кога би се капиталисти требали да боје. Откопали су Марксов гроб да би се уверили, да је мртав, да неће васкрснути. Време револуција не станује у овом времену у коме живимо. Запад са Кубом и Северном Корејом као експонатима привредне и сваке друге неуспешности убио је вољу свим пролетерима на земљиној кугли за било каквим револуцијама. Једина нада су им остале старе лађе с којима почесто
завршавају на дну мора у нади да ће се домоћи обала
Запада.
и да и не, јер ме постоји пролетаријат у смислу оном који је постојао у Марксово време тј. нема масовне индустријске производње осим у Кини, али је она (барем званично) марксистичке идеологије.
По вама испаде да су лјуди у СФРЈ добровољно четири и по деценије трпели систем који им није пријао. Тачније би било рећи да у извесним сегментима није одговарао интенцијама Марксове мисли. Наравно, недостаци су били видни али на томе се могла градити перспектива са још више социјализма. Социјалиам је у Југославији извео захват предодређен за капитализам који, бар овде у Србији, и није одиграо своју историјску мисију. На пример, акумулацију капитала. То је била неопходност а цену тога је "платио" социјализам, односно, углавном српски сељак и српско село. Масовним запошљавањем у индустрији као и масовним школовањем те широком здравственом бригом а посебно културним уздизањем становништва "дуг" је унеколико враћен. Изграђена је снажна држава са веома изразитим утицајем у међународним односима чији је повратни утицај био на економском плану. У контексту међународних околности систем је изгубио легитимитет. Данас је нова шанса за његову реафирмацију.
Uopšte nije važno u kom smislu postoji proletarijat. Bitno je da on stvara višak vrednosti. Danas u proletarijat ulaze, svejedno, naučnici ili radnici. Posmatrajte današnje okolnosti i shvatićete da se u vreme restrikcija zakida i na mnogim naučnim programima. Tačnije, onim programima koji ne mogu neposredno donositi profit. Na primer, odustalo se od brojnih NASA programa. Programi prehrane svetskog stanovništva se ukidaju a da ne pričam o programima ekološke zaštite. Time su direktno ugroženi naučnici različitih profila. Oni gube posao baš kao i nekvalifikovani radnici. Oni su u istom odnosu prema kapitalu. Obustavljaju se i brojni programi naoružanja i izgradnje sličnih sistema. Opet gube oni koji takve zada realizuju. Kapital nije vezan za profesiju već za vlasnštvo.
Јер, марксизам је негација свега, што запад јесте;
Marksizam je Judaizam za Slovene, kao sto je Liberalizam Judaizam za zapad. Judaizam za Jevreje je nesto sasvim drugo.
Neka se lepo uhvate u kolo sa salonskim misliteljima, pa zasto ne i neku zurku: tek da privuku i onu mladez koja nema pojma o marsovom kapitalu, i mnogo vise zna o splavovima na Dunavu i Savi. Napolsetku, neki naucenjak politickih nauka mogao bi tamo u salonima da nesto i (pri)postigne, izvan akademskih skucenijeh prostranija. Sve u svemu marksisticki salonizam bi bio trendy, cool, i ne zanam sta jos: moz da bidne neki novi muzicki stil?. To cemo tek da vidimo. Sve najbolje.
Уместо одговора на та суштинска питања слушамо безброј пута поновљене фразе.
Марксизам је, суштински говорећи, теорија пролетерске револуције."
Додао бих само још то да је страшан осећај да је капитализам финансијски поробљавајући свет успео да у тој мери умртви пролетеријат да већина, чак, ни схвата да су људи једнаких права и да за та права мора се и вреди се борити. Они, који су приграбили сво богатство света, неће га дати милом.